Zaštita podataka koji se tiču svakodnevnog poslovanja postaje sve važnija, a računarski oblak nameće se kao isplativa osnova takve zaštite.

Oporavak IT infrastrukture i servisa u slučaju katastrofe na lokaciji primarnog data-centra kompanije (Disaster Recovery ili, kako se često piše, DR) predstavlja jedan od najvećih izazova u savremenom IT okruženju. Tradicionalno, problem je rešavan implementacijom IT infrastrukture na rezervnoj lokaciji, koja je po strukturi i volumenu bila slična produkcionoj, što je podrazumevalo da preduzeće mora da investira u opremanje rezervne lokacije, povezivanje produkcione i rezervne lokacije i uspostavljanje kompleksnih postupaka oporavka. Ovako realizovan sistem za oporavak bio je vrlo skup za implementaciju i u okruženju sa fizičkim serverima predstavljao je najčešće manuelnu proceduru koja je podložna ljudskim greškama.

Tehnologija virtuelizacije omogućila je kompanijama da postignu potpunu nezavisnost aplikacija od hardvera, što je rezultovalo mobilnošću kritičnih servisa, kako unutar produkcionog data-centra, tako i između primarne i rezervne lokacije. Virtuelizacija je dodatno omogućila i potpunu automatizaciju procesa testiranja oporavka (bez uticaja na produkcione servise), ali i automatizaciju procesa oporavka od katastrofe (failover) i vraćanja servisa sa sekundarne na primarnu lokaciju nakon otklanjanja uzroka katastrofe (failback).

Razvoj virtuelizacije i cloud computing tehnologija omogućio je i razvoj usluga oporavka IT infrastrukture kao servisa (Disaster Recovery as a Service, skraćeno DRaaS), koje mogu biti realizovane na više načina:

• oporavak servisa korišćenjem portabilnog data-centra – oporavak na lokaciji korisnika iz bekapa koji obezbeđuje korisnik;

• udaljeni bekap (kopija bekapa) kao servis uoblaku i mogućnost oporavka kritičnih servisa iz udaljene kopije;

• rešenje za oporavak od katastrofe replikacijom podataka na nivou operativnih sistema i kritičnih servisa u oblak računara, nezavisno od platforme za pružanje cloud usluga;

• rešenje za oporavak korišćenjem replikacije na nivou virtuelne platforme sa produkcionog korisničkog sajta u oblak, nezavisno od storidž-infrastrukture korisnika, sa mogućnošću automatizacije oporavka servisa u cloud okruženju;

• rešenje za oporavak korišćenjem replikacije volumena storidž-sistema korisnika sa primarne lokacije u oblak, sa mogućnošću automatizacije oporavka servisa u cloud okruženju.

Svaki od vidova implementacije DRaaS usluga karakterišu različito zahtevano vreme oporavka (Recovery Time Objective, skraćeno RTO) i dopušteno vreme gubitka podataka (Recovery Point Objective, skraćeno RPO). Usluge su osmišljene tako da obezbede balans između zahtevanih RTO i RPO parametara i ekonomičnosti.

Najjednostavnije DRaaS usluge bazirane su na udaljenom bekapu i zadovoljavaju potrebe korisnika koji nemaju veliki broj servisa koje treba zaštititi i gde parametri oporavka nisu previše strogi, dok su, s druge strane, vrlo povoljne i dostupne širokom krugu MSP. Najstrože uslove za oporavak servisa mogu da zadovolje usluge automatskog oporavka za vreme od 2-6 časova, bez gubitka ili sa minimalnim gubitkom podataka.

Savremeno poslovno okruženje je sve zahtevnije i traži od preduzeća da obezbedi kontinuitet poslovanja, čak i u slučaju ozbiljnih incidenata koji dovode do onesposobljavanja produkcionog data-centra. Ozbiljnost problema primorala je zakonodavce i regulatorna tela da reaguju, pa preduzeća u nekim sektorima danas mne mogu da biraju da li će imoplementirati rešenej koje obezbeđuje kontinuitet poslovanja, već samo na koji način će to učiniti, pri čemu se korišćenje usluga oporavka u računarskom oblaku nameće kao ekonomičnije i fleksibilnije od sopstvene DR infrastrukture.

Primer realizacije servisa oporavka u oblaku korišćenjem VMware SRM rešenja i replikacije na nivou virtuelne platforme