Cloud je tehnologija sadašnjosti i budućnosti zato što omogućava korisnicima da dobiju istu vrednost za mnogo manje novca.

Nakon 50 godina razvoja originalne Mekartijeve ideje iz 1961. godine, da se informacione tehnologije i aplikacije isporučuju kao javni servisi, prve takve usluge pojavile su se na tržištu. „Tajna“ ovih usluga je u kombinaciji standardizovanih i jeftinih komponenti, sveprisutnih internet veza i tehnologije virtuelizacije računarskih resursa.

Posle nekoliko godina diskusije, ponekad i nesporazuma, pojavila se solidna definicija računarskog oblaka. I ne samo to, ponuda usluga u oblaku ovih dana buja: od velikih globalnih isporučilaca (Amazon, Google, IBM, Microsoft) do vrlo malih, fokusiranih i visokoprilagođenih rešenja.

Ekonomičnost usluga u oblaku je obećavajuća, posebno za mala i srednja preduzeća i javni sektor. Usluge u oblaku omogućavaju eliminisanje investicionih troškova (nema investicija u IT opremu i softverske licence), a realna je i značajna ušteda u operativnim troškovima (50%, pa čak i više). Neka posebna rešenja, kao što je rešenje za oporavak od katastrofe, po prvi put postaju dostupna svim preduzećima.

Ekonomija usluga u oblaku dolazi kao posledica agregacije i deljenja zajedničke infrastrukture, kao što je slučaj i sa drugim javnim uslugama: distribucijom električne energije, javnim transportom i telefonskim uslugama.

Bum cloud usluga

Razvoj računarskih tehnologija je sa cloud‑om po prvi put doneo na tržište zrelu ponudu javnih usluga koja je u rangu sa rastućim potrebama modernih kompanija. U prvim godinama komercijalne eksploatacije tehnologije bilo je mnogo kritika na njen račun, poput: „Cloud computing nije ništa novo, to je ono što smo radili već godinama“ (L. Elison, Oracle). Uprkos ovome, novi trend je osvojio pažnju IT javnosti i mnogi su požurili da na tržištu ponude svoje cloud usluge. U Srbiji, prvi provajder cloud usluga za potrebe poslovanja bila je kompanija COMING – Computer Engineering.

Danas gotovo da ne postoje ozbiljne IT kompanije koje ne nude ili ne koriste cloud computing. Veličina kompanije više nije toliko važna. Trendu su se priključili svi: infrastruktura, sistemski softver i alatke za upravljanje, razvoj aplikacija, da i ne pominjemo internet usluge i hosting provajdere. Analize pokazuju da će se trend nastaviti i u godinama koje dolaze. Takođe, raste interesovanje i za nove cloud usluge. Postoji li neka opšteprihvaćena definicija? Šta je sadržaj i razlika u odnosu na postojeću ponudu? Kakve veze imaju veličina provajdera i njihova infrastruktura? Ima li mesta za male kompanije? Koje su prepreke? Kako izgleda migracija? Koliko to košta?

Ogromne su razlike između kompanija koje na tržište izlaze sa globalnom ponudom usluga u računarskom oblaku (pomenuti Amazon, Google, IBM, Microsoft) i kompanija kojima je u fokusu rešavanje zahteva poslovanja korisnika. Prvi prednjače po pitanju cene, tržištu nude jeftine resurse za hostovanje i igraju na kartu ekonomije obima, pri čemu im ozbiljna podrška za korisnike nije u fokusu. Drugi tržište osvajaju targetiranjem korisnika kojima su važne potpuna prilagodljivost i solidna podrška, koja ide čak do potpunog iznajmljivanja svih IT operacija kao usluge. Ovde su korisnici često oni koji nemaju računicu da investiraju u opremu i radnike koji bi se bavili IT‑jem, jer to nije njihova primarna delatnost. Dakle, to su rešenja kao stvorena za mala i srednja preduzeća.

Mogućnosti su velike. Kompanije kroz cloud mogu da priušte sopstvenom poslovanju „teške“ aplikacije, poput ERP‑a, CRM‑a, BI‑ja, ECM‑a, mogu da za potrebe trenutnih projekata ili „velikih poslova“ povećaju upotrebu usluga u cloud‑u ili ih smanje po završetku sezone. Sjajna mogućnost je testiranje različitih rešenja za potrebe poslovanja, dok se ne pronađe ono pravo, pri čemu se usluge u cloud‑u prosto zakazuju i otkazuju, bez zarobljavanja sa infrastrukturom.

Moguće je i korišćenje adekvatnih bekap‑aplikacija i rešenja za oporavak od katastrofe po svim standardima na udaljenoj lokaciji, što je bezbednosna mera koju retko koje malo ili srednje preduzeće sebi može da priušti ukoliko mora da kupi opremu. Posebnu prednost za kompanije koje se bave razvojem softvera predstavlja mogućnost testiranja i razvoja softvera na različitoj infrastrukturi, a zatim mogućnost ponude sopstvenog rešenja kao usluge u cloud‑u.

Bilo je strahovanja u vezi s bezbednošću podataka u cloud‑u, ali, kako vreme prolazi i raste broj zadovoljnih korisnika ovih usluga, strahovi nestaju. Pozadina ove priče je prosta: provajderi cloud usluga prave svoje data‑centre na lokacijama projektovanim za bezbedan rad (izbegavaju se trusni tereni, zemljišta pored reka, ratne zone i dr.). Svaki data‑centar provajdera mora biti izgrađen po određenim standardima u smislu redundantnosti napajanja, klimatizacije, serverskih i storidž kapaciteta, kao i sve ostale opreme.

Snaga dolazi i od softverskog sloja, u koji se investira tako da može da podrži deljenje resursa, ali i da omogući ozbiljnu zaštitu sistema. Svaki provajder cloud usluga je kompanija koja se bavi IT‑jem, pa ima tim stručnjaka koji brinu o radu i dostupnosti servisa. U korist provajdera govori i zadovoljavanje standarda ISO 27000 za zaštitu poslovnih informacija.

Zaključak

Iako konkurencija na tržištu raste i svaki javni cloud ima tuce zajedničkih karakteristika, ne postoje dva ista cloud‑a, niti dva ista provajdera. Svaka kompanija mora da proceni svoje potrebe i razume tehnologiju u dovoljnoj meri, kako bi se odlučila za jednog ili drugog. Potrebno je biti posebno obazriv kada se radi o cloud rešenjima za potrebe poslovanja, jer se nivo usluga neophodan za potrebe bilo kakvog poslovanja značajno razlikuje od onog koji je prilagođen pojedinačnim korisnicima.

S obzirom na to da cloud priča nije nova, imamo veoma malo provajdera koji sa uspehom pružaju usluge u cloud‑u za potrebe drugih kompanija. Ove vendore izdvaja manji broj obimnijih i zahtevnijih projekata i ozbiljna podrška obezbeđena za potrebe korisnika.

Prednosti cloud‑a

Danas na tržištu možemo pronaći provajdere „teških“ aplikacija, poput ERP‑a u cloud‑u. Razlog zašto se kompanije sve češće odlučuju za korišćenje ERP‑a kao usluge je ekonomske prirode. Kompanije bi za osnovnu hardversku infrastrukturu, kupovinu softvera, licenci i unajmljivanje i zapošljavanje IT osoblja u startu morale da izdvoje između više stotina hiljada i milion evra. Naravno, operativni troškovi su troškovi plata, električne energije, troškovi amortizacije. Sa uslugom u cloud‑u kompanije dobijaju isti softver sa mesečnom naplatom od 500 do nekoliko hiljada evra, dok od operativnih troškova ostaje samo električna energija, i to sa smanjenjem potrošnje i do 60%!

Miroslav Kržić i Katarina Đurić

Kombinacija prednosti i opasnosti

Upotreba mobilnih uređaja u poslovanju predstavlja trend u porastu. Kompanijama to donosi velike prednosti, ali sa sobom nosi i povećan rizik od korupcije podataka, te je njihova zaštita imperativ…

Poslednjih godina u kompanijama sve više uviđaju prednosti upotrebe mobilnih uređaja u svakodnevnom poslovanju i pružaju podršku svojim zaposlenima za rad na daljinu. Sve je češća pojava da zaposleni imaju klizno radno vreme, provodeći sve više vremena van kancelarije, odnosno na terenu, što im omogućava upravo upotreba mobilnih uređaja.

Pružajući takvu fleksibilnost radnicima, u kompanijama očekuju da im oni budu na raspolaganju bilo kada i bilo gde. Zahvaljujući mobilnim tehnologijama i njihovoj primeni u poslovanju, ovakav pristup i očekivanja menadžmenta od zaposlenih postaju realnost.

Uvođenje mobilnih uređaja u poslovno okruženje donosi mnogo veće zahteve od običnog pristupa elektronskoj pošti i sinhronizaciji kontakata, što je bila situacija na samom početku korišćenja PDA uređaja. Pristup korporativnim podacima na terenu, optimizacija procesa i smanjenje troškova poslovanja, zadovoljstvo zaposlenih i korisnika – samo su neke od prednosti zbog kojih se kompanije sve češće odlučuju na korak uvođenja mobilnih uređaja u poslovanje.

Ozbiljan pristup

Kada se u jednoj kompaniji odluče na ovaj korak, treba, pre svega, proceniti koja područja poslovanja su najpogodnija za proširivanje mobilnom tehnologijom. Uvođenje mobilnih uređaja u poslovanje predstavlja projekat kome treba ozbiljno pristupiti. Pre svega, trebalo bi analizirati poslovne procese koji bi primenom mobilne tehnologije bili optimizovani, nakon čega je potrebno proceniti najznačajniji ROI za organizaciju.

Korišćenje mobilnih uređaja u poslovne svrhe ne znači zamenu postojećih uređaja mobilnim uređajima. Po dimenzijama i funkcionalnosti, oni su samo podskup svega što nude standardni računari. Ono što je, svakako, prednost njihove svakodnevne primene u poslovanju jeste automatizacija okruženja, koje je najčešće bilo manuelno, što dovodi do automatizacije i onih procesa koji to dotad nisu bili.

Jedna od osnovnih ideja iza uvođenja mobilnih uređaja u poslovanje bila je smanjenje papirologije, odnosno prenošenje papirnih procesa u elektronske. Na ovaj način smanjuje se vreme potrebno za unošenje podataka, odnosno vreme neophodno za dobijanje informacije, ukida se dupliranje posla, a resurse ranije trošene na administrativni deo posla moguće je iskoristiti u neke druge svrhe.

Smanjenje troškova

Tačnost informacija i njihova pravovremenost samo su neki od faktora koji i te kako utiču na konkurentsku prednost i poslovanje u celini, što i jesu neke od glavnih prednosti primene mobilnih uređaja u poslovanju.

Mobilni uređaji pružaju mogućnost pristupanja centralnoj lokaciji sa bilo kog mesta. Pored toga, spektar mogućnosti koje ovakav oblik tehnologije pruža je vrlo širok. To znači da je, pored odluke o uvođenju mobilnih uređaja u poslovanje, neophodno odlučiti i u kom obliku i na koji način će se oni primenjivati, kao i kojim aplikacijama će biti moguće pristupati putem ovih uređaja. Ovakve odluke donose se na osnovu analize poslovnih potreba.

Mobilna rešenja u korporativnom okruženju donose mnoge prednosti, kako u internom poslovanju, tako i pred konkurencijom i kupcima, odnosno korisnicima usluga. Neke od ovih prednosti su lako merljive, dok je neke malo teže izmeriti, ali su evidentne. Dosadašnja praksa je pokazala da zaposleni vrlo brzo uviđaju prednosti korišćenja mobilnih uređaja u poslovanju, pa se skoro nikada nije desilo da se kompanija vrati na stari vid poslovanja, odnosno izbaci mobilne uređaje iz upotrebe. Poslovna vrednost korišćenja mobilnih uređaja ogleda se u smanjenju troškova, ali i u otvaranju novih poslovnih prilika.

BYOD

Kada govorimo o mobilnim uređajima u poslovanju, ne smemo propustiti da pomenemo jedan trend u značajnom porastu, a to je BYOD (Bring Your Own Devices), odnosno korišćenje privatnih uređaja u poslovne svrhe.

To znači da kompanije sve češće dozvoljavaju zaposlenima da svoje privatne uređaje povezuju na korporativnu mrežu. Razlog leži u činjenici da kompanije žele da omoguće svojim zaposlenima što prirodnije i udobnije okruženje za rad. Naviknuti na rad na sopstvenim uređajima, zaposleni se uglavnom osećaju prijatnije kada i privatne i poslovne obaveze mogu izvršavati sa jednog uređaja.

Na ovaj način vidno raste zadovoljstvo zaposlenih, dok kompanije, s druge strane, smanjuju troškove u segmentu sredstava za rad.

Neželjene posledice

Međutim, iako ovakav vid poslovanja donosi prednosti i za zaposlenog i za kompaniju, on sa sobom nosi i velike rizike, u smislu „curenja“ i gubitka važnih korporativnih podataka. Ovi rizici su manje‑više isti za sve mobilne uređaje, bilo da su oni u vlasništvu kompanije ili zaposlenih.

Svaki uređaj koji je povezan na korporativnu mrežu neophodno je zaštititi od takvih rizika, a oni se mobilnošću dodatno povećavaju, jer su, pored svih eksternih napada, uređaji dodatno izloženi i fizičkom gubitku ili krađi.

Najjednostavniji primer za ovo jeste gubitak smartfona. Ova situacija uopšte nije retkost, a ukoliko ovakav telefon u sebi sadrži važne korporativne podatke i ima mogućnost pristupa korporativnoj mreži, velika je verovatnoća da će kompanija pretrpeti značajnu štetu.

Dakle, ukoliko se odluče na ovakav vid poslovanja, u kompanijama bi trebalo da budu svesni neophodnosti dodatne zaštite ovih uređaja.

Upravljanje mobilnim uredjajima

Tendencija rasta primene mobilnih uređaja u poslovne svrhe predstavlja priliku da softverske kompanije razviju rešenja koja omogućavaju upravljanje i kontrolu korišćenja, odnosno pristupa korporativnim podacima i aplikacijama. Ovakva rešenja nazivaju se i MDM (Mobile Devices Management) rešenja.

Funkcionalnost MDM rešenja ogleda se u tome što ona omogućavaju vidljivost i upravljanje svim uređajima sa centralne administrativne pozicije. To znači da se pomoću njih, vrlo lako, može kontrolisati pristup podacima. Na primer, moguće je zabraniti pristup aplikacijama ili jednom delu podataka van radnog vremena. Takođe, u slučaju nestanka određenog uređaja, moguće je u potpunosti blokirati pristup korporativnoj mreži. Na ovaj način moguće je lako i jednostavno pratiti i kontrolisati sve aktivnosti i tako značajno smanjiti mogućnost korupcije podataka.

AirWatch rešenja

Kompanija AirWatch je svetski lider u oblasti upravljanja mobilnim uređajima u poslovnom okruženju. Rešenja koja ova kompanija nudi omogućavaju korišćenje svih prednosti mobilnih tehnologija u biznisu. Zaposleni mogu da koriste mobilne uređaje sa bilo kog mesta, u bilo koje vreme, bez obzira na platformu na kojoj rade, a da pri tom ne ugroze bezbednost poslovnih podataka.

Najveća prednost rešenja ove kompanije je u skalabilnoj platformi, koja omogućava jednostavnu integraciju sa postojećim sistemima, uz izuzetno lako upravljanje svim uređajima sa jedne centralne konzole.

Odskora, ova kompanija posluje i na našem tržištu. Kako na globalnom tržištu drži poziciju lidera, očekuje se da AirWatch ovakav status zadrži i na lokalnom, odnosno regionalnom tržištu.

Milena Redžić