Svet se danas sastoji od velike mreže proizvođača podataka i korisnika tih podataka. Naša želja za informacijama, potkrepljena stvarnom potrebom, dovodi do rapidnog porasta količine podataka. Retko se ko zapita koja je zapravo ta kritična količina i gde se ti podaci nalaze i čuvaju. Potražimo zajednički odgovor na pitanje kako IT infrastruktura može da se izbori sa tolikim porastom podataka i da li smo spremni za nastavak neumitnog trenda
Virtuelizacija je promenila IT industriju i pogled na serversku infrastrukturu, a sada je potrebna i promena u skladištenju podataka koja će učiniti storidž-infrastrukturu inteligentnom, neuništivom i praktično beskonačnom. Davno je prošlo vreme poređenja storidž-sistema po tome koji RAID nivo mogu da podrže. Sada od njih očekujemo da brinu o dostupnosti i integritetu podataka i ne bi trebalo da nas zanima koji RAID nivo koriste. Danas poredimo storidž-sisteme po tome koji je agilniji. A agilnost storidža možemo sagledati iz tri aspekta: inteligentna administracija i manipulacija podacima, neuništivost operacija nad podacima i maltene beskonačni rast količine podataka.
Inteligencija administracije ogleda se u mogućnosti da automatski dodeljujemo, menjamo i kontrolišemo atribute podataka na storidžu. Automatizacija operacija i analitika su prvi korak ka inteligentnom storidž-sistemu u eri eksponencijalnog porasta količine podataka. Drugi korak bio bi efikasnost storidž-sistema. Pod efikasnošću se pre svega misli na smanjenje cene po gigabajtu storidž-prostora. Cenu možemo smanjiti jednostavno, korišćenjem isključivo SATA diskova, ili je možemo smanjiti korišćenjem nekih zahtevnijih tehnologija, kao što su deduplikacija ili kompresija. I konačno, cenu po gigabajtu možemo smanjiti tako što ćemo čuvati manje kopija. Umesto da pravimo kopije za potrebe testiranja i razvoja, bekapa ili kopije na rezervnom sajtu zbog potreba oporavka usled katastrofe, možemo pravljenjem virtuelnih kopija da redukujemo cenu. Treći korak ka inteligentnom storidž -sistemu bio bi pametno korišćenje flash tehnologije i smeštanje podataka po nivoima važnosti (tiering). Samo podaci kojima se aktivno pristupa trebalo bi da imaju najveći nivo dostupnosti i najmanje kašnjenje.
Drugi aspekt agilnosti je neuništivost operacija nad podacima. Malo podataka se generalno obriše, tj. možemo očekivati veoma mali procenat prostora koji ćemo dobiti na ponovno korišćenje. Ovo znači da će većina podataka imati nekoliko puta duži životni vek od storidž-sistema na kojem se nalaze. Kako smo mi shvatili da podaci moraju biti neuništivi, slično tako i sama infrastruktura mora da bude neuništiva i da sve promene na infrastrukturi, i hardvera i softvera, ne smeju uticati na dostupnost podataka.
Beskonačni rast podataka, kao treći aspekt agilnosti, podrazumeva da se infrastruktura može skalirati u više dimenzija, po pitanju performansi, kapaciteta i operacija nad podacima. Unificirana arhitektura, tj. mogućnost da se podaci prezentuju i preko block level protokola (FC, iSCSI) i preko file level protokola (NFS, CIFS), jedan je od primera ovog aspekta agilnosti.
Savremeni storidž-sistemi imaju težak zadatak pred sobom, da u vreme kada informacije vladaju svetom oni treba da vladaju informacijama. Agilnost kao osnovna prednost storidž-sistema će nastaviti da bude glavni pokretač njihovog daljeg razvoja.
0 komentara