Moderno poslovanje je brzo i fleksibilno, zahteva stalne promene načina rada, obrade podataka i čuvanja dokumenata. Dok sve funkcioniše, kompanije ne pridaju značaj mogućnosti nestanka poslovnih podataka. Ali dovoljan je samo jedan kvar, računarski virus ili trenutak nepažnje i takva mogućnost prerasta u stvarnost. Sama pomisao na to je strašna, a još je strašnija procena da je, na našoj teritoriji, od ukupnih troškova izgubljenog posla čak više od 70% vezano za gubitak ili neadekvatno upravljanje podacima.
To što prva web stranica, napravljena još 6. avgusta 1991. godine, više ne postoji, ili to što 80‑90% nemih filmova više nemamo zbog propadanja filmskih traka, jasno govori o tome šta neadekvatno upravljanje podacima može da učini čovečanstvu. Ukoliko kompanija izgubi svoje podatke, imaće veliki finansijski gubitak, a možda čak u potpunosti prestane sa radom. Ukoliko se ovo dogodi državnoj kompaniji ili instituciji, to može ugroziti i čitavo društvo. Zato sve ozbiljne organizacije razmatraju značaj adekvatnog upravljanja podacima.
Upravljanje podacima i njihovo čuvanje vrši se uz pomoć storidž‑sistema koji se projektuju prema vrsti podataka, kao i prema potrebnim performansama. Podaci se čuvaju na tri nivoa. Najpre je tu arhiva u kojoj se nalaze podaci koji se više ne menjaju. Zatim je tu bekap, koji obuhvata jednu ili više poslednjih kopija poslovnih podataka koji se čuvaju za slučaj da dođe do pada sistema, radi što bržeg povratka na poslednje sačuvano stanje. I na kraju, tu su podaci u upotrebi, koji se svakodnevno menjaju.
Storidž u oblaku
Cloud tehnologija omogućila je pružanje čuvanja podataka u formi usluge. To je poslovni model u kojem kompanija iznajmljuje drugoj kompaniji skladišni prostor. Ovaj model pruža mogućnost adekvatnog čuvanja podataka uz primenu modernih tehnologija. Svedoci smo da se danas sve veći broj kompanija odlučuju upravo za ovu uslugu u oblaku.
Važno pitanje koje se postavlja u kompanijama jeste kako rešiti problem stalnog nedostatka prostora za smeštanje rastuće količine podataka. Zatim ih interesuju bezbednost i visoka dostupnost uskladištenih podataka, a sreću se sa sporim i neretko nemogućim oporavkom podataka. Problem je i skupo čuvanje arhivskih podataka zbog zakonske regulative. I naravno, što je IT sistem heterogeniji, to su administrativni troškovi veći.
Količina storidž‑prostora za čuvanje podataka u cloud‑u je pitanje dogovora. Kompanija definiše smeštajni kapacitet koji joj je potreban, a cloud usluga omogućava trenutno povećanje ili smanjenje kapaciteta. U tradicionalnom okruženju bi svaka promena kapaciteta značila značajnu investiciju u infrastrukturu.
Višestruka ušteda
Bezbednost podataka je prioritet isporučilaca IT usluga. Obezbeđuje se poslovanjem prema ISO27001 standardu, korišćenjem naprednih tehnologija, posedovanjem adekvatnih serverskih sala i stručnošću osoblja. Ono što kompanijama dodatno garantuje bezbednost svakako je lista referenci, kao i ugovor o poslovnoj tajni koji se potpisuje sa isporučiocem IT usluge u cloud‑u.
Korišćenje adekvatne infrastrukture i softverske podrške obezbeđuje i oporavak podataka sa storidža. Van računarskog oblaka postoje i troškovi za kupovinu softvera i njegovo licenciranje, kao i za obezbeđivanje uslova čuvanja infrastrukture. Storidž po modelu usluge omogućava kompanijama da dobiju uslugu u skladu sa potrebama. Poslovni podaci su sigurni, na udaljenoj lokaciji. Njima se pristupa lako i upravlja velikom brzinom, a troškove smanjuju do čak osam puta!
0 komentara