Kao dominantno rešenje na ovom polju se vremenom izdvojio Kubernetes, projekat koji je potekao iz Google-a koji je 2014. godine doneo odluku da ga javno objavi u vidu otvorenog koda. Google je u međuvremenu predao Kubernetes na upravljanje Cloud Native Computing Fondaciji (CNCF), osnovanoj sa ciljem koordinisanja svih projekata i integracija u cloud native ekosistemu, kojih trenutno ima preko 1,000. Istorija je pokazala da su obe odluke bile odlične, jer danas Kubernetes svom uspehu može da zahvali upravo jakoj organizaciji koja stoji iza njega i snazi open source zajednice koja ga razvija.

Kako objasniti šta je Kubernetes u jednoj rečenici? Ukratko, Kubernetes omogućava da se u programskom kodu kompletno opišu svi elementi jedne aplikacije spakovane u kontejnere i infrastruktura potrebna za njeno funkcionisanje. Pomenuti kod pisan u YAML jeziku se izdaje Kubernetes klasteru, koji čine Linux ili Windows serveri podeljeni u dve grupe: master nodovi koji se brinu o stanju klastera i kontejnera koji su mu povereni na izvršavanje, i worker nodovi (radnici) na kojima se izvršavaju sami kontejneri. Zadatak klastera je da se brine o kontejnerima i pratećoj infrastrukturi: da obezbedi svakom kontejneru nod na kome će se izvršavati i zahtevane resurse, monitoriše njihovo stanje i restartuje ih po potrebi, smanjuje i povećava njihov broj u zavisnosti od opterećenja, konfiguriše mrežu kako bi kontejneri mogli da komuniciraju međusobno i sa spoljnim svetom itd.

Pre Kubernetes-a, infrastruktura nikada nije bila tako blizu developerima, koji sada mogu direktno konzumirati i konfigurisati resurse klastera. Kubernetes im omogućava da definišu sve gradivne elemente jedne aplikacije, počev od pojedinačnih kontejnera, preko diskovnog prostora za smeštanje perzistentnih podataka, sve do pravila za mrežno oglašavanje i balansiranje saobraćaja. Nakon inicijalnog deployment‑a aplikacije, mogu nadalje upravljati njenim životnim vekom – Kubernetes omogućava automatizaciju procesa objavljivanja nove verzije aplikacije u “kotrljajućem” maniru, gde se postojeći kontejneri postepeno zamenjuju novim. I sve to kroz jezik koji se uklapa u savremene trendove definisanja infrastrukture u kodu, kao što su deklarativnost (kod taksativno definiše željeno krajnje stanje koje je potrebno postići) i idempotentnost (svako izvršavanje istog koda daje isto krajnje stanje), omogućavajući efikasnu integraciju Kubernetes platforme u postojeće CI/CD procese.

Kao što nas je tehnologija virtualizacije zauvek oslobodila zavisnosti od fizičkog hardvera, tako Kubernetes ide korak dalje i praktično nas oslobađa zavisnosti od virtualizacionih i cloud platformi. Šta se nalazi ispod više nije toliko važno, jer se aplikacija definisana Kubernetes jezikom može izvršavati gde god da postoji Kubernetes, što garantuje portabilnost aplikacija i konzistentnost u njihovom radu na različitim infrastrukturama. A Kubernetes je danas moguće pokrenuti praktično svuda – od IoT uređaja i fizičkih servera, preko virtualizacionih platformi poput VMware-a, do cloud provajdera kao što su AWS i Microsoft Azure.

Postoji više načina kako doći do operativnog Kubernetes klastera, pri čemu je njegova manuelna instalacija od nule rezervisana samo za najhrabrije. Na jednoj strani spektra su open source alati kao što su Kubespray i Rancher koji olakšavaju kreiranje i upravljanje klasterom na različitim on-premise i cloud platformama. Na potpuno drugoj strani su hostovana Kubernetes rešenja kod kojih je kompletna automatizacija upravljanja životnim vekom klastera odgovornost cloud provajdera, poput Azure Kubernetes Service (AKS) i Amazon Elastic Kubernetes Service (EKS).

I negde između stoje enterprise distribucije Kubernetes-a: Red Hat OpenShift i VMware vSphere with Kubernetes. VMware je dakle doneo odluku da integriše Kubernetes u svoju vSphere virtualizacionu platformu, čime su ESXi hostovi postali i radnici Kubernetes klastera, a kontejneri ravnopravni virtuelnim mašinama. Tako će od vSphere-a verzije 7 biti moguće koristiti Kubernetes jezik ne samo za opisivanje servisa u kontejnerima, već i VMware virtuelnih mašina, što predstavlja još jedan dokaz tvrdnje da je Kubernetes postao defakto standard za infrastrukturni API.

Ako je ovo infrastruktura sadašnjosti i budućnosti, postavlja se pitanje da li treba krenuti u migraciju postojećih aplikacija na Kubernetes, kao i da li su uopšte sve aplikacije i servisi dobri kandidati za Kubernetes. Treba imati na umu da unapređenja i mogućnosti koja Kubernetes donosi imaju za cenu njegovu kompleksnost u pogledu upravljanja i korišćenja, koju nije uvek opravdano plaćati. Jednostavne aplikacije i servisi koji ne poseduju distribuiranu arhitekturu (npr. tradicionalne relacione baze podataka) ne dobijaju mnogo prelaskom na novu platformu, dok najviše koristi od Kubernetes-izacije imaju aplikacije koje su distribuirane po svojoj prirodi i dizajnirane kao skup mikroservisa.

Odakle početi sa Kubernetes-om? Potrebne su samo dve stvari – kubectl alat komandne linije pomoću koga se komanduje klasterom i koji se može preuzeti sa zvaničnog sajta, i naravno klaster na raspolaganju. Alat pod nazivom Minikube omogućava podizanje minimalnog Kubernetes klastera od jednog noda na desktop ili laptop računaru, a ukoliko želite da isprobate kako izgleda rad na produkcionom cloud Kubernetes klasteru, pozivamo vas da učestvujete u besplatnom beta testiranju Coming Cloud Kubernetes platforme – za više informacija posetite https://cloud.coming.rs/k8s . Srećno YAML-ovanje!

Nebojša Ilić, COMING

The post KUBERNETES, KORAK PO KORAK appeared first on Business&IT.

Cloud tehnologije pred našim očima ubrzano menjaju ustaljene poslovne modele. Pouzdana i bezbedna infrastruktura i IT ekspertiza sada su dostupne kao usluga, fleksibilna i ekonomična, što kompanijama, bez obzira na veličinu, daje priliku da se fokusiraju na svoj primarni biznis i ojačaju poziciju na tržištu. Ipak, i pored brojnih primera uspešne primene, u poslovnim krugovima još uvek postoji doza nepoverenja…

Cloud tehnologija je nastala na zahtev „biznisa“, osmišljena kako bi finansijska sredstva kompanija bila korišćena za osnovni (core) biznis. Danas su cloud tehnologija i cloud provajderi u fazi zrelosti i korisnicima je na raspolaganju pouzdana i bezbedna cloud platforma za sve vrste aplikacija i čuvanje podataka. Najbolje i najveće kompanije sveta to prepoznaju i svoje data centre migriraju ili su već migrirale u multicloud okruženje. Najveće softverske kompanije objavljuju rokove do kada će podržavati on premises verzije softvera i potpuno transformišu svoje modele licenciranja, dok globalni i lokalni provajderi, svejedno, nude servise iz data centara koji su apsolutno redundantni, fizičko-tehnički obezbeđeni od neovlašćenog pristupa, od požara i poplava i sa rezervnim lokacijama za slučaj težih elementarnih nepogoda.

Otpor promenama

Na domaćem tržištu kompanije su prinuđene da odlučuju o ulaganjima u IT infrastrukturu, koja postaje preduslov za modernizaciju i konkurentnost njihovog posla. Investicije u IT infrastrukturu sa godinama postaju sve veće, proporcionalno još većem uticaju na povećanje efikasnosti i produktivnosti. Ipak, donošenje odluka o investiranju u tehnologiju koja naizgled nije deo opreme često je teška. Proporcionalno apstraktnosti IT tehnologije nastaje sumnja da li je zaista potrebna oprema tako visokih performansi. Stvara se utisak da ulaganju u opremu nema kraja, a da licencni modeli vodećih svetskih kompanija liče na mafijaški reket. Kao posledica sumnje u nedovoljno poznato, odluke se vrlo često odlažu, a cena plaća u nekonkurentnosti na tržištu.

Iako se cloud pojavio kao rešenje koje je sasvim fleksibilno, najmanje rizično sa aspekta finansija i smanjenja rizika od pogrešnih investicija, kao i nakon mnoštva primera uspešne primene u poslovnim okruženjima, još uvek primećujemo da su klijenti skeptični i da pokazuju neku vrstu otpora i nepoverenja. Male i srednje kompanije strepe da li će njihovi podaci zaista biti „na sigurnom mestu“ i sa kolikom pouzdanošću se može govoriti o bezbednosti (privatnosti) podataka. Prečesto čujemo rečenicu: „Podaci ne mogu biti van naših prostorija.“ Razmotrićemo ovaj stav iz psihološkog ugla.

Ako posmatramo psihološke faktore koji mogu dovesti do ovakve vrste otpora, možemo pokušati da ih objasnimo i razumemo iz nekoliko perspektiva. Shodno tome, kroz razumevanje faktora koji dovode do otpora kod korisnika, možemo u komunikaciji sa njima pokušati da neke od ovih zebnji redukujemo i da im pomognemo da donesu odluku koja je za njih optimalna.

Znanjem protiv predrasuda

Jedan od najvažnijih preduslova za formiranje stava poverenja jeste eksplicitno i od relevantnih izvora komunicirano znanje koje je potkrepljeno određenim empirijskim činjenicama. Brojna istraživanja pokazuju da se skeptičnost kod ljudi smanjuje ukoliko konsultuju relevantne izvore. Istraživanja pokazuju da poverenje u nauku i naučna pismenost u velikoj meri utiču na otvorenost za prihvatanje i korišćenje novih tehnologija (bez obzira na oblast primene), odnosno redukuju formiranje predrasuda koje nisu utemeljene na naučnim dokazima.

U kontekstu cloud tehnologija veoma je važno informisati klijente, sa jedne strane kroz pojašnjavanje benefita i prednosti, a sa druge strane kroz naglašavanje dosadašnjih najboljih praksi koje su propraćene empirijski proverivim informacijama. Naravno, vrlo je važno da se sam narativ prilagođava ciljnim grupama sa kojima na datu temu komuniciramo.

Drugi psihološki faktor, koji je takođe veoma važan i koji može uticati na donošenje odluke o korišćenju ove tehnologije, odnosi se na lokus kontrole. Lokus kontrole mogli bismo da opišemo kao uverenje ljudi da se njihov život odvija pod uticajem njihovih unutrašnjih kapaciteta i odluka, odnosno da većina iskustava koja proživljavaju zavisi od nekakvih spoljašnjih faktora. Tako možemo govoriti o unutrašnjem i spoljašnjem lokusu kontrole. Osobe sa unutrašnjim lokusom kontrole imaće više poverenja u sopstvene odluke, koje su donele na osnovu određenih objektivnih pokazatelja, dok spoljašnji lokus kontrole, pogotovo u situaciji kada se eksternalizuje deo poslovanja koji je izuzetno osetljiv i delikatan, može predstavljati veliki izazov, a ponekad i nesavladivu prepreku za menadžera koji treba da preuzme odgovornost za takvu odluku.

Korak po korak

Još jedan faktor koji može značajno uticati na ovu odluku jeste i tip liderstva koji je karakterističan za kompaniju kojoj se nudi ovakva usluga. Najnovija istraživanja pokazuju da su tzv. transformacioni lideri, vizionari, najotvoreniji za konstruktivne organizacione promene. Što je još važnije, oni imaju harizmatičan uticaj i na sledbenike, koji dalje prihvataju i implementiraju ovakve promene.

Organizaciona kultura koja je karakteristična za određenu organizaciju u velikoj meri može uticati na to da li će menadžment „pristati“ na ovakvo rešenje. Rigidne, autoritarne i hostilne organizacione kulture ili delovi organizacija u kojima vlada ovakva supkultura imaće mnogo veći stepen otpora ka implementaciji promena ove vrste.

Konačno, važan faktor koji može uticati na sticanje poverenja u cloud tehnologije jeste i postupnost u uvođenju promene. Neke organizacije mogu da integrišu isključivo promene koje se odvijaju „korak po korak“. U tom kontekstu implementacija cloud rešenja mogla bi ići od „probnih, najmanje rizičnih“ ka sve složenijim, gde bi proces sticanja poverenja išao uporedo sa učenjem i sticanjem više znanja iz ove oblasti.

Iz svega navedenog možemo zaključiti da veća primena cloud tehnologije u poslovanju naših kompanija, koja ima brojne benefite, koji se pre svega tiču bezbednosti poslovanja, zahteva multidisciplinarni pristup, koji bi sa jedne strane uključio bolju edukaciju korisnika i jasnije uvide u sve detalje koji bi pomogli razumevanju funkcionisanja ove tehnologije, dok bi sa druge strane stručnjaci iz oblasti menadžmenta, psihologije rada, organizacijske psihologije i HR-a kreiranjem otvorenije organizacione kulture i primenom transformacionog upravljanja doprineli kreiranju organizacione klime koja bi pogodovala većoj primeni cloud tehnologije. To je izazov za sve navedene struke koji, verujemo, može u velikoj meri unaprediti poslovanje naših kompanija.

Doc. dr Jelena Sladojević Matić

The post STRAH OD NEPOZNATOG, ILI: ŠTA SE KRIJE IZA OBLAKA? appeared first on Business&IT.