Stara ideja izmeštanja podataka i servisa na centralni sistem danas predstavlja jedan od ključnih IT trendova. O prednostima cloud-a se mnogo govori, ali njegovi korisnici, naročito potencijalni, imaju brojna pitanja.

Ideja da se računarski resursi – kapaciteti za računanje, skladištenje i prenos podataka – isporučuju slično komunalnim uslugama, kao što su snabdevanje električnom energijom i gasom, prenos govora ili javni prevoz, stara je pola veka. Nju je prvi javno izneo John McCarthy 1961. godine, u govoru povodom stogodišnjice čuvenog MIT-a.

U međuvremenu računarska tehnologija je napredovala brzinom koja nema premca u ljudskoj istoriji, u skladu sa postavkom Moore-ovog zakona, po kome se snaga računara, odnosno broj tranzistora u integrisanim kolima, udvostručuje svakih 18 meseci. Taj napredak nije bio samo kvantitativni – informaciona tehnologija je prošla kroz brojne faze u kojima se širila od laboratorijskih uslova pristupačnih samo uskom krugu specijalista, do sveprisutnih uređaja koji nas danas okružuju.

Pomenimo samo neke od značajnih perioda: period velikih (mainframe) računara šezdesetih, mini-računara sedamdesetih, personalnih računara osamdesetih, Interneta devedesetih, do najnovije faze koju karakterišu sveopšta povezanost i mobilnost, te raznolikost uređaja, od mobilnih telefona, preko tableta i neizbežnih personalnih računara, do specijalizovanih sistema kao što su tanki klijenti. Zbog takve raznolikosti, ova nova razvojna faza često se opisuje kao post-PC era.

Ideja o isporuci IT usluga kao javnog servisa razvijala se kroz više faza: računanje-na-zahtev (on-demand computing), autonomno računarstvo, hosting (opreme i aplikacija)… Ipak, ona nije uspela da se nametne kao dominantan model na tržištu – nedostajalo je mnogo toga, ali ključne dve komponente čekale su upravo današnji trenutak: standardizacija i komercijalizacija IT proizvoda, i virtuelizacija računarskih resursa.

Proces sazrevanja računarskih tehnologija i postizanje faze u kojoj su proizvodi i usluge postali roba široke potrošnje odvijao sa slično obrascima koji su prethodno uočeni na primerima parne mašine, proizvodnje i distribucije električne energije, telefonskih usluga… Ipak, postoji i važna razlika: taj je proces bio znatno brži, pa je trajanje IT ciklusa ne prelazi par decenija. Do koje faze je ovaj proces dospeo lako se vidi u svakoj prodavnici tehničke robe: personalni računari se danas prodaju zajedno sa uređajima za domaćinstvo, a i brendovi su isti (na primer LG, Samsung…). Gotovo istovetan obrazac slede i druge komponente IT infrastrukture: mrežni uređaji, serveri, uređaji za skladištenje podataka. Tipično za ovu fazu, margine proizvođača su prilično male (svega nekoliko procenata), a kvalitet proizvoda je sve bolji – na radost i korist sve brojnijih kupaca, odnosno krajnjih korisnika. Uostalom, i cene su sledile Moore-ov zakon, na sreću u suprotnom smeru.

Sve to ipak ne bi bilo dovoljno, jer isporučioci uvek nalaze inteligentne (i manje inteligentne) načine da korisnike vežu za sebe, odnosno da ih “zaključaju”. Ključ za oslobađanje korisnika, tj. njihovih servisa i aplikacija od ove nepotrebne i skupe zavisnosti donosi tehnologija virtuelizacije računarskih resursa. Ova tehnologija je takođe nastala šezdesetih godina, ali je kasnije nekako zaboravljena i nestala iz vidokruga stručne javnosti, sve do pre pet-šest godina. Osnovna ideja je jednostavna: bez obzira na složenost IT infrastrukture (veze, skladištenje i obrada podataka), stvoriti i održavati iluziju za krajnjeg korisnika da su svi resursi koji su mu potrebni uvek na raspolaganju, a da je, s druge strane, on izolovan od ostalih korisnika i bezbedan od nasrtljivaca i znatiželjnika. Takva iluzija je tehnički i ekonomski ostvariva samo pod uslovom da se radi o zajedničkoj, deljivoj platformi/infrastrukturi, zasnovanoj na prihvaćenim standardima. Analogija sa javnim prevozom, telefonijom ili snabdevanjem električnom energijom ni ovde nije slučajna.

Savremeno poslovno okruženje

Napredak računarskih tehnologija nije sam sebi svrha, već je na najdublji način povezan sa potrebama i mogućnostima korisnika. A korisnici, pre svega preduzeća, danas su suočeni sa brojnim lokalnim i globalnim izazovima. Konkurencija je postala globalna, tj. ne znate sa koje strane stiže opasnost (možda sa drugog kontinenta), a nikad nije bilo lakše kopirati tuđe proizvode i usluge i onda ih ponuditi po nižoj ceni, jer nije bilo ulaganja u razvoj. Današnje preduzeće nema ni vremena ni sredstava za rasipanje.

Opšti obrazac mogućeg odgovora je vrlo jednostavan: treba da se usredsredite na ono što najbolje radite, odnosno na osnovne aktivnosti, ali i da smanjite troškove i rizike poslovanja. Dakle, savremeno preduzeće treba da se bavi samo onim što mu omogućava da stekne i održi konkurentsku prednost u industriji kojom se bavi, a da prateće aktivnosti (procese) prepusti drugima, koji ih rade bolje i jeftinije (outsourcing).

IT usluge kao (javni) servis

Razvoj potreba korisnika s jedne i sazrevanje informacionih tehnologija s druge strane omogućavaju danas, po prvi put, da se na pouzdan i jeftin način ove usluge isporučuju kroz javno dostupne kanale. Takav način isporuke servisa dobio je i novi naziv: računarski oblak (cloud computing). Kao što to obično biva, posle provobitnog odbacivanja koncepta i izjava da “smo to već videli i da tu nema ništa što već ne radimo” (Larry Elisson, Oracle), krenula je lavina ponuda i rešenja za cloud computing usluge.

Danas nema ozbiljne IT kompanije koja u središtu svog interesovanja nema razvoj i prodaju proizvoda i usluga vezanih za računarski oblak. U isporuci se utrkuju tradicionalne IT firme, isporučioci komunikacionih usluga (fiksna i mobilna telefonija), isporučioci aplikativnog softvera, najveći Internet pretraživači, pa sve do sasvim malih preduzeća iz različitih industrija.

Novo IT doba donosi mnoga pitanja. Da li to znači da je nemoguće definisati šta je računarski oblak? Da li su svi isti? Da li će se sve završiti sa četiri-pet globalnih isporučilaca? Da li treba da napustimo tradicionalni način izgradnje i upotrebe IT infrastrukture? Da li postoje prelazni oblici ili je slika crno-bela? Koliko su takve usluge prilagodljive mojim potrebama? Koliko koštaju i da li se isplate?

Važno je istaći da je oblak računara brz način da se bez početnih investicija i uz niske troškove obezbedi, odnosno poveća kapacitet IT infrastrukture, a da pri tom ne moramo da mislimo na obuku zaposlenih u IT sektoru, licenciranje softvera ili implementaciju nove infrastrukture. Cloud podrazumeva pretplatu na usluge po modelu plati-prema-obimu-korišćenja i koristi-usluge-dok-ti-trebaju. To je lak način da se prošire sposobnosti sopstvene IT infrastrukture ili da se ona u potpunosti iznajmi od davaoca usluga.

Najveći globalni isporučioci usluga računarskog oblaka i kompanije koje odlučujuće utiču na dalji razvoj koncepta i rešenja su Amazon, IBM, Google i Microsoft. Kad je u pitanju infrastruktura koja uključuje sve modele isporuka usluga (privatni, javni i hibridni oblak), nesumnjivi lider je kompanija VMware, koja pruža platformu za izgradnju oblaka ali ne isporučuje usluge, već taj posao prepušta svojim partnerima. Po brojnosti isporučilaca najmasovniji je segment tržišta koji oblak nudi kao softverski servis. U njemu su lideri salesforce.com, Microsoft i Google, ali im se ubrzano priključuju i ostali: SAP, Oracle…

Zaključak

Postoje uverljiva svakodnevna svedočanstva da oblak računara nije samo nova kovanica i prolazna moda, već da prisustvujemo dugo najavljivanoj transformaciju računarskih usluga u javni servis. Pri tom se čini da je cloud jedina realna alternativa tradicionalnom modelu razvoja IT-ja, pre svega zbog ekonomije obima u korišćenju deljive, svima dostupne infrastrukture. Na narednim stranama ćemo do detalja obraditi pojam računarskog oblaka, njegov uticaj na poslovanje i moguće načine primene.

Definicija računarskog oblaka

Postoje brojne definicije računarskog oblaka, ali sve one su konvergirale kako se koncept razvijao. Danas se obično koristi definicija koju je dao NIST (Američki institut za standarde):

“Računarski oblak je model koji omogućava svuda prisutan, pogodan mrežni pristup deljivim računarskim resursima (mrežnim, serverima, skladištu podataka, aplikacijama i servisima), koji na zahtev korisnika i uz minimalnu interakciju sa isporučiocem usluga mogu biti brzo stavljeni na raspolaganje korisniku ili otkazani.”

Prvi domaći računarski oblak

Na projektu prvog domaćeg cloud computing sistema koji bi bio ponuđen prvenstveno domaćem, ali i međunarodnom tržištu, 2011. godine udružile su se kompanije Coming – Computer Engineering i Telekom Srbija. Coming je vodeća kompanija na Balkanu u domenu virtuelne IT infrastrukture, a Telekom vodeća telekomunikaciona kompanija, koja već ima veliki broj korisnika sličnih usluga: Web hosting, data-centar hosting, disaster recovery hosting. Takođe, Telekom u značajnoj meri koristi tehnologiju virtuelizacije (VMware Virtual Infrastructure), u čijem je uvođenju i podršci učestvovao i Coming. Strateška orijentacija Telekoma da ovakve i slične poslove radi sa partnerima pomogla je da se uspostavi saradnja i da se tržištu ponude ove savremene i ekonomične usluge. Prvi korisnici, poput kompanija Mona, Squardra, Hipol, MSK Kikinda, Quantum-Automarket i drugih, jasno pokazuju da postoje potrebe za uslugom računarskog oblaka, kao i da je ova ponuda pažljivo skrojena po meri korisnika.