eUprava u službi građana

Elektronska uprava je jedan od najbitnijih elemenata državne uprave, koji treba da olakša rad građanima, privredi i samoj upravi, uz ostvarivanje ozbiljne uštede…

Elektronska uprava je veza između građana i države, i kao takva, ona predstavlja jedan od osnovnih stubova reforme javne uprave. O tome kolika je važnost eUprave, kako ona utiče na razvoj i optimizaciju procesa javne uprave, kao i o ulozi informacionih tehnologija u njenom razvoju, razgovarali smo sa direktorom Direkcije za elektronsku upravu, gospodinom Dušanom Stojanovićem.

B&IT:Koja je funkcija eUprave?

Dušan Stojanović: U svakoj modernoj državi, ili državi koja bi to želela da bude, eUprava je osnovni katalizator reformskih procesa. U okviru procesa reforme javne uprave u Republici Srbiji, najvidljiviji rezultati očekuju se upravo iz domena eUprave, kroz poboljšanje servisa za građane i privredu. S druge strane, automatizacijom procesa i razmenom podataka između državnih organa, osim efikasnije administracije, dobijamo kvalitetnije servise za široku populaciju, gde je cilj da se prestane sa praksom da građani budu kuriri državne uprave.

B&IT:Kakva je uloga informacionih tehnologija u eUpravi?

Dušan Stojanović: IT predstavlja osnovno oruđe u radu i razvoju eUprave. Iako je mnogo toga na pripremnim radnjama, ključna unapređenja u procesu rada dolaze upravo kroz informatizaciju sistema.

Elektronsku upravu možemo posmatrati i kao snažan alat u borbi protiv korupcije i ćutanja administracije, sa stepenom tolerancije ravnim nuli. Ali da biste postigli takve efekte, morate smanjiti mogućnost da dođe do greške, što vas opet vodi do poslovnih procesa i njihove informatizacije.

B&IT:Sa kakvim izazovima ste se sreli kada ste došli na mesto direktora Direkcije za elektronsku upravu?

Dušan Stojanović: Jedan od najvećih izazova bio je postaviti eUpravu kao važan faktor u svakodnevici svih u okruženju. Za početak, delovi državne uprave nisu imali na svojoj mapi Direkciju za eUpravu kao organ koji je nadležan za sprovođenje elektronske uprave u Republici Srbiji. Veliki izazov bio je objasniti šta podrazumeva komunikacija između organa u IT smislu i da to, svakako, ne podrazumeva centralizovanje podataka i infrastrukture.

Sada, kada veći deo državne uprave i lokalne samouprave vidi Direkciju za eUpravu kao ključnog partnera za razvoj elektronskih servisa, preostaje „lakši“ deo posla – da se svi ti servisi i kreiraju. A sledeći izazov predstavlja ulazak u svaki dom u Republici Srbiji, u cilju približavanja državne administracije i servisa koji su predviđeni za građane i privredu.

B&IT:Pretpostavljamo da postavljanje servisa, kao i njihov razvoj, nisu nimalo laki. Šta je sve bilo potrebno uraditi da bi eUprava danas bila to što jeste?

Dušan Stojanović: Put nije bio lak, jer radilo se pionirski i u domenu pojedinačnih zahteva za konkretnim servisima. Celokupan rad nije bio sistemski planiran, već su se koristile inicijative državnih organa (MUP, Uprava za trezor, APR), koje su opet bile uzrokovane potrebom za informatizacijom unutrašnje strukture.

Međutim, u svemu tome, Direkcija je pokušavala da trasira put koji bi na kraju vodio ka jedinstvenom sistemu servisa u IT smislu. Ono što je do sada kreirano jeste, pre svega, nacionalni portal eUprave (www.euprava.gov.rs) koji, sa jedinstvenom magistralom za razmenu podataka, predstavlja osnovu za sve buduće servise.

B&IT:Koliki je obim servisa i koje od njih biste posebno izdvojili?

Dušan Stojanović: Govoreći o obimu, mi sada imamo više od 300 realizovanih servisa, u koje je uključeno oko 70 lokalnih samouprava i više od 40 organa državne uprave.

Posebno bih istakao servise po kojima smo među prvima u Evropi: izdavanje registracione nalepnice i zamena vozačke dozvole, gde kompletan servis možete realizovati sa svog računara, uz plaćanje svih taksi putem jedinstvene uplatnice.

B&IT:Kakva je trenutno IT infrastruktura koju koristi portal eUprava? Na kakvoj infrastrukturi je planiran dalji razvoj eUprave?

Dušan Stojanović: U okviru IPA 2010 projekta „Razvoj elektronske uprave u Republici Srbiji“, implementirana je IT infrastruktura koja trenutno zadovoljava potrebe za dalji razvoj eUprave. Važno je istaći da to ne uključuje državne organe i njihove informacione sisteme, već je namena ove opreme da omogući nesmetano povezivanje ovih delova infrastrukture.

Na više od 70 virtuelnih servera i preko 100 TB skladišnog prostora razvijen je virtuelni centar eUprave koji opslužuje zahteve, pre svega portala eUprave, ali i svih drugih organa koji učestvuju u servisima. Iz našeg ugla, trenutni pravac koji podrazumeva virtuelizacionu platformu je svakako i budući pravac.

Novom Strategijom razvoja eUprave za period 2015‑2018. godine predviđeno je da se u prvoj godini rada analiziraju dalji mogući pravci i preporuči Vladi Republike Srbije kojim putem nastaviti u domenu razvoja eUprave, pa i u segmentu infrastrukture.

B&IT:Da li je u javnoj upravi pokrenut proces konsolidacije i unapređenja IT infrastrukture? Ukoliko jeste, šta on, zapravo, obuhvata?

Dušan Stojanović: Uz inicijativu premijerovog kabineta, pokrenuta je radna grupa za analizu infrastrukture organa državne uprave i lokalne samouprave. Pored hardverske infrastrukture, akcenat je stavljen i na softversku infrastrukturu, mrežnu infrastrukturu, ali i ljudske IT kapacitete u okviru uprave. Direkcija je član ove radne grupe i rukovodi ovim procesom. Prve analize očekujemo krajem drugog kvartala 2015. godine.

B&IT:Veliki broj državnih organa ima sopstvenu IT infrastrukturu, kao i aplikacije koje na njoj koristi. Postoji li plan konsolidacije svih servisa na centralizovanu cloud platformu?

Dušan Stojanović: Trenutno postoje samo ideje, a Direkcija, sa već pomenutom radnom grupom za analizu infrastrukture, ima zadatak da na kraju izradi i preporuke za dalji razvoj. Jedno od mogućih rešenja svakako je i cloud, uz otvorenu dilemu da li je bolje, isplativije i sigurnije privatno ili javno cloud rešenje.

B&IT:Kakve finansijske efekte bi ovakva konsolidacija donela na republičkom nivou?

Dušan Stojanović: Finansijski efekti su neosporni. U Direkciji postoji ideja da se izradi cost benefit analiza koja bi pokazala kolike se uštede mogu ostvariti na petogodišnjem nivou, analizirajući zajedno i državnu upravu i lokalnu samoupravu. Trenutni pokazatelji ulivaju optimizam i dosežu nivoe od nekoliko desetina miliona evra. Međutim, još uvek je otvoreno pitanje zakonodavnog okvira koji bi podržao ovakav projekat i na tome ćemo raditi u ovoj godini.

B&IT:Postavili ste strategiju razvoja eUprave za period 2015‑2018. godine. Šta možemo da očekujemo i gde vidite elektronske servise za pet godina?

Dušan Stojanović: Strategija eUprave za period 2015‑2018. godine je javan dokument i ja bih voleo da je i vaši čitaoci pročitaju. Mi eUpravu kroz pet godina vidimo kao u celosti implementiranu strategiju, što podrazumeva završen zakonodavni okvir, jedinstven skup podataka dostupan svim organima uprave, sa jasno definisanim nadležnostima i jedinstvenim registrom građana u njegovom centru, kao i mnogo novih usluga i zadovoljnih građana.

Pozivam vaše čitaoce i da posete nacionalni portal eUprava i otvore svoj nalog, uz kvalifikovani digitalni sertifikat.

Razgovarala: Milena Redžić

Kratka biografija

Dušan Stojanović rođen je 1975. godine u Beogradu. Završio je Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu. Poseduje diplome Centra za projekt‑menadžment iz više oblasti upravljanja projektima. Aktivan je član PMI organizacije i njihovog ogranka u Srbiji, sa funkcijom direktora za odnose sa profesionalnim organizacijama. Bivši je sportista, koji je tokom karijere igrao košarku za više klubova.

Godine 2006. počinje da radi u Komercijalnoj banci, gde ubrzo napreduje na mesto rukovodioca Službe za upravljanje projektima, nakon čega, 2008. godine, prelazi u kompaniju King ICT d.o.o. na poziciju direktora poslovne jedinice infrastruktura.

U periodu između 2009. i 2013. godine nalazi se na poziciji projekt‑menadžera na projektu DILS. Godine 2013. biva postavljen na mesto direktora Uprave za digitalnu agendu, sada Direkcije za elektronsku upravu.

Oženjen je i otac je troje dece.

 

Neprestani razvoj za bezbedniji IT sistem

Narodna banka Srbije je najvažnija institucija u finansijskom sistemu naše zemlje, a njena bezbednost zasniva se na primeni savremenih, pouzdanih tehnologija…

Po rečima Gorana Kunjadića, generalnog direktora sektora za informacione tehnologije NBS, IT je u visokom stepenu uključen u sve poslovne procese Narodne banke Srbije. Informacione tehnologije su sastavni deo svih aktivnosti ove značajne institucije, kako onih koje se tiču funkcionisanja NBS u okviru finansijskog sistema u celini – tehnološko povezivanje finansijskih institucija, novi sistem izveštavanja poslovnih banaka i sl. – tako i onih koje se tiču organizacije i poslovanja same Narodne banke Srbije. Zbog toga nam je bilo izuzetno interesantno da od gospodina Kunjadića dobijemo više informacija o primeni informacionih tehnologija u NBS.

B&IT: Sa kojim infrastrukturnim izazovima ste se susretali u prethodnom periodu i na koje su načine oni uticali na rad NBS i rad Vašeg sektora?

Goran Kunjadić: Budući da se u sektoru za informacione tehnologije permanentno radi na unapređenju infrastrukture informaciono‑komunikacionog sistema, brojni su i izazovi. Među najvažnije možemo svrstati uvođenje inovacija, kao što su: unapređenja u domenu virtuelne infrastrukture, implementacija novog centralizovanog sistema za bekap podataka, migracija na nove verzije sistema za upravljanje bazama podataka, unapređenje sistema IP telefonije, reorganizacija internet pristupa uvođenjem bržih veza veće propusne moći i dr.

Sve to unapređuje naše funkcionisanje, a eventualne negativne uticaje prevazilazimo jasnim i dokumentovanim definisanjem svih poslovnih procesa, kao i uloga i odgovornosti zaposlenih koji su na tim poslovima angažovani.

B&IT: Koliko znamo, jedan od najvećih IT projekata u Srbiji jeste konsolidacija servisa u Narodnoj banci Srbije. Da li možete da nam kažete koliko je servisa konsolidovano i o kom stepenu konsolidacije je reč?

Goran Kunjadić: Suštinski, reč je o centralizaciji IT funkcija u celoj NBS. Ideja je da se svi IT poslovi obavljaju u sektoru za informacione tehnologije i da se na taj način izbegne eventualno dupliranje poslova, kao i da se same poslovne funkcije jasno definišu i razgraniče, odnosno da svaki organizacioni deo funkcioniše u jasno određenim granicama.

Postoji više važnih servisa koji su vezani za funkcionisanje poslovnih procesa, među kojima se mogu izdvojiti servisi u osnovnim funkcijama banke. Konsolidacija IT funkcija je proces koji zahteva pažljivu analizu i opreznu primenu. Većina servisa je u određenoj fazi konsolidacije, pri čemu su pomenuti servisi uglavnom konsolidovani, osim servisa poslovanja nacionalne platne kartice i platnog sistema Srbije, čija je konsolidacija u toku.

B&IT: Kakvi su efekti ovakve konsolidacije sa ekonomskog i tehničkog stanovišta?

Goran Kunjadić: Sa oba stanovišta efekti su pozitivni. Sa tehničkog stanovišta proces održavanja sistema se unifikuje, a time se dobija i veći broj IT stručnjaka koji su uključeni u rad navedenih, tehnološki složenih sistema. Sa ekonomskog stanovišta, znatno su smanjeni troškovi održavanja jedinstvenog sistema.

B&IT: Kako ste usmerili proces reorganizacije IT sektora i kako se pripremate za izazove koji tek dolaze?

Goran Kunjadić: Proces reorganizacije usmerili smo tako što smo naš posao organizovali kroz aktivnosti tri odeljenja koja se bave razvojem aplikativnog softvera (opredelili smo se prvenstveno za sopstveni razvoj), održavanjem i inoviranjem IT infrastrukture i operacija, kao i poslovima podrške krajnjim korisnicima.

Za određene poslove, koje smatramo posebno značajnim, formirali smo grupe koje se bave bezbednošću informacija, definisanjem i kontrolom procesa u samom sektoru, kao i upravljanjem IT investicijama. Neprestano pratimo načine na koje su organizovani IT sektori u drugim centralnim bankama, kao i inovacije u oblasti kojom se bavimo i na taj način se pripremamo za buduće izazove.

B&IT: Na koje načine ste obezbedili kontinuirano funkcionisanje IT infrastrukture i poboljšali bezbednost i integritet najvažnijih poslovnih podataka?

Goran Kunjadić: Kontinuirano funkcionisanje IT infrastrukture obezbeđujemo primenom savremenih tehnologija u oblasti virtuelne infrastrukture, IP telefonije, sistemskog softvera, sistema za upravljanje bazama podataka, kao i redundantnim komunikacionim linkovima, izvorima napajanja i dr.

Bezbednost i integritet poslovnih podataka obezbeđujemo jasnim definisanjem procesa, kao i primenom najnovijih tehnologija i svakako primenom tehnologije za odbranu od napada malicioznim kodom. Posebnu pažnju posvetili smo obrazovanju svih zaposlenih u NBS o oblasti bezbednosti informacija.

B&IT: Na koje načine se borite sa stalnim izazovima održavanja i unapređenja bezbednosti informacionog sistema Narodne banke Srbije?

Goran Kunjadić: U radu sektora za informacione tehnologije posebna pažnja posvećuje se bezbednosti informacija i informacionih sistema. Pratimo sve najbolje prakse primenjene u ostalim centralnim bankama.

U pogledu bezbednosti podataka i informacionog sistema, posebno koristimo iskustva Bundesbanke i Banke Francuske. Između ostalog, primenili smo sistem upravljanja bezbednosnim informacijama i događajima, kao i mnoga druga rešenja.

Ta oblast je za Narodnu banku Srbije posebno značajna i sa aspekta poverljivosti, dostupnosti, integriteta i blagovremenog pristupa informacijama. Sektor za informacione tehnologije će se aktivnije baviti neprekidnim nadzorom, kako mrežnih, tako i bezbednosnih parametara.

B&IT: Rezultatima koje ste postigli sigurno je značajno doprineo kadar iz Vašeg sektora. Kakvu pažnju posvećujete njihovoj edukaciji?

Goran Kunjadić: Svesni smo da je kadar u ovoj oblasti jedan od najznačajnijih resursa. S druge strane, oblast centralnog bankarstva je jedinstvena za svaku zemlju, pa je i u toj oblasti potrebno obrazovati IT stručnjake. Naši zaposleni imaju brojne kontakte sa zaposlenima u IT sektorima drugih centralnih banaka. Prisustvuju svim značajnim skupovima iz ove oblasti, kao i radionicama koje organizuju naši spoljni saradnici. Održavaju se i posebni, namenski kursevi iz oblasti najnovijih tehnologija. Takođe, zaposleni imaju priliku da pohađaju i polažu ispite na sertifikovanim kursevima, već prema specifičnosti posla koji obavljaju.

Posebno želimo da istaknemo da smo ove godine organizovali Forum o informacionim tehnologijama, na kome su učestvovali IT stručnjaci iz 19 zemalja, među kojima su bili predstavnici centralnih banaka Nemačke, Francuske, Švajcarske, Rusije i drugih zemalja. Na Forumu su analizirani svi bitni aspekti IT poslovanja, kao i savremene tendencije.

B&IT: Kako se suočavate sa izazovima praćenja novih informacionih tehnologija?

Goran Kunjadić: Smatramo svojom obavezom da pratimo sve što se dešava u oblasti novih informacionih tehnologija. S obzirom na to da radimo u izuzetno važnoj instituciji, koja je značajna za funkcionisanje pre svega bankarskog, a šire gledano i celokupnog finansijskog sistema zemlje, naša obaveza je da primenimo samo one nove tehnologije koje smo analizirali i za koje smo zaključili da rade pouzdano.

Istakli bismo uvođenje business intelligence tehnologija na najsavremenijim platformama. Njihovo uvođenje ima za cilj da se kompletan informacioni sistem učini znatno pouzdanijim, efikasnijim i fleksibilnijim.

B&IT: Šta možete da najavite od predstojećih aktivnosti koje se tiču primene informacionih tehnologija u finansijskom sektoru Srbije?

Goran Kunjadić: U toku je sprovođenje sporazuma kojim je definisana elektronska razmena podataka između Narodne banke Srbije, Ministarstva finansija (Poreska uprava, Uprava carina i Uprava za trezor), Agencije za privredne registre, Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti i Komisije za hartije od vrednosti. Elektronska razmena podataka je dobrim delom već realizovana, dok je za naredni period predviđeno tehnološko unapređenje primenom cloud tehnologije.

Realizacija navedenog projekta omogućiće bolje funkcionisanje finansijskog tržišta i pravovremeno obezbeđivanje podataka rukovodstvu Narodne banke Srbije i Ministarstvu finansija, radi donošenja bitnih odluka u vezi sa finansijskim kretanjima na nivou države.

Želeli bismo da naglasimo da se informaciono‑komunikacioni sistem Narodne banke Srbije neprekidno razvija i usavršava. Primenjuju se najnovija tehnološka dostignuća i zaposlenima se omogućava kontinuirano usavršavanje. Primenjuju se važeći međunarodni standardi i iskustva drugih centralnih banaka iz oblasti primene IT tehnologija.

Povećanjem bezbednosti sistema i pouzdanosti njegovog funkcionisanja praćenjem i procenom operativnih rizika na nivou sektora za informacione tehnologije, kao i merama za umanjenje rizika, doprinosimo pouzdanosti funkcionisanja poslovnog sistema Narodne banke Srbije u celini.