Navike zaposlenih i njihova sklonost da koriste sopstvene uređaje za poslovne potrebe predstavljaju izazov za IT sektor

Analitičari predviđaju da će u naredne dve godine broj mobilnih uređaja dostići oko 10 milijardi. Kako su mobilni uređaji sve značajniji deo naše svakodnevice, u preduzećima će rasti broj zaposlenih koji žele da svoje lične mobilne uređaje koriste za poslovne potrebe (pored uređaja koje im obezbeđuje poslodavac). U ogromnom broju kompanija zaključili su da ne mogu da spreče svoje zaposlene da koriste mobilne uređaje i u poslovne i u privatne svrhe.

Na to su ih „naterale“ i ekonomske prilike, odnosno potreba da zaposleni budu što produktivniji. Kako su zaposleni sve češće u prilici da sami kupe kvalitetnije smartfone, tablete i laptopove od onih koje im može obezbediti poslodavac, i tako biti produktivniji – zadatak za kompanije postaje da nauče kako da očuvaju bezbednost svojih informacionih sistema.

Upotreba privatnih uređaja, odnosno BYOD koncept (BYOD – Bring Your Own Device), značajno utiče na tradicionalni model zaštite, s obzirom na to da se oni sve češće koriste za pristup e‑mail porukama, kalendaru, aplikacijama i poslovnim podacima. Kompanije se bore da ustanove prihvatljive procedure i modele podrške kojima će se uspostaviti ravnoteža između potreba zaposlenih i potrebe organizacije da se adekvatno zaštiti.

Opasnosti koje ovaj trend donosi predstavljaju intenziviranje već postojećih rizika, a vezane su za zaštitu uređaja, za različite aplikacije, kao i pripremu za neželjeni scenario nestanka uređaja.

Zaštita mobilnih uređaja

Nekada su kompanijska IT odeljenja imala jednostavan posao. Ona su samo definisala koji tip uređaja će se koristiti, i to je uglavnom značilo izbor jednog proizvođača i definisanje manjeg broja modela koji će biti u upotrebi, s ograničenim pristupom korporativnim podacima. To je zaštitu celog sistema činilo jednostavnijom, odnosno omogućavalo doslednu primenu politike zaštite, uglavnom kroz jedinstveno okruženje koje je pripremio upravo proizvođač uređaja koji su odabrani.

BYOD koncept fundamentalno menja pristup jer zaposleni donose sopstvene uređaje, koji ne samo da su različitih modela i proizvođača već neretko koriste i različite operativne sisteme. Uz sve to, oni često nisu prilagođeni poslovnom okruženju.

Nestanak uređaja

Milioni mobilnih telefona bivaju izgubljeni ili ukradeni svake godine, što znači da pristup sadržajima na tim uređajima dobijaju neovlašćene osobe. Zbog toga na značaju dobijaju osnovne karakteristike smartfona kao što su zaštita lozinkom i enkripcija podataka. Poseban izazov predstavlja činjenica da je teže zaštititi uređaj koji se fizički nalazi van sistema kompanije, jer u tom slučaju neovlašćeno lice može direktnom manipulacijom lakše da pristupi sistemu nego kada je reč o serveru ili radnoj stanici unutar kompanije.

Da bi se potencijalne negativne posledice ovakve situacije što više umanjile, potrebno je kod zaposlenih povećati nivo svesti i znanja o tome koje sve rizike sa sobom nosi nestanak uređaja, kao i o tome šta je dobra praksa kada do neželjene situacije ipak dođe, a u cilju zaštite podataka na uređaju.

Rizici i aplikacije

Raznovrsne aplikacije ubrzale su integraciju mobilnih uređaja u naš svakodnevni život. Od GPS aplikacija, preko društvenih mreža, do igara, aplikacije su najviše doprinele revoluciji pametnih telefona. Karakteristike korisne za svakodnevni život takođe podstiču zaposlene da ih koriste i za poslovne potrebe, a to donosi dve grupe rizika vezanih za aplikacije.

Prvu predstavljaju maliciozne aplikacije, odnosno malver. Neselektivna instalacija aplikacija i nedostatak aplikacija za zaštitu znače i veću šansu da se „provuče“ i neželjeni kod. On je često skriven u aplikacijama koje su na površini upotrebljive i neretko korisne.

S druge strane, problem mogu predstavljati aplikacije podložne napadu, odnosno one koje su razvijene u cilju pristupanja poslovnim podacima. Ukoliko takve aplikacije nisu dovoljno dobro zaštićene, rizik za kompaniju je veliki.

Upravljanje mobilnim okruženjem
BYOD koncept povećava obim posla preduzeća, odnosno IT odeljenja, koje mora da se posveti adekvatnom održavanju mobilnih uređaja, ažuriranju operativnih sistema i pružanju podrške za povećan broj različitih tipova uređaja.

Takođe, postoje i značajni skriveni troškovi koji se odnose na BYOD koncept, a vezani su za izbor pravog modela podrške za kontrolu troškova koji prethode implementaciji. Integrisanjem dobre politike za upotrebu privatnih uređaja u poslovne svrhe i prihvatanjem strategija koje su fleksibilne i skalabilne, kompanije će biti spremne da se suoče i sa nepredvidivim rizicima za bezbednost, a uvođenje odgovarajućih procedura i redovnog testiranja će pomoći organizacijama da među zaposlenima povećaju nivo znanja o izazovima koje korišćenje ličnih uređaja na poslu može da donese.

Saveti za bolju zaštitu:

• Navesti koji uređaji se mogu koristiti.
• Uspostaviti strogu sigurnosnu politiku za sve uređaje.
• Definisati sigurnosne kriterijume.
• Ustanoviti ko ima pristup kojim aplikacijama i podacima.
• Odrediti koje aplikacije će biti dozvoljene, a koje zabranjene.
• Definisati politiku korišćenja uređaja van poslovnog okruženja.

Jovana Samardžić

Kompanija Veeam, posvećena inovativnim rešenjima koja firmama omogućavaju stalnu dostupnost, nedavno je predstavila rešenje Veeam Availability Suite v9.

Najnovija verzija ovog nagrađivanog rešenja obuhvata više od 250 novih funkcionalnosti i poboljšanja, kako bi kompanije mogle da zadovolje svoje potrebe za stalnom dostupnošću, odnosno da bi se omogućilo ispunjavanje ugovora o nivou usluge (SLA) za ciljno vreme i tačku oporavka (RTPO) za manje od 15 minuta, za sve aplikacije i podatke.

Prema istraživanju Forrester‑a i magazina Disaster Recovery Journal, sprovedenom na globalnom nivou među donosiocima odluka u situacijama oporavka nakon katastrofe, u 35% kompanija smatraju da je jedan od najvećih izazova sa kojima su se suočavali u situaciji oporavka od havarije ili velikog poremećaja u poslovanju – neujednačenost očekivanja od tehnoloških mogućnosti. Istraživanje je pokazalo da menadžeri i direktori traže od svojih IT odeljenja bolju dostupnost, dok je IT službama teško da ta očekivanja uvek i ispune. Veeam Availability Suite v9 to menja i omogućava kompanijama svih veličina da ponude 24/7 dostupnost.

Sa više od 250 novih funkcionalnosti, Veeam‑ovo rešenje predstavlja novu eru dostupnosti za kompanije

„Kompanije su danas zahtevnije nego ikada ranije, jer stvaraju sve veće količine podataka i žele da uvek mogu da im pristupe. Da bismo im to omogućili, IT odeljenja se suočavaju sa teškim teretom“, kaže Ratmir Timašev, predsednik uprave Veeam‑a. „Veeam Availability Suite v9 ispunjava te potrebe najsnažnijim i najskalabilnijim rešenjem do sada, koje ujedno ima pregršt funkcionalnosti. Gotovo 42.000 korisnika prijavilo se za novosti pre predstavljanja usluge, što je dvostruko više u odnosu na prethodnu verziju i pokazuje želju kompanija da se pokrenu od nasleđenih bekap‑rešenja prema inovativnim rešenjima za dostupnost. Svojim najnovijim rešenjem Veeam potvrđuje poziciju kompanije koja je u stanju da ispuni potrebe današnjeg ‘always‑on’ poslovanja.“

Storidž‑integracije

Veeam Availability Suite v9 pruža kompanijama stotine poboljšanja, a nove funkcionalnosti omogućavaju izuzetno brz oporavak, izbegavanje gubitka podataka, potvrđenu zaštitu, iskorišćavanje podataka i potpunu preglednost. Predstavljamo vam neke od najvažnijih novina.

Uvedena je EMC VNX i VNXe integracija hibridnih sistema za skladištenje podataka, tako da je omogućen niži RTPO s funkcionalnostima Veeam Backup from Storage Snapshots i Veeam Explorer for Storage Snapshots. Ta integracija omogućava IT profesionalcima brzu izradu sigurnosne kopije sa EMC VNX ili VNXe snimaka, i to 20 puta brže od konkurencije, kao i jednostavan oporavak pojedinačnih fajlova za dva minuta ili brže, bez međukoraka, sa minimalnim uticajem na produkciju virtuelnih mašina.

Nova je i dodatna primarna integracija HPE, NetApp i EMC storidža. Uz Veeam On‑Demand Sandbox za Storage Snapshots i poboljšanja u funkcionalnosti bekapa za EMC, HPE i NetApp storidž‑rešenja, ulaganje u rešenja za razvoj i testiranje može bolje da se iskoristi, kao i da se ukloni uticaj bekap‑aktivnosti na radno okruženje.

Direktni NFS pristup za bilo koje primarno skladištenje zasnovano na NFS‑u omogućava poboljšanje performansi bekapa i smanjuje uticaj bekap‑aktivnosti na VMware vSphere servere.

Kontradikcija između potrebe da povećamo brzinu i fleksibilnost reakcije IT‑ja i istovremenog nastojanja da smanjimo opterećenje skladištenja podataka kod mnogih stvara kompleksnu i opterećenu IT infrastrukturu. Veeam‑ovo rešenje Unlimited Scale‑out Backup Repository treba da umanji takve pritiske, tako što će pojednostaviti ciljano mesto skladištenja za izradu sigurnosne kopije. To će pojednostaviti administraciju, uz istovremenu veću fleksibilnost administratora za bekap i virtuelizaciju, jer i tako imaju važnije strateške zadatke od upravljanja skladištenjem podataka.

Jason Buffington, viši analitičar za zaštitu podataka u kompaniji ESG

Brojna unapređenja

Novi Veeam Explorer za Oracle donosi jedinstvenu mogućnost oporavka iz Oracle baza podataka na nivou transakcije, uključujući samostalnu sigurnosnu kopiju transakcijskog loga, kako bi korisnici mogli da oporave bazu podataka u tačno određenom trenutku i time postignu nisku ciljanu tačku oporavka (RPO). Uz to, moguć je brz i jednostavan oporavak pojedinačne baze podataka „na klik“, a tu je i podrška za baze podataka koje pokreću Windows i Linux serveri, u potpunosti kompatibilna sa Oracle Automatic Storage menadžmentom (ASM)

Nova je i funkcionalnost eDiscovery za Veeam Explorer za Microsoft Exchange. Ona je korisna za usklađivanje sa pravnim regulativama i procedurama državne administracije, a omogućava izvoz detaljnih izveštaja, pri čemu je navedeno šta je tačno povučeno, odakle i po kojim kriterijumima pretrage. Ova opcija nudi i procenu veličine rezultata pretrage.

Uvedena su i značajna poboljšanja za rad sa Microsoft‑ovim poslovnim aplikacijama. Omogućeni su oporavak Group Policy Objects postavki, integracija DNS upisa i konfiguracija objekata particije sa Veeam Explorer for Microsoft Active Directory, potpuni oporavak sa Veeam Explorer‑om za Microsoft SharePoint, kao i oporavak na nivou tablica sa Veeam Explorer‑om za Microsoft SQL server.

Oporavak i skaliranje

VAS 9 rešenje omogućava potpunu integraciju, kao i brze i pouzdane načine za replikaciju radnih procesa u cloud okruženju, što obuhvata i Disaster Recovery as a Service (DRaaS) sa značajno poboljšanim ciljnim vremenom oporavka (RTO). Kreiranjem tehnologije koja sigurno i neprimetno vodi korisnika prema proverenom dobavljaču usluga koga korisnik odabere, Veeam‑ovi korisnici više ne moraju sami kreirati i održavati mesto za oporavak od katastrofe, što znači da mogu značajno da smanje složenost sopstvene IT infrastrukture i troškove vezane za nju. Unapređena funkcionalnost takođe omogućava Veeam‑ovim provajderima cloud usluga da korisnicima ponude brz i siguran DRaaS sa novom ponudom Veeam Cloud Connect Replication.

Upravljanje skladištenjem sigurnosnih kopija je skupo i predstavlja veliki napor za kompanije, što uopšte nije zanemarivo, jer eksponencijalni rast podataka nadmašuje mogućnosti tradicionalnih rešenja da njima upravljaju efikasno i ekonomično. Veeam‑ov novi Unlimited Scale‑out Backup Repository namenjen je upravo rešavanju takvih izazova, smanjivanjem upotrebe hardvera za skladištenje podataka, radikalnim pojednostavljenjem procesa skladištenja podataka i upravljanjem poslovima skladištenja u kompanijama, istovremeno poboljšavajući proces bekapovanja podataka i do dva puta.

Veeam Availability Suite v9 donosi ključnu razliku na tržište DRaaS‑a. Funkcionalnost Veeam Cloud Connect replikacija omogućiće nam da kompanijama svih veličina ponudimo prave usluge za oporavak od katastrofe, sa snažnim SLA‑ovima. Radujemo se što ćemo nastaviti da ispunjavamo svoje obećanje da kompanijama omogućavamo stalnu dostupnost, sa njihovom ProPartner zajednicom svetske klase.

Ian McClarty, predsednik kompanije PheonixNAP

 

Sve veći broj kompanija usvaja posebne procese za upravljanje VMware cloud tehnologijama. S obzirom na to da timovi zaduženi za te procese ostvaruju sve veću zrelost implementacije cloud okruženja, kompanije počinju da razmišljaju o primeni DevOps pristupa, ali ih brine kako će to uticati na njih.

Transformacija načina rada timova zaduženih za cloud infrastrukturu sve je bitnija, a VMware ima alate koji je olakšavaju

Šta je DevOps?

Postoji više interpretacija DevOps‑a. Suštinski, mnoge karakteristike ovog pristupa već postoje u većini cloud organizacija koje dobro funkcionišu. Gledano iz tog ugla, DevOps više izgleda kao evolucija, nego kao revolucija u načinu rada IT sektora kompanija.

DevOps se može posmatrati iz tri ugla – ljudi, procesa i tehnologija. Gledano kroz prizmu odnosa prema ljudima, DevOps je filozofija koja nastoji da razbije tradicionalne organizacione silose, a posebno striktno razdvajanje timova koji se bave razvojem aplikacija i upravljanjem infrastrukturom. Uobičajeno je posmatranje razvojnih timova kao vesnika promena, a administratorskih timova kao čuvara stabilnosti, odnosno kao dva tima sa suprotnim ciljevima, što dovodi do neefikasnosti. DevOps pristup to menja. Kad govorimo o procesima, DevOps u način rada integriše principe agile razvoja. Standardno se agile principi koriste radi kontinualnog kreiranja programskog koda spremnog za produkcijsko okruženje, ali uz DevOps se ovaj način razmišljanja prenosi na upravljanje celom infrastrukturom.

Na kraju, DevOps obuhvata primenu raznovrsnih tehnologija koje omogućavaju efikasniji rad i automatizaciju kad god je ona raspoloživa. Tako se za upravljanje izvornim kodom aplikacija koristi Git, za pregled koda Gerrit, a za upravljanje konfiguracijama alati kao što su Puppet, Shef, Ansible i SaltStack. U tehnološku osnovu za DevOps način rada spadaju i VMware alati vRealize Codestream za objavljivanje aplikacija, kao i vRealize Automation i vRealize Operations za dodeljivanje resursa i praćenje rada infrastrukture.

Više od programera

Timovi za razvoj aplikacija u DevOps filozofiji nisu ograničeni na svoj primarni posao. Programeri usvajaju sve šira znanja, a to obuhvata i pisanje programskog koda vezanog za kompletnu automatizaciju procesa razvoja, pokretanja i upravljanja aplikacijama. To znači da developeri usvajaju znanja koja tradicionalno „pripadaju“ timovima za upravljanje aplikacijama, te da ih primenjuju na cloud servise, odnosno na dodeljivanje resursa (VMware vRealize Automation), automatizaciju podešavanja mreže (VMware NSX) i automatizaciju praćenja rada (VMware vRealize Operations).

Prebacivanje tih aktivnosti sa timova za upravljanje na razvojne timove osnova je „infrastruktura‑kao‑kod“ pristupa, koji je uobičajena osnova za DevOps.

Van zone komfora

Jedna od ključnih odlika, odnosno veština koje su potrebne svim članovima tima jeste sposobnost da se prevaziđu granice između silosa.

Tradicionalne IT organizacije teže da razdvoje timove koji se bave projektovanjem i upravljanjem. To je pristup koji odlazi u zaborav, jer u cloud timovima se različite uloge povezuju i međusobno prožimaju, što ceo tim čini efikasnijim.

To znači da sada programeri kreiraju radne procese koji obuhvataju ne samo pokretanje infrastukture, već automatizuju monitoring i konfigurisanje tokom rada. Deo tima koji upravlja servisima učestvuje u njihovom definisanju, kao i dodeljivanju resursa, a ima i ulogu kontakt‑tačke za rešavanje korisničkih problema. Arhitekte sistema imaju uticaj na defisanje obima i cena servisa koji će biti ponuđeni, iako to nije njihov primarni zadatak.

Ovaj trend postoji već neko vreme, a DevOps pristup ga podiže na sledeći nivo, spajanjem „dev“ i „ops“ timova.

Za poslovne ciljeve

Trend da se funkcionisanje IT timova kompanija usklađuje sa poslovnim ciljevima i uklapa u postojeće procese prisutan je već duže vreme. Sa DevOps filozofijom ugao posmatranja se menja, odnosno pojavljuje se uloga arhitekte servisa koji tumači poslovne zahteve i na osnovu njih postavlja funkcionalne arhitekture, koje doprinose radu cele organizacije. Ide se i korak dalje, pa se aplikacije koje nastaju u IT odeljenju, umesto u svrhu proste podrške, smišljaju sa ciljem da i same donose prihod, pa razvoj aplikacija postaje integralni deo poslovnih procesa. Za kraj, ističemo da je cloud tim koji dobro funkcioniše i već odranije ima uspostavljene mnoge pozitivne odlike potrebne za DevOps spreman za naredni korak,

u kojem će biti angažovan na kontinualnom unapređivanju razvoja i automatizaciji aplikacija i infrastrukture. U tom poslu su im VMware Cloud Native Apps odlična podrška za kreiranje aplikacija optimizovanih za rad u cloud okruženju.

Kako da pripremite tim za DevOps

• Ohrabrite zamenu uloga među ključnim članovima tima, radi sticanja iskustva sa različitim veštinama i funkcijama.
• Kontinualno razvijajte poznavanje rada sa alatima za cloud automatizaciju. To može obuhvatati napredne treninge sa alatima kao što su vRealize Automation i vRealize Operations, kao i razvijanje opštih veština vezanih za analizu i projektovanje.
• Obezbedite postojanje ključnih uloga vezanih za operativne poslove i dodatno ih izložite procesima razvoja aplikacija i upravljanja poslovanjem.
• Razvijajte svest o agile pristupu kroz formalne treninge i/ili kroz isticanje najangažovanijih članova tima.
• Razvijajte veštine vezane za kontinualno pokretanje servisa, npr. kroz pilot‑projekat sa vRealize Codestream rešenjem.

Pierre Moncassin