Tehnologija flash memorija ima zadatak da promeni način na koji savremene kompanije posmatraju storidž‑sisteme. Posle više godina upotrebe u potrošačkoj industriji, flash tehnologija je dostigla nivo zrelosti i pristupačnosti koji sve većem broju kompanija omogućava da je koriste za aplikacije kritične za poslovanje.

Hard‑diskovi pokazuju značajan nedostatak kada je reč o opsluživanju zahtevnih aplikacija, a to je broj operacija čitanja i pisanja podataka u sekundi (IOPS). Pošto njihove performanse dostižu do 300 nasumičnih operacija čitanja u sekundi, storidž‑sistemu koji bi trebalo da opsluži aplikacije koje zahtevaju više desetina hiljada IOPS‑ova bilo bi potrebno više stotina diskova; pri tom kapacitet koji bi se tako dobio u većini situacija nije potreban.

Za savremene kompanije ovakav trošak, u vidu povećanja broja diskova, prostora u ormanima, potrošnje struje i potrebe za hlađenjem, više nije prihvatljiv. Takođe, kod hard‑diskova se vreme pristupa podacima meri milisekundama, a kod SSD (solid state drive) uređaja u mikrosekundama. To znači da HDD tehnologija postaje nedovoljno dobra da opsluži aplikacije koje su osetljive na kašnjenje.

Načini upotrebe

Zbog jasnog dobitka u performansama, u kombinaciji s manjom potrošnjom struje, flash SSD i drugi tipovi uređaja polako preuzimaju ulogu hard‑diskova. Ali, pošto SSD košta i do deset puta više od hard‑diska po gigabajtu prostora, potrebno je naći pravu strategiju primene nove tehnologije, koja bi podrazumevala i ekonomsku opravdanost. Postoji nekoliko načina na koje se flash tehnologija može upotrebiti.

Hibridna storidž‑rešenja kombinuju performanse flash uređaja sa kapacitetom hard‑diskova tako što podatke koji se aktivno koriste ili prebace na flash ili koriste flash kao mehanizam za keširanje takvih podataka

Kod serverskih flash rešenja lokalni flash uređaji u serverima koriste se kao storidž‑prostor ili kao prostor za keširanje, zadovoljavajući tako potrebe za veoma niskim kašnjenjem podataka. Pored toga, postoje i All‑flash Arrays (AFA) koji pružaju snažne performanse i visok stepen pouzdanosti za aplikacije kritične za poslovanje.

Trendovi

Flash tehnologija se u skorije vreme sve češće koristi za object‑based arhitekturu storidž‑sistema. Radi se o arhitekturi koja upravlja podacima kao objektima, za razliku od tradicionalnih storidž‑arhitektura koje upravljajaju ili fajlovima ili blokovima podataka.

Jedan primer ove vrste arhitekture zasnovane na objektima je VMware Virtual SAN (VSAN). VSAN je novo softverski definisano storidž‑rešenje koje agregira lokalne diskove hipervizora u vSphere klaster, kreirajući tako storidž‑rešenje. Ovakvo rešenje, koje je istovremeno platforma za čuvanje i obradu podataka, koristi flash kao osnovu za keširanje operacija čitanja i pisanja.

Flash tehnologija će preuzeti primat koji drže hard‑diskovi, prvenstveno zato što se menja pogled na savremene storidž‑sisteme i njihovu primenu. Oni više nisu entiteti izdvojeni od infrastrukture koju opslužuju. Hiperkonvergencija kao rešenje za sve elemente u jednoj „kutiji“ je realnost i budućnost modernih, skalabilnih i fleksibilnih infrastruktura.

Slika: Odnos kapaciteta i performansi kod hard‑diskova

Slika: Odnos kapaciteta i performansi pri upotrebi flash memorije