Implementacijom SGL FlashNet servera i odgovarajućeg storidža obezbeđuje se pouzdano rešenje za arhiviranje u cloud‑u koje će zadovoljiti sve korisničke zahteve za čuvanjem podataka, bilo da je reč o arhiviranju office dokumenata ili multimedijalnih sadržaja. Ukoliko se pretplati na ovaj servis, korisnik treba da obezbedi internet konekciju i računare sa Google Chrome browser‑om. Preporučljivo je, takođe, da korisnik obezbedi NAS storidž ili lokalni network share, na kome bi bio kreiran Watch folder za proces arhiviranja, ali i Restore folder. COMING‑ov tim će za potrebe korisnika podići Windows server po specifikaciji, kako je već navedeno, i SGL FlashNet softver sa odgovarajućim licencama. Takođe, obezbedićemo i ugovoreni storidž‑prostor. Da li će to biti prostor isključivo na diskovima ili će se u kombinaciji naći i LTO trake, to će zavisiti od konkretnog slučaja. Lokalni NAS na strani korisnika pruža utisak da se proces arhiviranja velikih audio/video fajlova dešava veoma brzo, jer se „kopiranje“ fajlova dešava u lokalnoj računarskoj mreži.

Radi postizanja što većeg nivoa pouzdanosti u procesu transfera fajlova od korisnika prema data‑centru, u servis možemo (opciono) uključiti i FileCatalyst. FileCatalyst je sistem koji obezbeđuje akcelerisani transfer fajlova primenom UDP protokola, kao i veću pouzdanost transfera. U našem slučaju ne treba očekivati ubrzanje prenosa fajlova, ali se prednost ogleda u većoj pouzdanosti transfera. Naime, sistem obezbeđuje da se prenos nastavi od tačke prekida, kao i višestruke pokušaje pre konačnog „odustajanja“ od transfera.

Nakon što je fajl prenet u data‑centar, biće arhiviran na arhivski disk‑storidž. Takođe, kada govorimo o audio/video fajlovima, biće kreirana i tzv. proxy kopija, koja će korisniku pružiti mogućnost da takav materijal pregleda pre nego što zatraži njegov restore.

Korisnički pristup

Kroz web bazirani interfejs SGL Infinity korisnik će moći da pristupi sistemu i da pretražuje i pregleda arhivirane fajlove. Moći će da traži restore čitavog audio/video fajla ili nekog njegovog dela. Takođe, moći će da nadgleda svoju arhivu i prati zauzetost zakupljenih resursa, statistiku vezanu za restore i archive operacije itd.

Na kraju, treba obračunati i broj simultanih pristupnih klijenata. Veći broj simultanih korisnika podrazumeva veći broj onih koji pregledaju materijal, ali i onih koji zahtevaju restore. Restore operacija je ona koja najviše „troši“ downlink.

Funkcionalnost SGL FlashNet‑a u COMING Cloud‑u postiže se direktnom implementacijom ovog rešenja u data‑centru, sa uvođenjem radnog procesa prilagođenog specifičnim potrebama klijenta. Posebna pažnja posvećena je radnim procesima koje zahtevaju medijske kuće, zbog specifičnosti materijala kojim se barata.

Ekonomičnost

Najveća prednost SGL FlashNet rešenja u COMING Cloud‑u jeste to što koristite samo onoliko kapaciteta koliko vam je potrebno, uz mogućnost lake i jednostavne promene, a sve to na infrastrukturi koja je dovoljna da podrži vaš rad. Na taj način plaćate samo one resurse koji su vam zaista potrebni.

Pored toga, u COMING Cloud‑u postižete i do 99,99% dostupnosti servisa, o kome brine naš tim. Time se značajno smanjuju troškovi održanja kontinuiteta poslovanja, kao i operativni troškovi za korišćenje, obezbeđenje i redovno održavanje servisa.

Troškovi korišćenja SGL FlashNet rešenja u COMING Cloud‑u svode se na odgovarajuću mesečnu nadoknadu. Za izgradnju rešenja istih performansi na sopstvenoj infrastrukturi bili bi vam potrebni:

• Data‑centar – rekovi, napajanje, klimatizacija
• Serveri – SGL, SQL
• Storidž – sistemi za smeštanje podataka
• Mrežna infrastruktura – svičevi, ruteri
• Licence – VMWare, Windows Server – operativni sistemi, softverske licence
• Baze podataka – Microsoft SQL server
• Rešenja za zaštitu – firewall, antispam
• Backup i disaster recovery

Pored navedenih elemenata, za rešenje na sopstvenoj infrastrukturi potrebno je planirati i troškove za instalaciju opreme i implementaciju softvera, za redovno održavanje i zanavljanje opreme.

COMING‑ov tim stara se da sistem funkcioniše 24/7/365 i da vam vaši arhivski materijali uvek budu pravovremeno dostupni.

Sa druge strane, izborom rešenja u COMING Cloud‑u dobijate sve ove komponente o kojima za vas brine stručni tim, obezbeđujući vam komforan rad bez zastoja i mogućnosti gubitka poslovnih podataka. Za korišćenje ove usluge potrebni su vam samo:

• Pristupni uredjaji – desktop ili laptop računari, tableti, telefoni
• Odgovarajuća internet konekcija

Troškovi korišćenja rešenja u cloud‑u uvek su precizni iznosi koje možete da planirate. Oni se povećavaju ili smanjuju u zavisnosti od broja korisnika rešenja, tj. broja licenci koje su u upotrebi, ali ih je moguće planirati. Dakle, sa COMING Cloud uslugom nema neplaniranih troškova.

Milijana Šekularac

The post POUZDANO REŠENJE ZA ARHIVIRANJE U CLOUD-U appeared first on Business&IT.

Količina papirnih poslovnih dokumenata u preduzećima raste iz dana u dan. Takva važna dokumentacija obično se arhivira po policama i u posebnim prostorijama, za šta su neretko zadužena čitava odeljenja zaposlenih. Takve prostorije potrebno je održavati i brinuti se o bezbednosti dokumentacije, a podaci tako postaju teško pretraživi i najčešće beskorisni, što može predstavljati veliki problem, pa se elektronsko čuvanje dokumentacije pokazuje kao neophodno rešenje.

Dobra alternativa tradicionalnom načinu arhiviranja podataka svakako je arhiviranje u cloud‑u. Ovaj vid arhiviranja podrazumeva korišćenje poslovne aplikacije koja korisnicima omogućava bezbedno čuvanje podataka, laku pretragu i trenutni pristup željenim podacima, sa bilo kog uređaja i u bilo koje vreme, uz odgovarajuće kredencijale.

Digitalna arhiva kao servis

COMING‑ov servis DaaS (Digital Archive as a Service) pokrenut je kao odgovor na rastuće potrebe domaćeg tržišta za jednim kompletnim, jednostavnim i funkcionalnim rešenjem za arhiviranje podataka. Implementacijom aplikacije obezbeđujete programsko rešenje koje služi za arhiviranje poslovne dokumentacije. Ovo savremeno tehnološko rešenje vremenom će rasti i razvijati se sa vašim poslovanjem. To je dugoročna investicija u iskorišćenje vašeg radnog vremena, koja će se u narednom periodu svakako isplatiti.

Funkcionalnost DaaS rešenja moguće je postići kroz:

• Administraciju strukture kreiranjem foldera i potfoldera i manipulacijom atributima
• Skeniranje dokumenata
• Učitavanje dokumenata
• Digitalno potpisivanje dokumenata
• Osnovno/napredno korišćenje atributa za opis dokumenata
• Brzu pretragu arhive
• Izvoz skenirane arhive

Servis omogućava:

• Centralizaciju podataka – svi podaci su na COMING Cloud infrastrukturi
• Mobilnost poslovanja – rešenju je moguće pristupiti sa bilo kog mesta, u bilo koje vreme i sa bilo kog uredjaja
• Visok nivo zaštite poslovnih podataka
• Konstantnu podršku našeg tima

Ponuda se naplaćuje kao usluga na mesečnom nivou. Troškovi korišćenja rešenja u cloud‑u uvek su precizni iznosi koje možete da planirate, što znači da sa COMING Cloud rešenjem nema neplaniranih troškova. Troškovi se povećavaju ili smanjuju u zavisnosti od broja korisnika rešenja, tj. broja licenci koje su u upotrebi, ali njih je moguće planirati. Ponuda uključuje:

• Potrebne serverske kapacitete
• SQL bazu
• Potrebne storidž kapacitete
• Održavanje infrastrukture
• Nivo podrške definisan ugovorom
• Uslugu skeniranja i arhiviranja dokumenata

Odabirom uređaja na mreži započinje proces skeniranja dokumenata. Po završetku skeniranja, korisnici dobijaju mogućnost da dokumentima dodele opisne atribute koji će olakšati njihovu klasifikaciju, kao i da ih digitalno potpišu. Pored unapred definisanih opisnih atributa, moguće je definisati i nove tipove atributa. Servis omogućava korisnicima da svoj prostor za skladištenje organizuju u strukturu foldera/kategorija. Arhivirani dokumenti mogu biti pregledani, preuzeti ili iskorišćeni za izradu novih verzija dokumenata. Dokumenti u elektronskom obliku mogu biti učitani sa fajl‑sistema i njima se može manipulisati na isti način.

Prednosti čuvanja dokumenata u cloud-u

Uz savete i jasno definisanu strukturu, aplikacija vodi korisnike kroz procedure. Kompletan korisnički interfejs razvijen je tako da svaki korisnik može formirati i koristiti svoju digitalnu arhivu u svega par koraka i bez prethodne obuke. Pouzdanost sistema, u smislu sprečavanja zloupotrebe podataka, reflektuje se kroz čuvanje informacija o korisniku koji arhivira novi dokument ili vrši bilo kakvu izmenu u nekom dokumentu. Koncept čuvanja dokumenata u cloud‑u doveo je do značajnog unapređenja nivoa bezbednosti podataka. Pored toga, upotreba cloud‑a eliminiše potrebu za obezbeđivanjem bilo kakvog prostora, od fizičkog do prostora na diskovima ili bilo kojoj drugoj vrsti medija za arhiviranje. U COMING Cloud‑u postiže se i do 99,99% dostupnosti servisa. Time se značajno smanjuju troškovi održavanja kontinuiteta poslovanja, kao i operativni troškovi za korišćenje, obezbeđenje i redovno održavanje servisa.

Prednost ovog servisa, uz već nabrojane, jeste i njegova dostupnost sa bilo kog mesta i u bilo koje vreme, uz adekvatne kredencijale. Tako se obezbeđuje fleksibilna komunikacija i povećava mobilnost poslovanja, što su preduslovi za opstanak na tržištu današnjice. Sa ovakvim rešenjem u COMING Cloud‑u dobijate sve potrebne komponente o kojima za vas brine naš stručni tim, obezbeđujući vam komforan rad bez zastoja i gubitka poslovnih podataka. Za korišćenje usluge neophodni su vam jedino pristupni uređaj (računar, tablet, telefon) i odgovarajuća internet konekcija.

Korišćenje cloud infrastrukture eliminiše potrebu za obezbeđivanjem bilo kakvog prostora, od fizičkog do prostora na medijima za arhiviranje, čime se značajno smanjuju troškovi poslovanja.

Bitna karakteristika ovog servisa je efikasno pretraživanje dokumenata. Aplikacija prepoznaje potrebu i značaj brze pretrage dokumenata. Implementirana je tako da inicijalno prikazuje listu od deset najnovijih dokumenata dodatih u arhivu. Dodatno, korisnici imaju mogućnost pronalaženja dokumenata na osnovu kreiranih foldera i/ili potfoldera, kao i na osnovu atributa dodeljenih dokumentima, čime se postiže značajna ušteda vremena.

Pojačana bezbednost podataka

Digitalni potpis je vitalna funkcija ovog servisa i ono što ga razlikuje od ostalih sistema za arhiviranje dokumenata. Digitalni potpis potvrđuje autentičnost sadržaja poruke i garantuje identitet potpisnika dokumenta. Uz to, kroz uloge, tj. naloge u sistemu postiže se dodatna bezbednost podataka. U okviru jedne kompanije nalog se dodeljuje administratoru, koji potom može da dodeljuje naloge zaposlenima u svom okruženju, kao i da im uvodi restrikcije, u smislu pretrage, izmene i arhiviranja podataka. Korisnik koji ima ovu ulogu u sistemu jedini ima mogućnost brisanja dokumenata, kao i kreiranja strukture foldera/kategorija i definisanja novih tipova atributa. Korisnici kojima pripadaju ostale uloge mogu samo da obavljaju osnovne operacije nad dokumentima.

U eri u kojoj svaki segment poslovanja može biti unapređen korišćenjem informacionih tehnologija koje se oslanjaju na resurse u oblaku, javlja se potreba za efikasnijim i bezbednijim načinom čuvanja dokumenata. Digitalizacija arhiva predstavlja ključ za uspešno funkcionisanje jedne kompanije. Potpuna digitalizacija svakako znači i potpunu automatizaciju poslovnih procesa, sa ciljem postizanja modela poslovanja koji su u korak sa vremenom i zahtevima tržišta.

Ivan Simonović

The post DAAS – ZA EFIKASNIJE I BEZBEDNIJE ČUVANJE DOKUMENATA appeared first on Business&IT.

Tehnologija se razvija neverovatnom brzinom, digitalizacija ruši barijere na raznim poslovnim poljima i ne postoji nijedan kutak biznis sveta gde nije donela promenu. Sa lakoćom pomaže poslovnim ljudima, u nekim sferama ih i zamenjuje, dok im, sa druge strane, stvara nove prilike. Digitalizacija donosi novu dnevnu rutinu i dovodi do prilika za inovacije. Da bi kompanije mogle da ispune očekivanja tržišta, potrebno je da budu u toku i da na brz, kvalitetan i efikasan način odgovore na zahteve, što iziskuje transformaciju i prilagođavanje digitalnom dobu.

Povezanost sa korisnicima i olakšano planiranje

Neprestana dostupnost informacija i mogućnost brzog i lakog stupanja u kontakt povećavaju poverenje i stvaraju direktnu povezanost sa korisnicima. Dobar primer predstavlja automatizacija slanja zahteva za rešavanje nekog problema u vezi sa resursima koje kompanija pruža korisniku. Slanjem zahteva, korisnik dobija uvid u njegovo stanje, kao i mogućnost praćenja aktivnosti tima na rešavanju problema. Sa druge strane, zaposleni u kompaniji na lakši način pristupaju zahtevima, raspodela posla je efikasnija, a i rukovodstvo u svakom trenutku ima informacije o ljudskim resursima kojima raspolaže, kao i o vremenu koje su zaposleni utrošili za rešavanje konkretnog problema, što opet olakšava naplatu usluge.

Dakle, digitalizacija otvara bezbroj mogućnosti prilikom planiranja radnih aktivnosti unutar kompanije. Još jedan primer koji slikovito objašnjava prednosti ovakvog poslovanja jeste digitalizacija prodaje karata kod autoprevoznika, koja omogućava integraciju svih prodajnih mesta (šalterske službe na autobuskim stanicama, autobusi, online prodaja karata). To dovodi do objedinjavanja informacija o prodatim kartama i broju putnika na određenim relacijama, odakle dalje proističe lakše i efikasnije planiranje saobraćaja. Takođe, uvođenje online prodaje zasigurno privlači veći broj putnika, upravo zbog činjenice da je korisniku najbitnije da što brže i jednostavnije kupi kartu i obezbedi sebi željeno mesto. Ovakav vid poslovanja obezbeđuje čitav niz novih usluga.

U pojedinim segmentima poslovanja digitalizacija donosi i pojačanu usmerenost biznisa ka pojedincima, pa tako u nekim kompanijama sve učestalije komuniciraju sa svojim korisnicima koristeći Viber ili WhatsApp, stvarajući na taj način blizak, skoro prijateljski odnos. Zatim, korisnički centri polako postaju prošlost, s obzirom na to da proizvođači i pružaoci usluga sve češće uvode tzv. chatbot‑ove, kao najlakši i najbrži put da kupac dođe do željenih informacija o proizvodima i uslugama.

Digitalizacija stvara vredne informacije o korisnicima i njihovim navikama. Ona pruža uvid u ponašanje korisnika, njihova interesovanja, tehnologije i usluge koje koriste, pa samim tim stvara priliku da kompanija prilagodi svoja rešenja i potencijalno poboljša njihov rad, kako bi unapredila korisničko iskustvo.

U korak s vremenom

Elektronsko vođenje dokumentacije unapređuje i znatno olakšava posao. Papiri se zamenjuju digitalnim arhivama i time poslovna administracija postaje sređenija, a podaci su dostupni u svakom trenutku. Pored toga, digitalizacija poslovne dokumentacije smanjuje rizik od gubitka informacija i isključuje potrebu za fizičkim obezbeđivanjem prostora od potencijalnih opasnosti. Takođe, jednu od značajnih promena doneo je digitalni potpis. On dovodi do brze razmene podataka i lakog sklapanja dogovora. Garantuje sigurnost i učvršćuje poverenje među poslovnim partnerima. Vreme obrade informacija se skraćuje i dolazi do optimizacije svih poslovnih procesa.

Digitalizacija je u potpunosti promenila i svet medija, a kompanije koje drže korak sa digitalizacijom, zahvaljujući konstantnom medijskom prisustvu, ostvaruju veće profite od svojih konkurenata.

Digitalizacija poslovanja je ključna komponenta za uspešno funkcionisanje jedne kompanije, jer obezbeđuje sigurnost i unapređenje zastarelih metoda. Zalaže se za automatizaciju poslovnih procesa i nudi mogućnost kretanja u korak s vremenom.

Gde smo mi?

Imajući u vidu korenite promene koje je donela digitalna revolucija, kako na privatnom, tako i na poslovnom planu, iznenađuje zvanična statistika, koja kaže da samo 2‑3% srpske ekonomije funkcioniše digitalno. Kako jedinstven recept za prelazak iz industrijskog u digitalno vreme ne postoji, niti smo u situaciji da čekamo da se na rukovodećim pozicijama u firmama nađu nove generacije, rođene u digitalno doba, neophodno je početi od dobre strategije.

Firme koje se plaše digitalizacije i ne obave transformaciju na vreme vrlo lako mogu da izgube bitku na tržištu, posebno imajući u vidu da će se korisnici usluga/proizvoda, ukoliko im je uskraćena mogućnost momentalne realizacije željene akcije, lako okrenuti konkurenciji koja će im to pružiti, bez obzira na možda i lošiji kvalitet. Za razliku od tradicionalnih firmi i bankarskog sektora, koji se još uvek opiru digitalnoj transformaciji, startup biznisi čitavo svoje poslovanje obavljaju digitalno, pa čak i zapošljavaju kroz softver, bez papira, pečata i potpisa, bez dolaska na intervjue i tome slično.

Podatak da najveći otpor digitalizaciji postoji upravo među zaposlenima u bankarskom sektoru ne treba da iznenadi, s obzirom na to da razvoj tehnologije može rezultirati time da će u budućnosti poslove oko ulaganja novca, kreditiranja i finansijskog savetovanja, na pametniji, jeftiniji i brži način, umesto ljudi odrađivati aplikacije. Kao što su korisnici u početku bili skeptični povodom plaćanja računa online, a danas su prava retkost ljudi koji u tom cilju posećuju poslovnice banaka, tako će se vremenom kod korisnika razviti navika, pa čak i očekivanje, da sve finansijske i bankarske aktivnosti obavljaju sa manje dokumenata, više automatizacije i bez obaveze sastajanja sa svojim bankarom. Iz tog razloga, evidentno je da tehnologija može u budućnosti biti ključni faktor za potencijalne otkaze u ovoj industriji. Ali, sa druge strane, banke su svesne situacije na tržištu, te su prinuđene da deluju i korisnicima ponude brzo i kvalitetno digitalno iskustvo koje očekuju, pre nego što to učini konkurencija.

Očekuje se da u 2017. godini trend digitalizacije u najvećoj meri zahvati trgovinu, zdravstvo, prehrambenu i tekstilnu industriju. Iako je zdravstvo dugo zaostajalo u digitalnom svetu, očekuje se da će zdravstveni radnici uskoro imati kartone u kojima će se na jednom mestu nalaziti sve informacije o pacijentima, a u čijem popunjavanju će učestvovati i sami pacijenti. Osnovna svrha ovog procesa jeste olakšana komunikacija između lekara specijalista, farmaceuta i laboranata.

Digitalizaciju treba posmatrati kao investiciju u razvoj. Stoga treba imati na umu da je odluka o ulaganju u transformaciju, iako nije jednostavna, nužna, jer će, po svemu sudeći, u budućnosti definisati poziciju kompanija na tržištu.

Marina Đukić, Nikola Nikolić i Ivan Simonović

The post ZA EFIKASNIJE, KVALITETNIJE I SIGURNIJE POSLOVANJE appeared first on Business&IT.

Za poslovanje digitalizacija predstavlja promenu veću čak i od pojavljivanja interneta. Ako ne verujete nama, možda poverujete stručnjacima renomirane kuće Ernst&Young, koji ovaj proces opisuju kao eksponencijalni tehnološki napredak koji će potrošače učiniti snažnijim i doneti veću konkurenciju. Dodatna pretnja ustaljenim načinima poslovanja je komoditizacija – proces koji sve tipove proizvoda čini robom koja se lako može nabaviti, od većih ili manjih proizvođača. Kompanije koje odlikuje pobednički mentalitet na takve promene reaguju instinktivno i pretvaraju ih u stratešku prednost za sebe. Neke druge kompanije mogu samo da se čude dok se istorija odvija pored njih. Takve kompanije očekuju metež, stihijsko prilagođavanje, propuštene poslovne prilike i žestoka borba sa starim i novim konkurentima. Ali, još uvek nije kasno da odlučite da se nađete na pobedničkoj strani!

Digitalizacija podrazumeva korišćenje modernih tehnologija za poslovanje kako bi se ono transformisalo u poslovni model u potpunosti okrenut potrebama korisnika/kupaca, poslovni model koji se trenutno prilagođava zahtevima tržišta. Zvuči skupo i nedostižno, ali razmislite: svaka revolucija u našoj istoriji dogodila se upravo zato što se radilo o suštinskim promenama za većinu, a poslovnu većinu čine mala i srednja preduzeća u celom svetu. Nalazimo se u fazi revolucije u kojoj je napredna tehnologija za poslovanje dostupna korisnicima bilo koje veličine. Za ovaj komoditet možemo da zahvalimo pre svega cloud tehnologiji, koja je omogućila deljenje IT resursa, tj. „distribuciju“ modernih poslovnih alata kompanijama bilo koje veličine.

Digitalizovan je onaj biznis u kome je nivo automatizacije poslovnih procesa na najvišem nivou: nema ponavljanja poslova, operativni troškovi svedeni su na minimum, mogu da se planiraju i predvide, poslovne funkcije su logički povezane tako da je output jedne uvek koristan input druge, moguć je trenutni uvid u realno stanje poslovanja, automatizovana je komunikacija sa korisnicima, ali i sa dobavljačima i ostalim trećim licima, minimizovan je prostor za ljudsku grešku, a sve to uz rad u pouzdanom poslovnom informacionom sistemu, bez prekida u radu. Digitalizovano poslovanje omogućava konstantnu prisutnost na tržištu, sa „otvorenim očima i ušima“ za prepoznavanje i korišćenje poslovnih prilika.

COMING platforma za digitalizaciju

Dakle, digitalizovan biznis znači, pre svega, upotrebu naprednih poslovnih aplikacija, kakve možete pronaći u našem portfoliju. Uz COMING Cloud aplikativna rešenja možete obezbediti sledeće funkcije za svoje poslovanje:

• Podrška poslovnim procesima za upravljanje resursima kompanije
• Računovodstveni procesi i izveštavanje (kontroling)
• Sstemi za upravljanje prodajom i brigu o kupcu
• Poslovni tokovi i upravljanje dokumentacijom
• Analiza podataka, trendovi i podrška odlučivanju

Niste sigurni? Testirajte nas! Na stranici cloud.coming.rs ćete pronaći detaljne informacije o našem portfoliju, ali i forme za testiranje naših cloud rešenja.

Veoma je važno da pri digitalizaciji poslovanja ne stvorite „aždaju“ od poslovnog informacionog sistema (sistema koji sadrži sve poslovne aplikacije, međusobno integrisane i u korelaciji). Uvođenjem jednog po jednoj poslovnog rešenja, što je i očekivani tok digitalizacije, kombinovanjem opreme i softvera različitih proizvođača, stvarate sistem koji je težak za održavanje. Situaciju otežava i broj ljudi koji su vam potrebni za administriranje sistema, ali i kompleksnost integracije aplikacija. Sa rastom poslovnog informacionog sistema prirodno rastu i investicioni troškovi (kupovina opreme i softvera), operativni i troškovi održavanja. Najveća pretnja po poslovanje je svakako mogućnost otkazivanja rada ovakvog sistema. Opet, logično, što je sistem veći – veći je i prostor za stvaranje uskih grla u njegovom radu, a veća je i mogućnost da dođe do zastoja. Tu se cloud servisi nameću kao optimalno rešenje.

Korišćenjem aplikativnih rešenja u COMING Cloud‑u za svoje poslovanje obezbeđujete moderne aplikacije koje su međusobno integrisane, na infrastrukturi sa visokim nivoom pouzdanosti. Prosto, dobijate servis potpuno prilagođen potrebama vašeg poslovanja koji je u svakom trenutku moguće izmeniti (dodati nove funkcionalnosti, povećati ili smanjiti broj ljudi koji koriste rešenje, povećati ili smanjiti infrastrukturne resurse u upotrebi). Mesečni iznos koji se plaća za servise formira se na osnovu tipa rešenja koje koristite, broja korisnika rešenja i kapaciteta infrastrukture koji su za vaše potrebe u upotrebi. Dakle, svaka promena dovodi i do promene u mesečnom iznosu koji plaćate za uslugu. Tako se eliminiše mogućnost da vas skriveni troškovi ili otkazivanje sistema „iznenade“.

COMING Cloud rešenja su korak napred i za bezbednost vaših poslovnih servisa. Odabirom ovih rešenja stvarate mogućnost za korišćenje backup‑a poslovnih podataka na bezbednoj i udaljenoj lokaciji. Vaše aplikacije se „vrte“ na pouzdanoj infrastrukturi, izgrađenoj po svim svetskim standardima i obezbeđenoj na svakom nivou, a za servis koji koristite imate non‑stop dostupnu lokalnu podršku.

COMING Cloud portfolio poslovnih rešenja

• ERP – Entеrprise Resource Planing
• CRM – Customer Relationship Management
• ECM – Enterprise Content Management
• BI – Business Inteligence
• Analitika u cloud‑u
• Arhiviranje – rešenja za arhiviranje u cloud-u

Kada podvučemo crtu, uz COMING Cloud aplikativna rešenja ulazite u trku za digitalizaciju biznisa i pridružujete se pobedničkoj strani. Moguće je, jer vam upravo cloud omogućava da se u utakmicu uključite odmah, bez investicionih troškova i sa zavidnim nivoom kvaliteta.

Digitalizacija je korak napred. Ukoliko ga ne preduzmete, ostajete u mestu, dok konkurencija korača napred. Pravilno uspostavljen digitalni biznis je platforma za jednostavnu transformaciju poslovnih procesa u skladu sa zahtevima tržišta, platforma koja je automatizovana, pouzdana, koja omogućava borbu na tržištu sa idejama i dodatnim vrednostima koje stvaramo za naše korisnike/kupce, jer, na kraju, ono što korisnik/kupac misli o nama – to je ono što se naplaćuje.

Nedeljko Kuduz i Katarina Đurić

The post DIGITALIZACIJA POSLOVANJA KROZ MODERNE APLIKACIJE appeared first on Business&IT.

Sasvim je jasno da je osnovna karakteristika računarskog oblaka ekonomičnost. Ova tehnologija javila se kao odgovor na rastuće potrebe za sve složenijim IT servisima, koji sa sobom donose i veće troškove, i to u atmosferi svetske ekonomske krize koja je zahvatila sve, od mikrokompanija do globalnih giganata, uzrokujući smanjenje kompanijskih budžeta za IT. No, sada se nećemo vraćati deceniju unazad i govoriti o nastanku cloud tehnologije, već ćemo se u nastavku fokusirati na njenu isplativost, poredeći troškove posedovanja sopstvene IT infrastrukture i iznajmljivanja iste u cloud‑u.

Automatizacija poslovnih procesa danas predstavlja imperativ za sve kompanije koje se bore za mesto na tržištu, bez obzira na to kojom delatnošću se bave. Lista servisa koji su im za to neophodni znatno je duža nego ranijih godina, što dovodi do porasta IT troškova. Samo neke od stavki na ovoj dugoj listi su: ERP (Enterprise Resource Planning), rešenje za razmenu mejlova, rešenje za upravljanje poslovnim sadržajem (Share Point), a tu su i brojni drugi servisi. No, ne povećava se samo potreba za servisima; isto se dešava i sa infrastrukturnim resursima: sa povećanjem broja i složenosti servisa raste i potreba za infrastrukturom koja u potpunosti može da podrži njihov rad. Uz to, jasno je da su i zaposleni u IT‑ju pod sve većim pritiskom, a njihov broj, nažalost, ostaje isti ili se, i to neretko, čak i smanjuje.

Svi servisi i sva neophodna infrastruktura, kao i posedovanje sopstvenog data‑centra, imaju određenu novčanu vrednost, koju nazivamo troškovi vlasništva (TCO – Total Cost of Ownership).

Kako izračunati TCO?

U prethodnim brojevima već smo govorili o tome da se troškovi vlasništva (TCO) sastoje od investicionih (CAPEX) i operativnih (OPEX) troškova.

Investicioni troškovi su troškovi kupovine opreme i opremanja data‑centra. U investicione troškove spadaju kupovina servera i storidža i ostali infrastrukturni troškovi (mreža, WAN, UPS, agregator, rek, kabliranje, opremanje serverske sobe…) i oni nesumnjivo čine najveći deo TCO‑a. U tabeli 1 prikazani su prosečni infrastrukturni troškovi.

Pored investicionih troškova, da bismo izračunali TCO neophodno je izvršiti i procenu operativnih troškova na mesečnom nivou. U operativne troškove spadaju: nadoknada za potrošnju električne energije, troškovi održavanja DC‑a, klimatizacije, održavanje sistema za nadzor i gašenje požara, održavanje DC infrastrukture i naravno nezaobilazni inženjerski resursi. Ovi troškovi prikazani su u tabeli 2.

Na osnovu podataka iz ove dve tabele možemo da zaključimo sledeće: ukoliko bismo želeli da izgradimo sopstveni DC koji je u potpunosti redundantan i bez ijedne kritične tačke, investicioni trošak iznosio bi 318.300 €, dok mesečni operativni troškovi iznose 3.390 €.

Kada smo izračunali troškove posedovanja sopstvene infrastrukture, dobili smo sumu koja nije zanemarljiva, a svakako nije ni konačna. Poredeći cene posedovanja sopstvene infrastrukture i iznajmljivanja infrastrukture u cloud‑u, u prvi mah bavili smo se samo brojkama, odnosno novcem. Međutim, došli smo do zaključka da ekonomičnost cloud tehnologije ne možemo na pravi način predstaviti isključivo poredeći jednokratnu kupovinu hardvera sa mesečnim plaćanjem cloud servisa. Zašto? Zato što je inicijalni trošak pri kupovini hardvera samo jedan manji deo TCO‑a. Za konkretno poređenje neophodno je da u analizu uključimo sve troškove (ne samo kupovinu) u jednom vremenskom periodu. Dakle, ključno je da investicioni troškovi zapravo nikada nisu konačni i da je nakon određenog perioda neophodno zanavljanje opreme. Grafikon ispod prikazuje TCO u petogodišnjem periodu.

Gde je tu cloud?

Primetićete da su u tabeli sa investicionim troškovima ostala nepopunjena polja koja se odnose na disaster recovery i security. Razlog je (između ostalog) to što gubitak podataka ili kompletan pad sistema za neke kompanije nema cenu, a često je nenadoknadiv. Zaštita podataka u svakom smislu trebalo bi da predstavlja imperativ za jednu kompaniju, jer njihov gubitak najčešće donosi sa sobom i kraj poslovanja.

Upravo tu na scenu stupa cloud tehnologija. Korišćenje infrastrukture u cloud‑u čini dostupnom najsavremeniju opremu visokih performansi, sa kompletnom mrežnom infrastrukturom. Infrastruktura pouzdanog cloud provajdera je u potpunosti redundantna i u njoj ne postoji nijedna kritična tačka. Pored toga, bezbednost podataka je na visokom nivou, što korisnicima omogućava da se fokusiraju na sopstveni posao, a brigu o infrastrukturi i zaštiti podataka prepuste profesionalcima.

Kada poredimo troškove posedovanja sopstvene infrastrukture i korišćenja istih servisa u cloud‑u, još jedno veliko „za“ na strani cloud‑a jeste to da ova tehnologija omogućava korišćenje, a samim tim i plaćanje samo neophodnih servisa, odnosno neophodne infrastrukture. Tu je i ključ njene ekonomičnosti. Zašto bismo plaćali nešto što ne koristimo, ako možemo, uslovno rečeno, podeliti troškove sa drugima i koristiti samo ono što nam je potrebno? U tabeli 3 prikazali smo troškove pomenute infrastrukture u cloud‑u.

Kao što se iz podataka prikazanih u tabeli može videti, mesečni troškovi iznajmljivanja resursa u cloud‑u su, otprilike, u rangu mesečnih operativnih troškova koje kompanija ima kada poseduje sopstvenu infrastrukturu. Ovo nas, dalje, dovodi do zaključka da korišćenjem cloud tehnologije izbegavamo sve one prethodno navedene investicione troškove, koji čine veliki deo samog TCO‑a. Naravno, sve izvedene kalkulacije su okvirne, da bismo što bolje prikazali koliko je cloud zapravo ekonomičan; precizne kalkulacije izvode se na osnovu potreba konkretnih kompanija. Naše iskustvo u pružanju usluga u cloud‑u i veliki broj izvedenih analiza govore nam da troškovi iznajmljivanja infrastrukture u cloud‑u ne prelaze vrednost mesečnih operativnih troškova kada kompanija poseduje sopstvenu infrastrukturu

Korišćenjem cloud tehnologije investicioni troškovi prelaze u operativne (CAPEX to OPEX), što dalje omogućava da se novac koji je bio planiran za ulaganje u IT opremu sada iskoristi za strateški razvoj kompanije.

Pored ekonomičnosti, tu su i ostale prednosti korišćenja cloud tehnologije. Cloud usluge su prilagodljive i – što je izuzetno važno – ne zahtevaju kupovinu softvera, već omogućavaju korisnicima da pored infrastrukture iznajme i licence za korišćenje softvera. Ova tehnologija je skalabilna, pouzdana i efikasna, a zbog svega navedenog i sve popularnija, te se, prema nekim istraživanjima, očekuje veliki rast korišćenja javnog claud‑a do 2019. godine. Izraženo u procentima, to izgleda ovako:

• IaaS – korišćenje infrastrukture kao usluge će porasti za 19,7%
• PaaS – korišćenje platforme kao usluge će porasti za 15,5%
• SaaS – korišćenje softvera kao usluge u cloud‑u će porasti za 64,8%
  Infrastruktura pouzdanog cloud provajdera je u potpunosti redundantna i u njoj ne postoji nijedna kritična tačka. Bezbednost podataka je na visokom nivou, što korisnicima omogućava da se fokusiraju na sopstveni posao, a brigu o infrastrukturi i zaštiti podataka prepuste profesionalcima.

Kako bismo što realnije prikazali cloud tehnologiju, moramo predstaviti i njene mane. Osnovna mana cloud tehnologije je njena zavisnost od internet konekcije. Ukoliko ste offline, nećete moći da pristupite svom parčetu računarskog oblaka. Naravno, sve što ima veze sa internetom istovremeno zavisi od njega, te se, ukoliko je konekcija loša, može javiti problem, tj. može se desiti da servis ne radi dobro i da je pristup podacima spor, pa nije moguće u potpunosti „uživati“ u visokim performansama koje cloud infrastruktura nudi.

Za kraj: sopstvena infrastruktura ili cloud?

Ako bismo ovo pitanje mogli zaista da postavimo ovako jednostavno, tj. da na njega damo jednostavan odgovor, on bi, zbog svega navedenog, zasigurno bio: cloud. U ovom „duelu“ cloud tehnologija pobeđuje, zbog toga što omogućava lakše planiranje rashoda; njenim korišćenjem investicioni troškovi prelaze u operativne (CAPEX to OPEX), što dalje omogućava da se novac koji je bio planiran za ulaganje u IT opremu sada iskoristi za strateški razvoj kompanije. Takođe, ova tehnologija obezbeđuje nezavisnost od proizvođača hardvera, štiti od zastarelih tehnologija ili onih koje su kompaniji‑korisniku nepotrebne. Uz sve to, omogućava da platite isključivo ono što ste u prethodnom periodu i koristili.

Međutim, nećemo se zavaravati i reći da je uopšte moguće postaviti pitanje na ovako jednostavan način i na njega dati ovako jednostavan odgovor. Na odlučivanje utiče mnogo faktora, potrebno je izvršiti brojne analize i procene trenutnog stanja postojeće IT opreme, pa tek onda doneti odluku o kompletnoj ili delimičnoj migraciji u cloud. Ipak, ono što sa sigurnošću možemo da tvrdimo jeste da će u budućnosti biti sve manje kupovine IT opreme, pa i licenci za softver, a sve više iznajmljivanja servisa u cloud‑u.

Vesna Redžić

The post TROŠKOVI VLASNIŠTVA INFRASTRUKTURE ILI CLOUD appeared first on Business&IT.

U godinama iza nas uvođenje ERP sistema predstavljalo je čitav poduhvat za kompanije koje su se, među prvima na ovim prostorima, odvažile na ovaj korak. Sva kompleksnost papirne dokumentacije i Excel tabela, aplikacija koje su rađene „u kući“ i godinama mukotrpno održavane, sva glomazna infrastruktura koja je ljubomorno čuvana od očiju korisnika sistema – sve to zajedno trebalo je zameniti jednostavnim i brzim ERP sistemima, poput NAV‑a ili SAP‑a. U ovim kompanijama odlučili su da se prepuste blagodetima novih tehnologija i prihvate mogućnost da svoje poslovne procese, sada uređene, lako kontrolišu: traženi dokumenti postali su lako dostupni, šifre proizvoda čitljive, a analize rezultata praktično nepotrebne – sve je bilo na dohvat ruke, a opet, ništa se nije moglo dohvatiti tako lako… Naravno, današnji čitalac, pogotovu korisnik SAP sistema ili neko ko je prošao kroz proces implementacije i naučio da se mukotrpni rad na novom sistemu isplatio i doneo rešenje davno postojećeg problema, mogao bi osetiti blagu ironiju u ovom tekstu, bar na početku.

Tek je prošla euforija, godina implementacije SAP‑a je iza kompanije. Novi sistem je u upotrebi, postali ste deo sveta, koristite softver koji je prethodno prošao provere u stotinama hiljada kompanija… Tek tada polako postajete svesni toga da vaš novi ERP sistem nije svemoguć. Naravno, dobili ste (tj. platili po ekonomskoj ceni) najbolje prakse iz velikih svetskih kompanija, dobili razrađene procese i procedure, ali sada polako dolazite do ideje da vaš novi sistem zapravo nije nimalo jednostavniji; naprotiv, on je mnogo složeniji i treba vam neuporedivo više resursa, materijalnih i ljudskih, što u prevodu znači da vam treba sve više novca za održavanje ERP sistema.

Bez obzira na to da li radite u nekoj domaćoj privatnoj firmi, multinacionalnoj kompaniji ili u nekoj državnoj instituciji, pravila poslovanja u današnje vreme postaju složenija, zahtevi korisnika sve brojniji i raznovrsniji, bezbednosni izazovi sve veći, a ekonomska računica sve oštrija i novac koji se ulaže u IT sve vredniji za poslodavca. Nova pitanja se nižu: Kako realizovati zamenu postojeće infrastrukture novom? Kako obezbediti sigurno mesto za vaše podatke? Kako ubrzati vaše servise onda kada vam je to potrebno? Kako izvesti skupe analitičke obrade bez ljudi koji se bave tom problematikom? Kako pronaći dokumente posle 5, 7 ili 10(0) godina, kada vam zatrebaju ili kada ih revizor zatraži? Kako osigurati pristup vašem sistemu sa svakog uređaja, u bilo koje vreme, sa bilo kog mesta, u firmi ili van nje? Pitanja su sve brojnija i sve češće se sa njima susrećemo. No, bez obzira na to koliko pitanja izgledaju teška, ponekad i nerešiva, odgovori naravno postoje. Oni su tu, pred nama, u tehnologijama i ljudima koji te tehnologije pravilno koriste, implementirajući ih na najbolji mogući način, ekonomski opravdano, optimizovano i prilagođeno potrebama korisnika. Takav je slučaj sa COMING SAP servisima, a pomoću nekih konkretnih primera pokušaćemo da predstavimo šta je to što oni mogu da pruže korisniku.

SAP u oblaku

Vratićemo se prvo na sam početak, u fazu procene i kalkulisanja potrebnih infrastrukturnih resursa pre SAP implementacije. Svako ko se bavio ovom problematikom zna (a ko nije, može da nam veruje) da su inicijalna ulaganja u „hardver“ veoma velika i često je nemoguće na samom početku projekta precizno odrediti koje su zapravo potrebe novog SAP sistema. Kompanija SAP i konsultanti koji se bave ovom problematikom pomažu, ali se računica veoma teško izvodi. U fazi implementacije, obuke i razvoja aplikacija potrebnih da ERP profunkcioniše onako kako je postavljeno u projektnom zadatku, a koja traje najmanje godinu dana, ekonomska i bezbednosna računica su 100% na strani COMING SAP servisa u oblaku. Kako? Pa, umesto skupe investicije u infrastrukturu, bila to kupovina nove opreme ili dokupljivanje hardvera za postojeću, iznajmljivanjem resursa u COMING Cloud‑u moguće je obezbediti da čitava faza implementacije prođe potpuno neopaženo, bar što se infrastrukture tiče; plaća se samo mesečni najam, a svi ostali resursi usmeravaju se na samu implementaciju, na obuku i uređivanje poslovnih procesa. Tokom rada sa ovako konfigurisanim sistemom moguće je izmeriti performanse, tačno odrediti potrebne infrastrukturne resurse i startovati SAP sa optimalnim odnosom performansi i cene.

U tipičnom scenariju, kada korisnik kupuje sav potreban hardver, sam obezbeđuje infrastrukturu i ljudske resurse i preuzima na sebe sav rizik održavanja, računica je daleko nepovoljnija za korisnika. Deljena COMING Cloud infrastruktura i visokospecijalizovani ljudski resursi kojima COMING raspolaže daleko su jeftiniji nego da korisnik (firma) to pokušava da uradi sam.

U fazi implementacije, obuke i razvoja aplikacija potrebnih da ERP profunkcioniše onako kako je postavljeno u projektnom zadatku, a koja traje najmanje godinu dana, ekonomska i bezbednosna računica su 100% na strani COMING SAP servisa u oblaku.

Pozivamo vas da se javite i kandidujete vaš SAP sistem za projekat COMING Cloud backup ili DR. Sistem je tako razvijen da je u svakom momentu moguće testirati razne scenarije i prilagođavati ih svojim potrebama.

Aplikativni servisi

Još smo na početku, a već stižemo do drugog primera: pomenuli smo mnoštvo nepovezanih (u poslovnom smislu) aplikacija, cenovnika i Excel lager‑lista, procesa koji nemaju početak i kraj, što je i bio glavni razlog za uvođenje SAP‑a. Ako pogledamo oko sebe, vidimo da smo i danas okruženi mnoštvom aplikacija: neke stare su „penzionisane“, a neke nove su došle (CRM ili SharePoint) ili tek dolaze (npr. SAPJAM). U Excel‑u nisu više lager‑liste nego BI konektori, mobilni telefoni postali su naši desktopovi, a apetiti korisnika sistema su porasli. COMING SAP aplikativni servisi mogu da pomognu u fazi integracije SAP sistema sa ostatkom sveta, uvođenju BI sistema, integraciji modernih alata za kolaboraciju. Sve ovo moguće je sa COMING SAP timom, koji raspolaže edukovanim profesionalcima, sposobnim da odgovore na zahteve u fazi implementacije SAP‑a i/ili održavanja sistema.

Backup i DR za SAP

Novi SAP sistem nije još ni ušao u upotrebu, a vlasnici ili menadžment već se pitaju šta se dešava u slučaju poplave, požara ili nekog drugog katastrofalnog događaja, gde su rezervne kopije podataka i kako nastaviti sa korišćenjem SAP‑a u takvom slučaju. Neko im je rekao da se 90% kompanija nikada ne oporavi od gubitka podataka i da su u takvom slučaju praktično osuđeni na propast. To je tačno. U takvom scenariju COMING Cloud backup servisi i COMING Cloud DR servisi stavljaju se u službu SAP‑a. COMING‑ovi inženjeri imaju već godine i godine iskustva sa čuvanjem rezervnih kopija SAP sistema, kao i sa DR‑om za SAP. Sve ovo funkcioniše u COMING Cloud‑u u sprezi sa korisničkim sistemima.

Pozivamo vas da se javite i kandidujete vaš SAP sistem za projekat COMING Cloud backup ili DR. Sistem je tako razvijen da je u svakom momentu moguće testirati razne scenarije i prilagođavati ih svojim potrebama. Takođe, moguće je da se ovi sistemi, koji se vrlo lako oporavljaju u cloud‑u, koriste za testiranje i razvoj, što predstavlja veliku uštedu u poređenju sa ulaganjima koja bi firma imala ako bi morala da za te potrebe praktično duplira svoje infrastrukturne kapacitete.

SAP HANA platforma

Konačno se otpočelo sa korišćenjem novog SAP sistema, 45‑godišnjeg ERP‑a sa svim svojim vrlinama i manama. Kupljen je novi hardver, potrošeno dosta vremena i novca za implementaciju, poslovni procesi su sređeni, korisnici obučeni. Podaci se polako gomilaju, 70.000 tabela puni se podacima, koji se često multipliciraju. To je danak vremenu iza nas, ali da tog vremena nije bilo, ne bi bilo ni ovako pouzdanog sistema kao što je SAP ERP. Menadžment srednjeg nivoa traži sve više izveštaja i programeri počinju, kao u stara dobra vremena, da generišu izveštaje. I onda, poneka pogrešno napisana linija koda u ABAP‑u (programski jezik koji se koristi u SAP‑u) dovodi do višesatnih zastoja sistema. Međutim, ne kasni se samo sa izveštajima, već i osnovni poslovni procesi, koji se nužno odvijaju u realnom vremenu, trpe zastoje.

COMING SAP HANA cloud servisi mogu biti izlaz iz ove neprijatne situacije. Testirajte rešenja na HANA platformi u COMING Cloud‑u, koja već nekoliko godina koriste naši klijenti iz Rusije. Ukoliko imate problema sa performansama sistema za izveštavanje ili želite da isprobate neke specijalne analitičke procese, pozovite nas! Naši stručnjaci će vam izaći u susret i zajedno sa vama rešiti problem.

COMING SAP HANA cloud servisi mogu biti izlaz iz neprijatne situacije sa zastojem poslovnih procesa. Ukoliko imate problema sa performansama sistema za izveštavanje ili želite da isprobate neke specijalne analitičke procese, pozovite nas! Naši stručnjaci će vam izaći u susret i zajedno sa vama rešiti problem.

Servis COMING Cloud arhiviranje omogućuje da stare dokumente i podatke odložimo na bezbedno mesto, da ih kategorizujemo i po potrebi pretražujemo, sigurni da će ti dokumenti biti dostupni i za 10(0) godina i da ćemo moći da ih pročitamo u onom formatu u kome su zapisani.

Arhiva u oblaku

Ako radni vek jednog IT sistema uporedimo sa životnim vekom kompanije, videćemo da smo posle pet ili deset godina korišćenja sistema opet na početku. Nakon pet godina rada svaki ERP sistem, pa i SAP, postaje opterećen istorijskim podacima, dokumentima koji odavno nemaju značaj, starim šiframa proizvoda koji više ne postoje, ali i dokumentima koje je neophodno čuvati deset ili više godina, u zavisnosti od propisa (npr. pojedini finansijski dokumenti). Što se stari podaci više gomilaju, sistem postaje tromiji, teže dolazimo do dokumenata koji su nam potrebni, izveštavanje postaje sporije. COMING Cloud arhiviranje je servis koji nam pomaže da naše stare dokumente i podatke odložimo na bezbedno mesto, da ih kategorizujemo i po potrebi pretražujemo, sigurni da će ti dokumenti biti dostupni i za 10(0) godina i da ćemo moći da ih pročitamo u onom formatu u kome su zapisani.

Arhiviranje SAP podataka predstavlja poseban izazov, zbog brojnih međusobnih veza između dokumenata, pa je ovakve projekte potrebno pažljivo planirati. Iskustvo koje COMING SAP aplikativni tim ima u ovakvim projektima može biti od neprocenjive koristi u realizaciji projekata arhiviranja. Korišćenje cloud resursa čini ovaj proces znatno jeftinijim u odnosu na trošenje skupih resursa za arhiviranje podataka u sopstvenoj režiji. Uz to, arhivirani podaci se mogu u svakom trenutku dobiti, kopirati na strani korisnika ili snimiti na druge medije (trake, na primer), koje je moguće čuvati u sefovima i sl.

Na kraju, posle ovih nekoliko primera, opet smo na početku. Šta god odlučili i kakvo god rešenje izabrali, treba voditi računa o zahtevima vlasnika i menadžmenta, sa jedne strane, i ekonomskoj opravdanosti, sa druge strane. Tehnologiju rešenja ne moramo dokazivati: sve što zamislimo možemo i da uradimo, u kontekstu posla kojim se bavimo. Ekonomske dokaze, međutim, moramo da izvodimo svakoga dana, a oni nepobitno govore da je korišćenje zajedničkih resursa, infrastrukturnih ili ljudskih, daleko jeftinije nego korišćenje sopstvenih, pojedinačnih. Trendovi u svetu nam govore isto. To treba da nam bude vodilja u svakom trenutku. Dobro došli u svet sigurnih rešenja! Dobro došli u svet COMING Cloud‑a i COMING SAP servisa! Vidimo se na cloud.coming.rs ili www.coming.rs.

Slobodan Malbašić

The post DOBRO DOŠLI U SVET SIGURNIH REŠENJA – COMING SAP SERVISI U CLOUD-U appeared first on Business&IT.

Nalazimo se usred treće industrijske revolucije. Suština transformacije koju ona donosi je da svetom upravlja softver; ili, što bi rekao M. Anderseen: „Softver će ‘pojesti‘ svet.“ Drugim rečima, za sve što radimo, ma koliko jednostavno ili komplikovano bilo, neophodan nam je softver, a softver sve više upravlja automatima oko nas (od kafemata do aviona) a da mi toga nismo ni svesni.

Da bi softver mogao da obavi ovu transformativnu funkciju, slika sveta u kome živimo mora biti stvorena u digitalnom domenu. Sve (od interesa za nas, da ne kažemo posao) mora dobiti svoju digitalnu sliku – ne samo dokumenti, koji su danas pretežno već digitalni, već i predmeti koji sami po sebi nisu nosioci informacija. Na primer: svaki putnički avion danas ima svoju digitalnu sliku i kompletnu istoriju od samog nastanka, skoro svi među nama imaju i svoj digitalni (virtuelni) identitet, itd.

Neminovna posledica je eksponencijalni rast volumena podataka o svim transakcijama/promenama u okruženju i odgovarajućoj digitalnoj slici (da ne kažemo senci!). Druga posledica: bilo kakva manuelna analiza ovih podataka je nemoguća – neophodno je automatizovati analitičke/statističke/prediktivne postupke. Odavde sledi: upravljanje „velikim podacima“ (big data) i mašinsko učenje (machine learning) dominiraju današnjim razvojem ICT‑a.

Da bi pojedinci ili organizacije (ustanove, preduzeća, grupe ljudi) mogli da iskoriste prednosti koje ove tehnologije donose moraju se povezati – danas ako nisi na web‑u, ne postojiš. Više od toga: gore opisane procedure dostupne su, zbog svoje složenosti i resursa koji su im potrebni za rad („obradu“), gotovo isključivo u javnom oblaku (deljive, zajedničke usluge, slično kao električna energija).

Digitalna transformacija poslovanja, koja se nameće kao imperativ, bez tehnologija oblaka bila bi danas nemoguća. Oblak i digitalizacija biznisa idu „ruku pod ruku“.

Četvrta industrijska revolucija

Opšta povezanost, obilan dotok novih relevantnih podataka, procedure za statističku analizu/obradu i dr. Izgleda da nešto ipak nedostaje? U prašumama digitalnog sveta može se snaći samo veštačka inteligencija (VI). VI opšteg tipa, uporediva sa ljudskom, još uvek je daleko od realizacije, ali VI procedure koje bolje od čoveka obavljaju specifične zadatke, npr. prepoznavanje sadržaja slika i dr., već koristimo, a da ih nismo ni svesni (Google pretraživanje slika).

Pred našim očima rađa se četvrta industrijska revolucija: svet inteligentnih autonomnih sistema (uređaji kao što je vozilo bez vozača, kućni roboti i pomoćnici koji razumeju prirodan govor/jezik i ko zna šta još).

Implikacije:

• Morate biti neprekidno povezani (sa svima – hteli ne hteli!).
• Morate preuzeti rizik, ali se i zaštititi (digitalni svet je nebezbedniji od realnog!).
• Vaša zarada direktno je srazmerna vašem direktnom učešću u stvaranju proizvoda i usluga 4. IR.
• Vaš poslovni rezultat (ako ste preduzeće – a svako od nas je „malo preduzeće“) direktno je proporcionalan meri vaše integrisanosti u novi digitalni svet.
• Morate neprekidno vežbati vaš najvažniji alat za 4. IR – mozak. „Učiti, učiti i samo učiti!“ – ovo je jedini način da sačuvate ili steknete radno mesto na kome vas VI roboti neće zameniti.
• Stvari se ne mogu preokrenuti u suprotnom smeru – duh tehnološkog razvoja neće se vratiti nazad u bocu!

Transformacija i automatizacija poslovnih procesa

Digitalna transformacija (zapravo nove mogućnosti koje ona stvara) dovela je do redefinisanja pojma poslovnog procesa: nekad je on počinjao i završavao se u okvirima jednog preduzeća/organizacije, a sada postaje neuporedivo duži – počinje od potrošača i završava se (protežući se kroz čitav lanac vrednosti) sa potrošačem. Navešćemo (prema modelu MIT centra za digitalni biznis) ključne promene do kojih dovodi digitalna transformacija čiji smo svedoci:

• Potrošačko iskustvo: Tehnike tradicionalnog marketinga su dramatično proširene radi boljeg razumevanja ponašanja i potreba potrošača: segmentacija kupaca korišćenjem naprednih alata i informacija dostupnih na internetu, sticanje znanja o ponašanju, ukusima, potrebama potrošača analizom „tragova“ na društvenim mrežama, razvoj prediktivnog marketinga, pojednostavljenje procesa kroz primenu aplikacija potpuno prilagođenih potrošaču (programi lojalnosti za mobilne uređaje) – do stvaranja globalne digitalne samoposluge (nestajanje posrednika!).
• Poslovni procesi: Integracija s‑kraja‑na‑kraj, poboljšanje performansi/agilnosti, umrežavanje zaposlenih i mobilnost radnih mesta (obavljanje operacija u bilo koje vreme sa bilo kog mesta – od kuće i dr., sa brojnim implikacijama za privatnost), donošenje odluka na osnovu napredne analitike i podataka. Sve više potrošač/zaposleni komunicira sa algoritmima, a ne sa drugim zaposlenima u preduzeću/ustanovi.
• Poslovni model: Poslovni modeli menjaju se pod uticajem digitalnih tehnologija – od transformacije fizičkog u digitalno, sve većeg broja potpuno digitalnih proizvoda i usluga, do potpune transformacije organizacionog modela (od proste preraspodele odgovornosti do lean menadžmenta) i, konačno, redefinisanja granica biznisa.

Implikacije su značajne: kao rezultat nećemo dobiti samo nove proizvode i usluge već i sasvim drugačija preduzeća/organizacije koje ih pružaju. Preduzeća se istovremeno smanjuju (nestaju brojna radna mesta koja zamenjuju automati/algoritmi) i proširuju se jer nastoje da u svoju mrežu direktno uključe i potrošače. Potrošač, na izvestan način, postaje „zaposlen“ u preduzeću kojem on plaća, a ne obrnuto! Pri tome on se obraća mašinama i algoritmima, a ne zaposlenima (kojih i onako ima sve manje). Da se malo našalimo: možda ćemo uskoro postati svedoci ispunjenja sna prosečnog kapitaliste – preduzeće bez zaposlenih koje ubira profit samo za svog vlasnika.

Za uspeh digitalne transformacije preduzeća neophodan je pouzdan i sposoban partner, koji ima jasnu viziju kako se savremene informacione tehnologije mogu iskoristiti za unapređenje poslovanja uz razumne troškove.

Povezanost, mobilnost i bezbednost – prilike i izazovi

The post DIGITALNA TRANSFORMACIJA POSLOVANJA appeared first on Business&IT.