Izraz cloud computing duboko je utkan u sve segmente informacionih tehnologija. Postao je nezaobilazan, sve šire se prihvata i utiče na brojne aspekate naših poslovnih i privatnih života. Ali, znate li u kojem će smeru cloud da se kreće? Najbolji način da sagledamo budućnost jeste da najpre malo pogledamo u prošlost, u početke razvoja ove tehnologije, da potom sagledamo njeno današnje stanje, da bismo na kraju zaključili kako će se razvijati u narednih nekoliko godina.
Nastanak „oblaka“
Cloud computing, jedan od glavnih IT trendova, danas je sveprisutan. Tome se težilo još pre više od 30 godina, od pojave prvog personalnog računara i prvog ethernet adaptera koji je omogućio brzo i jeftino umrežavanje. Sam naziv cloud computing prvi put se javlja krajem prošlog veka, oživljavajući ideju o deljenju IT resursa između više korisnika.
Međutim, tek s pojavom tehnologije virtuelizacije, koja je već 2006. godine dostigla svoju prvu zrelost, omogućavajući konsolidaciju IT infrastrukture i odvajanje aplikativnog sloja od hardvera, stvorena je mogućnost da cloud computing zasija punim sjajem i započne eru koja će iz temelja promeniti upotrebu informacionih tehnologija.
Pojava cloud computing tehnologije izazvala je snažne turbulencije kod proizvođača opreme, operativnih sistema, baza podataka i aplikativnih rešenja, kao i kod IT osoblja i poslovnih korisnika, naviknutih na tradicionalan način upotrebe IT rešenja.
Proizvođači opreme su brzo shvatili da će se u budućnosti IT isporučivati kroz manji broj data‑centara baziranih na cloud tehnologiji, kao i da će se količina isporučene opreme smanjivati. Zato su svoju poslovnu politiku orijentisali ka razvoju novih uređaja prilagođenih ovoj tehnologiji, sa mnogo više inteligencije i dodatnih servisa. Svi veći vendori okrenuli su se objavi svojih cloud sistema, upotpunjavajući portfolio velikom brzinom, kako bi mogli da se spreme za novu tržišnu utakmicu. HP ubrzano upotpunjuje svoj mrežni portfolio, Cisco počinje proizvodnju servera i sklapa partnerstva sa isporučiocima storidž‑sistema, Oracle postaje i hardverska kompanija kupujući Sun Microsystems, dok IBM u Kini objavljuje svoj cloud.
Microsoft često menja svoju politiku licenciranja, otežavajući šire korišćenje ove tehnologije, dok ne sustigne konkurenciju, pa ipak među prvima objavljuje mogućnost najma operativnih sistema, baza podataka i svojih aplikacija, koje se mogu iznajmljivati kroz cloud na mesečnom nivou, skidajući na taj način teret investicionih troškova sa cloud provajdera i krajnjih korisnika. Oracle postavlja posebne uslove za korišćenje svojih proizvoda u cloud‑u, a SAP i mnoge druge kompanije objavljuju svoja prva cloud rešenja.
Ekonomske prilike kao pokretač
Potencijalni krajnji korisnici cloud computing rešenja u startu su izrazili zabrinutost za bezbednost svojih podataka, jer se infrastruktura više nije nalazila u njihovim kompanijama, a i IT osoblje je bilo zabrinuto za sigurnost svojih radnih mesta, što je doprinosilo otporu prema uvođenju nove tehnologije.
Danas, skoro deceniju nakon nastanka ove tehnologije, cloud computing je sveprisutan. Od početnog podozrenja, danas sve veći broj kompanija seli svoju IT infrastrukturu na privatnu ili javnu cloud platformu.
Ekonomija je glavni pokretač preseljenja u cloud. Troškovi IT operacija u cloud‑u su 2‑8 puta manji nego u slučaju posedovanja sopstvene infrastrukture. Štaviše, kompanije ne moraju da investiraju u sopstvene data‑centre i skupu IT opremu, niti da zapošljavaju skupe IT stručnjake i ulažu u njihovu edukaciju. Pored toga, štedi se i na troškovima električne energije za rad data‑centara.
Danas se u cloud‑u na mesečnom nivou mogu iznajmiti infrastruktura (IaaS), platforma (PaaS) ili softver kao usluga (SaaS), što obuhvata sva neophodna rešenja, od operativnog sistema i baze podataka do poslovnih aplikacija (domen kontroler, sistemi za komunikaciju i kolaboraciju, ERP, CRM, BI, B2B portal…).
Pitanje zaštite podataka prisutno je i danas, ali sve veći broj korisnika ukazuje poverenje cloud tehnologijama, a iskustvo koje stiču pokazuje im da je bezbednost na nivou koji se danas teško može postići na sopstvenoj infrastrukturi.
Izbor provajdera
Cloud je danas više od ekonomije. Ova tehnologija je ulaznica u svet digitalne ekonomije, korak ka digitalnoj transformaciji. Po mišljenju mnogih cloud provajdera, ova tehnologija više nije proizvod, već postaje sredstvo putem kojeg se isporučuje iskustvo i omogućava predvidljiv ishod poslovanja.
U svetu danas postoje stotine globalnih cloud computing provajdera (AWS, Terremark, Google, Azure, Rackspace, Zettagrid, Bitrefinery…), od kojih svaki ima i svoje prednosti i nedostatke, pa je korisnicima veoma teško da u obilju karakteristika obrate pažnju upravo na one koje su za njih važne.
Brojni su provajderi koji se trude da cenom privuku korisnike, tako da se za neke od njih može reći da prednjače po niskoj ceni, ali vrlo često to nije dovoljno, jer se ona najčešće formira na uštrb pouzdanosti i bezbednosti sistema, garancije raspoloživosti servisa i sl. Iako se uz pomoć ugovora o dostupnosti servisa (SLA) garantuju finansijske nadoknade za vreme nedostupnosti servisa, koje se odnose isključivo na vreme otkazivanja, ovi provajderi ne snose nikakvu odgovornost za štetu koju vaše poslovanje u takvim situacijama pretrpi. Po pravilu, jedini način poručivanja servisa je putem web sajta, a ne možete koristiti nijednu uslugu koja se ne nalazi na listi raspoloživih.
Pored ovih cenovnih lidera, postoje i provajderi koji su se orijentisali na tesnu saradnju sa korisnicima. Oni zajedno prolaze ceo put od definisanja poslovnih zahteva, preko optimalnog dimenzionisanja servisa, do definisanja nivoa podrške, garancije pouzdanosti rada servisa i nadoknade u slučaju poslovnih gubitaka zbog nedostupnosti servisa. Ovi provajderi po pravilu imaju otvorenu i stalnu komunikaciju sa korisnikom, daju podršku na svim nivoima – od infrastrukture do garancija za funkcionisanje aplikacija, a možete ih prepoznati po tome što su često označeni kao managed ili trusted cloud provajderi.
Ukoliko vaše poslovanje ne može da istrpi nedostupnost cloud servisa ili gubitak podataka, onda cloud provajderi koji se izdvajaju samo niskom cenom nisu dobar izbor.
Domaća ponuda
Kada govorimo o cloud provajderima u Srbiji, postoji više kompanija koje pružaju ovu uslugu, a neke od njih imaju višegodišnje iskustvo sa širokim spektrom cloud servisa, kao i sa visokim nivoom dostupnosti i pouzdanosti u radu.
COMING – Computer Engineering je kompanija koja je prva na tržištu Srbije, još 2008. godine, počela sa pružanjem cloud servisa, od infrastrukture do softvera, pokrivajući celovito poslovanje kompanija, od domen kontrolera, preko sistema za komunikaciju i kolaboraciju, do ERP, CRM i BI rešenja i B2B portala. COMING‑ovom ponudom obuhvaćeno je sve što je potrebno za poslovanje. Za sedam godina rada nije bilo zastoja, niti nedostupnosti servisa koje bi izlazile van okvira ugovora o dostupnosti (SLA). Managed Trusted cloud usluge COMING pruža velikom broju kompanija u Srbiji i inostranstvu.
Kompanije EUnet (SBB) i Mainstream, čiji je najveći deo poslovanja vezan za hosting web prezentacija, sada ove servise pružaju na sopstvenim cloud platformama i taj segment cloud usluga pružaju na veoma visokom nivou.
Telekom Srbija je svoju prvu cloud platformu izgradio 2012. godine, sa ciljem da svojim korisnicima ponudi širi spektar usluga. Uz navedene, ima još kompanija koje su tek počele ili najavile svoje cloud servise, u želji da zauzmu deo rastućeg tržišta u Srbiji.
Očigledno je da će se broj cloud provajdera i korisnika cloud servisa u Srbiji uvećavati i da će to rezultirati transformacijom IT servisa. U ovu utakmicu uključiće se i globalni cloud operateri, ali će za njih glavna prepreka biti zakon o poverljivosti informacija i ustupanju informacija cloud sistemima van zemlje.
Budućnost cloud‑a
Nakon NSA‑Snowden afere, u mnogim zemljama Evropske unije cloud se reklamira tako što se naglašava da se podaci nalaze u lokalu (EU) i van domašaja NSA i drugih službi. Dakle, cloud je već pustio duboke korene, koji će se, bez sumnje, sve više širiti, na dobrobit kompanija i građana širom sveta.
U kom smeru će se cloud dalje razvijati i kako će uticati na dalju transformaciju IT‑ja u kompanijama i javnim institucijama još uvek nije sigurno, iako se može izneti veliki broj predviđanja, zavisno od stanovišta – poslovnog, tehnološkog ili nekog drugog. Ipak, neosporno je da će cloud postati deo svih sfera života.
Ako pitate IT menadžere kakvi su im budžeti za IT infrastrukturu za 2020. godinu, malo je verovatno da će imati odgovor, IT infrastruktura zajedno sa podrškom će u visokom procentu tada već biti u cloud-u.
Kompanije će koristiti cloud tehnologiju kao platformu za uvođenje inovacija u sopstveno poslovanje i kreiranje novih procesa, da bi ostale konkurentne na tržištu. Pored toga, kompanije će preispitati širu sliku svog IT okruženja i pokrenuće pojednostavljenje svih procesa, na svim nivoima. Šire će sagledavati cloud tehnologiju i postaviće sebi zadatak da aplikacije međusobno besprekorno funkcionišu na zajedničkoj cloud platformi, koja objedinjuje sve podatke, aplikacije i procese, pružajući slično korisničko iskustvo.
Cloud computing će se nalaziti i na privatnoj i na javnoj infrastrukturi, odnosno na hibridnoj infrastrukturi koja besprekorno funkcioniše kao jedinstven sistem, bez obzira na to gde se nalaze aplikacije. Cloud će sve manje biti tretiran kao tehnologija, a sve više kao sredstvo za transformaciju poslovanja. Četvrtina kompanija koje ne budu uspele da izvrše transformaciju svog poslovanja korišćenjem cloud tehnologija već 2018. godine će izgubiti tržišnu poziciju.
Cloud će postati i centralna tačka koja spaja mobilne uređaje kao pristupne tačke, društvene mreže kao način komunikacije i sve ostale sisteme koji će svakako umnogome uticati na sve sfere poslovnog i privatnog života. Zahvaljujući njenoj konstantnoj raspoloživosti, cloud je tehnologija koja nam pruža mogućnost da se povežemo sa ljudima, mašinama i idejama.
Cloud će 2020. godine postati glavni katalizator i platforma za integraciju poslovnih aplikacija. Na kraju, prema statističkim procenama, cloud tehnologija će rasti po stopi od 28% godišnje i 2020. će biti glavna platforma za podršku poslovanju, pojedincima i državama S.D.
0 komentara