EKONOMIČNOST OBLAKA

Pored tehnoloških prednosti i jednostavnijeg korišćenja, neretko se odluka o novom IT rešenju svodi na ekonomski aspekt. Posmatrano iz tog ugla, računarski oblak nema konkurenciju

Tehnologija koja ne donosi stvarne uštede korisnicima, bez obzira na nove funkcionalnosti i poboljšanja, najčešće doživi tržišni neuspeh – groblje propalih informacionih tehnologija prepuno je slikovitih primera takvog toka događaja. Na sreću, usluge računarskog oblaka ne pokazuju nijedan od znakova ovih zaboravljenih tehnologija. Naprotiv, korisniku su nadohvat ruke vrlo opipljive uštede, pored brojnih drugih, manje opipljivih koristi.

Osnovni argument je da kapitalni troškovi ne postoje, odnosno CAPEX = 0. Investicije tradicionalno obuhvataju hardver (servere, mrežne uređaje, sisteme za skladištenje podataka), sistemski softver (operativne sisteme, sisteme za upravljanje bazama podataka, softver za elektronsku poštu i druge infrastrukturne komponente), te aplikativni softver (ERP, POS, CRM i slična rešenja). Investicije u opremu u oblaku padaju na teret isporučioca usluga, a najam licenci sistemskog i aplikativnog softvera i mesečno plaćanje usluga su vrlo ekonomična alternativa klasičnoj kupovini trajnih licenci. Pri tom korisnik može u oblak da unese svoje postojeće licence.

Dodatne uštede, koje prema procenama analitičara iznose gotovo 30%, moguće je ostvariti angažovanjem resursa u oblaku za potrebe sezonskog ili vršnog opterećenja, umesto da se ulaže u sopstvenu opremu, koja je uglavnom besposlena i čeka anticipirano opterećenje. U oblaku se ovaj rizik može ekonomično preneti na davaoca usluga.

I operativni troškovi su niži (OPEX = -50%), a dosadašnje iskustvo pokazuje da se stalni troškovi upotrebe i održavanja IT infrastrukture mogu bar prepoloviti iznajmljivanjem usluga računarskog oblaka. Glavne kategorije ove vrste troškova su: električna energija (za napajanje i hlađenje data-centra), troškovi iznajmljivanja, opremanja i korišćenja prostora koji zauzima data-centar, kao troškovi rada (zarade i ostali troškovi IT administratora). U oblaku se ovi troškovi prenose na isporučioca usluge (i delom uključuju u cenu usluge), ali su znatno niži od sopstvenih, jer je infrastruktura oblaka deljiva, te se i troškovi dele na veliki broj korisnika. Tako je, na primer, administrator u stanju da u sopstvenoj infrastrukturi administrira 170 računara (servera), a u infrastrukturi u oblaku taj broj obično prelazi 1.000!

Spas od katastrofe

I u slučaju nastanka neželjene situacije, poput požara, poplave, zemljotresa… infrastruktura u oblaku je pouzdanija. Naime, IT menadžeri to znaju odavno, a u poslednje vreme i menadžment preduzeća shvata da bilo kakav katastrofalan događaj može privremeno ili čak trajno onesposobiti IT infrastrukturu preduzeća i dovesti do ozbiljnih problema u poslovanju. Zamislimo samo gubitak koji bi pretrpela banka koja više dana ne bi mogla da nastavi poslovanje. Poljuljani kredibilitet u ovom slučaju mogao bi da dovede do gubitka klijenata, pa i do bankrota. Gartner-ove analize pokazuju da preko 40% preduzeća koja su pretrpela ovu vrstu katastrofe ne uspeva da se oporavi! Zbog toga je uobičajeno, a za banke u Srbiji to je i obavezno prema odluci NBS, da preduzeća implementiraju svoj plan zaštite od katastrofe i oporavka ako do nje ipak dođe.

Problem postojećih rešenja je to što su izuzetno skupa. Zahtevaju dodatna ulaganja, koja su gotovo identična ulaganjima u produkcionu IT infrastrukturu. Usluge oporavka od katastrofe u oblaku po prvi put omogućavaju korisnicima ekonomski ostvarivo rešenje. Jednostavna računica pokazuje da je to rešenje i do osam puta (!) jeftinije od klasičnog, zasnovanog na oporavku servisa u fizičkom obliku. Zaključak se sam nameće: ako korisnik želi/mora da implementira rešenje za oporavak od katastrofe, a da pri tom na to ne potroši sav IT budžet – treba da iznajmi usluge oporavka u oblaku. Alternativa, tj. neimplementiranje nikakvog rešenja za oporavak, nije više prihvatljiva čak ni za najmanja preduzeća.

Posle ekonomičnosti – inovacije

Iako je pri cloud implementaciji još uvek akcenat na smanjenju investicija i operativnih troškova, naslućuje se i naredna faza, u kojoj će prihvaćenost računarskih oblaka biti na tom nivou da će se meriti njihov uticaj na rast poslovanja preduzeća, kao i uticaj na uvođenje inovacija u poslovne procese.

0 %s Comments

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Najnoviji

Novi-NetApp-proizvodi

Novi NetApp proizvodi

Da li su vam već poznati novi NetApp sistemi C-serije, sa QLC Flash tipom ...
Veštačka-inteligencija-u-našim-rukama

Veštačka inteligencija u

Broj oblasti u kojima se eksperimentiše sa različitim dostignućima veštačke ...
Azure-Active-Directory--postaje-Entra-ID

Azure Active Directory

Azure Active Directory je sada Entra ID. I premda većina korisnika ovu promenu ...
Transformacija-tehničkog-duga--pomoću-DevOps-tehnologija

Transformacija tehničkog duga

Najveću opasnost za organizacije ne predstavlja samo postojanje tehničkog duga, ...