Iako na prvi pogled deluje da računarski oblak predstavlja budućnost bez vidljive mane, o nekim potencijalnim preprekama ipak treba voditi računa

Analiza iz 2009. godine sa Univerziteta Barkeley jasno je ukazala na prepreke koje stoje na putu do potpunog sazrevanja usluga računarskog oblaka. Iako je od njenog nastanka prošlo nekoliko godina, ona je i danas aktuelna. Istini za volju, u međuvremenu su isporučioci usluga računarskog oblaka napredovali pa mnoge od navedenih prepreka ne deluju zastrašujuće, ali lista može itekako pomoći korisnicima pri odabiru isporučioca.

Visoka raspoloživost servisa

Infrastruktura koja čini računarski oblak počiva na tehnologiji virtuelizacije. Virtuelna infrastruktura može biti izgrađena korišćenjem različitih rešenja: od besplatnih do onih koja obezbeđuju otpornost na sve vrste otkazivanja, a dodatno i mogućnost oporavka u slučaju katastrofe. Virtuelna infrastruktura danas uspešno uklanja ovu prepreku, ali korisnici moraju detaljno da prouče šta im je ponuđeno i da zahtevaju željenu raspoloživost servisa.

Vezivanje za jednog isporučioca

Nedostatak interoperabilnosti i dalje predstavlja prepreku, ali su u međuvremenu isporučioci rešenja uvideli da moraju da podrže heterogena okruženja. Na primer: VMware hibridni oblak, usmeren prvenstveno na VMware infrastrukturu, zajedno sa alatom za automatizaciju operacija u oblaku (VMware Cloud Automation Center) omogućava upravljanje heterogenim okruženjima i obezbeđuje mobilnost korisničkih servisa. Takođe, standardi i alati za razmenu slika virtuelnih servisa (OVF/OVA) danas omogućavaju migraciju između različitih okruženja.

Poverljivost podataka i raspoloživost sredstava zaštite

Danas se sva bezbednosna rešenja koja postoje u fizičkom obliku isporučuju i kao virtuelni uređaji. Virtuelna infrastruktura otvara i neke nove načine zaštite: zloćudni programi mogu biti presretnuti, prepoznati i uklonjeni pre nego uopšte dospeju do korisničkog servisa. S druge strane, isporučioci mogu ekonomično da obezbede specijalizovanu podršku, što oblak čini otpornijim od fizičke infrastrukture, a podatke i servise bezbednijim.

Način licenciranja softvera

Iako još uvek nije sve gotovo, mogli bismo da odahnemo kad je ova prepreka u pitanju. Danas gotovo svi isporučioci softvera imaju poseban model licenci u oblaku. VMware VSPP omogućava da isporučilac usluga u oblaku koristi VMware virtuelnu infrastrukturu, dok Microsoft SPLA omogućava da isporučilac krajnjim korisnicima ponudi gotovo sve Microsoft proizvode. Po pravilu, licence se ne kupuju, već se plaćaju na mesečnom nivou. Microsoft (i drugi) omogućava korisnicima i da unesu ranije kupljene licence u oblak.

Nepredvidive performanse i problematična skalabilnost

Višak resursa kojim se amortizuju vršna opterećenja dodatno opterećuje budžet isporučioca usluga u oblaku. Dakle, balans je u uslovima uvek ograničenog kapaciteta neophodan, jer bi u protivnom cenu morao da plati korisnik, koji i u ovom slučaju mora da uoči razlike u šarenilu ponuda na tržištu i da ugovorom obezbedi da će kvalitet usluge biti postignut i poštovan. Neki isporučioci omugućavaju korisnicima da rezervišu dodatne resurse kojima se obezbeđuje kvalitet servisa u nepredvidivim slučajevima i kod očekivanih vršnih opterećenja.