Aktuelno Archives - Business&IT

Pionir robotizacije poljoprivrede u Srbiji i regionu

Aleksa Blažić — Wed, 30 Oct 2024 10:30:55 +0000

Primena savremenih tehnologija, veštačke inteligencije i mašinskog učenja, automatizacija i robotizacija procesa nude rešenja za izazove sa kojima se suočava svetska industrija proizvodnje hrane

U prošlom broju upoznali smo vas sa revolucionarnom robotskom platformom, razvijenom sa ciljem da odgovori na izazove savremene poljoprivredne proizvodnje. AgAR – univerzalni autonomni robot, razvijen od strane COMING-a i tima naučnika
i istraživača sa Mašinskog fakulteta u Nišu, spreman je za komercijalnu upotrebu. Razvoj ovog inovativnog proizvoda finansijski je podržan od strane Fonda za inovacionu delatnost iz Pretpristupnih fondova EU i budžeta Republike Srbije sa razdela Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i kroz program Star-Tech, koji finansira kompanija Philip Morris u Srbiji, a sprovodi Nacionalna alijansa za lokalni razvoj (NALED). Osim sredstava iz grantova, razvoj je finansiran i sopstvenim sredstvima kompanije COMING, koja kroz ovaj proizvod nastavlja tradiciju razvoja i ulaganja u visokotehnološke i ekonomski opravdane sisteme i moderna i efikasna rešenja.

Poljoprivreda budućnosti

Poljoprivreda ubrzano postaje jedna od vodećih industrija u primeni visoke tehnologije, privlačeći nove kompanije, naučno istraživačke institucije, investitore i profesionalce. Jedan od najzastupljenijih trendova u primeni robotike u poljoprivredi poslednjih godina su autonomni traktori i platforme za rad na velikim poljoprivrednim dobrima, kao i samohodne platforme za rad u vinogradima i plantažama voća.

Globalno tržište poljoprivrednih robota dostiglo je 9 milijardi dolara u 2023, a prognoze kažu da će do 2032. dostići 35,7 milijardi dolara, sa stopom rasta od 16,1% od 2024. do 2032. Nedostatak radne snage, značajan tehnološki napredak, rastuća zabrinutost za očuvanje životne sredine, podrška državnih institucija, optimizacija resursa i potreba za povećanjem efikasnosti i produktivnosti u poljoprivrednim operacijama neki su od glavnih faktora koji pokreću rast tržišta. Očekivanja su da će Evropa biti najbrže rastući region na tržištu poljoprivrednih robota od 2023. do 2030, delom i zbog sve jače inicijative državnih institucija i potrebe za usvajanjem savremenih tehnika u sektoru poljoprivrede. Takođe, zakonski propisi u vezi sa zaštitom i očuvanjem životne sredine, zdravljem ljudi i životinja i tranzicija ka zelenoj i održivoj poljoprivrednoj proizvodnji, dodatno će pospešiti rast tržišta ovog regiona.

AgAR

AgAR je autonomno robotsko vozilo namenjeno pre svega malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima, voćarima i vinogradarima, kao robot koji će nadomestiti nedostatak kvalifikovane radne snage, smanjiti troškove proizvodnje, učiniti je održivom i pomoći u dugoročnom planiranju troškova. Primenu nalazi i u održavanju velikih parkovskih površina, gde ostvaruje značajne uštede u troškovima, smanjuje emisiju štetnih gasova i če- stica i otvara komunalnim preduzećima novu perspektivu u održavanju zelenih površina u urbanim sredinama.

Robot može da savladava teške i strme terene, stabilan je, odstojanje platforme od tla je promenljivo, točkovi mogu da se repozicioniraju, tako da se lako prilagođava različitim uslovima rada i poljoprivrednim kulturama. Potpuno je električan
i ima veliku autonomiju rada (8-12 sati sa jednom baterijom), u zavisnosti od aktivnosti i karakteristika terena. Brza i jednostavna zamena baterija omogućava rad u više smena, a tehnologija koju koristi prilikom kretanja (LiDAR, radar, stereo kamera i kretanje pomoću GPS koordinata) nesmetan rad u svim vremenskim uslovima. U saradnji sa partnerima iz kompanije FPM Agromehanika iz Boljevca razvijen je sistem kačenja u tri tačke, kakav koriste tradicionalni traktori, što AgAR-u omogućava prihvat standardizovanih traktorskih priključaka. Upravlja se daljinskim, pomoću džojstika ili po unapred isplaniranoj putanji u Robot operativnom sistemu, uz GPS navigaciju pomoću Android aplikacije, a inženjerski tim radi na razvoju modula za potpuno autonomno kretanje, što podrazumeva korišćenje kompleksnih AI modela.

Od početka projekta, februara 2022, do sada, razvijena su tri prototipa, koja su omogućila detaljno testiranje i usavršavanje funkcionalnosti, kako bi platforma bila spremna za isporuku prvim kupcima krajem ove i početkom sledeće godine, sa rokovima isporuke od 90 dana. Proizvod je sertifikovan i potpuno bezbedan za upotrebu u poljoprivrednoj proizvodnji, a COMING-ov tim eksperata obezbeđuje softversku podršku i prilagođavanje platforme specifičnim zahtevima korisnika. Očekuje se i da će se AgAR naći na listi subvencionisane poljoprivredne opreme Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, što bi podstaklo poljoprivredna gazdinstva da ulože u inovacije u proizvodnji.

Nagrade i priznanja

U proteklom periodu svedočili smo porastu interesovanja stručne i šire javnosti za naš inovativni proizvod. Krajem 2023. poneli smo priznanje Butterfly Innovation Award za najbolju regionalnu industrijsku inovaciju zapadnog Balkana, koje je našem timu dodelio Savet za regionalnu saradnju. Ovo priznanje dolazi kao potvrda predanog rada na razvoju inovativne robotske platforme, ali i nameće odgovornost da se ovaj domaći proizvod što pre nađe u komercijalnoj upotrebi i nađe put do krajnjih korisnika. Još jedno priznanje koje svedoči o kvalitetu i stepenu inovativnosti jeste bronzana nagrada A’ Design Award & Competition 2023-2024 u kategoriji poljoprivrednih alata, opreme i mašina, koju dodeljuje međunarodno priznata platforma koja ima za cilj da prepozna, komunicira i promoviše dobar dizajn, inovacije, kreatore i kompanije.

Zahvaljujući partnerstvu sa kompanijom FPM Agromehanika, učestvovali smo na najvećem svetskom sajmu poljoprivredne mehanizacije Agritehnica u Hanoveru, gde smo po prvi put predstavili AgAR na jednoj velikoj svetskoj manifestaciji. Ostvarili smo dragocene kontakte sa svih kontinenata, prve prodajne prilike u inostranstvu, kao i mogućnosti za zajednički razvoj novih proizvoda na bazi naše robotske platforme sa velikim svetskim kompanijama. Pomenućemo i zapažen nastup na 91. međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, gde je AgAR predstavljen u okviru paviljona EU kao visokotehnološko i inovativno rešenje za budućnost i tranziciju poljoprivrede u Srbiji i regionu. U okviru paviljona EU, pored AgAR-a i COMING-a, predstavljene su inovacije i rešenja Istraživačko-razvojnog instituta Biosense iz Novog Sada.

Planovi i razvoj

COMING radi na prvim isporukama i formiranju različih prodajnih paketa, u kombinaciji sa robotskim nastavcima ili standardizovanim priključnim mašinama, u zavisnosti od potreba kupaca i željenih funkcionalnosti. Zajedno sa FPM Agromehanika, radi se i na proširenju prodajno-servisne mreže, kako bi domaćim i inostranim kupcima bilo omogućeno redovno softversko i hardversko održavanje i potpuna upotrebljivost i održivost proizvoda u toku eksploatacije. Inženjerski tim nastavlja da radi na razvoju same platforme, integraciji dodataka za preciznu poljoprivredu i tranziciji ka održivoj i ekološki prihvatljivoj poljoprivrednoj proizvodnji (pamet- no prskanje i mehaničko uništavanje korova upotrebom senzora, kamera visoke rezolucije i treniranjem AI modela).

Sve u svemu, očekuje nas uzbudljiv i intenzivan period transformacije poljoprivredne proizvodnje, a kompanija COMING odlučna je u nameri da nastavi da nudi inovativna rešenja i razvija inteligentne i efikasne sisteme u službi bolje i lepše budućnosti.

The post Pionir robotizacije poljoprivrede u Srbiji i regionu appeared first on Business&IT.

AI u praksi

Aleksa Blažić — Wed, 30 Oct 2024 09:38:17 +0000

ArhiBERT, alat za ekstrakciju sadržaja iz skeniranih ćiriličnih dokumenata zasnovan na BERT arhitekturi, kombinuje najbolje tehnologije iz domena veštačke inteligencije

Ogromna količina informacija uskladištena u brojnim elektronskim dokumentima trenutno je dostupna na mreži u strukturiranim i nestrukturiranim oblicima. Dostupne informacije tiču se najrazličitijih oblasti ljudskog interesovanja i angažovanja i predstavljaju izuzetno značajan resurs u procesu donošenja odluka na nivou kompanija. Kao takve, neretko se kombinuju sa informacijama koje nisu javno dostupne, već se čuvaju u internim arhivima kompanija. Svi pomenuti izvori informacija često skladište neophodne informacije u obliku skeniranih dokumenata, što otežava pretraživanje, analizu i korišćenje dostupnih informacija.

Za manuelnu obradu i analizu skeniranih dokumenata potrebna je značajna količina rada i vremena. Nasuprot tome, kompanije teže automatizaciji svake vrste obrade i pretrage dokumenata. Sadržaj dokumenata, u obliku „sirovog“ teksta, predstavlja suštinu svih savremenih automatskih alata, zasnovanih na nedavnim naprecima na polju veštačke inteligencije (AI). Iz tog razloga, automatizovana ekstrakcija, obrada i analiza informacija iz dokumenata postaje izuzetno značajna.

Po načinu na koji rešava Problem digitalizacije izvora na srpskom jeziku arhibert alat je jedinstven

Korpusi kvalitetnih tekstova predstavljaju nezamenjiv resurs zakreiranje modela veštačke inteligencije, kakve imamo prilike da koristimo u okviru popularnih aplikacija, poput ChatGPT-a, Geminija ili Claudea. Polazeći od stanja digitalizacije resursa pojedinačnih jezika, mnogi jezici, među kojima i srpski, imaju mali broj javno dostupnih kvalitetnih korpusa tekstova koji bi se koristili u svrhe treninga velikih jezičkih modela. Ovaj nedostatak mogao bi biti nadomešćen ukoliko bi se tekstovi ekstrahovali iz skeniranih dokumenata – kako javno dostupnih, tako i dokumenata koji predstavljaju arhivsku građu pojedinačnih kompanija. Tradicionalni pristup ekstrakciji sadržaja iz skeniranih dokumenata podrazumeva korišćenje alata za optičko prepoznavanje karaktera, koji takođe pripadaju grupi alata veštačke inteligencije. Iako su dugo u upotrebi, kvalitet ekstrakcije sadržaja alata za optičko prepoznavanje karaktera zavisi od kvaliteta skeniranog dokumenta, tj. kvaliteta štampe i pokazuje slabosti u slučajevima kada je sadržaj napisan pismom koje koristi simbole van engleskog alfabeta.

ArhiBERT alat

Po konceptu na koji rešava problem digitalizacije izvora na srpskom jeziku ArhiBERT alat je jedinstven. Za razliku od svih sličnih alata, ArhiBERT kombinuje najbolje tehnologije iz domena veštačke inteligencije – LSTM veštačke neuronske mreže za ekstrakciju sadržaja i tehnologiju izgradnje velikih jezičkih modela, specijalno pripremljenih za srpski jezik. Ovakva kombinacija obezbeđuje pouzdanu i automatizovanu digitalizaciju tekstova koji su trenutno teški za pronalaženje i ograničeno dostupni. Dodatno, arhitektura ArhiBERT-a će dozvoliti da se u perspektivi modeli razvijeni u okviru ovog alata mogu zameniti modelima iste ili slične arhitekture, ali treniranim na većem skupu podataka ili drugačijim metodama obuke. Ukoliko bi se sadržaj ekstrahovan kroz ArhiBERT alat indeksirao za potrebe pretrage i povezao sa originalnim dokumentima, to bi omogućilo efikasnu pretragu kompletne arhivske građe kojom raspolaže bilo koja pojedinačna kompanija, bez ugrožavanja integriteta podataka i bez izmene oblika u kome se arhivska građa trenutno nalazi.

ArhiBERT alat poseduje tri osnovna modula: modul korisničkog interfejsa, modul za ekstrakciju sadržaja iz skeniranih dokumenata i procenu kvaliteta ekstrakcije i modul za automatsko generisanje korekcije u slučaju neprecizne ekstrakcije sadržaja iz skeniranih dokumenata.

Modul korisničkog interfejsa implementiran je korišćenjem tehnologija koje omogućavaju korišćenje ArhiBERT sistema iz standardnih web čitača i omogućava upravljanje sledećim funkcionalnostima: odabir skeniranog dokumenta čiji je sadržaj neophodno ekstrahovati, prikaz ekstrahovanog sadržaja, prikaz detektovanog kvaliteta ekstrakcije sadržaja, definisanje granične vrednosti iznad koje se ekstrakcija sadržaja smatra pouzdanom (prag pouzdanosti), prikaz automatski generisanih sugestija za korekciju ekstrahovanog sadržaja.

Modul za ekstrakciju sadržaja i procenu kvaliteta ekstrakcije oslanja se na mehanizme optičkog prepoznavanja karaktera. U ArhiBERT-u u upotrebi je najkvalitetniji model otvorenog koda za optičko prepoznavanje karaktera koji ima podršku za detekciju i prepoznavanje ćiriličnog pisma – Tesseract OCR model. Neophodno je naglasiti da je ovaj model takođe baziran na modelima veštačkih neuronskih mreža koje su u prethodnim verzijama izvršavale ekstrakciju sadržaja iz slika na nivou slova. Od verzije 4 jezgro ovog modela koristi LSTM mrežu, koja omogućava ekstrakciju sadržaja na nivou reči. Ova karakteristika je od velikog značaja iz ugla arhitekture ArhiBERT alata, koji će sugestije za korekciju generisati na nivou reči.

Arhibert koristi tesseraCt oCr, najkvalitetniji model otvorenog koda za optičko Prepoznavanje karaktera, koji ima Podršku za detekciju i prepoznavanje ćiriličnog pisma

Modul za automatsko generisanje korekcije ekstrahovanog sadržaja predstavlja jezgro ArhiBERT alata i ujedno je najkompleksniji modul. Ovaj modul je implementiran kao duboka veštačka neuronska mreža, zasnovana na BERT arhitekturi, pri čemu je potrebno naglasiti da je model treniran za zadatak maskiranog jezičkog modelovanja (MLM). Preciznije, ovaj modul počiva na jezičkom modelu za srpski jezik posebno razvijenom za ArhiBERT alat. Maskirano jezičko modelovanje predstavlja jedinstven zadatak, koji je BERT arhitektura po prvi put uvela u domen obrade prirodnih jezika i koji se pokazao revolucionarnim za učenje konteksta i razumevanje jezika. MLM omogućava bidirekciono učenje korišćenjem delom maskiranog teksta i primoravanjem mreže da koristi reči i kontekst sa obe strane maskirane reči, sa ciljem predviđanja. Značajno je zapaziti da je ovaj način treniranja inspirisan ljudskim načinom zaključivanja i da je omogućio rešavanje problema obučavanja mašine da razume kontekst. S obzirom da je za ArhiBERT detekcija ispravne reči u odnosu na dati kontekst ključna, to čini predstavljenu arhitekturu, treniranu za opisani zadatak, najboljim izborom za rešavanje problema.

SrBERTa jezički model

Implementacija ArhiBERT alata koristi RoBERTa (eng. Robustly optimized BERT pretraining approach) arhitekturu – robustno optimizovan metod za treniranje sistema za obradu prirodnog jezika, koji je nastao sa ciljem poboljšanja i unapređenja BERT modela. Korišćenjem ove arhitekture, razvijen je SrBERTa jezički model – transformerski jezički model treniran za zadatak maskiranog jezičkog modelovanja ćiriličnih tekstova. Bitno je naglasiti da je treniranje SrBERTa modela dvofazno i da je model moguće prilagoditi potrebama pojedinačnih domena, poput književnosti, medicine, obrazovanja, legislative. Osnovna verzija SrBERTa modela trenirana je na javno dostupnom OSCAR skupu podataka, a validacija alata izvršena je verzijom modela koja je na osnovu javno dostupnih tekstova dodatno trenirana za domen legislative. Testovi su pokazali da je trenutna verzija sistema u stanju da otkloni do 88% neprecizno očitanih podataka korišćenjem Tesseract OCR alata, čime ovaj sistem u ogromnoj meri unapređuje kvalitet ekstrahovanih informacija.

The post AI u praksi appeared first on Business&IT.

Cilj kao želja za novim putovanjem

Aleksa Blažić — Wed, 30 Oct 2024 09:27:13 +0000

Više od tri decenije rasta i napretka kompanije COMING, trasiranja vizionarskih puteva i odlučnog koračanja njima u društvu naših partnera, povod su da se osvrnemo na sve ono dobro u godinama iza nas…

COMING je osnovan pre trideset i tri godine. Prvobitna ambicija firme bila je usmerena isključivo na sistemsku integraciju, ali je tokom vremena, zahvaljujući viziji, spremnosti da prati svetske trendove u nauci i biznisu, uz upornost i istrajnost, stasala u kompaniju sposobnu i spremnu da, u sinergiji sa svojim klijentima, ponudi kvalitetna i održiva rešenja širokog spektra, koja su postala čvrst oslonac za nastavak hoda ka obostranom prosperitetu.

Prava lepota leži u Putovanju do još neostvarenog Cilja i zato se trudimo da se ne zaustavljamo – nakon dostizanja Prethodnog, uvek Postavljamo nove i više Ciljeve. hvala svim klijentima koji nas na tom Putovanju Prate i Podržavaju, verujući u našu viziju i spremnost da je kroz kvalitetne Partnerske odnose realizujemo.

Danas u našoj kompaniji korisnici prepoznaju partnera spremnog da sasluša i razume najrazličitije zahteve i zajedno sa njima odgovori na sve poslovne izazove. Ponosno se predstavljamo kao ključni IT partner, kadar da bude lider u kompleksnoj, ali provokativnoj trci savremenog poslovanja. Naša usredsređenost na razvoj stabilnih i pouzdanih rešenja omogućila je optimizaciju mnogih operacija i uticala na poboljšanje efikasnosti rada naših korisnika. Poslednjih deset godina, ulaganja u infrastrukturu i cloud rešenja obezbedila su brzu implementaciju uz smanjenje troškova, olakšavajući klijentima da se fokusiraju na svoj core biznis.

Verujemo da tehnologija treba da bude dostupna kao kiseonik, a pouzdana kao kretanje Meseca, te je i poslovna filozofija COMING-a u potpunosti usklađena sa tom devizom. Naša aplikativna rešenja, uključujući SAP i Microsoft, osmišljena su da odgovore na specifične potrebe mnogobrojnih klijenata, a njihova uspešna implementacija u okviru širokog valera poslovanja i istraživanja najbolje argumentuje poverenje koje smo stekli tokom godina.

Ulaskom u industriju robotike dokazali smo sposobnost da izađemo izvan okvira IT tržišta. U saradnji sa Mašinskim fakultetom u Nišu, konstruisali smo dva robota namenjena poljoprivredi i stočarstvu. Na ove projekte sam lično posebno ponosan, jer su ideje potekle od mojih kolega i prijatelja iz Niša. Prvi, Roboshepherd, pionirski je projekat konstruisanja robota-pastira, prilagođenog za čuvanje stada i na brdovitim pašnjacima. Drugi projekat, univerzalni robot AgAR, namenjen je obavljanju različitih poljoprivrednih i komunalnih poslova, uključujući košenje, branje, vuču, prskanje i orezivanje – sve potpuno autonomno. Posvećenost inovacijama ogleda se u još nekim projektima niškog dela tima, koji je 2016. godine započeo razvoj novih softverskih rešenja, poputComDoc DMS- a za digitalizaciju dokumentacije i Fleet management sistema za upravljanje voznim parkom, prilagođenog potrebama korisnika.

Neizostavan aspekt COMING-ove razvojne strategije je primena mikroservisa, koja omogućava povezivanje između našeg razvojnog tima i tima infrastrukture. Takva bliska saradnja rezultira bržom i efikasnijom implementacijom rešenja, pružajući našim korisnicima fleksibilnost i skalabilnost, potrebne za konkurentnost u savremenom poslovnom okruženju. Sposobnost COMING timova da integrišu mikroservise u ogromnu infrastrukturnu paletu omogućava kreiranje rešenja koja su visokofunkcionalna, pouzdana, prilagodljiva i u potpunosti usklađena sa najzahtevnijim potrebama poslovanja. Ova modularna „arhitektura” ne samo da olakšava brzo prilagođavanje promenama na tržištu, već i smanjuje rizik od prekida u radu, omogućavajući efikasno inoviranje i bolju korisničku podršku.

Tokom godina iza nas COMING je uvek nastojao da bude među pionirima primene najnovijih tehnologija. Talas primene mašinskog učenja i veštačke inteligencije, kao posledica razvoja arhitekture transformera i posledično svih oblika velikih jezičkih modela, nije prošao neprimećen u kompaniji. Štavi- še, COMING aktivno radi na podizanju svojih kapaciteta u ovoj oblasti, kako ljudskih, tako i tehnoloških. U okviru ovih aktivnosti, u saradnji sa Elektronskim fakultetom u Nišu, COMING radi na izgradnji razvojnog tima koji razvija sopstvene jezičke modele, sa fokusom na srpskom jeziku. Paralelno, COMING je u poslednjoj fazi izgradnje sopstvene laboratorije za veštačku inteligenciju, koja će biti bazirana na OpenShiftAI softverskom rešenju, uz korišćenje mo- dernih grafičkih akceleratora kompanije NVIDIA u svom cloudu.

Coming je uvek nastojao da bude među Pionirima Primene najnovijih tehnologija

Naš put od sistem-integratora do ključnog IT partnera bio je izuzetno zahtevan, ali je njegov prelazak doneo mnogobrojne benefite. Jedan od njih je i spoznaja da je prava lepota u putovanju do još neostvarenog cilja i zato se trudimo da se ne zaustavljamo – nakon dostizanja prethodnog, uvek postavljamo nove i više ciljeve.

Hvala svim klijentima koji nas na tom putovanju prate i podržavaju, verujući u našu viziju i spremnost da je kroz kvalitetne partnerske odnose realizujemo. Nadamo se da će se ta mreža u bu- dućnosti samo širiti, doprinoseći boljitku svih strana uključenih u razmenu ideja, znanja, kreativnosti i dobre energije.

Ponosno se osvrćemo na dosadašnje rezultate i radujemo se budućim izazovima.

The post Cilj kao želja za novim putovanjem appeared first on Business&IT.