MEDICINSKI OBLAK – REŠENJE ZA ZDRAVSTVENI SISTEM

Cloud tehnologija je neočekivano dobar odgovor na pitanje kako srediti zdravstveni sistem i učiniti ga alatkom u službi građana.

Ovih dana desila su se dva događaja koja su inicirala raspravu o upotrebi informacionih tehnologija u zdravstvenom sistemu Srbije. Prva polemika vođena je povodom toga da li je sada pravi trenutak da se u Srbiji uvedu elektronske zdravsrvene knjižice, a drugi događaj bio je raspad informacionog sistema za overu zdravstvenih knjižica, koji je bio u zastoju skoro dve nedelje.

Elektronske zdravstvene knjižice imale bi smisla i ekonomskog opravdanja da je u Srbiji prvo usvojena jedinstvena strategija razvoja zdravstvenog sistema i upotrebe informacionih tehnologija u zdravstvu. Nažalost, to nije urađeno, pa bi elektronske zdavstvene kartice imale manje-više istu funkciju kao i papirne. Jedina razlika ogleda se u tome što bi to bio dobar posao za dobavljača ovih knjižica zdravstvenom sistemu Srbije: kada se broj osiguranika pomnoži sa cenom kartice, bio bi to posao od oko 30-40 miliona evra, bez ikakvog pozitivnog finansijskog efekta za Srbiju.

Drugi slučaj pokazuje nezrelost implementiranih rešenja za infrastrukturu i za aplikativnu podršku u jednom velikom i složenom sistemu, bez strategije i planskog razvoja korišćenja savremenih informacionih tehnologija.

Kompleksnost i troškovi

Zdravstveni sistem u Srbiji je veoma kompleksan, od sistema domova zdravlja do kliničkih centara, instituta i drugih zdravstveh institucija. Pored toga, veliki broj državnih institucija je važan u sistemu zdravstvene zaštite – od RZZO, preko centralnog registra, pa sve do osiguranika i njihovih preduzeća i institucija, isporučilaca lekova itd.

Kada se malo detaljnije sagleda stanje u zdravstvenim institucijama i stepen primene informacionih tehnologija, na prvi pogled se vidi da ima dosta računara, ali – kao po pravilu – većina ove opreme je kao izolovano ostrvo i nije u jedinstvenom sistemu, već se koristi lokalno, kod pojedinih lekara. Podacima na tim računarima pristupa samo jedna osoba i ti podaci nisu u jedinstvenom informacionom sistemu.

Na osnovu toga, reklo bi se da se malo ili uopšte ne ulaže u informacione tehnologije u zdravstvu. Međutim, u nedostatku strategije razvoja i sveobuhvatnog dugoročnog plana, većina ulaganja, iako ona nisu mala, ne može dati adekvatne rezultate, pa se zdravstvo i dalje oslanja na stari, tradicionalni način funkcionisanja.

Zvanične procedure se uglavnom vode kroz papirologiju proizvedenu pisaćom mašinom ili ređe na računaru, od zdravstvenih knjižica i kartona, preko uputa i izveštaja lekara, do laboratorijskih izveštaja i različitih tipova snimaka. Za ovakav sistem potreban je veliki broj osoba, koje – umesto da se posvete osiguranicima – vreme moraju da troše kroz neefikasan sistem.

Rešenje je tu

Današnja tehnologija računarskog oblaka omogućava da se napravi jedinstven i centralizovan sistem za celu Srbiju, koji bi bio i do osam puta jeftiniji nego ulaganje u informacione tehnologije, gde maltene svaka klinika, dom zdravlja ili institut imaju svoj IT sistem, koji nije povezan u jedinstveni sistem i ne može da pruži opisanu funkcionalnost, niti da izbliza pruži takve efekte.

Infrastrukturna IT oprema za medicinski računarski oblak Srbije, podaci i aplikativna rešenja za zdravstveni informacioni sistem bili bi smešteni u dva regionalno raspoređena data-centra, kojima bi preko mreže i Interneta pristupali svi korisnici ovog sistema, od osiguranika, preko medicinskog osoblja i snabdevača, do državnih institucija.

Izgradnja ovakvog sistema je proces i ne može se očekivati da će se završiti brzo, ali ukoliko se sa planiranjem i projektovanjem ne počne sada, taj period će se još više produžiti, što će imati dalekosežne negativne posledice na kvalitet zdravstvene zaštite i troškove, koji ni sada nisu mali, a nastaju bez strateškog plana.

Primer boljeg sistema

Može li drugačije? Naravno da može. Da bi se napravio suštinski zaokret i da bi se videle koristi od ulaganja, neophodno je da Srbija oformi stalni tim, sastavljen od zdravstvenih stručnjaka i stručnjaka za informacione tehnologije, a čiji bi zadatak bio da osmisle strategiju razvoja i definišu projektni zadatak sa dinamikom implementacije IT-ja.

Iako je automatizacija u oblasti zdravstvene zaštite krupan zalogaj i za bogatije države, to je ipak moguće uraditi. Mnoge države su se uhvatile u koštac sa ovim zadatkom i mnoge su izgradile savremene, efikasne i racionalne sisteme, koji su u stalnom procesu unapređivanja, u skladu sa razvojem informacionih tehnologija i napretkom medicine. Da bi stvari bile jasnije, napravićemo uprošćeni opis takvog jedinstvenog informacionog sistema. Svaki osiguranik treba da ima elektronsku zdravstvenu knjižicu (ili bi za tu namenu mogao da koristi i svoju ličnu kartu), poput plastične kreditne kartice. Putem nje bi mogao od kuće, uz korišćenje sigurnosnog koda, da zakazuje lekarske preglede, ovlašćuje lekare da pristupaju istoriji bolesti, upisuju nove izveštaje, izdaju elektronske recepte, daju upute za laboratoriju, snimanja…

Laboratorijski nalazi i snimci MR, RTG, CT, Echo (bilo da se radi o državnim ili privatnim laboratorijama) i dr. automatski bi se slali u bazu podataka osiguranika. Uz autorizaciju pacijenta, svi ovi podaci bili bi dostupni na teritoriji cele Srbije, a pacijent bi preko Interneta imao pristup tim podacima iz bilo koje tačke u Srbiji ili svetu. Delovi sistema bili bi i RZZO, apotekarske ustanove i isporučioci lekova. Podaci koji bi se na ovaj način dobili mogli bi, bez personalnih podataka, da služe i u naučno-istraživačke svrhe, pa bi se na tako velikom uzorku postigli neslućeni rezultati.

Ovo su samo neki površinski vidljivi efekti, a automatizacija bi svakako išla i dalje, do postavljanja svih protokola lečenja i racionalizacije ovog i mnogih drugih procesa. Efikasnost ovakvog sistema bila bi daleko veća od postojećeg, a i ekonomski efekti – o tome svedoče iskustva država koje su usvojile ovakav sistem.

0 %s Comments

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Najnoviji

Novi-NetApp-proizvodi

Novi NetApp proizvodi

Da li su vam već poznati novi NetApp sistemi C-serije, sa QLC Flash tipom ...
Veštačka-inteligencija-u-našim-rukama

Veštačka inteligencija u

Broj oblasti u kojima se eksperimentiše sa različitim dostignućima veštačke ...
Azure-Active-Directory--postaje-Entra-ID

Azure Active Directory

Azure Active Directory je sada Entra ID. I premda većina korisnika ovu promenu ...
Transformacija-tehničkog-duga--pomoću-DevOps-tehnologija

Transformacija tehničkog duga

Najveću opasnost za organizacije ne predstavlja samo postojanje tehničkog duga, ...