Docker i njegovi konkurenti su sve zastupljeniji – saznajte da li će uspeti da zamene virtuelizaciju?

Kada je na godišnjem okupljanju Python zajednice, konferenciji PyCon 2013, nakon pet minuta prekinuta prezentacija „Budućnost Linux kontejnera“, malo je ko od nekoliko desetina ljudi u sali mogao da pretpostavi da je prisustvovao prvom javnom predstavljanju tehnologije koja će za kratko vreme uneti pravu pometnju u IT svet. Takav razvoj situacije u narednim mesecima bio je verovatno iznenađenje i za samog prezentera, programera po imenu Solomon Hykes, koji je na konferenciji nastupio kao CEO i osnivač PaaS provajdera dotCloud.

Hykes je tada predstavio Docker, tehnologiju koja omogućava jednostavno pakovanje aplikacije i svih komponenti koje su joj potrebne za rad (OS alati, biblioteke itd.) u tzv. kontejner, koji se zatim može pokrenuti na bilo kojoj platformi na kojoj je Docker instaliran. Portabilnost je glavni cilj Docker‑a, što je predstavljeno i na logotipu tehnologije – kitu koji na leđima nosi kontejnere za transport tereta – sa idejom da će Docker omogućiti portabilnost aplikacija između različitih infrastruktura na sličan način na koji teretni kontejneri to odavno čine sa prenosom robe preko kopna, vode ili vazduha.

Odmah nakon predstavljanja, Docker je postao open source projekat, što je dodatno ubrzalo njegovo širenje i razvoj. Uz to, kompanija dotCloud je nešto kasnije preimenovana u Docker, sa namerom da se najveći deo resursa usmeri upravo ka njegovom daljem razvoju, razvoju pratećih alata i komercijalnih usluga izgrađenih oko ove tehnologije.

Kompanija je do sada sakupila oko 160 miliona dolara investicija, a pored nje, razvoju Docker‑a danas najviše doprinose IT giganti Red Hat, IBM, Cisco i Google.

Sve šira podrška

Docker je tehnologija orijentisana prvenstveno ka programerima kao krajnjim korisnicima, pa je tako sve parametre potrebne za kreiranje i pokretanje kontejnera moguće opisati u vidu koda u jednoj tekstualnoj datoteci – Docker fajlu, čija svaka naredba definiše jedan sloj kontejnera u fajl‑sistemu. U procesu kreiranja polazi se od postojećeg kontejnera, obično sa ogoljenim operativnim sistemom, na koji se zatim dodaju potrebne komponente – aplikativni kod, konfiguracioni fajlovi, programske biblioteke itd. Kontejneri se zato mogu posmatrati kao lagane virtuelne mašine, koje međusobno dele zajedničke slojeve na disku i ne sadrže ceo operativni sistem već koriste kernel servera na kome se izvršavaju, što im omogućava znatno manju potrošnju resursa i brže pokretanje.

Kreirani kontejneri se mogu publikovati u centralni registar po izboru, a uz ugrađenu integraciju sa javnim Docker Hub registrom korisnike praktično samo jedna docker run komanda deli od preuzimanja i pokretanja npr. zvanične distribucije izabranog web servera ili servera baza podataka. Izvršavanje kontejnera je zadatak za Docker engine, koji zapravo predstavlja upravljački sloj povrh fajl‑sistema i postojećih tehnologija za izolaciju unutar Linux kernela. Oslanjanje na Linux kernel predstavlja i ograničavajući faktor u pogledu portabilnosti, pošto je kontejnere koji za osnovu imaju Linux moguće pokrenuti samo na Linux operativnim sistemima, za koji u vreme pisanja ovog teksta postoji jedina produkciona implementacija Docker engine‑a.

U toku je proces prebacivanja tehnologije na druge platforme, pa je tako Microsoft za sledeću verziju svog serverskog OS‑a najavio ugrađenu podršku za pokretanje Windows kontejnera, čime je otvoren put za širenje Docker‑a. Najavljena je i podrška za direktno pokretanje kontejnera na Hyper‑V platformi, a mnogo se očekuje i od izdanja Windows Server Nano – koje je optimizovano da služi isključivo za izvršavanje kontejnera.

Konkurencija i standardizacija

I druga velika imena IT industrije prepoznala su potencijal ovog pristupa, pa je tako VMware u aprilu ove godine predstavio svoj Linux kontejner‑host pod nazivom Photon, da bi nešto kasnije objavio i projekat Bonneville, koji za cilj ima implementaciju Docker engine‑a unutar ESXi hipervizora, što bi omogućilo direktno izvršavanje kontejnera na vSphere platformi. Kontejnere i virtuelne mašine VMware ne vidi kao dve konkurentne već komplementarne tehnologije, pa tako Bonneville predviđa pokretanje svakog kontejnera u zasebnoj virtuelnoj mašini, čime bi se obezbedila bolja međusobna izolacija kontejnera i njihovo izvršavanje na visokodostupnoj infrastrukturi, uz korišćenje poznatih vSphere upravljačkih alata.

Kompanija CoreOS, koja stoji iza istoimenog kontejner‑hosta i niza alata za upravljanje distribuiranom infrastrukturom, predstavila je krajem prošle godine svoj kontejner engine pod nazivom rkt, kao rezultat neslaganja sa pravcem razvoja Docker‑a. Pojava konkurentske tehnologije donela je i inicijativu za standardizacijom u ovoj oblasti, što je rezultiralo nedavnim formiranjem Open Container inicijative, koja je oko sebe okupila i Docker i CoreOS, ali i praktično sve velike kompanije iz oblasti IT infrastrukture i softvera. Cilj inicijative je definisanje zajedničkog standarda, koji bi obezbedio da se jednom kreirani kontejner može izvršavati na različitim kontejner‑platformama.

Standardizacija tehnologije predstavlja dobru vest za krajnje korisnike i kao rezultat će neminovno doneti situaciju da će izbor same kontejner‑platforme manje zavisiti od njenih funkcionalnosti a više od ekosistema koji je okružuje, primarno cloud usluga (centralni registri, kontejneri‑kao‑servis i sl.) i rešenja za upravljanje i automatizaciju. U ovoj oblasti trenutno prednjači sam Docker, sa alatima koji pokrivaju scenarija od konfigurisanja i klasterovanja hostova do kreiranja višekontejnerskih aplikacija, kao i Google, koji je nedavno objavio verziju 1.0 svog Kubernetes rešenja za orkestraciju. Kubernetes je nastao od alata inicijalno razvijenih za interne potrebe kompanije, koja sve svoje servise pokreće unutar kontejnera, kreirajući više od 2 milijarde (!) kontejner‑instanci nedeljno.

Perspektiva

Odavno se pokazalo da u oblasti informacionih tehnologija ne postoji „srebrni metak“, odnosno jedno pravo rešenje za sve probleme, pa tako i Docker i druge kontejner‑platforme najverovatnije neće biti „ubice“ virtuelizacije i PaaS‑a, kao što to tvrde pojedini analitičari. Radi se o još uvek mladoj tehnologiji, koja je danas retko zastupljena u produkciji, najviše zbog nepoverenja u bezbednost izolacije kontejnera i nedostatka alata za jednostavno upravljanje, koji bi opravdali investiciju u redizajn aplikacija, posebno onih manjih.

S druge strane, kontejneri su nastali kao odgovor na svakodnevne muke programera u vezi s portabilnošću aplikacija između različitih infrastruktura, ali i razvojnih, testnih i produkcionih okruženja, i imaju snažan vetar u leđa open source zajednice i podršku velikih kompanija. Uz to, odlično se uklapaju u aktuelne trendove u razvoju softvera, kao što su nepromenljiva infrastruktura i mikroservisna arhitektura aplikacija, zbog čega im se smeši uloga važnog gradivnog elementa u IT infrastrukturi budućnosti.

Nebojša Ilić

Iako korisnici i dalje teže tome da za kontrolu internet‑saobraćaja upotrebljavaju neka od proksi‑rešenja, činjenica je da su se takvi proizvodi pridružili dugačkom spisku zastarelih bezbednosnih tehnologija. Nekada davno, proksiji su ispunjavali potrebe koje tradicionalni firewall uređaji nisu mogli da zadovolje: pružali su uvid u web saobraćaj, počev od kategorizacije HTTP, a kasnije i HTTPS saobraćaja. Međutim, malo ili nimalo pažnje vodilo se o saobraćaju i velikom broju aplikacija koje su koristile druge načine pristupanja korporativnim mrežama, a koje su neretko koristile razne zlonamerne pretnje.

Dobre (mada ograničene) funkcije proksi‑rešenja imaju svoju cenu: mrežno kašnjenje, složeno i skupo uvođenje rešenja, nedovoljno stroga bezbednosna ograničenja i sporo usvajanje novih bezbednosnih tehnologija. Nedostaci proksija postaju vidljiviji zahvaljujući eksplozivnom rastu web i mrežnih aplikacija, u kombinaciji sa novim pretnjama i povećanim usvajanjem mobilnih tehnologija. Ove promene donele su sa sobom potrebu za manje kompleksnim, sveobuhvatnijim rešenjem, sa boljim performansama.

Bezbednosne platforme nove generacije

Za razliku od proksi‑rešenja, bezbednosne platforme nove generacije daju kompletan uvid u saobraćaj koji prolazi kroz sve portove na mreži i prepoznaju sve aplikacije. Takva platforma kompanije Palo Alto Networks rešava fundamentalne probleme koji se obično sreću kod proksija. Kombinuje funkcije otkrivanja i zaštite od pretnji, analizu sumnjivih datoteka u zatvorenom okruženju, filtriranje URL‑ova sa sveobuhvatnom kontrolom aplikacija, bez kompromisa i bilo kakvih ustupaka, klasifikujući sav saobraćaj, identifikujući aplikacije bez obzira na port, donoseći odluku o sadržaju i mapirajući saobraćaj i korisnike.

To omogućava preduzećima da postignu svoje bezbednosne ciljeve bez mrežnog kašnjenja, gubitaka performansi ili kompleksnosti uvođenja koje zahtevaju proksi‑rešenja. Palo Alto Networks nudi:

• potpuni uvid u aplikacije, njihov sadržaj i korisnike, uz mogućnost kontrole preko polisa, forenzike i izveštavanja;
• bezbedno korišćenje aplikacija, dozvoljavajući samo one koje su potrebne za obavljanje posla, a onemogućavajući sve ostale;
• sprečavanje poznatih pretnji eliminacijom neželjenih aplikacija, kao i zaustavljanje pretnji koje ne zavise od portova;
• blokiranje nepoznatih pretnji koje bi mogle da prođu kroz nove aplikacije iz oblaka, pomoću analize u realnom vremenu koja se obavlja u zatvorenom virtuelnom okruženju.

Potpuna vidljivost bez mrežnog kašnjenja

Platforma koju nudi Palo Alto Networks vidi sav saobraćaj na svim portovima. Predvidljiva brzina i performanse postižu se zahvaljujući kombinaciji softverskog sistema obrade u jednom prolasku koji spaja aplikacije, sadržaj i identifikaciju korisnika, sa posebno projektovanom hardverskom platformom sa namenskim procesorima za mrežu, bezbednost, sprečavanje pretnji i administraciju.

Potpuna vidljivost i kontrola aplikacija, korisnika i sadržaja daje administratorima bezbednosti parametre koje mogu da koriste u pravljenju dinamičnih, kontekstnih polisa, znatno efikasnijih od tradicionalnih uređaja za filtriranje URL‑ova i web bezbednost.

Saznajte kako Palo Alto Networks firewall radi na nekoj od besplatnih radionica koje se redovno održavaju, testirajte Palo Alto Networks firewall uređaje u svom okruženju, otkrijte šta se stvarno dešava u vašoj mreži i preuzmite kontrolu!

Nakon uvođenja virtuelizacije u domen servera i storidž‑kapaciteta, red je došao i na mrežne resurse…

Dok se uz pomoć tehnologija za virtuelizaciju servera i storidž‑sistema virtuelne mašine kreiraju za veoma kratko vreme, tradicionalni pristup umrežavanju ne omogućava taj nivo efikasnosti. Administratori mreža uglavnom moraju da se oslone na terminal, skripte i komandne linije kako bi manipulisali VLAN‑ovima, firewall pravilima, pristupnim listama, uređajima za balansiranje opterećenja i dr. Složenost i rizik dodatno komplikuje potreba da se osigura stanje u kome promena koja nastaje zbog jedne aplikacije ne utiče na ostale. Istraživanja su pokazala da je više od 60% otkazivanja mreža uzrokovano greškom onih koji konfigurišu opremu.

Tradicionalni pristup konfigurisanju mrežnih uređaja takav je da je mobilnost mrežnog opterećenja ograničena na fizički razdvojene delove mreže i zone. Kako bi iskoristili dostupne kompjuterske resurse u data‑centru, mrežni administratori su prinuđeni da konfigurišu svaki uređaj posebno, bilo da su to VLAN‑ovi, pristupne liste, firewall pravila i dr.

Proces konfigurisanja je uglavnom spor i kompleksan, a ponekad dovodi i do iskorišćenja konfiguracionih limita (npr. maksimalan broj VLAN‑ova). Ovakav pristup organizaciji mreže često dovodi do neoptimalnog iskorišćavanja serverskog prostora, jer su VM ograničene na jednu fizičku lokaciju. Jedan od izazova je i postavljanje centralizovanih firewall uređaja u data‑centrima, koji su po prirodi veoma dinamične sredine. Praksa je da se često dodaju nova pravila, a retko kada se ta pravila brišu, uglavnom iz straha da ne dođe do prekida servisa.

Rešenje za virtuelne mreže

Rešenje za izazove sa kojima se administratori sreću jeste virtuelizacija mreža. Ono što je urađeno sa kompjuterskim i storidž resursima, sada je potrebno uraditi i sa mrežnim resursima. A sa virtuelizacijom servera, storidž‑sistema i mreže dolazimo do koncepta koji se naziva softverski definisan data‑centar (SDDC). On je u potpunosti nezavistan od hardvera na kome se nalazi, a odlikuju ga automatizacija i mobilnost.

Za virtuelizaciju mreža potreban je mrežni hipervizor koji reprodukuje kompletan set mrežnih servisa u softveru. Fizička mreža se ponaša kao skup transportnih servisa koji se dodeljuju programabilno, a kao rezultat – virtuelne mreže se kreiraju za par sekundi i nezavisne su od mrežnog hardvera.

Kompanija VMware razvila je platformu za virtuelizaciju mreža koja se naziva NSX, a koja omogućava programabilno kreiranje mreža, menjanje i brisanje, pri čemu se mrežni uređaji koriste samo kao transportni kapacitet. Mrežni i sigurnosni servisi u softveru distribuirani su ka hipervizorima i vezani su za određenu virtuelnu mašinu, u skladu sa njenom sigurnosnom politikom. Ako VM migrira na drugi fizički server, njena sigurnosna polisa se seli, bilo da je taj server u istom data‑centru ili na drugoj lokaciji.

NSX, kao rešenje koje podržava različite hipervizore, upravlja virtuelnim svičevima koji su već prisutni u serverskim hipervizorima. Pored toga, NSX koordiniše mrežnim servisima za svaku virtuelnu mašinu povezanu u virtuelnu mrežu. Kao što je virtuelna mašina softverski kontejner koji predstavlja logički kompjuterski resurs za aplikaciju, tako je i virtuelna mreža softverski kontejner koji reprezentuje logičke mrežne servise, koji zahtevaju samo transportnu mrežu na sloju ispod.

Kako radi NSX?

Virtuelizaciju mreža omogućava kreiranje novog sloja iznad fizičke mreže. Da bi to omogućio, NSX koristi VXLAN tehnologiju koja vrši distribuciju konfiguracije ka hipervizorima, a svaka virtuelna mreža odgovara jednom VXLAN‑u. Za fizičku mrežu VXLAN‑ovi su uglavnom nevidljivi. NSX kontroler, kao najvažnija komponenta, zadužen je za održavanje MAC tabela i rešavanje problema nevidljivosti virtuelnih mašina za fizičke svičeve. Virtuelne mreže mogu da se nalaze na hostovima koji nisu u istom IP opsegu, pa čak ni na istoj lokaciji. To znači da je L2 segment (jedan adresni opseg) moguće raširiti na više data‑centara, ako postoji njihova međusobna veza.

Jedna od prednosti NSX‑a jeste to što virtuelnim svičevima dodaje funkcionalnosti distribuiranog rutiranja i distribuiranog firewall‑a. Time se smanjuje količina saobraćaja koji izlazi iz jednog hipervizora. U modernim data‑centrima preko 70% saobraćaja je tzv. East‑West, odnosno saobraćaj između virtuelnih mašina. Na ilustraciji se može videti komunikacija dve virtuelne mašine koje se nalaze na istom fizičkom serveru u slučaju centralizovanog i distribuiranog rutiranja i firewall‑a.

Distribuirani firewall omogućava mikrosegmentaciju, što obezbeđuje izolovanje virtuelnih mašina koje pripadaju istom segmentu mreže. Moguće je i kreirati virtuelne mreže koje koriste iste IP adrese, što omogućava odvajanje virtuelnih mašina za razvoj, test i produkciju, kako ne bi došlo do kolizije.

NSX se integriše sa različitim platformama za upravljanje cloud sistemima, kao što su vCloud Automation Center, OpenStack ili CloudStack. Upravljanje virtuelnim mrežama, kao i virtuelnim mašinama, centralizovano je, što znatno ubrzava proces kreiranja novih aplikacija i servisa. NSX značajno poboljšava i bezbednost mreže: osim što je sigurnosne polise moguće kreirati granulirano, one nisu vezane samo za IP adrese, već mogu biti bazirane na virtuelnim kontejnerima, aplikacijama ili Active Directory identitetima.

Milan Vujović

Slika 1: Uporedni prikaz virtuelizacije servera i mreže

Slika 2: Rutiranje i firewall na istom serveru, sa i bez NSX-a

Izazovi savremenog poslovanja i želja za opstankom na tržištu nametnuli su kompanijama potrebu da budu stalno dostupne. To predstavlja posebne izazove i za IT…

Sve brži razvoj informacionih tehnologija u značajnoj meri je olakšao komunikaciju među zaposlenima u kompanijama svih tipova delatnosti. Istovremeno, omogućio je i da kompanije koje žele da u najkraćem roku odgovore na pitanja i zahteve korisnika budu dostupne i van tradicionalnog radnog vremena.

S druge strane, široka rasprostranjenost interneta i sve niža cena mobilnih uređaja nametnuli su kompanijama potrebu da se, ukoliko žele da budu konkurentne, opredele za upotrebu savremenih, prenosivih sredstava komunikacije: laptop računara, tableta i smartfona. Niske cene i veliki izbor doveli su do toga da je broj korisnika mobilnih uređaja porastao sa 400 miliona u 2007. na 2 milijarde u 2015. godini, uz izraženu tendenciju rasta.

Mobilnost i povećan broj uređaja koje zaposleni koriste predstavljaju potencijalni problem za sigurnost informacija, a zahtevaju i veće angažovanje IT osoblja, koje mora da ispuni različite zahteve korisnika ovih uređaja. Potreba da se obezbedi zaštita korporativnih informacija, uz neophodnu jednostavnost upravljanja mobilnim uređajima, dovela je do nastanka softvera koji bi se koristio za njihovo nadgledanje i kontrolu.

Široka podrška

Sigurnost mobilnih uređaja, aplikacija i dokumenata najbitniji su elementi strategije upravljanja mobilnim uređajima. Bez obzira da li se koriste korporativni ili lični uređaji zaposlenih, omogućen je pristup korporativnim podacima, e‑mail porukama i internim web aplikacijama, što zahteva sprovođenje strategije sa jakim sigurnosnim pravilima.

Sada već davne 2003. godine na tržištu se pojavio softver pod nazivom AirWatch, čiji je cilj bio povećanje bezbednosti upotrebe mobilnih uređaja u korporativnom okruženju. Kompanija VMware uvidela je kvalitet i upotrebnu vrednost AirWatch‑a, pa ga je 2014. godine pridružila svom portfoliju i na taj način ga učinila dostupnijim našem tržištu.

AirWatch je softver koji kompanijama pruža visok stepen sigurnosti tako što korporativne informacije štiti u svim tačkama pristupa. Ovaj softver obezbeđuje uređaje, aplikacije, dokumente, e‑mail poruke i pristup korporativnim mrežama (VPN i Wi‑Fi). Pored toga, pruža i mogućnost stalnog nadgledanja uređaja, provere primenjenih polisa i zaštitu korporativnih podataka.

Prevashodna namena AirWatch softvera jeste da osigura bezbednost svih uređaja, bilo da su oni korporativni ili u vlasništvu zaposlenih, a trenutno podržava većinu operativnih sistema koji se mogu naći na tržištu mobilnih uređaja: Android, Blackberry OS, iOS, Symbian, Windows Phone i Windows Mobile.

Kontrola aplikacija

Pristup AirWatch‑u može se ograničiti prema definisanom spisku odabranih uređaja, operativnom sistemu ili modelu uređaja. Za pristup e‑mail porukama i korporativnim podacima može se koristiti višestruka provera identiteta (domenski kredencijali, PIN ili sertifikat).

Ograničenja koja je moguće podesiti odnose se na funkcionalnosti uređaja (podešavanje operativnog sistema i upotreba GPS‑a, kamere, Wi‑Fi veze…), podatke, e‑mail poruke i pristup internet‑stranicama. U slučaju gubitka uređaja sa AirWatch konzole, moguće je na daljinu zaključati uređaj ili obrisati podatke sa njega.

Za potrebe instalacije i kontrolu upotrebe aplikacija AirWatch koristi belu i crnu listu. Na beloj listi nalaze se aplikacije čija je upotreba odobrena, dok se na crnoj nalaze one koje su zabranjene. U slučaju da se spisak aplikacija na uređajima ne podudara sa definisanim listama na serveru, AirWatch može obavestiti administratore sistema, korisnika uređaja ili automatski sprovesti brisanje uređaja.

Pristup korporativnim podacima moguće je isključiti, ako se primeti da uređaj ne zadovoljava sigurnosnu politiku firme.

Zaštita podataka

Za potrebe pristupa korporativnim fajlovima AirWatch koristi aplikaciju Secure Content Locker (SCL). SCL predstavlja kontejner u kome se nalaze fajlovi sinhronizovani sa serverom, zaštićeni FIPS‑140 standardom i 256‑bitskom SSL enkripcijom, vremenskim ograničenjem pristupa, kao i zabranom editovanja i/ili štampanja dokumenata.

AirWatch zahteva da uređaji budu prijavljeni kroz konzolu, enkriptovani i da zadovoljavaju bezbednosne polise pre podešavanja pristupa korporativnom e‑mail serveru. Administratori sistema mogu definisati polise koje će zabraniti kopiranje i dalju upotrebu svih sadržaja iz e‑mail poruka, kao i njihovo prosleđivanje, odnosno zabraniti pristup u slučaju gubitka uređaja ili napuštanja firme. Administrator može dozvoliti smeštanje fajlova iz e‑mail poruka u AirWatch SCL, što obezbeđuje da svi poslovni podaci budu snimljeni na uređaj kao enkriptovani.

Gartner je uvrstio AirWatch u sam vrh softvera za kontrolu i upravljanje mobilnim uređajima i prepoznao ga kao lidera u Enterprise Mobility Management segmentu za 2015. godinu. Zahvaljujući svojim funkcionalnostima i mehanizmima upravljanja mobilnim uređajima, AirWatch je našao primenu u različitim oblastima: u školstvu, zdravstvenim ustanovama, kompanijama koje se bave transportom robe, avio‑kompanijama, u naftnoj industriji i dr.

Bojan Andrejić

 

Nova verzija jednog od najboljih rešenja za bekap i oporavak podataka

U savremenom poslovanju nema teže situacije od one kada se podaci trajno izgube. U većini poslovnih okruženja to može značajno da uspori obavljanje svakodnevnih zadataka i da destabilizuje radno okruženje. Postoji niz primera da je proces poslovanja doživeo kolaps jer su digitalni podaci, usled neželjenih događaja, trajno izgubljeni. Upravo zbog takvih nepredviđenih situacija treba na vreme razmišljati o alatima koji obezbeđuju vrhunski bekap informacija i njihov oporavak u slučaju eventualnog gubitka.

U nastavku ovog teksta upoznaćemo vas sa verovatno najboljim mogućim čuvarem informacija, čije su mogućnosti impresivne. Veritas Backup Exec 2015 donosi moćno, fleksibilno, skalabilno i jednostavno bekap-rešenje za zaštitu virtuelne i fizičke IT infrastrukture.

Brojna unapređenja

Koristeći moderne tehnologije, Backup Exec pravi rezervne kopije podataka, u lokalu ili sa udaljenih lokacija, na doslovno sve vrste uređaja za skladištenje podataka, uključujući magnetne trake, čvrste diskove, cloud infrastrukturu i servise. Oporavak je brz i efikasan, a dovoljno je samo nekoliko klikova za pronalaženje i potpuno vraćanje granuliranih podataka, aplikacija, virtuelnih mašina i servera direktno sa storidža.

Među novim karakteristikama BE15 rešenja ističu se značajno brži bekap podataka, najnaprednija deduplikacija na nivou bloka podataka sa globalnom bekap‑polisom, kao i maksimalna podrška za VMware, Hyper‑V, Oracle, IBM, Windows, Linux i Apple operativne sisteme, poslovne aplikacije i servise.

BE15 donosi i unapređenu tehnologiju granuliranog oporavka na serverima Exchange 2013 SP1 i SharePoint 2013 SP1, jednostavniju administraciju, proširene funkcionalnosti za virtuelno okruženje (ovo je prvi VMware vSphere 6 bekap‑softver) i nov model licenciranja po količini podataka, što ga čini najfleksibilnijim rešenjem na tržištu.

Velika prednost ogleda se i u ponuđenoj mogućnosti nadgledanja statusa svih bekap‑zadataka sa jednog mesta. Na taj način se značajno štedi vreme, a omogućava se lakše kreiranje bekap‑zadatka, bez obzira na broj (virtuelnih i fizičkih) servera. BE15 je potpuno kompatibilan sa starijim verzijama, što znači da zadržava njihova podešavanja i instrukcije bekap‑zadataka. Viktor Tisovec

Ključne prednosti

• Štiti virtuelno i fizičko okruženje, eliminišući potrebu za dodatnim rešenjima.
• Zahteva administratorski nalog za instalaciju i upravljanje, što ga čini izuzetno bezbednim.
• Pouzdan bekap, i do 100% brži u odnosu na starije verzije.
• Precizna i napredna verifikacija bekap‑procesa, praćena jednostavnim i detaljnim mehanizmom izveštavanja.
• Efikasno vraća podatke direktno sa storidža, što pojednostavljuje i ubrzava oporavak.
• Rasterećuje mrežni saobraćaj i storidž‑prostor, korišćenjem tehnologija deduplikacije i arhiviranja.
• Ne traži skupu hardversku infrastrukturu i pouzdano radi i na serverima starije generacije.
• Centralizovano, jednostavno i pregledno upravljanje i izveštavanje.
• Integracija sa Microsoft VSS i VMware VADP smanjuje upotrebu procesora i memorije, kao i uticaj I/O performansi na virtuelni host.
• Brz i granulirani oporavak virtuelnih mašina, servera, aplikacija, baza podataka, fajlova i foldera u roku od nekoliko sekundi.
• Integrisan oporavak sa fizičkog u virtuelno, kao i sa virtuelnog u fizičko okruženje.
• Fleksibilna deduplikacija podataka u blokovima, u virtuelnom i fizičkom okruženju.
• Automatski otkriva i štiti virtuelne mašine i verifikuje mogućnost oporavka VM bekapa.
• Jednostavan interfejs omogućava lako praćenje, nadgledanje i upravljanje svakim bekapom i oporavkom.

Saznajte šta donose Meraki uređaji, namenjeni kompanijama koje mrežnim uređajima upravljaju na većem broju udaljenih lokacija

Preuzimanjem kompanije Meraki, 2012. godine, Cisco je u svoj portfolio uvrstio mrežne uređaje kojima može da se upravlja iz cloud‑a. Cisco Meraki uređaji omogućavaju rešavanje uobičajenih problema kod upravljanja i nadgledanja mrežnih uređaja na udaljenim lokacijama, kao što su dve ili više lokacija jedne kompanije koje se nalaze u različitim delovima grada, različitim gradovima, državama ili čak na različitim kontinentima. Potreban i dovoljan preduslov je „običan“ internet pristup na svakoj lokaciji, brzine svega nekoliko kilobita u sekundi.

Čime se Cisco Meraki izdvaja od standardnih mrežnih rešenja? Pre svega, svojim unificiranim i intuitivnim korisničkim interfejsom za sve uređaje i bogatim ugrađenim funkcionalnostima. Poreklo Merakija, koji je izašao ispod okrilja univerzitetske zajednice MIT‑a 2006. godine, podrška od Google‑a tokom razvoja i na kraju prepoznata i priznata vrednost, kada ga je kupio Cisco, ukazuju da je reč o nečemu novom i naprednijem u svetu računarskih mrežnih rešenja. Radi se o rešenju koje pokriva sve potrebe savremene kompanije za mrežnim uređajima, sve do OSI nivoa 7 (aplikacija), uz integraciju sa Facebook‑om, vaučerima za plaćanje internet‑pristupa, podrškom za platne kartice i sličnim funkcionalnostima koje nisu uobičajene za bežične uređaje, svičeve i firewall‑ove.

Za povezivanje i pristup uređaju dovoljno je raspakovati ga, povezati tamo gde postoji pristup internetu i uneti podatke o licenci. Nakon toga, Meraki je dostupan sa bilo kog mesta i u bilo koje doba dana. Sve se odvija preko zaštićene veze, a administrator preko web portala (Meraki Dashboard) upravlja uređajima jedne kompanije ili nezavisnim uređajima više kompanija. Na raspolaganju je fleksibilan model licenciranja od 1, 3, 5, 7 ili 10 godina, naravno uz popuste za višegodišnje licence. Postoji i mogućnost da novi korisnici, kao i oni koji žele da se uvere da Meraki uređaj odgovara njihovim potrebama, koriste privremenu licencu od 30 dana (bez obaveze da ga kasnije kupe).

Funkcionalnosti i modeli

Cisco Meraki uređaji dolaze sa više bitnih funkcionalnosti za koje nisu potrebne dodatne licence. Među njima su URL filtriranje, vidljivost aplikacija, garantovana 99,99% dostupnost (svaki uređaj je povezan na dva Meraki data‑centra u svetu), analitika prisutnosti i kretanja klijenata, bežični IPS (AirMarshal za bežične mrežne uređaje), ograničen klijentski pristup mreži (NAC)… Pored toga, svičevi imaju mogućnost testiranja i otkrivanja prekida na mrežnim kablovima, analize paketa (CloudShark), kao i mogućnost isključivanja i uključivanja mrežnih portova u zadatim vremenskim intervalima. Nadgledanje i administracija mobilnih uređaja, do određenog broja uređaja, takođe se nalazi u osnovnoj licenci, a za veći broj uređaja se može dokupiti.

Među raznovrsnim Meraki uređajima izdvajamo MR18 i MR32 bežične pristupne tačke za unutrašnju montažu, MR72 AP za spoljašnju montažu, MS220 seriju svičeva, kao i MX80 i MX100 firewall uređaje. MX serija uređaja za zaštitu po nekim funkcionalnostima prevazilazi svoju „stariju braću“ iz Cisco ASA familije, tako da, pored kontrole aplikacija, IPS‑a i centralizovanog upravljanja, pruža automatsko kreiranje VPN tunela, WAN optimizaciju, anti‑virus i anti‑phishing podršku, uz bogate grafičke izveštaje o sigurnosnim propustima u mreži.

Rasterećeni od problema sa pristupom i različitim interfejsima mrežnih uređaja, administratori mreža mogu više vremena da posvete istraživanju i primeni velikog broja funkcionalnosti na Cisco Meraki mrežnim uređajima i tako svojim kompanijama obezbede bezbednije mrežno okruženje, snažnijih performansi. U tome će im pomoći ugrađen sistem pomoći, kao i činjenica da je na Meraki uređajima u praksi aktivirano prosečno dva puta više funkcionalnosti nego na drugim Cisco uređajima.

Više informacija o Meraki uređajima i njihovim funkcionalnostima potražite na adresi meraki.cisco.com, a za sva pitanja, uz mogućnost testiranja različitih modela, na raspolaganju vam je i RRC‑ov Cisco tim (cisco@rrc.rs). Nikola Milovanović

SSD tehnologija je toliko napredovala, da postaje alternativa tradicionalnim storidž‑rešenjima

All‑Flash FAS – skraćeno AFF – predstavlja naziv za 80xx seriju NetApp storidž‑uređaja, posebno optimizovanih za korišćenje brzih SSD uređaja. U ovoj gami razlikujemo četiri modela – 8020, 8040, 8060 i 8080EX, koji se međusobno razlikuju po hardverskoj snazi, ali ne i po softverskoj logici, odnosno funkcionalnostima koje pružaju.

Serija 80xx dolazi fabrički podešena ili za rad sa fleš‑diskovima (AFF) ili kao hibridno (FAS) rešenje, koje omogućava korišćenje drugih tipova diskova – SATA, FC, SAS. Hibridna varijanta, samim tim što podržava magnetne diskove, nudi veći kapacitet za isti novac i mogućnost smeštanja manje bitnih ili zahtevnih podataka i aplikacija na spore diskove, ali AFF postiže bolje performanse i uštedu tako što dodatno optimizuje čitanje i upis sa SSD uređaja.

Primera radi, uz pomoć inline adaptive kompresije podataka, koja dolazi kao deo AFF FlashEssentials paketa, postiže se značajna ušteda prostora pre upisa podataka (na samom ulazu), čime se indirektno produžava i životni vek storidž‑uređaja. Bolje performanse postignute su novim algoritmima koji definišu prioritet saobraćaja, tako što prvo opslužuju upite osetljive na kašnjenje, keširaju read/write transakcije u memoriji pre upisa na SSD i skraćuju put provere integriteta upisanih podataka.

Prednosti 80xx serije

NetApp uređaji serije 80xx, bilo u AFF ili u hibridnoj konfiguraciji, podržavaju sve SAN i NAS protokole, inline deduplikaciju, snapshot tehnologiju, thin provisioning, kompresiju, sinhronu (Metro‑Cluster) i asinhronu (SnapMirror) replikaciju, integraciju sa aplikacijama kao što je SQL, a u Cluster Data ONTAP režimu i znatno bolju skalabilnost, fleksibilnost i non‑disruptive operacije na celom klasteru.

Od verzije 8.3 ONTAP softver se više ne pravi za 7‑mode, već se sav razvoj i unapređenja kreiraju po meri i za Cluster Data ONTAP, pa je preporuka, iako još uvek može da se nabavi u 7‑mode režimu, da se ide na cDOT. U poslednjoj verziji istog (8.3.1) podržane su ili ispravljene neke funkcionalnosti koje nisu postojale u prethodnim verzijama, pa je tako pored 4‑node sada podržan i 2‑node Metro‑Cluster, odnosno sinhrona replikacija između dve lokacije udaljene i do 200 kilometara, sa jednim nodom (kontrolerom) po sajtu.

Tu je i podrška za koncept virtuelnih volumena koje je VMware predstavio u verziji 6, a koji menjaju način na koji virtuelne mašine komuniciraju sa storidžom, za parallel NFS, jedinstveni NAS prostor (namespace) u klasteru koji može brojati do 24 noda sa maksimalno 34 petabajta prostora, kao i podrška za replikaciju konfiguracionih fajlova storidž virtuelnih mašina…

Još pristupačnije

Prilikom poručivanja All‑Flash FAS sistema, korisnik može odabrati opciju FC SAN Optimized, koja pojednostavljuje inicijalno podešavanje, a kada je u pitanju migracija sa starog sistema na novi, pored standardnog 7‑mode transition alata za migraciju na klaster‑mod, u novoj verziji Foreign LUN import može da importuje NetApp LUN‑ove (ili drugih proizvođača) i u online režimu.

Imajući u vidu sve zahtevnija produkciona okruženja, koja ponekad samo fleš‑tehnologija može da isprati, kao i činjenicu da se SSD uređaji cenovno i po kapacitetu sve više približavaju magnetnim diskovima, prognoza je da će potražnja za All‑Flash storidž‑sistemima biti sve veća. U prilog tome svakako ide i nova, cenovno agresivna politika koju NetApp primenjuje za All‑Flash sisteme, počev od jula ove godine: do 30% popusta ili oko 5 dolara po GB sa svim licencama, uz 3 godine garancije i podrške. Ljubiša Stojanović

Digitalizacija svih poslovnih procesa je cilj kojem se približavamo, korak po korak. Jedan od ovih koraka je elektronsko upravljanje procesom nabavke…

Elektronska nabavka je pojam koji se povremeno pominje, ali je u našoj okolini, na žalost, još uvek nedovoljno poznat i korišćen. Zakonska regulativa i praksa upućuju na to da se svaka nabavka obavlja kroz proces tendera, koji obuhvata obimnu dokumentaciju, koja uglavnom stiže u papirnom obliku. Kako je digitalizacija svih poslovnih procesa sve zastupljenija, pitanje je trenutka kada će i ovaj proces biti kompletno digitalizovan.

U razvijenim ekonomskim sistemima ovaj način nabavke funkcioniše veoma dobro, a sve veći broj developera razvija i specijalizovane sisteme. Jedan od takvih je i Data Flow kompanije EN Storage, koji je nedavno stigao na naše tržište.

Šta je Data Flow?

Data Flow je informacioni sistem koji omogućava elektronsko upravljanje kompletnim procesom nabavke – od početnog zahteva do potpisivanja ugovora. Ovaj sistem utiče na povećanje efikasnosti odeljenja nabavke, optimizacijom procesa nabavke uz smanjenje vremena i troškova.

Ovaj sistem omogućava da svaki novi zahtev najpre prođe kroz proces odobravanja, pre nego što stigne do službe za nabavke. Nakon odobravanja zahtev postaje projekat (kompletan proces organizovan je po projektima), a svaki projekat ima svoj scenario nabavke, sastavljen od više aktivnosti.

Definisanje scenarija nabavke smanjuje mogućnost da dođe do greške, jer omogućava jednostavno i lako praćenje svih koraka. Tako se definišu i odgovorne osobe, koje putem e‑mail‑a dobijaju zahteve, koje prosleđuju na dalju obradu ili vraćaju na doradu.

Pre slanja poziva dobavljačima za učešće na tenderu, potrebno je definisati kriterijume nabavke kojima se, izraženo u procentima, definiše „težina“ svih aspekata koji se procenjuju, a analiza cena vrši se prema definisanim elementima RFQ matrice, koja funkcioniše po principu pivot‑tabela.

Šta Data Flow obuhvata?

Data Flow obuhvata i portal dobavljača, koji predstavlja centralno mesto preko kojeg dobavljač komunicira sa kupcem i učestvuje u nabavkama. Dobavljači se registruju na portalu i na taj način bivaju upućeni u sve trenutne i predstojeće tendere, aukcije itd.

Još jedna od važnih funkcionalnosti jeste upravljanje komunikacijom. Naime, kompletna komunikacija odvija se na jednom mestu, a sistem može maskirati nazive dobavljača tokom procesa, kako bi se smanjila mogućnost manipulisanja.

Proces nabavke zatvara se automatskim kreiranjem ugovora na osnovu rezultata tendera, uz mogućnost upravljanja pojedinim stavkama ugovora.

Sistem kakav je Data Flow omogućava automatizaciju i optimizaciju kompletnog procesa nabavke i na taj način višestruko smanjuje utrošak vremena i novca, a povećava produktivnost. Sistem je fleksibilan, te se lako može integrisati sa postojećim ERP sistemima za upravljanje poslovanjem. P.R.

PREDNOSTI DATA FLOW SISTEMA

• Integriše sve učesnike u procesu nabavke
• Jedinstven sistem omogućava nadzor i upravljanje svim projektima nabavke.
• Sistem se prilagođava svakom tipu organizacije nabavke.
• Sadrži jedinstven modul za definisanje predmeta nabavke.
• Omogućava automatsku analizu prema unapred definisanim kriterijumima nabavke.
• Sadrži registar dokumentacije za nabavku.
• Sadrži registar ugovora za nabavku.
• Pokriva kompletan proces nabavke – od zahteva do ugovora

ZA VIŠE INFORMACIJA: EN Storage, Zvečanska 11, Beograd, +381 11 3314558,
office.beograd@en‑storage.com, www.en‑storage.com