STRAH OD NEPOZNATOG, ILI: ŠTA SE KRIJE IZA OBLAKA?

Cloud tehnologije pred našim očima ubrzano menjaju ustaljene poslovne modele. Pouzdana i bezbedna infrastruktura i IT ekspertiza sada su dostupne kao usluga, fleksibilna i ekonomična, što kompanijama, bez obzira na veličinu, daje priliku da se fokusiraju na svoj primarni biznis i ojačaju poziciju na tržištu. Ipak, i pored brojnih primera uspešne primene, u poslovnim krugovima još uvek postoji doza nepoverenja…

Cloud tehnologija je nastala na zahtev „biznisa“, osmišljena kako bi finansijska sredstva kompanija bila korišćena za osnovni (core) biznis. Danas su cloud tehnologija i cloud provajderi u fazi zrelosti i korisnicima je na raspolaganju pouzdana i bezbedna cloud platforma za sve vrste aplikacija i čuvanje podataka. Najbolje i najveće kompanije sveta to prepoznaju i svoje data centre migriraju ili su već migrirale u multicloud okruženje. Najveće softverske kompanije objavljuju rokove do kada će podržavati on premises verzije softvera i potpuno transformišu svoje modele licenciranja, dok globalni i lokalni provajderi, svejedno, nude servise iz data centara koji su apsolutno redundantni, fizičko-tehnički obezbeđeni od neovlašćenog pristupa, od požara i poplava i sa rezervnim lokacijama za slučaj težih elementarnih nepogoda.

Otpor promenama

Na domaćem tržištu kompanije su prinuđene da odlučuju o ulaganjima u IT infrastrukturu, koja postaje preduslov za modernizaciju i konkurentnost njihovog posla. Investicije u IT infrastrukturu sa godinama postaju sve veće, proporcionalno još većem uticaju na povećanje efikasnosti i produktivnosti. Ipak, donošenje odluka o investiranju u tehnologiju koja naizgled nije deo opreme često je teška. Proporcionalno apstraktnosti IT tehnologije nastaje sumnja da li je zaista potrebna oprema tako visokih performansi. Stvara se utisak da ulaganju u opremu nema kraja, a da licencni modeli vodećih svetskih kompanija liče na mafijaški reket. Kao posledica sumnje u nedovoljno poznato, odluke se vrlo često odlažu, a cena plaća u nekonkurentnosti na tržištu.

Iako se cloud pojavio kao rešenje koje je sasvim fleksibilno, najmanje rizično sa aspekta finansija i smanjenja rizika od pogrešnih investicija, kao i nakon mnoštva primera uspešne primene u poslovnim okruženjima, još uvek primećujemo da su klijenti skeptični i da pokazuju neku vrstu otpora i nepoverenja. Male i srednje kompanije strepe da li će njihovi podaci zaista biti „na sigurnom mestu“ i sa kolikom pouzdanošću se može govoriti o bezbednosti (privatnosti) podataka. Prečesto čujemo rečenicu: „Podaci ne mogu biti van naših prostorija.“ Razmotrićemo ovaj stav iz psihološkog ugla.

Ako posmatramo psihološke faktore koji mogu dovesti do ovakve vrste otpora, možemo pokušati da ih objasnimo i razumemo iz nekoliko perspektiva. Shodno tome, kroz razumevanje faktora koji dovode do otpora kod korisnika, možemo u komunikaciji sa njima pokušati da neke od ovih zebnji redukujemo i da im pomognemo da donesu odluku koja je za njih optimalna.

Znanjem protiv predrasuda

Jedan od najvažnijih preduslova za formiranje stava poverenja jeste eksplicitno i od relevantnih izvora komunicirano znanje koje je potkrepljeno određenim empirijskim činjenicama. Brojna istraživanja pokazuju da se skeptičnost kod ljudi smanjuje ukoliko konsultuju relevantne izvore. Istraživanja pokazuju da poverenje u nauku i naučna pismenost u velikoj meri utiču na otvorenost za prihvatanje i korišćenje novih tehnologija (bez obzira na oblast primene), odnosno redukuju formiranje predrasuda koje nisu utemeljene na naučnim dokazima.

U kontekstu cloud tehnologija veoma je važno informisati klijente, sa jedne strane kroz pojašnjavanje benefita i prednosti, a sa druge strane kroz naglašavanje dosadašnjih najboljih praksi koje su propraćene empirijski proverivim informacijama. Naravno, vrlo je važno da se sam narativ prilagođava ciljnim grupama sa kojima na datu temu komuniciramo.

Drugi psihološki faktor, koji je takođe veoma važan i koji može uticati na donošenje odluke o korišćenju ove tehnologije, odnosi se na lokus kontrole. Lokus kontrole mogli bismo da opišemo kao uverenje ljudi da se njihov život odvija pod uticajem njihovih unutrašnjih kapaciteta i odluka, odnosno da većina iskustava koja proživljavaju zavisi od nekakvih spoljašnjih faktora. Tako možemo govoriti o unutrašnjem i spoljašnjem lokusu kontrole. Osobe sa unutrašnjim lokusom kontrole imaće više poverenja u sopstvene odluke, koje su donele na osnovu određenih objektivnih pokazatelja, dok spoljašnji lokus kontrole, pogotovo u situaciji kada se eksternalizuje deo poslovanja koji je izuzetno osetljiv i delikatan, može predstavljati veliki izazov, a ponekad i nesavladivu prepreku za menadžera koji treba da preuzme odgovornost za takvu odluku.

Korak po korak

Još jedan faktor koji može značajno uticati na ovu odluku jeste i tip liderstva koji je karakterističan za kompaniju kojoj se nudi ovakva usluga. Najnovija istraživanja pokazuju da su tzv. transformacioni lideri, vizionari, najotvoreniji za konstruktivne organizacione promene. Što je još važnije, oni imaju harizmatičan uticaj i na sledbenike, koji dalje prihvataju i implementiraju ovakve promene.

Organizaciona kultura koja je karakteristična za određenu organizaciju u velikoj meri može uticati na to da li će menadžment „pristati“ na ovakvo rešenje. Rigidne, autoritarne i hostilne organizacione kulture ili delovi organizacija u kojima vlada ovakva supkultura imaće mnogo veći stepen otpora ka implementaciji promena ove vrste.

Konačno, važan faktor koji može uticati na sticanje poverenja u cloud tehnologije jeste i postupnost u uvođenju promene. Neke organizacije mogu da integrišu isključivo promene koje se odvijaju „korak po korak“. U tom kontekstu implementacija cloud rešenja mogla bi ići od „probnih, najmanje rizičnih“ ka sve složenijim, gde bi proces sticanja poverenja išao uporedo sa učenjem i sticanjem više znanja iz ove oblasti.

Iz svega navedenog možemo zaključiti da veća primena cloud tehnologije u poslovanju naših kompanija, koja ima brojne benefite, koji se pre svega tiču bezbednosti poslovanja, zahteva multidisciplinarni pristup, koji bi sa jedne strane uključio bolju edukaciju korisnika i jasnije uvide u sve detalje koji bi pomogli razumevanju funkcionisanja ove tehnologije, dok bi sa druge strane stručnjaci iz oblasti menadžmenta, psihologije rada, organizacijske psihologije i HR-a kreiranjem otvorenije organizacione kulture i primenom transformacionog upravljanja doprineli kreiranju organizacione klime koja bi pogodovala većoj primeni cloud tehnologije. To je izazov za sve navedene struke koji, verujemo, može u velikoj meri unaprediti poslovanje naših kompanija.

 

Doc. dr Jelena Sladojević Matić

0 %s Comments

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Najnoviji

Novi-NetApp-proizvodi

Novi NetApp proizvodi

Da li su vam već poznati novi NetApp sistemi C-serije, sa QLC Flash tipom ...
Veštačka-inteligencija-u-našim-rukama

Veštačka inteligencija u

Broj oblasti u kojima se eksperimentiše sa različitim dostignućima veštačke ...
Azure-Active-Directory--postaje-Entra-ID

Azure Active Directory

Azure Active Directory je sada Entra ID. I premda većina korisnika ovu promenu ...
Transformacija-tehničkog-duga--pomoću-DevOps-tehnologija

Transformacija tehničkog duga

Najveću opasnost za organizacije ne predstavlja samo postojanje tehničkog duga, ...