Razlika između 99% i 100% virtuelizovanog poslovanja je ogromna. Jedinstvena, uniformna struktura mnogo je lakša za korišćenje i upravljanje. Virtuelizacija bez konsolidacije i najkritičnijih poslovnih aplikacija ne može se smatrati ni započetom, a kamoli dovršenom.

Virtuelizacija je brzo evoluirala. Na početku je korišćena na x86 platformi, od 2003. godine uglavnom se koristi za razvojna i test okruženja, da bi već 2007, kod virtuelizacije druge generacije, fokus bio na konsolidaciji produkcionih aplikacija. Danas smo u tranziciji ka četvrtoj generaciji i na sigurnom putu ka cloud‑u i softverski definisanim data‑centrima.

Od ukupnog broja servisa koji se koriste u poslovanju, 15% do 20% čine teški infrastrukturni servisi od velike važnosti za poslovanje, tj. Tier 1 servisi ili aplikacije, dok je broj malih servisa daleko veći. Ako obratimo pažnju na resurse data‑centara, primetićemo da upravo ovaj mali broj velikih servisa zauzima više od 50% infrastrukturnih kapaciteta.

Naša realnost je 40‑60% virtuelizovanih malih i tek desetak posto virtuelizovanih velikih, Tier 1 servisa u poslovnoj praksi. Tako dolazimo do zaključka da je ukupan stepen konsolidacije poslovnih sistema u Srbiji oko 40%. Sa ovakvim sistemima nismo ostvarili osnov za korišćenje svih prednosti koje nam tehnologija virtuelizacije donosi. Uz to, potpuno konsolidovani infrastrukturni sistemi preduslov su za dalji rast, razvoj i primenu tehnologija koje nam kucaju na vrata.

Zašto konsolidacija IT infrastrukture nije završena?

Većina IT odeljenja u Srbiji virtuelizovala je u proseku 40‑60% svojih servisa i tu stala. Glavni uzrok tome predstavlja činjenica da većinu preostalih servisa čine za biznis kritični servisi (SAP, Oracle, SQL, Exchange…), za koje je u to vreme virtuelna platforma (hipervizor) bila slaba, a možda i nesertifikovana.

Ipak, među najčešće razloge ovakve prakse ubrajaju se nedovoljno znanje ili iskustvo, strah da ovi servisi mogu stati sa radom, te oni i nakon virtuelizacije u kompaniji ostaju na fizičkoj infrastrukturi. Neki od ključnih uzroka nevirtuelizacije Tier 1 aplikacija odavno su prevaziđeni, kao što su, na primer, problemi s performansama (ograničen broj vCPU ili memorije), podrška proizvođača softvera, sertifikovanje platforme i licenciranje.

Današnje platforme podržavaju virtuelne mašine sa 64 vCPU, 1TB RAM memorije ili milion storidž IOPS. Danas ne postoje nikakva ograničenja ili prepreke koje bi onemogućile konsolidovanje i najsloženijih servisa na virtuelizovanoj infrastrukturi. Dakle, ne postoje tehnički razlozi da se sve ne virtuelizuje.

Pored prethodno nevedenih, među razlozima za nedovršenu konsolidaciju značajno mesto zauzima i politika licenciranja virtuelne infrastrukture kod raznih vendora koji podižu visoke barijere. Iako nema tehničkih ograničenja, da bi zaštitili svoju politiku licenciranja i postojeći način isporuke svojih aplikativnih rešenja vendori ostaju u granicama tradicionalnog i zastarelog.

Virtuelizacija kritičnih servisa

Virtuelizacija za biznis kritičnih servisa zahteva temeljniji pristup i planiranje. Kao što je prethodno objašnjeno, poželjno je obazrivo sprovesti čitav proces, ali ne postoji osnov za strah, s obzirom na to da su sve tehnološke prepreke do uspeha otklonjene. Inače, zanimljiv je podatak da je čak 60% svih projekata virtuelizacije u svetu realizovano na VMware platformi.

Kao prvi korak, potrebno je dokumentovati i analizirati postojeće stanje. Iz ove polazne tačke potrebno je definisati poslovne i IT ciljeve rešenja koje očekujemo nakon migracije. Pre migracije potrebno je izvršiti testiranje infrastrukture i aplikacija u novom okruženju i napraviti plan migracije servisa. Naravno, pre same migracije treba proveriti metodologiju migracije i razmotriti najbolju praksu sa vendorom i konsultantima na projektu. Sam proces migracije treba planirati tako da se rizik svede na minimum, pa tim utvrđenim redom treba i migrirati sisteme. Nakon konačne migracije preporučuju se fino podešavanje infrastrukture i podešavanje backup i DR procesa.

Posledice nedovršene konsolidacije

Konzervativan pristup i nepotpuna konsolidacija doveli su do nepotpunog iskorišćenja snage i mogućnosti virtuelizovanog okruženja. Poluvirtuelizovano rešenje komplikovano je za upravljanje i korišćenje, pa je česta prateća pojava veliki broj zaposlenih koji upravljaju ovakvim sistemima i održavaju ih. Beleže se i zastoji u implementaciji i korišćenju novih aplikacija na ovakvoj infrastrukturi. Jedan od ekonomskih pokazatelja, na primer, jeste smanjenje CapEx (Capital Expenditure) i OpeEx (Operational Expenditure) rashoda, tj. smanjene su investicije u buduće poslovne rezultate.

Poslovanje u računarskom oblaku je najviši oblik korišćenja tehnologije virtuelizacije, koji je danas u praksi prihvaćen svuda u svetu. Virtuelizacija Tier 1 aplikacija (aplikacija kritičnih za poslovanje ili aplikacija prvog reda) je ključni korak prema iskorišćenju svih benefita u cloud eri.

Šta nam donose potpuna virtuelizacija i konsolidacija?

Danas je virtuelizovana platforma standard u svetu i svako njeno nekorišćenje mora se argumentovano odbraniti. Kada je reč o projektima virtuelizacije za biznis kritičnih servisa, faktor konsolidacije nije ključna stvar, za razliku od prethodih faza konsolidacije. U mnogim projektima u fazi migracije i odvajanja rola sa jednog fizičkog servera čak možemo kao rezultat dobiti više virtuelnih servera. Ovakav rezultat omogućava nam veću dostupnost aplikacija, održavanje bez prekida, bolju predikciju i povećavanje performansi sistema bez prekida u radu.

Primetna je težnja ka softverski definisanim data‑centrima i potpunoj virtuelizaciji aplikacija. Ovakav organizacioni model omogućava nam visok stepen konsolidacije i efikasnu infrastrukturu, bržu pripremu i primenu aplikacija, uz efikasniji menadžment i konfigurisanje, univerzalnu visoku dostupnost servisa i usluga, automatizovanu optimizaciju resursa, dinamično skaliranje aplikacija prema potrebama poslovanja, jednostavniju bekap infrastrukturu, laku tranziciju ka hibridnom i javnom cloud‑u, kao i mogućnost automatizacije disaster recovery‑ja i izradu dokumentacije.

Zaključak

IT u poslovanju je neophodnost. Od politike pojedinačnih kompanija zavisi da li će IT biti platforma za efikasno poslovanje, osnov za rast i razvoj i baza za praćenje trendova. Upravo je konsolidacija infrastrukture prvi korak u izgradnji IT‑ja za potrebe bilo kog poslovanja. Ona je osnov za uspešno upravljanje resursima i njihovo korišćenje za potrebe kompanija. Nažalost, nedovršena konsolidacija je masovna pojava u našoj zemlji i predstavlja prepreku koja nam onemogućava moderno poslovanje. Upoznavanje sa prednostima koje potpuna konsolidacija donosi jeste jedini pravi put ka prevazilaženju ove prepreke.

Katarina Đurić i Roberto Poletto

 

0 %s Comments

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Najnoviji

Novi-NetApp-proizvodi

Novi NetApp proizvodi

Da li su vam već poznati novi NetApp sistemi C-serije, sa QLC Flash tipom ...
Veštačka-inteligencija-u-našim-rukama

Veštačka inteligencija u

Broj oblasti u kojima se eksperimentiše sa različitim dostignućima veštačke ...
Azure-Active-Directory--postaje-Entra-ID

Azure Active Directory

Azure Active Directory je sada Entra ID. I premda većina korisnika ovu promenu ...
Transformacija-tehničkog-duga--pomoću-DevOps-tehnologija

Transformacija tehničkog duga

Najveću opasnost za organizacije ne predstavlja samo postojanje tehničkog duga, ...