Potreba za informacionim tehnologijama u modernom poslovanju u stalnom je porastu. Dok je nekada razvijanje IT infrastrukture i servisa bilo karakteristične samo za kompanije koje su se direktno bavile informacionim tehnologijama ili su zbog tehničke prirode svoje osnovne delatnosti bile upućene na računare, danas je teško zamisliti privredni subjekat koji se u svakodnevnom radu ne oslanja na informacione tehnologije. Radne stanice i štampači, lokalno mrežno okruženje i internet konekcija prisutni su u svakoj kancelariji, a zaposleni u svakodnevnom radu koriste elektronsku poštu za poslovnu korespondenciju i office aplikacije za rad s dokumentima i podacima.
Mnogi imaju potrebu i za najrazličitijim namenskim softverom i hardverom, a veće kompanije u svakodnevnom radu koriste i razne aplikativne servere, storidž‑rešenja za čuvanje podataka, informacione sisteme, kao i složeniju mrežnu infrastrukturu za međusobno povezivanje udaljenih poslovnica. Informacione tehnologije su od vitalnog značaja za današnje poslovanje, pa se IT infrastrukturi i servisima koji na njoj počivaju pristupa s dužnom pažnjom u svakoj kompaniji koja posluje iole odgovorno, jer nedostupnost IT servisa za sobom po pravilu povlači i zaustavljanje većine poslovnih servisa.
Porast značaja informacionih tehnologija u poslovnom okruženju sa sobom je doneo brojne izazove, jer su svi privredni subjekti, čak i oni čija osnovna delatnost nema nikakve veze s tehnikom, morali da počnu da se bave njima. Umesto pojedinaca koji su „znali s kompjuterima“, u organizacionoj strukturi čak i relativno malih kompanija počela su da se pojavljuju čitava IT odeljenja i sektori, a to znači dodatno ljudstvo i dodatne troškove.
Pravo rešenje za outsourcing
Jedno od rešenja za ovu vrstu problema je tzv. outsourcing, koji podrazumeva prebacivanje dela poslovnih aktivnosti u nadležnost neke druge kompanije, koja se profesionalno bavi pružanjem te vrste usluga. Ova pojava karakteristična je za mnoge delatnosti – razvijene zemlje često koriste outsourcing kao metod smanjenja troškova, prebacujući deo svojih aktivnosti u delove sveta gde su radnici manje plaćeni; ipak, jeftina radna snaga nije nužan preduslov za uspešan outsourcing.
Glavni pokretač je potreba za pojednostavljenjem preterano divergiranih poslovnih procesa i prebacivanje aktivnosti koje nisu osnovna delatnost kompanije u nadležnost nekog drugog. Na ovaj način kompanija može da eliminiše brigu o sporednim i pomoćnim aktivnostima i usredsredi se na svoj glavni posao. Pored prebacivanja odgovornosti, istovremeno se ostvaruju i značajne materijalne uštede, jer se posao poverava profesionalcima koji imaju više znanja, iskustva i resursa da ga obavljaju efikasno i kvalitetno.
Outsourcing u IT oblasti je vrlo popularan u svetu, a uzima sve više maha i kod nas, mada to ponekad i ne primećujemo. Primera radi, nekada su veće kompanije imale sopstvene korporativne mail servise – danas se retko kome isplati da se stara o održavanju mail servera, kad Google ili neki drugi provajder može da mu pruži sve što je potrebno uz relativno malu novčanu nadoknadu.
Takođe, kompanije se sve češće opredeljuju i za poveravanje svojih podataka na čuvanje drugima. Podaci su u današnjem poslovanju dragoceni i njihovo bezbedno čuvanje je nauka za sebe, kojom ne može svako da se bavi – lakše je prepustiti profesionalcima da vaše podatke uskladište u okrilje dobro obezbeđenih data‑centara.
Ekonomično i efikasno
A da li se to isplati i provajderu? Pa, jednostavno, on je specijalizovan za tu vrstu delatnosti – ima izuzetno pouzdane klastere servera, adekvatan prostor za smeštanje opreme, koji podrazumeva klimatizaciju, neprekidno napajanje električnom energijom, fizičko obezbeđenje, brze optičke veze i stručno osoblje koje se svim tim bavi, a troškove svega toga deli na ogroman broj svojih klijenata, pa je cena usluge relativno niska. Upravo na ovom principu zasnovani su i cloud computing servisi, koji omogućuju korisnicima da posredstvom interneta koriste fizičke udaljene resurse provajdera, umesto da se oslanjaju na sopstvenu IT infrastrukturu. Provajderi servisa koriste proces virtuelizacije kako bi na svojoj infrastrukturi podigli veliki broj virtuelnih servera, čije usluge iznajmljuju korisnicima. Virtuelni serveri iskorišćavaju fizičke resurse na optimalan način, dodeljujući korisnicima tačno onoliko resursa koliko im je potrebno, čime provajder dodatno snižava svoje troškove, a time i cenu usluge.
Korisniku su potrebni samo računar skromnih performansi (tzv. thin client) i internet konekcija da bi mu na raspolaganju bili najrazličitiji servisi, za koje bi mu inače bili potrebni daleko moćniji hardver, velika procesorska snaga, skupe softverske licence itd. Zbog toga se i kompanije koje nemaju velike IT potrebe sve češće opredeljuju za IT outsourcing, opremajući svoje kancelarije samo jeftinim radnim stanicama i internet konekcijom, dok čak i „obične“ office aplikacije i servise iznajmljuju od cloud provajdera.
Možda zvuči neverovatno, ali čak i usluga štampanja se danas često poverava profesionalnim provajderima ove vrste usluge, koji korisniku obezbeđuju štampače, papir, tonere, održavaju opremu i na raspolaganju su 24/7 za podršku.
Sve više IT‑ja
Pogrešno je, međutim, smatrati da IT outsourcing predstavlja nestajanje IT‑ja iz korporativnog okruženja, jer kompanije imaju sve veću i veću potrebu za informacionim tehnologijama. Upravo ovaj vrtoglavi rast je i doveo do prerastanja kvantiteta u jedan novi kvalitet i do prepoznavanja potreba za profesionalnim uslugama u ovoj oblasti, što je pokrenulo proces preseljenja IT‑ja iz neposrednog okruženja kompanija u okruženje provajdera IT usluga.
Zahvaljujući činjenici da je provajderima upravo IT primarna delatnost, što nije slučaj s korisnicima njihovih usluga, oni su u prilici da pruže mnogo kvalitetniji servis nego što bi to njihovi klijenti mogli da učine sa in‑house rešenjima.
0 komentara