CLOUD U JAVNOJ UPRAVI

Pojačano interesovanje za korišćenje računarskih usluga u cloud‑u primetno je na različitim nivoima javne uprave. Glavni razlog za to leži u mogućnosti višestrukog smanjenja rashoda vezanih za infrastrukturu, kao i u brzoj implementaciji aplikacija i konsolidaciji većeg broja razjedinjenih u znatno manji broj data‑centara. Cloud computing nalazi primenu u mnogim aspektima funkcionisanja javnog sektora, a izbor najčešće pada na SaaS model. I dok u većini evropskih zemalja javni sektor još uvek sporije usvaja cloud computing nego privatni sektor, brojne javne ustanove sprovele su pilot‑projekte, dok su druge već implementirale ovo rešenje.

Velika Britanija se ubraja među najnaprednije zemlje kad je u pitanju korišćenje cloud computing usluga u javnom sektoru. Usvojena razvojna strategija, koja predstavlja korišćenje ICT‑a u javnom sektoru, podrazumeva korišćenje cloud usluga ukoliko su zadovoljeni uslovi za bezbednost podataka.

Potreba razvijanja strategije za cloud computing u Evropskoj uniji naglašena je u dokumentu „Digitalna agenda za Evropu“ (http://ec.europa.eu/digital‑agenda/en), koji je usvojila Evropska komisija. Fokus ovog dokumenta je korišćenje cloud computing rešenja u javnom sektoru, a u skladu sa strategijom „Evropa 2020“, u čijem je središtu pametan, održiv i sveobuhvatan razvoj. Konačno, 2012. godine Evropska komisija je usvojila strategiju za cloud computing, koja podrazumeva oslobađanje potencijala ovog IT pristupa u Evropi. Cilj strategije jeste da se IT rešenja u javnoj upravi prebace u cloud okruženje. To bi podrazumevalo integrisane javne resurse, prekid korišćenja skupih razjedinjenih sistema i uštedu od 3,2 milijarde funti godišnje, zahvaljujući optimalnom iskorišćenju ICT resursa.

Pristup SAD

Sjedinjene Američke Države su svetski lider u korišćenju cloud computing rešenja. Takođe, SAD sprovode politiku kojom se zahteva da svi javni sektori i državne agencije modifikuju svoje IT resurse, a cloud computing se predstavlja kao najpogodnije rešenje. Slično Velikoj Britaniji, u fokusu američke strategije su lak pristup cloud computing aplikacijama i konsolidacija centara za obradu podataka.

Uvođenje cloud computing‑a u sektor javne uprave donelo je poboljšanje usluga za građane, standardizaciju usluga na svim lokacijama, napredak u obrazovanju, nauci i istraživanju, kao i transformaciju velikih sektora, poput zdravstva, energetike, proizvodnje, bankarstva i sl. U SAD, politiku „Oblak na prvom mestu“ (Cloud First) vlada je usvojila prvenstveno da bi drastično redukovala IT troškove.

Privatni cloud izgrađen je za američke agencije s visokim zahtevima za bezbednošću. Javni cloud transformiše online edukaciju svojih kadrova i podatke stavlja na raspolaganje građanima, radi veće transparentnosti vlade. Tako su SAD, za svega 22 dana, u javnom cloud‑u pokrenule servis koji građanima omogućuje da vide kako se koristi novac prikupljen od poreza, namenjen za otvaranje novih radnih mesta.

Grupa 7

Direktori IT sektora sedam američkih gradova (Čikago, San Francisko, Njujork, Sijetl, Filadelfija, Boston i Los Anđeles) formirali su grupu sa ciljem da neformalno sarađuju na izgradnji jeftinog IT rešenja koje bi bilo u interesu rešavanja zajedničkih problema. Grupa je nedavno pokrenula portal www.cities.data.gov sa setom podataka kojima raspolažu ovi gradovi, a koji će biti integrisani sa podacima koje federalna vlada poseduje na portalu www.data.gov. Cilj je kreiranje testnog okruženja sa javnim podacima, kako bi developeri mogli da razvijaju rešenja koja koriste raspoložive podatke, npr. aplikacije za izdavanje građevinskih dozvola ili za podnošenje terenskih izveštaja inspekciji.

Mobilni oblak je novo rešenje za javnu upotrebu. Gradovi kakav je Boston, na primer, imaju razvijene mobilne aplikacije koje građanima omogućavaju da prijave kriminalne aktivnosti ili druge probleme. Na taj način građani postaju glavni oslonac u prikupljanju podataka.

Konsolidacija između agencija i drugih entiteta korišćenjem zajedničkog modela usluga može da dovede do velikih ušteda. U Virdžiniji je na taj način upotrebljeno SaaS rešenje za konsolidaciju nabavke za 171 državni organ i tako je ostvarena ušteda od 30 miliona dolara godišnje. Ovaj model je korišćen i u Velikoj Britaniji i Singapuru, a biće usvojen i u EU.

Brojne implementacije cloud computing rešenja u javnim sektorima evropskih zemalja, kao i šire, ukazuju na to da ovaj pristup sve više dobija na važnosti.

A u Srbiji?

Javni sektor u Srbiji ima značajan uticaj na razvoj privrede, a njegova efikasnost umnogome zavisi i od raspoloživih IT resursa. Međutim, dok neka javna preduzeća u Srbiji zbog velikog broja zaposlenih i složene organizacione strukture teže prihvataju nove informacione tehnologije, druga imaju savremenije IT resurse koji su nedovoljno iskorišćeni. Skroman budžet koji se izdvaja za investicije u IT domenu navodi javna preduzeća da racionalno koriste i ulažu u IT resurse. U takvoj situaciji, zbog značajne uštede koju može doneti, kao i zbog povećane efikasnosti, automatizacije i mobilnosti, cloud computing se nameće kao pravo rešenje.

Srbija je preduzela značajne korake u ovom smeru i izgrađena je prva jedinstvena, bezbedna i pouzdana cloud computing platforma, na kojoj je već konsolidovan značajan broj servisa za građane i privredu. U sklopu ove platforme oformljeno je organizaciono telo koje državnim organima odobrava upotrebu platforme, kako bi mogli da postave svoje web aplikacije bez potrebe investiranja u IT infrastrukturu.

Možda bi, po ugledu na primere iz sveta, trebalo oformiti i javni set testnih podataka, koji bi programerima iz Srbije poslužili da na konkursima za najbolja rešenja realizuju nove aplikacije, koje bi bile od interesa za javnu upravu. Na taj način bi se podstakla „domaća pamet“ i stečeno iskustvo potom moglo ponuditi kao proizvod i drugim zemljama koje su na putu usvajanja cloud tehnologija.

Ipak, uprkos očiglednim prednostima cloud computing rešenja, javne ustanove se teže odlučuju za korišćenje ovog rešenja, prvenstveno zbog privatnosti i bezbednosti, tj. žele da znaju ko ima pristup podacima i ko kontroliše taj pristup.

U cilju otklanjanja nedoumica koje se tiču bezbednosti podataka u oblaku, a na osnovu brojnih primera javnih organizacija koje su migrirale u cloud i sigurne su u nivo pružene bezbednosti i privatnosti, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija usvojilo je strategiju „Digitalna agenda“, kojom se definišu aktivnosti koje je potrebno sprovesti u daljem razvoju informacionog društva u Srbiji. Ova strategija podrazumeva primenu savremenih informacionih tehnologija u svim javnim sektorima. Radi što lakše i „bezbolnije“ IT modernizacije u javnoj upravi, ova strategija nalaže da se posebna pažnja posveti razvoju i budućoj široj primeni cloud computing rešenja.

Brojni primeri realizacije cloud computing rešenja u javnoj upravi pokazuje da ovaj pristup donosi ogromne finansijske uštede, koje se mere milionima evra. I dok sigurnost podataka za mnoge predstavlja glavnu brigu pri usvajanju ovog rešenja, činjenica je da se pitanje bezbednosti danas pouzdanije rešava upravo u cloud‑u: brojne uspešne implementacije, gde se poverljivi podaci smeštaju u ove servise, ukazuje na poverenje velikog broja država u cloud computing rešenja.

Jovana Samardžić

Antrfilei:

Ušteda u Eseksu

Eseks je, sa 1,3 miliona stanovnika, najveći okrug u Engleskoj. U njemu je, u roku od 6 meseci, implementiran softver koji radi po SaaS modelu, namenjen za upravljanje platnim spiskom i pružanje drugih usluga u sektoru ljudskih resursa. Rezultat ove implementacije je skraćenje vremena rada na platnim procesima sa 18 na 4 sata, kao i ušteda na IT troškovima od 909.000 dolara.

Manja potrošnja

Nacionalna laboratorija SAD je sektor Ministarstva za energetiku. Sa više od 9.000 naučnika, reč je o jednoj od najvećih laboratorija na svetu. Izazov sa kojim su se oni suočili bila je velika potrošnja električne energije, uz nedostatak skladišnog prostora u data‑centrima. Implementiranjem IaaS modela ostvarena je optimalna iskorišćenost IT opreme, dok je korišćenjem privatnog cloud modela obezbeđena sigurnost podataka. Uvođenje ovog rešenja dovelo je do uštede od 1,4 miliona dolara godišnje.

PaaS i SaaS

Japansko Ministarstvo ekonomije, trgovine i industrije odlučilo je da upotrebi komercijalnu platformu (PaaS) za pružanje mrežnih aplikacija, radi podrške prodaji ekološke potrošačke elektronike i aparata (SaaS). Implementacija je rezultirala efikasnim radom aplikacije i u periodu povećane potražnje, a posredno je dovela i do povećanog korišćenja energetski efikasne opreme u Japanu, kao i do smanjenja potrošnje električne energije u domaćinstvima.

Argentinski izazov

U Argentini je Ministarstvo ekonomije i finansija odlučilo da virtuelizuje aplikacije i servere za usluge finansijske administracije. Najveći izazov predstavljalo je upravljanje mrežom sa 11.000 korisnika, uz obezbeđivanje adekvatne zaštite i dostupnosti. Njihov sistem koristi tri primarne aplikacije – centralnu administraciju, lokalni sistem i jedinicu za spoljno kreditno izveštavanje, zbog čega je postojala potreba za razvijanjem platforme koja korisnicima pruža lak pristup. Rezultati ove implementacije su centralizovano upravljanje infrastrukturom, jedinstvena bekap‑tačka za sve podatke, bezbedno IT okruženje, kao i produženje životnog veka hardvera sa 3 na 8 godina.

Fakture u oblaku

Danska agencija za IT i telekomunikacije migrirala je nacionalni sistem elektronskog fakturisanja u javni cloud. Razlog je bilo smanjenje operativnih troškova i povećanje kapaciteta sistema. Primenom IaaS modela to je i ostvareno, a dodatna prednost je fleksibilnije održavanje i razvijanje aplikacije.

E‑mail u cloud‑u

Gradske vlasti Los Anđelesa niz godina su koristile e‑mail servis Novell Group Wise, koji je garantovao relativno stabilnu operativnu funkcionalnost, ali nije zadovoljavao potrebe kapaciteta, mobilnosti i troškova sistema. Zato je grad imao potrebu za rešenjem koje, prevashodno zbog ekonomske krize, mora da bude ekonomično i dovede do redukovanja troškova. Migracija elektronske pošte zaposlenih primenom SaaS modela dovela je do smanjenja godišnjih troškova – sa 450 dolara na 150 dolara po korisniku, a do 2013. godine ostvarena je ušteda od 1,6 miliona dolara za hardver i 1,3 miliona dolara za softver. Uz smanjenje ostalih troškova, ušteda je prevazišla iznos od 5 miliona dolara!

Jovana Samardžić

 

0 %s Comments

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Najnoviji

Novi-NetApp-proizvodi

Novi NetApp proizvodi

Da li su vam već poznati novi NetApp sistemi C-serije, sa QLC Flash tipom ...
Veštačka-inteligencija-u-našim-rukama

Veštačka inteligencija u

Broj oblasti u kojima se eksperimentiše sa različitim dostignućima veštačke ...
Azure-Active-Directory--postaje-Entra-ID

Azure Active Directory

Azure Active Directory je sada Entra ID. I premda većina korisnika ovu promenu ...
Transformacija-tehničkog-duga--pomoću-DevOps-tehnologija

Transformacija tehničkog duga

Najveću opasnost za organizacije ne predstavlja samo postojanje tehničkog duga, ...