Cloud = ekonomični i pouzdani IT servisi. Nama u COMING-u ova prosta stvar postala je jasna još pre desetak godina, kada smo pokrenuli razvoj sopstvenih cloud servisa. Od tada je prošlo mnogo vremena i cloud je u međuvremenu sazreo kao skup tehnologija i usluga koje su široko dostupne.
Ekonomska neodoljivost cloud servisa porasla je u međuvremenu i otpor ideji migracije svih servisa ili dela njih u cloud skoro da uopšte ne postoji (bar načelno). Nekadašnje barijere, npr. sumnjičavost u pogledu bezbednosti, polako su se transformisale u razuman rizik koji treba prihvatiti. S druge strane, kvalitet cloud usluga i infrastrukture je u usponu, pa se s pravom može smatrati da su mnoge funkcionalne osobine servisa, među kojima i bezbednost, bolje i pouzdanije rešene u iznajmljenoj nego u sopstvenoj infrastrukturi.
Međutim, kad govorimo o ekonomičnosti cloud usluga moramo biti krajnje precizni, da ne bismo upali u zamku da poredimo neuporedive osobine koje ponuđena rešenja imaju ili uopšte nemaju. Ako se pri pomenu ekonomičnosti misli pre svega na cenu, i to na cenu mesečnog najma neke cloud usluge, onda ćemo u prvi plan istaći naše osnovno uverenje: ima smisla porediti samo odnos performanse/cena. Pri tome ne treba posmatrati samo kratkoročne (mesečni najam) već i dugoročne, tj. ukupne troškove tokom celog životnog ciklusa servisa ili njegovog dela (tzv. TCO – Total Cost of Ownership).
Često se setim misli prof. Dušana Velaševića, izrečene pre više od 30 godina: „Danas svi sve znaju. Razlika između laika i profesionalca je u finesama. Profesionalac zna finese!“ Tako i gornja tvrdnja o poređenju odnosa performanse/cena mora da se pozabavi finesama. Ne sme se stati na opštim tvrdnjama, poput: naše cloud usluge su jeftine (jeftinije od drugih), pouzdane, bezbedne i sl. Svaka ponuda usluge ili izjava u vezi sa njom mora proći detaljnu proveru (opet finese!) i isporučilac mora biti spreman da prođe kroz tu proceduru, ne uvek prijatnu.

Sopstveno rešenje/infrastruktura

Pre nego što odluči da izmesti sve svoje IT servise ili deo njih u cloud korisnik mora da se detaljno pozabavi sopstvenim informacionim sistemom: koji su to ključni servisi i kakav je njihov volumen (broj korisnika, zahtevani infrastrukturni resursi), kakvi su bezbednosni zahtevi i zahtevi u pogledu upravljanja podacima, kakav je režim rada i raspoloživosti (tzv. SLA – Service Level Agreement), kakvi su integracioni zahtevi (za infrastrukturom, drugim aplikacijama), veštine i znanja kojima se raspolaže unutar kompanije i dr.
COMING, koji svoje cloud usluge nudi transparentno, jedan je od isporučilaca koji mogu da pomognu korisniku i u ovom delu procesa. Zapravo, detaljno poznavanje aplikacija i infrastrukture savremenog preduzeća predstavlja jezgro (core) našeg poslovanja.
Zašto je ovo važan prethodni korak? Isporučilaca cloud usluga ima sve više, od globalnih, kao što su Amazon AWS, Microsoft Azure, Google Cloud, preko čitavog niza evropskih i regionalnih, do isporučilaca kao što je COMING ili onih tek pridošlih u cloud svet. Vrlo je važno da korisnik uporedi ono što njemu samom treba/odgovara sa onim što mu razni isporučioci nude, a ne da upadne u zamku bavljenja uopštenim poređenjem samih isporučilaca (što bi trebalo da je posao nezavisnih analitičara). Dakle, korisnik mora da odgovori na pitanje: Ko meni/nama najviše odgovara, i to dugoročno (najmanje 3-5 godina)?

Detaljna lista kriterijuma

Potpuno svesni svoje uloge i pozicije na domaćem i regionalnom tržištu cloud usluga, u COMING-u smo od početka razvoja usluga prihvatili transparentnost i proverljivost svih kriterijuma relevantnih za poređenje različitih cloud isporučilaca i njihovih ponuda. Sa jedne strane, nemamo šta da krijemo (i dopisujemo sitnim slovima u ugovorima). Sa druge strane, osnovna odlika naše ponude je potpuna prilagodljivost zahtevima korisnika i potrebama samih IT servisa koje je on spreman da nam poveri na upravljanje.
Zato ćemo se u daljem tekstu oslanjati na listu kriterijuma koje daje CIF (Cloud Industry Forum, GB, www.cloudindustryforum.org). Smatramo da je lista sveobuhvatna i izuzetno primenljiva. Komentari i objašnjenja pojedinih kriterijuma su naši sopstveni, naravno.

Sertifikati i standardi

Sertifikata i sertifikacionih tela u domenu cloud i IT usluga generalno ima nebrojeno mnogo. Ta brojnost samo pokazuje da isporučilac cloud usluga mora biti otvoren i spreman da bude proveren povodom poštovanja određenih normi, koje je u krajnjoj liniji sam sebi nametnuo.
Jedan od osnovnih sertifikata je svakako ISO 27001 – Sistem upravljanja bezbednošću informacija. COMING je sertifikovan po ovom standardu, ali isto tako i naš partner (u našem slučaju podisporučilac) Telekom Srbija, od koga iznajmljujemo data centar usluge (povezivanje, držanje opreme i sl.).
Postoji i čitav niz posebnih sertifikata (nazovimo ih privatnim) koje dodeljuju isporučioci opreme i softvera za izgradnju infrastrukture za cloud servise. Na primer, COMING je VMware Enterprise Cloud Partner i naše cloud rešenje je VMware Cloud Verified – jedino u zemlji i regionu u ovom trenutku.
Treće, rekli bismo i najvažnije: sertifikovani specijalisti za izgradnju, migraciju i podršku cloud rešenja. COMING ima više desetina sertifikovanih inženjera za pojedine specijalnosti, među kojima njih petnaestak samo za cloud infrastrukturu. Njihovi sertifikati pokrivaju: hardversku osnovu, VMware virtuelnu infrastrukturu i cloud, Microsoft i SAP servise, Cisco, NetApp, Veeam, da navedemo samo osnovne.
Dakle, sertifikati za cloud su važni jer pokazuju dugoročnu i duboku posvećenost isporučioca tehnologijama i rešenjima koja nudi korisnicima.

Tehnologija i servisi – plan razvoja

Tehnologije koje COMING koristi za izgradnju sopstvene cloud infrastrukture uspešno su primenjene u više od sto projekata realizovanih za korisnike različitih veličina, od vrlo malih do nekih od naših najvećih kompanija. Radi se, pre svega, o VMware virtuelnoj infrastrukturi, ali i čitavom nizu drugih proizvoda (NetApp, Veeam, Microsoft i dr.). Ove platforme su vodeće u svetu, svaka u svom domenu, čime garantuju da će i isporučene cloud usluge raspolagati karakteristikama koje korisnici zahtevaju. Drugim rečima, COMING se, bez obzira na vid isporuke cloud usluga (on-premises, cloud, hibridna struktura), uvek bavi istim skupom tehnoloških rešenja i za to ima sertifikovan tim stručnjaka.
I napokon, moderni cloud nije izbor koji će na kraju dovesti do samo jednog isporučioca usluga, već izabrani partner mora biti sposoban da za klijenta izgradi integrisano multi-cloud okruženje. Više naših korisnika već ima takvu infrastrukturu, npr. COMING cloud plus Microsoft Office 365 itd.
COMING nije fokusiran samo na prodaju cloud usluga, već na ceo životni ciklus korisnikovih IT servisa u privatnoj i/ili COMING (najčešće hibridnoj) infrastrukturi. Prvi i najteži korak koji korisnik mora da preduzme svakako je migracija servisa u COMING cloud. Korisnik migraciju ne može da izvede sam, a pri tome se mora garantovati da migracija neće ni na koji način narušiti korisnikovo poslovanje. Često se radi o migraciji desetina servisa i procesu koji traje više nedelja, pa i meseci.
Pri samoj migraciji dolazi i do neposrednog prenosa odgovornosti za rad servisa sa korisnika i njegovog IT tima na COMING, a stepen uzajamne zavisnosti može biti različit. Na sledećem dijagramu vidi se kako bi (hipotetički) mogla da izgleda stvarna raspodela zaduženja.

Migracija nije kraj već početak dugog putovanja u oblaku. COMING neprestano razvija nove servise i optimizuje postojeće, na primer: bekap i udaljeni bekap za VMware i Microsoft Hyper-V infrastrukturu, rezervna cloud infrastruktura u Kragujevcu, vCloud Director portal za upotrebu cloud servisa po principu samoposluživanja, SAP HANA servisi itd. Neprekidna ulaganja u zaposlene i inovacije garantuju korisnicima ne samo tekuće operacije već i nesmetan razvoj servisa na dugi rok.
Sve navedeno realizovano je uz dosledno poštovanje principa ekonomičnosti, tj. ekonomske koristi, i za korisnika i za COMING. COMING se ne takmiči (niti neko na to pomišlja) sa gigantima kakvi su Amazon ili Microsoft u širini portfolija usluga. Fokusirani smo na pažljivo podešavanje vrste i obima usluga prema potrebama naših klijenata, a razvoj planiramo tako da na njih ne prenosimo nepotrebne troškove i da sopstveno poslovanje dovedemo na ivicu održivosti. Ukoliko je ekonomičnije ili funkcionalnije, korisniku će biti predloženo rešenje koje uključuje i „tuđe“ servise (već spomenuti AWS, Azure), a COMING će preuzeti brigu i o tim servisima i njihovoj integraciji.

Sigurnost i upravljanje podacima

Ovo je u početku bila najveća prepreka prihvatanju cloud usluga od strane korisnika. Postepenim razvojem i poboljšanjima cloud infrastrukture, kao i razbijanjem predrasude da je sopstvena infrastruktura bezbednija od cloud-a, došli smo do današnje, možemo slobodno reći zrele faze: korisnik je dovoljno informisan i zna šta hoće, a COMING kao cloud isporučilac može da realizuje zahteve u pogledu bezbednosti – zaštitu servisa od napada spolja i iznutra, upravljanje životnim ciklusom podataka, upravljanje privatnošću (svima znani GDPR), nadzor, efikasnu identifikaciju i uklanjanje pretnji. Korisnicima na raspolaganju stoje različita sredstva zaštite, od osnovnih do vrlo naprednih rešenja koja omogućavaju sigurnu razmenu podataka (svih vrsta sadržaja) unutar kompanije i sa okruženjem (partnerima) – Safe T (Secure Data Access). Još jedan primer u vezi sa sprečavanjem gubitka podataka: rezervna kopija podataka korisnika sa primarne lokacije kopira se na COMING-ovu rezervnu cloud lokaciju, a po potrebi se može napraviti i tzv. off-line kopija koju preuzima korisnik. Napomena: Pažljivo proverite šta vam se nudi kao bekap ili usluga oporavka od katastrofe. Da li je sam isporučilac otporan na katastrofalne događaje u data centru? COMING jeste!
Pri tome, COMING je ISO 27001 sertifikovan (ne zaboravite: sertifikacija ne uključuje samo tehnologije, već pre svega organizaciju i procedure isporučioca) i spreman je da procedure zaštite detaljno izloži korisnicima i njihovoj proveri. Transparentni smo i u pogledu lokacije naše opreme u data centrima Telekom Srbija u Beogradu i Kragujevcu, a provere su uobičajena praksa bezbednosnih politika koje sve više usvajaju naši klijenti.

Zavisnost i partnerstva u isporuci servisa

Nijedan isporučilac ne može sve usluge da isporuči sam. COMING je ovo pravilo odavno naučio i zato se u isporuci usluga oslanja na mali, ali pažljivo odabran skup spoljnih partnera. Telekom Srbija nam je data centar partner, ali i partner u domenu komunikacija, koji obezbeđuje pouzdane veze i ka drugim komunikacionim operatorima. Tehnološke partnere poput VMware i NetApp već smo pominjali. Tu su, svakako, i HPE, Cisco i drugi. COMING cloud infrastruktura sačinjena je od pouzdanih komponenata visoke klase, a sve komponente su i redundantne.
Postoji čitav niz isporučilaca aplikativnih rešenja koji su svoje klijente „doveli“ u COMING cloud i sa kojima sarađujemo da bismo obezbedili nesmetan rad servisa i promptno otklanjanje incidenata. COMING je spreman da sve navedene veze/zavisnosti izloži klijentu – nema „crnih kutija“ (black box) u koje korisnik ne sme da zaviri.

Ugovori, komercijalni elementi i SLA

Ugovori o cloud uslugama mogu da budu komplikovani, posebno u delu koji se odnosi na SLA. Poslednja verzija standarda ISO/IEC 19086-1:2016 trebalo bi da bude dobar okvir za uređenje ove složene oblasti (iako po zakonu nije obavezna). Generalno, uslovi se često svode na standardne („naši standardni uslovi“), ali trebalo bi da budu znatno preciznije opisani zasebnim SLA za sve kritične usluge. Ovde važnu ulogu vrlo često igra i veličina isporučioca: što je veći u odnosu na potencijalnog klijenta, to je manje prostora za pregovaranje.
COMING je davno shvatio da je ovaj element cloud usluga od kritične važnosti, kako za dobru procenu resursa koje treba angažovati za klijenta, a samim tim i troškova koje ovaj treba da podnese, tako i kao ključni element za uspostavljanje jasnih i merljivih kriterijuma isporuke usluga i rešavanje incidentnih situacija. Dobro definisan SLA treba da sadrži sledeće elemente:
• ciljeve koje treba ispuniti pri pružanju usluga
• mere koje treba preduzeti u slučaju neispunjenja i eventualne kaznene odredbe
• isključenja i specifičnosti vezane za klijenta ili uslugu.

Prva tačka tipično podrazumeva način korišćenja usluga (način pristupa), raspoloživost servisa (procenat vremena dostupnosti), kapacitet servisa (gornje granice i sl.), vreme odziva, elastičnost (mogućnost automatskog proširenja angažovanih resursa), vreme za intervencije, oporavak servisa u slučaju katastrofe. Pri tome SLA mora biti merljiv, praćen i saopšten u redovnim mesečnim izveštajima. SLA, naravno, mora propisati ko je odgovoran za prijavu, ko za rešavanje incidentnih situacija i koliko vremena ima za to. U slučaju prekoračenja zadatih rokova treba da budu propisani penali za neispunjenje ugovornih obaveza. Takođe, sve specifičnosti i izuzeci od opštih pravila moraju biti jasno definisani i kvantifikovani.
Konfiguracija usluga može biti različita od servisa do servisa, pa čak i od isporučioca do isporučioca: servisi (virtuelni resursi: procesori, memorija, diskovni prostor, mrežni protok) mogu rezervisati sve ili deo resursa koji su im potrebni za rad, ili se mogu pokretati na zahtev i da se pri tome meri tačan utrošak resursa u periodu korišćenja. Neki isporučioci omogućavaju širok dijapazon konfiguracija: od rezervisanih do fleksibilnih modela pay-per-use (recimo AWS), dok se drugi uglavnom vezuju za unapred konfigurisane i rezervisane resurse.
COMING je u stanju da isporuči cloud usluge po oba modela, mada preovlađuje model rezervisanih i klijentu stalno dodeljenih resursa. Korišćenjem vCloud Director funkcija za samoposluživanje biće moguće angažovanje resursa po modelu pay-per-use za sve virtuelne resurse. Iskustvo sa postojećim klijentima govori nam da konfigurisanje usluga treba obaviti vrlo pažljivo, da bi se servisima optimalno dodelili potrebni resursi i tako izbegli nepotrebni troškovi za korisnika. Utvrdili smo da ovo nije teško postići i da je primenljivo na pretežan broj korisničkih servisa. Budite pažljivi (opet finese)! Isplati se!

Pouzdanost i performanse

Pouzdanost cloud servisa pre svega zavisi od arhitekture cloud infrastrukture. Sve kritične komponente moraju biti redundantne: serveri, mrežna oprema, sistemi za skladištenje podataka, spoljne veze, baš sve. Da stvar bude još zahtevnija, sama cloud infrastruktura mora imati svoju kopiju da bi bila otporna čak i na gubitak jednog od data centara. Prevedeno na svakodnevni jezik: ovo košta. COMING-ove investicije u cloud infrastrukturu su velike, ali ne mogu biti manje jer bi se uklanjanjem redundanse i rezervnog kapaciteta, potrebnog za vršna opterećenja, drastično smanjila pouzdanost i raspoloživost. Mi smo raspoloživost COMING cloud infrastrukture deklarisali na nivo od 99,95%, što čini najviše 4 sata i 23 minuta zastoja/nedostupnosti godišnje. Rezultat koji smo postigli od samih početaka našeg cloud biznisa je znatno bolji od ovoga i moguće ga je održati samo zahvaljujući posvećenosti i stručnosti našeg cloud tima.

Podrška pri migraciji i vezanost za isporučioca

O samoj migraciji već je bilo reči. Ovde se, pre svega, postavlja pitanje da li je put u cloud jednosmeran. Ima li povratka i da li ćete ostati „zaključani“ u oblaku? Cloud po svojoj prirodi podrazumeva da koristite samo one resurse (usluge) koji su vam potrebni i da ih plaćate dok su vam potrebni. Dakle, izlazak je garantovan, uz obavezno očuvanje privatnosti i integriteta podataka i servisa. COMING je, nažalost, već imao takva iskustva sa inostranim korisnikom, koji je zbog regulative o zaštiti podataka morao da se „vrati“ u matičnu državu. Posao migracije iz COMING cloud-a na novu cloud infrastrukturu korisnika obavili smo bez ustezanja i bez gubitka podataka, uz minimalne zastoje. Ne dozvolite da vaša priča o cloud-u liči na pesmu „Hotel California“: „You can check out any time you like, But you can never leave!“

Zdravlje isporučioca usluga i profil kompanije

Tehničke i operativne karakteristike usluga koje isporučuje cloud operator nesumnjivo su važne, ali isto tako ne treba smetnuti sa uma ni finansijsko zdravlje i profil isporučioca: koliko dugo je u cloud biznisu, ko su mu korisnici, da li je ovladao svim nivoima infrastrukture informacionog sistema – od krajnjih korisnika i uređaja koje koriste, preko aplikacija, do sistema za upravljanje bazama podataka, integracijom, elementima infrastrukture za prenos, skladištenje i obradu podataka, bezbednošću, nadzorom i upravljanjem incidentima itd. Da li je isporučilac u stanju da dokaže svoje tvrdnje o kvalitetu/raspoloživosti usluga? Na primer: da li poseduje dokaz da je raspoloživost cloud infrastrukture u ugovorenim granicama od 99,95% ili više?
Tražite direktne kontakte sa korisnicima koji su vam slični da biste na izvoru proverili tvrdnje o „zadovoljnom korisniku“. Probajte da pronađete i „nezadovoljnog korisnika“. Zašto da ne? I kroz tu proveru smo prošli i prolazimo iznova – nema ih!
Što se tiče finansijskog zdravlja, nije loše proveriti: od kada je isporučilac u IT biznisu, da li posluje profitabilno, kakav je poslodavac, kako se odnosi prema svojim poslovnim partnerima, da li ima nerešenih (sudskih) sporova sa korisnicima/partnerima koji za vas mogu biti od interesa. Skoro sve ovo je prilično lako proveriti, a najbolje je da vas o tome informiše sam isporučilac, pa ove informacije ukrstite sa drugim izvorima.
Nisu svi oblaci isti. Zapamtite: stvar je u finesama, koje znaju samo profesionalci. COMING je tim profesionalaca i vodeći je isporučilac kompleksnih cloud usluga u regionu. Ako to već niste učinili, uverite se i sami. Vidimo se u oblaku!

Miroslav Kržić

Iskustva korisnika

Milan Todorović, Head of Finance and IT department, Mona d.o.o.

Kompanija Mona je među prvima u Srbiji preselila svoj data centar u javni cloud. Milan Todorović, koji u Moni predvodi odeljenje za finansije i IT, govori za naše čitaoce o ekonomičnosti cloud usluga, o COMING-u kao njihovom odabranom isporučiocu i prenosi svoja iskustva kao korisnik ovih usluga.
Recite nam nešto više o samom projektu migracije u cloud.
Milan Todorović: Izazovi su bili različiti, a migracija servera nije uspela iz prvog pokušaja, odnosno postignute performanse nisu bile zadovoljavajuće, ali je na kraju, uz izmenu koncepta u odnosu na prvobitnu zamisao, sve rešeno. Postignuta je zadovoljavajuća brzina rada korisnika, bezbednost komunikacije od korisnika do cloud-a bila je potpuna, a sigurnost samih podataka na serverima i mogućnost za česte izmene resursa, u zavisnosti od potreba, znatno su poboljšane. Ono što je bilo specifično jeste da je tada glavna ERP aplikacija, koja je interno razvijana godinama pre toga, radila u DOS okruženju, kao i to da su se koristile različite vrste industrijskih i matričnih štampača na korisničkim radnim stanicama, što nije bilo lako podesiti da funkcioniše. Uz zalaganje inženjera iz COMING-a problemi su rešeni i čitav taj koncept i danas može da funkcioniše, čak i posle toliko promena u Windows operativnim sistemima na radnim stanicama korisnika.
Kako se migracija u javni cloud odrazila na održavanje data centra i opreme, kao i dostupnost svih servisa?
Milan Todorović: Od trenutka migracije, sve što je izmešteno u cloud više nije bila briga ljudi iz naše firme, nego COMING-ovih inženjera, sa kojima je komunikacija uvek bila besprekorna.
Servisi koje Mona danas koristi u cloud-u su: bekap radnih stanica, infrastruktura kao servis (IaaS) i bekap kao servis (BaaS). Koje uštede su ostvarene migracijom ovih servisa u javni cloud?
Milan Todorović: Godinama unazad nemamo potrebu da angažujemo ljude koji bi se time bavili, što bi sigurno bilo skuplje jer nemamo tako veliku infrastrukturu da bi imalo ekonomskog smisla da zaposlimo bar dvoje ljudi samo za to. Uz to, treba uzeti u obzir i kvalitet servisa, koji bi sigurno bio neuporedivo lošiji nego u COMING-u.
Migracija u javni cloud odrazila se na poslovanje tako što smo „pretrčali” preko jednog potencijalnog problema i o tome više ne razmišljamo. Možemo da se fokusiramo na stvari koje imaju više veze sa našim biznisom (npr. interni razvoj specifičnih aplikacija za praćenje pojedinih procesa, za izveštavanje i sl.), a SSW-om se bavimo samo u domenu koji je neophodan, npr. održavanje servera za naše maloprodaje koji su koncipirani tako da se nalaze na fizičkim mašinama u objektima, pa zbog brzine reagovanja u slučaju havarije ovaj segment moramo da pokrijemo interno.

Pripremila: Jovana Samardžić

The post NISU SVI OBLACI ISTI appeared first on Business&IT.

Od 2010. godine i pojavljivanja SAP HANA rešenja SAP aplikacije, kao ERP i Business Suite, mogle su da rade sa bazom podataka ove platforme. Novi sistem S/4HANA predstavljen je 3. februara 2015. godine u Orlandu (Florida) i doneo je najveći pomak u SAP tehnologiji za poslednje dve decenije. Gartnerovi analitičari ocenili su da SAP S/4HANA menja koncept, funkcionalnost, migraciju i cene u odnosu na dotadašnji način rada. Do 21. aprila 2015. godine S/4HANA je već imala više od 370 kupaca, a u oktobru 2015. njihov broj prešao je 1.300. Rast je nastavljen i u narednom periodu, tako da je do 30. juna 2018. godine baza dostigla 8.900 kupaca.

Glavne prednosti SAP S/4HANA platforme

SAP S/4HANA je nov, potpuno redizajniran programski kod koji, zahvaljujući novom tehničkom konceptu, pojednostavljuje model čuvanja i analitiku podataka. Zahvaljujući konceptu tabela u memoriji i čuvanju na način na koji to čine programi za kompresiju, novi sistem omogućava obavljanje svih analiza u realnom vremenu. Rezultat je da jedna tabela, koja je u tradicionalnom modelu imala npr. 100 MB podataka sa pripadajućim indeksima, sada zauzima svega 10 MB podataka, dostupnih na velikim brzinama RAM memorije. Zahvaljujući velikim brzinama, moguće su i brze analize i korišćenje BI sistema u realnom vremenu.

• Postoji više dobrih razloga za prelazak na SAP S/4HANA platformu, a ovo su neki od najvažnijih:
• Rad u realnom vremenu: Sa brzinom dobija se mogućnost uvida u sve transakcije u realnom vremenu, gde se sve odvija bez kasnije zakazanih operacija.
• Analitika: Primena nove tehnologije omogućava da sve podatke obrađujete odmah, što rezultira bržim i kvalitetnijim informacijama na osnovu tako obrađenih podataka, a to je za menadžment od neprocenjivog značaja prilikom donošenja odluka.
• Korisničko iskustvo: Nov izgled, povećana produktivnost, pristup sa mobilnih uređaja (Fiori), brži pregledi i pretrage.
• Nova platforma: SAP inženjeri i stručnjaci nastavljaju da rade na unapređenju ove platforme i obogaćivanju funkcija.

U svakom slučaju, o implementaciji SAP S/4HANA platforme možete da se posavetujete sa stručnjacima, odnosno sa vašim partnerom za IT transformaciju poslovanja, koji će vam pomoći da napravite pravi izbor.

Fiori 2.0 interfejs

Jedan od aduta SAP S/4HANA je novi interfejs – Fiori. SAP Fiori 2.0 je najnoviji koncept, fokusiran na povećanje produktivnosti zaposlenih. Novi interfejs donosi niz prednosti, među kojima se posebno izdvajaju:

• Brz i direktan pristup važnim informacijama i aplikacijama;
• Bolja i preglednija organizacija notifikacija;
• Pomoć korisnicima pri odlučivanju
  o daljim koracima u procesu;
• Bolja informisanost korisnika tokom akcija u sklopu procesa;
• Povećanje zadovoljstva zaposlenih.

Fiori 2.0 odlikuje superioran dizajn svih SAP aplikacija, bilo na infrastrukturi korisnika ili kroz cloud. Tu je i nova vizuelna tema – Belize, koju možete prilagoditi korporativnom identitetu. SAP Fiori omogućava prikaz zasnovan na ulogama korisnika, a preko tog koncepta dobija se i šira radna površina sa notifikacijama. Ovakav prikaz omogućen je zahvaljujući SAP Web IDE tehnologiji, koja je osnova za elemente analitičke liste, report liste, stranice objekta, stranice rezimea i radne liste. Rezultat je pregledan prikaz na svim dijagonalama ekrana, od mobilnih uređaja do velikih desktop monitora.

Implementacija S/4HANA sistema

SAP S/4HANA sistem moguće je implementirati na više načina.

• Nova implementacija: Radi se za kupce koji su imali neki drugi sistem i sada potpuno prelaze na SAP, implementirajući sistem od početka. To zahteva prvobitnu migraciju podataka. U ovom scenariju SAP S/4HANA sistem se implementira na standardni način, uz migriranje master i transakcionih podataka iz prethodnog sistema.
• Konverzija starog SAP sistema u novi: Ukoliko kupac već ima stari SAP sistem i želi novi, u tom slučaju realizuje se konverzija starog sistema u novi. Ovaj scenario odvija se uz pomoć Software Update Manager-a (SUM) sa Database Migration Option (DMO), u slučaju da kupac prethodno nije imao SAP HANA bazu podataka.
• Konsolidacija sistema: Ovo je konsolidacija lokalnog SAP sistema u globalni SAP S/4HANA sistem ili deljenje različitih delova sistema. Odnosi se na kupce koji žele da priključe jednu kompaniju postojećem SAP S/4HANA sistemu.

SAP S/4HANA je dostupna on-premises (tradicionalna kupovina), u cloud-u ili preko hibridnog modela. On-premises verzija izdaje se godišnje, a cloud verzija kvartalno.

Plan projekta implementacije podrazumeva određene korake koji bi trebalo da prethode samom prelasku na SAP S/4HANA sistem.

• Priprema i provera sistema: Na početku sprovodi se tehnička analiza i provera sistema. Procenjuju se postojeća SAP platforma, baze podataka i operativni sistem. Zatim se kreira detaljan tehnički plan i postavljaju okvirni budžet i vremenski okvir. Na ovom koraku moguće je analizirati i načine za poboljšanje poslovanja i dodatno optimizovanje poslovnih procesa.
• Analiza: Tokom ovog koraka mapiraju se poslovni procesi i prioriteti, pronalaze se eventualni problemi i „uska grla“ i procenjuje dodatni razvoj. Uz pomoć sesija u ovoj fazi moguće je bolje shvatiti uticaj novog SAP S/4HANA sistema.
• Instalacija/konverzija: Priprema i migracija podataka do uvođenja SAP Fiori interfejsa i određivanje uloge korisnika. SAP S/4HANA predstavlja promenu u načinu poslovanja, pa je pri usvajanju neophodna saradnja korisnika.
• Inovacije: Nakon implementacije započinju istraživanje inovacija, digitalni marketing, digitalna proizvod­nja, robno računovodstvo. Na taj način ćete, u saradnji sa vašim partnerom, steći i konkurentsku prednost.

SAP je lider i inicijator promena u svetu poslovnog softvera, a S/4HANA predstavlja kulminaciju kontinuiranog razvoja tokom četiri decenije i rezultiraće unapređenjem poslovnih procesa u više od 280.000 kompanija u kojima je SAP sistem nezamenjiva podrška poslovanju.

Miroslav Kržić i Nedeljko Kuduz

The post SOFTVERSKA PLATFORMA ZA BUDUĆNOST appeared first on Business&IT.

Internet postoji već dugi niz godina: započeo je krajem šezdesetih godina 20. veka kao projekat Pentagona u vojne svrhe, a široj javnosti predstavljen je početkom devedesetih. Njegova pojava predstavlja svojevrsnu revoluciju u razvoju ljudske civilizacije, slično pronalasku točka ili industrijskoj revoluciji. Internet je danas nešto bez čega mnogi ljudi ne bi mogli ni da zamisle život.
Internet je proizvod ljudi. Sve podatke na njemu, sve knjige, pesme, filmove, video-zapise, igre itd. napravili su ljudi, za ljude i o ljudima. Sada se pojavio novi internet, koji ima potencijal da napravi isto tako veliki uticaj na čovečanstvo, internet kome svrha nije samo povezivanje ljudi već povezivanja uređaja, tj. stvari. Otuda i naziv Internet stvari (Internet of Things – IoT). I sada biste mogli da pomislite: Povezivanje uređaja… Jaka stvar! Pa šta? Zapravo, jeste bitna stvar jer sada i uređaji mogu da dele svoja iskustva sa drugim uređajima. Kako se to ostvaruje? Tako što uređajima dajemo „čula“ i mogućnost komunikacije, tako da mogu da ostvare interakciju i međusobno sarađuju. Ljudsku komunikaciju i saradnju omogućuje naših pet čula, a zamislite kako bi to izgledalo kada bi i stvari imale čulo dodira, vida i mogućnost komunikacije.

Perspektiva umrežavanja

Svedoci smo vremena u kome sve više uređaja „postaje pametno“, a kada se ovakvi uređaji povežu na jednu mrežu dobijamo IoT. Najprostiji primer je pametni telefon, koji u današnje vreme zna gde se nalazite, da li se krećete, kako ga držite, kakva je osvetljenost okruženja, ima mogućnost da čuje, proizvodi zvuke, ima i po nekoliko kamera pa vidi šta se događa oko njega i – što je najbitnije – ima mogućnost komunikacije preko bežične mreže. Imamo i pametne satove, koji sem vremena mogu da mere i krvni pritisak, broj koraka koje je vlasnik napravio i sl.
Međutim, za Internet of Things nije dovoljno samo imati pametne uređaje. Ključne su njihova automatizacija i komunikacija, uz minimalno učešće čoveka. Senzori omogućavaju pametnim uređajima da stalno mere šta se događa u fizičkom svetu oko njih i izmerene parametre pretvaraju u digitalne podatke. Ti podaci se putem gateway-ja skladište na računarskom oblaku. Važan element čitavog procesa je softver koji obrađuje podatke, analizira ih i na osnovu rezultata šalje instrukcije tom istom ili nekom drugom pametnom uređaju. IoT uređaji mogu biti namenjeni domaćinstvima, mogu imati primenu u poslovanju i proizvodnji, tako da ih možemo podeliti u tri glavne grupe: potrošački (consumer), biznis (enterprise) i IoT uređaji namenjeni javnom sektoru (government).
U grupu potrošačkih IoT uređaja spadaju pametni kućni aparati, kao što su npr. aparat za kafu, pametni satovi, televizori, zvučnici i drugi uređaji koji čine jednu pametnu kuću. Na primer: kada se korisnik približi kući, automobil komunicira sa garažom, ona prepoznaje da li je tom automobilu dozvoljen ulazak, otvara vrata i korisnik ulazi u garažu. U 2018. godini bilo je više od 7 milijardi IoT uređaja, a predviđanja kažu da će njihov broj 2025. premašiti 21 milijardu. To nam govori da će bliska budućnost svakako pripasti Internetu stvari.
Prosečnom čoveku u svakodnevnim okolnostima to možda neće značiti toliko koliko bi moglo biti značajno za poslovni i javni sektor. Klasičan primer bio bi tzv. preventivno održavanje. Za neometan rad jednog preduzeća sve neophodne mašine bi trebalo da rade besprekorno. Zastoj u radu bilo koje od njih uzrokuje finansijske gubitke i mogućnost da se unapred zna da li će se neka mašina pokvariti i kakav će to kvar biti bila bi od neprocenjivog značaja. Tu na scenu stupa IoT. Mašina može sadržati senzore koji prate njen rad i stanje potrošnih delova, a na osnovu podataka koje senzori obezbeđuju softver predviđa kada bi se nešto moglo pokvariti i sam obaveštava službu za održavanje o trenutnom statusu. Služba za održavanje tako može na vreme da poruči rezervni deo i da napravi plan za njegovu zamenu u najpovoljnijem trenutku. Javni sektor imao bi koristi od tzv. „pametnog grada“, gde bi IoT uređaji pomagali vozačima da lakše pronađu mesto za parking. Tako bi se povećali prihodi grada od naplate parkiranja i smanjila bi se emisija štetnih gasova, jer bi vozači trošili manje vremena na traženje parkinga. Takav sistem implementirao je grad Barselona.

Bezbednost IoT-a

Navedeni primeri mogli bi nekoga navesti da pomisli da je čitava tehnologija toliko savršena da bi rado već odmah poručio neki od pametnih uređaja i započeo projekat pametne kuće ili pripremu za implementaciju nekog od ovih sistema u svoje poslovanje. Ali šta je sa bezbednošću? Koliko je umrežavanje pametnih uređaja sigurno? Šta ako nekome pođe za rukom da kompromituje pametni sat koji meri puls i na osnovu toga može da odredi nivo stresa, pa te podatke iskoristi u nezgodnom trenutku? Ako bi neko iskoristio ove informacije tokom partije pokera žrtva bi mogla da izgubi novac, jer protivnik bi znao ima li dobre karte ili ne. Na sličan način bi nečiji privatni podaci mogli biti zloupotrebljeni pri vršenju kriminalnih radnji, što bi za pojedinca moglo imati dramatične posledice.
Hakeri su uspeli da upadnu u kućnu mrežu preko pametnog ketlera koji nije bio obezbeđen. Možda niko ne bi platio otkup za ketler, ali da je u pitanju automobil situacija bi bila drugačija. Posledice po nečiji biznis bile bi mnogo gore. Jedan haker je u oktobru 2016. pronašao slabost na rikorderu sigurnosne kamere, shvatio da može takve uređaje da poveže i preko njih napada različite sajtove. Tako je Tviter bio u prekidu čitava dva sata. Zato ovakve sisteme ne bi trebalo staviti u upotrebu pre nego što se uverimo da su sigurni. Dodatni izazov za industrijski IoT je to što stotine mašina u proizvodnji imaju po više desetina senzora, a svaka od mašina ima svoj softver za monitoring i svaka radi po različitom principu. Otežavajuća okolnost je i to što monitoring ne vrši IT odeljenje, već odeljenje operacione tehnologije (OT).

VMware Pulse IoT

Rešenje koje može značajno doprineti rešavanju problema bezbednosti je VMware Pulse IoT. Pulse IoT je rešenje za operacioni menadžment koje pomaže da OT i IT uvedu nov Internet of Things uređaj, da upravljaju, nadziru i obezbede nove i postojeće IoT uređaje tokom celog njihovog životnog ciklusa koristeći samo jednu konzolu.
Uz Pulse IoT mogu se implementirati i registrovati svi pametni uređaji, bez obzira na njihov operativni sistem, protokol i tip pametnog uređaja, i to sve sa jedne konzole. Može se znati njihova lokacija, status ili verzija softvera, a ovi podaci se mogu deliti sa IT odeljenjem, kako bi oba odeljenja (OT i IT) imala jasniju sliku o svakom uređaju.
Pametnim uređajima treba upravljati neprekidno, tokom čitavog njihovog radnog veka. To znači da je neophodno nadograđivati softver, ispravljati bagove, dostavljati aplikacije pametnim uređajima i/ili korisnicima, a kada se pojave anomalije određene radnje će morati da se izvrše automatski. Pored svega toga, OT i IT odeljenja će želeti kompletnu sliku o radu svih uređaja u svakom trenutku. Svi ovi zadaci bi bez Pulse IoT-a bili skuplji, teži i morali bi biti izvršeni ručno.
Pulse IoT omogućava administratoru da konfiguriše pravila kako bi se valjano detektovale anomalije i definisale akcije koje će se preduzimati automatski kada do anomalija dođe. Ovo je važno kako bi se smanjili gubici usled prekida rada uređaja i skratilo vreme njihove popravke.
VMware Pulse IoT pruža najveći stepen sigurnosti na nivou cele kompanije, sa autentifikacijom, autorizacijom i enkripcijom svakog uređaja. Uz to, nivo obezbeđenja nikada ne zastareva jer Pulse IoT poseduje mehanizme (sigurnosne „zakrpe“, nadogradnje i ažuriranja) koji obezbeđuju da sigurnost infrastrukture uvek bude u toku sa vremenom.

Dušan Denić

The post BEZBEDNOST U SVETU PAMETNIH UREĐAJA appeared first on Business&IT.

Cloud tehnologije prisutne su već izvesno vreme. Prve komercijalne enterprise usluge u Srbiji – COMING cloud – postale su dostupne 2009. godine. Pred našim očima cloud vrtoglavo menja poslovnu arhitekturu, oslobađajući put poslovnim modelima za kreiranje i osvajanje novih tržišta. Primena cloud tehnologija je doskora nezamislivu ideju o udaljenom (remote) poslovanju, sa poslovnom infrastrukturom u potpunosti izmeštenom i dostupnom preko interneta, pretvorila u poslovnu realnost. Veličina kompanije nije preduslov za korišćenje pouzdane i bezbedne infrastrukture. IT ekspertiza dostupna je kao usluga, do nivoa potpunog outsourcing-a IT funkcije, što kompanijama ostavlja prostor da se bave poslovnim modelima koji u digitalnom dobu donose željenu poziciju na tržištu.
Sledeća faza u evoluciji cloud tehnologija je multi-cloud, koji nudi odgovor na izazove koje nameće izmenjeno tržište današnjice.
Kako bi odgovorili na potrebe krajnjih korisnika developeri su uslovljeni da zahtevaju potpuno upravljivu infrastrukturu na zahtev. Od IT-ja se očekuje da postojeću hibridnu arhitekturu (on-premises + cloud), uz pomoć virtuelizacije i u cloud stilu, osposobi da odgovori na ovaj zahtev. Kao kritična tačka nameće se balans između potrebne agilnosti i brzine u razvoju i mogućnosti IT-ja da sa postojećim resursima odgovori na zahtev.
Značajan izazov svakako predstavljaju i masovne pretnje koje dolaze sa interneta. Svakodnevno se suočavamo sa rastućim brojem sve sofisticiranijih napada, dok na talasu neizbežne digitalizacije kompletno poslovanje izlažemo riziku. Postojeća bezbednosna tehnološka rešenja idu u korak sa vremenom, ali ne i sa budžetom i postojećom ekspertizom.
Izazov je i u tome što svako cloud okruženje ima sopstveni set alata i opseg funkcionalnosti, najčešće uslovljen izborom vendora, čiji je cilj maksimiziranje sopstvenog cloud volumena, a ne i optimalna hibridna arhitektura koja u potpunosti odgovara zahtevima korisnika. Tako korisnik nema oslonac kojem se nadao od svog cloud provajdera.

U svetu se svi ovi izazovi već uspešno prevazilaze postavljanjem multi-cloud strategije. Multi-cloud arhitektura nam omogućava da rasporedimo poslovne servise i rešenja kroz veći broj cloud okruženja (javnih ili privatnih) kako bismo postigli optimalan nivo agilnosti, bezbednosti i fleksibilnosti sistema.
Logika aplikacija pomera se ka klijentima. Novi JavaScript okviri smanjuju kompleksnost, dok istovremeno ubrzavaju i pojednostavljuju razvoj. Tehnologije kontejnera omogućavaju korišćenje mikroservisa i služe kao platforma za rad „bez servera“, što olakšava kretanje aplikacija kroz različite platforme i cloud okruženja. U deljenom operativnom sistemu resursi su mnogo efikasnije iskorišćeni u poređenju sa tradicionalnom virtuelizacijom, jer je moguće izostaviti suvišne komponente koje virtuelne mašine nose sa sobom. Kontejneri su sinonim za portabilnost, konzistentnost, skalabilnost i fleksibilnost prema platformama u razvoju i isporuci aplikacija. Na ovaj način postiže se balans između zahteva razvoja i nivoa opterećenja koje je na IT-ju u agilnom modelu isporuke aplikacija.
Veliki plus za multi-cloud je i mogućnost izbora platforme za razvoj, u zavisnosti od zahteva krajnjeg korisnika i u skladu sa tehnološkim preferencijama tima angažovanog na razvoju, a da ovaj izbor ne povlači dodatne investicije ili ekspertizu za osposobljavanje platforme. Multi-cloud strategija je rešenje za multi-platform model kod developerskih kompanija.
Međutim, višeplatformski model ne odgovara samo developerskim kompanijama. Svi smo mi korisnici cloud servisa za privatne i poslovne potrebe, naviknuti na jednostavne alate koji nam u jednom trenutku posebno odgovaraju, dok u drugom više nemaju praktičnu primenu. Kompanije danas sve češće daju slobodu svojim organizacionim jedinicama da izaberu servise na različitim platformama koji im najviše odgovaraju za rad. I ovo je multi-cloud. Važno je da znamo koje platforme i kod kojih provajdera su u upotrebi u poslovanju kako bismo vodili računa o ukupnoj bezbednosti poslovnog informacionog sistema.
Za kompanije koje posluju globalno ili samo nude proizvode i usluge u više zemalja potencijalni rizik predstavlja neusaglašenost sa različitim lokalnim zakonskim regulativama. Posebno je aktuelna priča o GDPR-u (EU General Data Protection Regulation). Uz multi-cloud pristup kompanije imaju izbor u pogledu lokacije i nivoa bezbednosti podataka, što je veliki korak na putu usaglašavanja sa GDPR-om.

Bezbednost i kontinuitet poslovanja

Pristup bazama i aplikacijama smeštenim na udaljenim lokacijama preko mreže u oblaku nije trenutan. Manja kašnjenja (latencija) nastaju kada podaci putuju kroz više čvorova kako bi stigli do krajnjeg korisnika. Potvrđena praksa kod organizacija sa multi-cloud strategijom je korišćenje lokacijski bliskog data centra u cloud-u za kritične poslovne servise. Minimalni broj čvorova – minimalna latencija. Izbor neretko pada na provajdera koji se nalazi u blizini, ne samo zbog lokacije data centra već i zbog brzine i kvaliteta odziva podrške. Za servise koji trpe veću latenciju izbor neretko pada na najpovoljnije provajdere. Ono što primećujemo na našem tržištu je da sve veći broj kompanija koje su se prvobitno odlučile za Amazon ili Azure svoje kritične poslovne servise seli kod lokalnih enterprise cloud provajdera, upravo zbog dostupnosti stručne podrške.
Stari dobri Backup & Disaster recovery su danas potvrđeni i omasovljeni napredni servisi u cloud-u. Pored ovih servisa za obezbeđenje kontinuiteta poslovanja, u cloud-u možemo da koristimo i servise poput zaštite od DoS napada, sandbox i DMZ u cloud-u i mnoge druge. Razni cloud provajderi nude različita rešenja i servise – važno je da ne postoje tehnološka ograničenja koja bi nas sprečila da koristimo bilo koje servise kod većeg broja cloud provajdera, ne praveći kompromis po pitanju bezbednosti poslovanja. Izgradnja on-site okruženja sa multigranularnom zaštitom, vidljivošću i potpunom kontrolom nad resursima, aplikacijama i bazama je i dalje opcija, ali skupa.
Pored rastućeg broja security servisa koji su dostupni u COMING cloud-u, Backup & DR rešenja i dalje su najčešći izbor korisnika. COMING cloud korisnici mogu da računaju i na Backup/DR lokaciju u Kragujevcu, koja je smeštena na drugoj tektonskoj ploči u odnosu na Beograd, čime zadovoljava i projektovani uslov za zaštitu od zemljotresa. Sa ovom lokacijom otvoren je čitav niz novih mogućnosti za projektovanje Backup & DR rešenja za COMING-ove korisnike.
Multi-cloud omogućava raspodelu poslovnih servisa po cloud okruženjima, što dovodi do eksponencijalnog pada rizika od zastoja u radu. Cloud provajderi kroz svoje SLA ugovore nude najmanje 99,95% dostupnosti servisa. Ukoliko je dostupnost servisa i dalje pod rizikom koji se ne može zanemariti, organizacije mogu da očekuju od multi-cloud ready provajdera proaktivnu podršku zasnovanu na monitoringu cloud okruženja.
Pre omasovljenja multi-cloud pristupa skeptici su dovodili u pitanje mogućnost upravljanja sistemom koji je rasut na više platformi. Primena ovog koncepta, koji zaista predstavlja evoluciju cloud tehnologije, uticala je na način na koji cloud provajderi nude svoje usluge. Izdvojili su se oni koji svojim korisnicima mogu da ponude proaktivan monitoring rada dedukovanog sistema ili servisa. Dakle, veliki operativni zahtevi prema IT-ju sa smanjenim budžetima i sve manje dostupnog stručnog kadra na tržištu rada nadomešćeni su prenošenjem odgovornosti za pojedinačne sisteme ili servise na veći broj cloud provajdera sa proaktivnim monitoringom.

COMING cloud

Od decembra 2018. godine COMING cloud usluge su dostupne i kroz vCloud portal, baziran na vCloud Director rešenju kompanije VMware, koje se u pozadini oslanja na VMware vSphere platformu i VMware NSX rešenje za virtuelizaciju mreže. Intuitivni korisnički interfejs dodatno pojednostavljuje kreiranje, monitoring i gašenje virtuelnih mašina u skladu sa potrebama. Dakle, kroz portal imamo jasan pregled resursa dodeljenih sopstvenom virtuelnom data centru i njihovo iskorišćenje.
COMING je izgradio i monitoring centar sa 24-časovnim dežurstvom. Pored preventivne dijagnostike (upozorenja na preopterećenost ili malu opterećenost angažovanih resursa u cloud-u) COMING tim nadgleda svoj sistem data centra u cilju alarmiranja zbog incidenata i otklanjanja smetnji koje bi mogle izazvati zastoje i ometati rad krajnjih korisnika.
Dakle, ukoliko je bezbedna VMware platforma sa lokalnom stručnom podrškom, virtuelizovanom mrežom, proaktivnim monitoringom i portalom za upravljanje data centrom platforma koja odgovara vašim poslovnim potrebama, COMING cloud je dobar izbor.
Tehnološki lideri zajedno sa cloud provajderima grade multi-cloud ekosistem. Posebno je aktuelna SAP migracija na S/4HANA. SAP je sa svojim novim pristupom radikalno promenio koncept, funkcionalnosti, cene i model migracije sistema.
Ne postoji univerzalan model za migraciju. S obzirom na veličinu projekta, optimalan model za migraciju na S/4HANA je rezultat ekspertskog rada na konkretnom scenariju. U COMING-u imamo iskustva sa SAP projektima implementacije i migracije. Već pet godina je COMING cloud produkcioni i testni servis za SAP korisnike u Srbiji. Cloud nam omogućava da korisnicima ponudimo bilo koji model isporuke S/4HANA.

Autonomija uvek i svuda

Izbor vendora je posebno važan pri formiranju on-premises ili hibridne IT arhitekture. Sistem je jedan i izuzetno je važno da njegove komponente koegzistiraju. Razlog za izbor jednog vendora se neretko zasniva na ličnim preferencijama u organizaciji, tj. u IT timu koji želi da radi sa poznatim tehnologijama. Retko koja organizacija ima interesa da svoj IT usavršava na velikom broju tehnologija, već se izbor najčešće svodi na što je moguće manji broj tehnologija koje omogućavaju funkcionisanje sistema. Cloud revolucija, posebno u multi-cloud evolutivnoj fazi, iz korena menja ovaj pristup. Organizacije su postale svesne toga da IT ne služi kako bi osposobio organizaciju da funkcioniše, već je IT poslovna funkcija koja neretko u najvećoj meri utiče na izbor optimalnog poslovnog modela. Ova spoznaja donela je želju za autonomijom u odnosu na tehnologije koje se u poslovanju koriste. Organizacije više ne žele da svom poslovanju uskrate funkcionalnost ili naprednu bezbednost vezivanjem za pojedinačne tehnologije.
Dakle, svaki cloud je izgrađen na iskustvu i poslovnim odlukama svog kreatora, isporučioca cloud servisa. Svaki je različit. Ove razlike povlače čitave liste različitih funkcionalnosti i cenovnih modela. Multi-cloud omogućava beskompromisni izbor servisa sa funkcionalnostima i cenama koje optimizuju ROI poslovanja. Zato je multi-cloud „best fit“ za poslovanje bilo koje organizacije.

Roberto Poletto

Top cloud trendovi 2018.

Prema State of the Cloud godišnjem izveštaju kompanije RightScale, 2018. godinu obeležili su sledeći trendovi:
• Multi-cloud je preferirana strategija za 81% organizacija.
• 96% organizacija koristi cloud.
• Raste broj organizacija koje se odlučuju za javni cloud.
• Kompanije posluju na prosečno pet cloud platformi.
• „Arhitektura bez servera“ (serverless) je najbrže rastuća poslovna arhitektura.
• Upotreba enterprise javnog cloud-a je značajna i raste brzo.
• Optimizacija cloud troškova postaje najvažnija poslovna inicijativa.
• Tehnologija kontejnera našla je svoju primenu i kreće se uzlaznom putanjom.
• Upotreba konfiguracionih alata raste, a najbrži rast beleži Ansible.
• Azure raste brzo i polako sustiže vodeći AWS, posebno među preduzećima.
• Prihvatanje privatne cloud arhitekture raste preko očekivanih granica.
• AWS ima vođstvo među korisnicima sa 50+VM, dok Azure beleži brži rast broja korisnika.

The post MULTI-CLOUD: „BEST FIT“ ZA SVAKOGA appeared first on Business&IT.