SAP HANA – PLATFORMA ZA UPRAVLJANJE U REALNOM VREMENU

Pokretači modernih rešenja ostali su isti kao i pre, s tim što je borba postala još žešća: slobodno tržište koje je globalizovano i konkurencija koja je postala još nemilosrdnija. Što se menadžera tiče, rezultat je očigledan: ima mesta samo za brze ili mrtve. Više nego ikad, potrebna nam je brzina – u svim segmentima poslovanja.

Ključna komponenta svake moderne poslovne aplikacije jeste sistem za upravljanje bazama podataka – danas skoro isključivo relacionim bazama podataka. Ovi sistemi razvijeni su za efikasno upravljanje poslovnim transakcijama (tzv. OLTP).

Tako je već poslednjih četvrt veka, otkad su relacione baze podataka zasnovane na Codd‑ovom konceptu „počistile“ sa tržišta sve stare konkurente.

Sa ovim proizvodima desilo se nešto slično kao i sa mnogim prethodnim: konkurencija je dovela do spajanja ili nestajanja mnogih i sada su na tržištu ostala samo četiri velika konkurenta – IBM, Microsoft, Oracle i SAP. Radi se o vrlo složenim proizvodima i prepreke za ulazak novih proizvođača su visoke, tako da se konkurencija vrlo retko odlučuje da nastupi u ovom tradicionalnom segmentu.

Inovacije, kao posledica razvoja web tehnologija, najčešće su u tzv. NoSQL segmentu: baze podataka za upravljanje dokumentima, baze nestrukturiranih podataka („no schema“), baze zasnovane na grafovima i sl. Takođe, u pitanju su lako proširivi sistemi, otporni na otkazivanje, za masivnu paralelnu obradu podataka, zasnovani na Google Map/Reduce konceptu (na primer: Hadoop).

Pored pouzdanog skladištenja podataka, što je osnovna funkcija baza podataka, navedeni sistemi sve više moraju da zadovolje potrebe korisnika u pogledu statističke/analitičke obrade. Ovo je dovelo do razvoja još jedne grane proizvoda, namenjenih upravljanju tzv. skladištima podataka pogodnim za analitičku obradu (OLAP, višedimenzionalni sistemi). Ova rešenja su značajno divergirala od prvobitne osnove, koja je bila relaciona, te konceptualno i tehnološki predstavljaju svet za sebe.

Rešenja nove generacije

Na prvi pogled, čini se da se radi o potpuno različitim svetovima, koji se ne mogu pomiriti, tako da će preduzeća koja uvode u upotrebu nove, moderne aplikacije morati da „progutaju“ činjenicu da IT infrastruktura postaje sve komplikovanija, skuplja i teža za održavanje. Ovaj negativan trend uočen je dosta davno, ali bilo je neophodno da se steknu tehnološku uslovi da bi se na tržištu pojavila rešenja koja mire sva tri opisana sveta: OLTP, OLAP, NoSQL (polustrukturirani/nestrukturirani sadržaji).

Pojavu rešenja nove generacije omogućili su tehnološki prodori ostvareni u poslednjih desetak godina: moćni procesori sa više jezgara (10 i više) i velikim kapacitetom keš‑memorije – efikasna paralelna obrada podataka; jeftine memorije velikog kapaciteta (1 TB i više po serveru) – baze podataka u memoriji; brze interkonekcije 10 Gb/s ethernet, infiniband – linearan rast kapaciteta dodavanjem novih servera; fleš‑memorije sa vremenom pristupa od nekoliko desetina mikrosekundi (umesto milisekundi kod diskova) – obezbeđenje perzistentnosti podataka uz izuzetno nisko kašnjenje.

S druge strane, poslovni pokretači ostali su isti kao i pre, s tim što je borba postala još žešća: slobodno tržište koje je globalizovano i konkurencija koja je postala još nemilosrdnija. Što se menadžera, tiče rezultat je očigledan: ima mesta samo za brze ili mrtve. Više nego ikad, potrebna nam je brzina – u svim segmentima poslovanja.

Trenutna reakcija

Što se metoda upravljanja tiče, ne nedostaju ni teorija ni praksa. Efikasan koncept upravljanja (ne samo kvalitetom) predložen je sedamdesetih godina od strane Deminga i u Japanu je dao spektakularne rezultate. Poznat je (da pojednostavimo) kao Demingov krug: Plan‑Do‑Check‑Act (PDCA). Dakle, planiraj‑uradi‑proveri‑promeni/prilagodi i tako u beskraj. Samo što se pod navedenim tržišnim pritiscima ciklusi skraćuju, da ne kažemo da se ringišpil brže okreće.

Demingov krug je zapravo slikovit prikaz onoga što znamo iz teorije upravljanja: nema upravljanja bez povratne sprege. A povratne sprege nema bez informacije! U savremenom preduzeću potrebno je obezbediti stabilnu povratnu spregu na svim novoima upravljanja – od pojedinačnih aktivnosti, preko ključnih poslovnih procesa, da nivoa strateškog upravljanja. Danas efikasno upravljanje znači samo jedno: poslovanje u realnom vremenu, tj. gotovo trenutnu reakciju na promene u poslovnom sistemu i – još važnije – u okruženju. Menadžer mora biti bar malo paranoik, jer sigurno je da ga „proganjaju“. S druge strane, mora biti i bar malo „techie“ – uzglobljen u svet modernih interaktivnih tehnologija.

Zato smo odabrali nekoliko primera sa različitih nivoa upravljanja u preduzećima koji su veoma zahtevni u tehničkom smislu (ukoliko se želi obezbediti efikasnost / brzina reakcije).

Pravo rešenje

Kao odgovor na navedene izazove i zahvaljujući novoj tehnološkoj osnovi (procesori, memorija i dr.), pojavio se sistem za upravljanje bazama podataka SAP HANA. HANA u sebi objedinjuje mnoga od navedenih rešenja: upravljanje transakcijama, analitičku/statističku obradu, analizu tekstualnih (nestrukturiranih) podataka, proširivost ka web rešenjima (Hadoop). Pri tome, ne radi se samo o uvođenju u upotrebu novih funkcija već i o dramatičnom povećanju brzine obrade podataka – više desetina ili čak više hiljada puta. Brzi procesori, paralelna obrada podataka i baze smeštene u operativnoj memoriji servera danas izgledaju kao ultimativno rešenje i platforma za novi vid upravljanja preduzećem: poslovanje u realnom vremenu.

HANA ja samo prvi od proizvoda koji su stvoreni ili redizajnirani da koriste nove tehnološke mogućnosti. Slične proizvode objavili su IBM (DB2 Blue), Microsoft (SQL Server 2014) i Oracle (12c in‑memory opcija). Bez obzira na ozbiljne razlike u pristupu i arhitekturi rešenja, osnova je zajednička: baza podataka uskladištena (permanentno) u memoriji servera i masivna paralelna obrada, sa svim posledicama koje iz toga proističu.

Kao nova platforma, HANA obećava pomirenje naoko suprotstavljenih svetova transakcione, analitičke i nestrukturirane obrade podataka i prvi put, zahvaljujući napretku tehnologije, mogućnost upravljanja poslovanjem u realnom vremenu. Sigurni smo da će i naša preduzeća uočiti prednosti koje donosi ova platforma. Takođe, očekujemo da konkurencija neće sedeti skrštenih ruku, što će uticati da navedeni proizvodi postanu još pristupačniji, a da paradigma upravljanja u realnom vremenu bude sveprisutna i sasvim uobičajena, bez obzira na složen i mukotrpan put koji je vodio do njenog ostvarenja.

Simulacija finansijskog rezultata

Izrada biznis plana u iole složenom savremenom preduzeću traje bar nekoliko meseci, podrazumeva izradu bar nekoliko verzija plana, ogroman analitički aparat i na kraju daje važan, ali realitivno skroman rezultat. Usvojeni plan mora se adaptirati na promene u okruženju već sledećeg meseca. Dakle, da bi uopšte služio svrsi, plan će tokom izvršenja često morati da se ocenjuje/prilagođava (mesečno). Operativni planovi i češće (nedeljno).

Ponovo pokrenuti složen proces planiranja svakog meseca je praktično nemoguće bez tehnološke podrške i adekvatnih aplikacija, koje omogućavaju da se plan (zapravo simulacija finansijskog rezultata) po potrebi prilagodi promenama u okruženju i pokrene u bilo kom trenutku (danas bar jednom mesečno, a sutra najverovatnije posle bilo koje značajne promene u preduzeću ili na tržištu; na primer: značajna promena kursa domaće valute).

Analitička/statistička obrada podataka

Analitička i statistička obrada jeste osnova za upravljanje i planiranje. Savremeno analitičko rešenje može biti samo jedno: ono koje omogućava tačne analize u bilo kom trenuku, sa bilo koje lokacije i bilo kog uređaja. Pri tome, radi se o volumenu skladišta podataka koji se meri terabajtima i milijardama stavki, koje su slika poslovnih transakcija za više prethodnih godina u preduzeću, ali i u okruženju (kod konkurencije).

Planiranje asortimana proizvoda

Jedan primer iz sveta maloprodaje, iz modne industrije. Ruski brend Modis jedna je od prvih i najuspešnijih ruskih firmi u svetu mode za širok krug potrošača, po razumnim cenama. Takvih brendova na Zapadu ima mnogo (da ih ne nabrajamo), ali Modis je jedan od retkih domaćih ruskih brendova. Modis raspolaže sa više od 130 prodajnih objekata (prosečno više od 1.300 m2 prodajnog prostora) i asortimanom od 300.000 artikala (tzv. SKU).

Svaka nova sezona znači uvođenje novih stotinak hiljada (!) artikala. U prodajnoj mreži trenutno se, izloženo u prodaji, nalazi više od 4.000.000 jedinica. Skladište podataka koje služi za izveštavanje i planiranje i sadrži istoriju prodaje u poslednjih 7 godina kapacitetata je preko 3 TB (POS transakcije i sl.). Nabavka robe za jednu sezonu košta 100‑200 miliona evra! Loš plan ili nepravovremeno izvršenje plana znači samo jedno: ogroman gubitak, ako ne i bankrot.

Tradicionalna rešenja za planiranje omogućavaju da se, uz priličnu muku, izradi jedna verzija plana (za više nema vremena), što onemogućava ili znatno otežava bilo kakvu optimizaciju i konačan izbor najpovoljnije alternative. Drugim rečima, implementacija rešenja za planiranje nabavke asortimana na novoj platformi, koja omogućava interaktivno planiranje, izradu više varijanti plana i izbor najpovoljnije varijante, pitanje je opstanka na tržištu.

Upravljanje lancem snabdevanja

Tipično, za ovu namenu koriste se ERP sistemi (na primer: SAP, Oracle, Microsoft Dynamics NAV) i pre više decenija razvijen deterministički algoritam MRP (upravljanje materijalnim potrebama). MRP algoritam se najčešće izvršava u tzv. paketnom režimu obrade – čitaj: noću, bar nekoliko sati, kad je u pitanju kompleksna proizvodnja/nabavka. Decenijama je to bilo dovoljno. Danas – nikako. Svaka nova porudžbina zahteva da se preispita tekući plan proizvodnje/nabavke, tj. trenutnu reakciju na zahteve kupaca. Teško da će se kupac zadovoljiti objašnjenjem: Sačekajte da proverimo, imamo prioritetne narudžbine i sl. Ima toliko drugih izvora iz kojih on može da zadovolji svoje potrebe.

Jedina prihvatljiva alternativa: interaktivno izvršenje MRP i korekcija plana/naloga za proizvodnju. Interaktivno za korisnika znači samo jedno: odgovor sistema/aplikacije na zahtev korisnika mora stići za manje od 10 sekundi. U protivnom, korisnikova pažnja usmerava se na nešto drugo, produktivnost pada i na kraju se gubi interes za dalji tok dijaloga. Prevedeno na tehnološki jezik, to zahteva ubrzanje MRP algoritma hiljadu i više puta.

Miroslav Kržić

0 %s Comments

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Najnoviji

Novi-NetApp-proizvodi

Novi NetApp proizvodi

Da li su vam već poznati novi NetApp sistemi C-serije, sa QLC Flash tipom ...
Veštačka-inteligencija-u-našim-rukama

Veštačka inteligencija u

Broj oblasti u kojima se eksperimentiše sa različitim dostignućima veštačke ...
Azure-Active-Directory--postaje-Entra-ID

Azure Active Directory

Azure Active Directory je sada Entra ID. I premda većina korisnika ovu promenu ...
Transformacija-tehničkog-duga--pomoću-DevOps-tehnologija

Transformacija tehničkog duga

Najveću opasnost za organizacije ne predstavlja samo postojanje tehničkog duga, ...