Kada je u pitanju IT automatizacija, prioritet uvek treba dati krajnjem cilju. U principu, automatizacija mora olakšati život, biti jednostavna za rukovanje i povećati efikasnost. Stoga je ne treba posmatrati prvenstveno kao tehnološki izazov. Kao i svaka inovacija koju kompanija inicira, ona zahteva tehničke i funkcionalne promene. Međutim, procesi i zaposleni su presudniji za uspešnu implementaciju.

Prvi korak je sagledavanje procesa u kompaniji i njihovo prilagođavanje u cilju povećanja efikasnosti. Bez adaptacije, optimizacije ili redizajniranja procesa, ni automatizacija ne može biti uspešna, jer se tada malo toga menja u uspostavljenim procesima.

Svaka strategija automatizacije, takođe, zahteva prilagođavanje načina razmišljanja i kulturnu promenu, što znači da se načini razmišljanja i rada zaposlenih moraju promeniti. Shodno tome, neophodno je da kompanija od samog početka uključi svoje zaposlene – čak i one skeptične – i ubedi ih u prednosti njihovog svakodnevnog rada, od olakšavanja i ubrzavanja radnih procesa do efikasnije timske saradnje.

Zaposleni su uvek oslonac uspešne automatizacije. S jedne strane, njihovo znanje je neophodno za prilagođavanje poslovnih procesa specifičnih za kompaniju korišćenjem najbolje prakse. S druge strane, njihova spremnost da prihvate nove radne procese – daleko od rutinskih zadataka ka aktivnostima sa većim dodavanjem vrednosti – mora biti osigurana. Možda će biti neophodna „modernizacija“ skupa veština. Na kompanijama je da ponude adekvatne mere daljeg obrazovanja i obuke. Uostalom, opšti poremećaj izazvan trijumfom novih tehnologija ne može se zaustaviti, možda samo odložiti.

Strategija automatizacije

Polazna tačka za automatizaciju uvek treba da budu jednostavni zadaci i procesi, a ne oni najsloženiji i najskuplji. Cilj mora biti postizanje uspeha što je brže moguće, što će onda krčiti put za širu primenu. Uobičajena greška koju kompanije prave jeste planiranje velikog napada od samog početka. Istina je da mnoge kompanije na kraju imaju za cilj end-to-end automatizaciju u holističkom pristupu. Ovo je definitivno pravi pristup, ali pre na strateškom nivou. Sveobuhvatno rešenje koje zahteva koordinaciju različitih inicijativa može biti samo rezultat višestepenog procesa. Priča o strategiji neizbežno vodi ka temi pristupa odozgo nadole. Da li je on neophodan za automatizaciju? Odgovor je „da, ali…“ Čist pristup odozgo prema dole često ne rešava probleme pojedinačnih zaposlenih, niti im nužno olakšava život. Strategija odozgo nadole može da sledi dobro utemeljene ambiciozne ciljeve i vizije, ali osnova se ne sme zaboraviti, inače teško da će projekat doneti željeni uspeh. Shodno tome, pristup odozdo prema gore je takođe neophodan za prihvatanja promene kod zaposlenih. To znači da ciljevi odozgo nadole moraju biti u skladu sa specifičnim potrebama zaposlenih.

Kompanije ne mogu da zaobiđu automatizaciju ako ne žele da zaostanu za konkurencijom i žele da povećaju svoju agilnost, fleksibilnost i efikasnost. Automatizacija je jedini način da se obezbedi brz odgovor na promenljive tržišne uslove ili zahteve kupaca. Tehnologija, takođe, doprinosi kontinuitetu poslovanja i otpornosti. U vremenu koje karakteriše neizvesnost, ovo su osnovni preduslovi za uspeh preduzeća.

Richard Henshall, senior director, Ansible Product Management, Red Hat

The post Ljudi i procesi određuju uspeh automatizacije appeared first on Business&IT.

BMTS (Bosch Mahle Turbo System) Techology osnovan je 2008. godine kao deo Bosch-Mahle partnerstva. Globalni je proizvođač turbina za automobilsku industriju sa filijalama u SAD, Evopi, Aziji i Južnoj Americi. U svim filijalama i razvojnim centrima je oko 1300 zaposlenih.Takođe rade na razvoju novih tehnologija prilagođenih električnim vozilma. Akcenat im je na najvišem nivou kvaliteta i efikasnosti i fokusirani su na poboljšanju svojih proizvoda kao i ekološkom svešću

BMTS 2022. godine dolazi na ideju da svoje sisteme migrira kod drugog Cloud provajdera. Razlog za taj korak je cena servisa, kvalitet podrške i kompleksan proces izmena i unapređenja na sopstvenim servisima. Kao nekog ko bi mogao da zaokruži sve ovo prepoznali su – COMING.

Predmet migracije je:

• Razvojno, testno i produkciono okruženje SAP ECC sistema
• Razvojno i produkciono okruženje SAP BW sistema
• SAP Solution Manager
• Print servis
• Servis za arhiviranje podataka iz SAP sistema

Najveći rizik ove migracije bili su servisi spregnuti sa informacionim sistemima za upravljanje proizvodnjom koji su kod Cloud provajdera T-Systems (deo Deutsche Telekom AG).

Od strane stručnog tima COMING-a predloženo je sledeće rešenje:

• Usluga primarnog virtuelnog data-centra na vCloud platformi
• Usluga sekundarnog DR virtuelnog datacentra na udaljenoj lokaciji
• Self-Service portal za upravljanje virtuelnim data centrom
• Usluga lokalnog bekapa i udaljenih lokacija
• Usluga DR-a na udaljenoj lokaciji
• Infrastrukturna podrška za virtuelnu platformu i OS
• SAP Basis podrška
• Mrežna i security podrška
• SAP aplikativna podrška
• Monitoring 24x7x365 i proaktivnapodrška
• SLA 99,95%

Pregovori, početak i tok migracije

Nakon inicijalne komunikacije sa korisnikom oko hostinga SAP servisa i sastancima sa korisnikom i trenutnim Cloud provajderom pristupilo se analizi sistema i servisa kako bi se prikupile što preciznije informacije o samom sistemu kako bi migracija bila što bolje izvršena. Prilikom analize radilo se na dokumentaciji a ujedno su uvedeni sedmični sastanci na kojima su se prikupljale dodatne informacije i radilo na razmjeni mišljenja.

Po završetku analize prezentovan je dokument, plan migracije i komercijalni detalji.

Prije same migracije radilo se i na unapređenju brzine MPLS linka kako bi se omogućio eksport 1.5 TB podataka za 8 časova. Bilo je i nekoliko revizija projektnog plana zbog same kompleksnosti celokupnog sistema i eksternih servisa. Urađene su i višestruke simulacije procesa migracije.

U januaru i februaru urađena je migracija razvojnog i testnog okruženja da bi se početkom marta 2023. godine uradila migracija produkcionog okruženja.

Hronologija migracije:

• Jul 2022 – inicijalna komunikacija sa korisnikom oko usluga hostinga SAP servisa
• 7. septembar – sastanak sa korisnikom
• 13. septembar – prvi sastanak sa T-Systems
• 7. oktobar – početak analize servisa
• 30. novembar – prezentovanje dokumenta koji sadrži analizu, plan migracije i komercijalne detalje
• 1. predlog termina za go live – 1. januar 2023.
• decembar 2022. januar 2023. – unapređenje brzine MPLS linka, kako bi se omogućio eksport 1.5 TB za 8 časova
• Veliki broj revizija projektnog plana (~ 7)
• Višestruke simulacije procesa migracije, kreiranje task sekvenci i raspodela aktivnosti po satima
• 3. mart 2023, 21.30 – početak migracije produkcionih sistema
• 4. mart 2023, 17.00 – početak SystemCopy procedure SAP produkcionog okruženja
• 5. mart 2023, 21.30 – proglašen uspešan završetak migracije produkcionih sistema

U toku analize sistema, priprema migracije i u toku same migracije razmijenjeno je preko 1000 email-ova i održano je oko 200 teams sastanaka.

The post BMTS – Bezbedna migracija i tranzicija SAP sistema iz Deutsche Telekoma u Srbiju appeared first on Business&IT.

Još od svog osnivanja, Javno preduzeće Službeni glasnik predstavlja instituciju od velikog značaja u Republici Srbiji. Pored izdavaštva, jedna od strateški važnih oblasti poslovanja Glasnika je uređivanje, objava i štampanje Službenih glasila Republike Srbije. Pravno informacioni sistem Republike Srbije – PRINS je platforma na kojoj se objavljuju i čuvaju digitalna izdanja Službenih glasila. Pored zvaničnih verzija objavljenih glasila, na portalu PRINS korisnicima je ponuđena i cela lepeza sadržaja iz domena prava i važećih propisa u Republici Srbiji.

Proces pripreme, uređivanja, štampe i objave Službenih glasila, zajedno sa infrastrukturom koja podržava ceo proces, uključujući i načine i mesta čuvanja objavljenih brojeva glasila, usled svoje strateške važnosti čini predmet posebne pažnje republičkih organa i podleže strogim pravilima i kontrolama. Baš ova oblast poslovanja Službenog glasnika bila je teren na kojem će COMING i Glasnik proširiti i dodatnim poverenjem učvrstiti svoju, sada već 12 godina dugu saradnju.

Poslovna saradnja kompanije COMING i JP Službeni glasnik otpočela je na poslovima virtuelizacije infrastrukture. Sredinom 2018. godine javila se potreba da se dotadašnji proces pripreme i uređivanja sadržaja Službenih glasila unapredi, ubrza i u određenoj meri osigura od potencijalnih ljudskih grešaka. Nakon opsežne analize procesa, projektovanja i razvoja softverskog rešenja, uz veoma kvalitetnu i produktivnu saradnju projektnih timova Glasnika i COMING-a, nastalo je aplikativno rešenje Furuna, koje prožima sve aspekte procesa pripreme, organizovanja i uređivanja sadržaja Službenih glasila. Sistem je u produkcionoj upotrebi tri godine, a projekat razvoja i održavanja sistema dodatno je učvrstio poslovno poverenje i ojačao temelje za buduću saradnju.

Novi izazov stiže već na jesen 2021. godine. Projekat reinženjeringa Pravno-informacionog sistema Republike Srbije, sistema od opšteg interesa, podrazumevao je modernizaciju infrastrukture, nova tehnička i funkcionalna rešenja, ostvarivanje značajno veće skalabilnosti sistema i sistemski pristup rešavanju izazova stabilnosti i bezbednosti. Na talasu dobro poznatih i praktično dokazanih metoda, u saradnji na poljima analize i razvoja sistema za ostvarivanje procesa pripreme i objave Službenih glasila, projektni timovi COMING-a i Glasnika počinju novu saradnju, koja će, dve godine kasnije, rezultirati modernim informacionim sistemom, razvijenim korišćenjem najpopularnijih tehnologija, postavljenim na state-of-the-art infrastrukturi za domaće standarde.

Reinženjering sistema od opšteg interesa u Republici Srbiji kao takav zahteva formiranje heterogenih projektnih timova, koji uključuju stručnjake iz svih oblasti IT poslovanja obuhvaćenih projektom. Dodatno, kompleksnost postojećeg sistema, obim i značaj postojećih podataka u sistemu, kao i željena unapređenja sistema, diktirali su da COMING u projekat, pored tima za razvoj aplikativnih rešenja, uključi i timove za infrastrukturna rešenja i bezbednost.

PRINS je platforma na kojoj se objavljuju i čuvaju digitalna izdanja Službenih glasila, a korisnicima je dostupna i čitava lepeza sadržaja iz domena prava i važećih propisa u Republici Srbiji

Analiza kao generator izazova

Projekat reinženjeringa započeo je analizom procesa koji se odvijaju u poslovim održavanja postojećeg sistema PRINS. Procesi održavanja uključivali su upotrebu devet zasebnih, specijalno razvijenih aplikativnih rešenja, koja su delila resurse za perzistiranje podataka. Ove aplikacije razvijane su nezavisno, korišćenjem različitih tehnologija, svaka sa svojim specifičnim domenom i skupom funkcionalnosti. Zajedno su činile jedinstven informacioni sistem za kreiranje i uređivanje sadržaja portala PRINS, sa jedinstvenom bazom podataka, koja je sadržala i podatke od opšte važnosti – arhivu Službenih glasila Republike Srbije.

Kompleksnost strukture korisničkih naloga ogledala se u različitim izvorima podataka o korisnicima, značajnim razlikama u nivoima pristupa, uz specijalne kombinacije zasebnih korisničkih privilegija unutar istih pristupnih nivoa.

Međuzavisnost zasebnih aplikacija, iako ne u funkcionalnom smislu, bila je velika i dolazila je iz činjenice da su podaci smeštani na deljenu bazu podataka, u deljene tabele. Za određeni skup podataka, nakon dužeg perioda korišćenja sistema, nije bilo do kraja poznato koja aplikacija je izvor podataka i koji delov sistema koriste te podatke. U ovakvom stanju sistem je postao neskalabilan, sa minimalnim mogućnostima za unapređenje funkcionalnih karakteristika. Iako stabilan u radu, svaka intervencija u sistemu predstavljala je rizik po stabilnost sistema i bezbednost informacija.

Projekat reinženjeringa Pravno-informacionog sistema Republike Srbije rezultirao je modernim informacionim sistemom, razvijenim korišćenjem najpopularnijih tehnologija, postavljenim na state-of-the-art infrastrukturi za domaće standarde

Tehnološki iskorak daje odgovor

Najbolje rešenje za prevazilaženje opisanih problema predstavljao je reinženjering sistema, tj. projektovanje novog informacionog sistema korišćenjem savremenih metodologija za projektovanje i razvoj informacionih sistema. Jedan od osnovnih projektnih zadataka bio je značajno unapređenje u polju skalabilnosti sistema. Izazovi proistekli iz realnog poslovanja preduzeća diktirali su neophodna unapređenja i funkcionalna proširenja sistema. Prilikom projektovanja sistema od takvog značaja primarni ciljevi su obezbediti stabilnost sistema i nenarušivost podataka pri svakom daljem funkcionalnom proširenju, ali i obezbediti visok nivo bezbednosti podataka uprkos javnoj izloženosti servisa, koju diktira sama namena sistema.

Dodatni izazov za projektni tim predstavljala je potreba očuvanja nezavisnosti u radu organizacionih jedinica preduzeća, u pogledu odgovornosti prilikom generisanja i ažuriranja sadržaja. Odabrana arhitektura sistema trebalo je da pruži efikasno rešenje za integraciju i orkestraciju u radu svih organizacionih jedinica kompanije koje su obuhvaćene procesom održavanja Pravno-informacionog sistema Republike Srbije. Sistem sastavljen od više nezavisnih, efikasno orkestriranih funkcionalnih celina, podrazumevajući i visok nivo izolacije podataka, postaje sistem koji se može jednostavno nadograđivati, bez negativnih efekata po stabilnost, performanse ili bezbednost podataka.

Proces analize postojećih procesa i aplikativnih rešenja rezultirao je i pojavom novih ideja, usmerenih ka optimizaciji procesa uređivanja, modernizaciji rada i poboljšanju korisničkog iskustva urednika portala PRINS. Definisana funkcionalna unapređenja obuhvaćena su projektom i postala su deo projektnog zadatka.

Povrh svega, jedan od najvećih izazova reinženjeringa PRINS-a predstavljala je migracija velikog broja postojećih podataka, od kojih izvestan deo predstavlja podatke od državnog značaja, u novi sistem, sa planiranom značajno većom disperzijom infrastrukturnih tačaka za perzistiranje podataka. Razdvajanje podataka u zasebne baze imalo je za cilj da obezbedi nezavisnost u radu funkcionalnih celina i veće mogućnosti optimizacije performansi sistema.

Sistem sastavljen od više nezavisnih, efikasno orkestriranih funkcionalnih celina, podrazumevajući i visok nivo izolacije podataka, postaje sistem koji se može jednostavno nadograđivati, bez negativnih efekata po stabilnost, performanse ili bezbednost podataka

Arhitektura i tehnologija

Odabir arhitekture novog sistema trebalo je da pruži čvrstu podlogu za rešavanje svih navedenih izazova i omogući razvoj modernog i fleksibilnog informacionog sistema, sa velikim rokom upotrebe. Sa ovakvim zadatkom ispred sebe, projektni tim je kao najbolji odgovor odabrao mikroservisnu arhitekturu. Funkcionalne celine, detaljno opisane u fazi analize, još jednom su logički reorganizovane i prevedene u funkcionalnosti zasebnih mikroservisa.

Složena struktura korisničkih naloga prevedena je u novi sistem implementacijom jedinstvene orkestracije korisničkih privilegija, uz integraciju sa postojećim sistemima za autentifikaciju korisnika.

Devet različitih aplikativnih rešenja korišćenih u procesu održavanja portala PRINS nosilo je sa sobom i velike razlike u korisničkim interfejsima i logikama rada. Reinženjering je u sistem doneo uniforman korisnički interfejs, u skladu sa privilegijama pojedinačnih korisnika. Funkcionalne celine su interfejsno objedinjene, a korisnički putevi u različitim funkcionalnim celinama uniformisani su, tako da je korisnicima u značajnoj meri pojednostavljen rad na raznorodnim poslovima u okviru procesa održavanja PRINS portala.

Mikroservisi, nosioci odvojenih funkcionalnih celina, komuniciraju asinhrono kroz REST API-je, uz Rabbit-MQ kao backbone. Ovakav vid komunikacije mikroservisa direktno obezbeđuje ispunjenje jednog od važnijih projektnih zadataka – nezavisnost organizacionihjedinica u radu na održavanju portala.

Nova arhitektura sistema reformisala je i sisteme za perzistiranje informacija uvođenjem aktuelnijih rešenja, pa će novi PRINS, pored visokog nivoa izolacije podataka, postignutog korišćenjem većeg broja relacionih baza podataka, odlikovati i moderan alat za pretragu i vizuelizaciju podataka – Elasticsearch i Kibana. Osim kod efikasnije pretrage, Elasticsearch se koristi i za centralizovano sistemsko logovanje, što čini proces održavanja sistema mnogo efikasnijim.

Imajući u vidu mikroservisnu arhitekturu PRINS-a, kao platforma za njegovo izvršavanje izabran je Red Hat OpenShift, vodeće enterprise rešenje za razvoj i pokretanje kontejnerizovanih aplikacija

Infrastruktura

Imajući u vidu mikroservisnu arhitekturu PRINS-a, kao platforma za njegovo izvršavanje izabran je Red Hat OpenShift, koji predstavlja vodeće enterprise rešenje za razvoj i pokretanje kontejnerizovanih aplikacija. OpenShift je baziran na Kubernetesu, koji dodatno nadograđuje nizom funkcija, poput automatizovane instalacije i upravljanja životnim vekom klastera, grafičkog interfejsa za administraciju, kao i uključenim mrežnim, monitoring i logging servisima. OpenShift ne donosi benefite samo Ops timovima – developeri dobijaju namenske menadžment alate, mogućnost rapidnog deploymenta aplikacija direktno iz izvornog koda i integracije sa razvojnim okruženjima i CI/CD alatima.

Sastavni deo OpenShift licence je i Red Hat Single Sign-On (RH-SSO) rešenje, koje ima ulogu provajdera identiteta između korisničkih aplikacija i enterprise korisničkog direktorijuma ili 3rd-party SSO provajdera. RH-SSO je namenjen aplikacijama koje se izvršavaju unutar ili izvan OpenShift klastera, koje pomoću njega mogu implementirati web single sign-on funkcionalnosti na bazi popularnih standarda poput SAML 2.0, OpenID Connect i OAuth 2.0. U okviru PRINS projekta, RH-SSO je integrisan sa OpenLDAP rešenjem, koje se takođe izvršava kao kontejnerizovana aplikacija na OpenShift klasteru i ima ulogu baze PRINS korisnika.

Na OpenShiftu se izvršava i više pratećih servisa, neophodnih za rad PRINS-a, poput Elastic steka za pretragu i vizuelizaciju podataka i RabbitMQ platforme za razmenu poruka. Oba navedena servisa implementirana su korišćenjem Operator funkcionalnosti, koja predstavlja moćan koncept pakovanja i isporuke aplikacija ugrađen u temelje OpenShift platforme. Operatori omogućavaju automatizaciju kreiranja, konfiguracije i ažuriranja aplikacija, pretvarajući ih u Kubernetes objekte prvog reda, kojima se može upravljati na sličan način kao i kontejnerima. Deo OpenShift platforme je i OperatorHub – registar sertifikovanih operatora kreiranih od strane Red Hata, nakon procesa revizije koda, i to na au- tomatizovan način, kroz CI/CD alate. Za ove potrebe u PRINS okruženju se koristi kombinacija GitLaba kao CI alata opšte namene i OpenShift GitOps rešenja, koje je zaduženo za automatizovani ili „na zahtev“ deployment aplikacija i njihovih novih verzija na OpenShift klasteru. GitOps principi se prirodno uklapaju u deklarativnu prirodu Kubernetesa i donose niz benefita u operativne procedure, među kojima su i njihova standardizacija, jasno definisan proces revizije i odobravanja promena, kao i poboljšana vidljivost i audit mogućnosti.

Za zaštitu podataka PRINS komponenata i drugih servisa na OpenShift klasteru implementiran je Veeam Kasten K10, bekap rešenje nove generacije koje razume mikroservisnu arhitekturu aplikacija i Kubernetesa. Kasten K10 specifične objekte, kao što su bekap polise i destinacije za smeštanje podataka, što omogućava konfiguraciju rešenja na isti način na koji se upravlja aplikacijama na klasteru – pomoću YAML koda i GitOps alata.

Pored visokog nivoa izolacije podataka, postignutog korišćenjem većeg broja relacionih baza podataka, novi PRINS će odlikovati i moderan alat za pretragu i vizuelizaciju podataka

Novi PRINS

Dve godine intenzivne saradnje projektnih timova Službenog glasnika i COMING-a rezultirale su sistemom koji počiva na savremenoj arhitekturi, koji je razvijen korišćenjem modernih tehnologija i postavljen na najaktuelniju infrastrukturu. Projekat reinženjeringa Pravno-informacionog sistema Republike Srbije doneo je nova iskustva i pružio priliku za sticanje novih znanja svima koji su u njemu učestvovali. Kao najbolja potvrda odlične saradnje i velikog poslovnog poverenja nastao je informacioni sistem koji sada ponosno u svojim portfolijima ističu kompanije Službeni glasnik i Coming – novi PRINS, od jeseni u produkcionoj upotrebi.

Dušan Petrović i Nebojša Ilić, COMING

The post PRINS – kruna dugogodišnje saradnje appeared first on Business&IT.