Bezbednost i zaštita podataka ne predstavljaju samo tehnološki već i poslovni problem. Sa pojavom zloćudnih kodova koji po inicijalizaciji/izvršenju mogu da ugroze kompletnu IT infrastrukturu preduzeća i dovedu do ozbiljnih finansijskih gubitaka, sigurnost postaje goruće pitanje. Svest o tome treba da postoji u svakoj vladi, industriji, svakoj kompaniji, u akademskoj zajednici, a to je nešto što bi trebalo da ima na umu i svaki pojedinac sa pametnim telefonom u džepu.

Moderna tehnologija, od koje danas svakodnevno zavisimo, hteli mi to ili ne, pored svih prednosti donosi sa sobom i niz opasnosti. Zbog toga je briga o informacionoj bezbednosti postala nerazdvojni deo tehnološkog napretka. Ukoliko želimo da razvoj tehnologije i njenih alata idu napred, doprinoseći našem poslovanju, u tome ćemo uspeti samo ako se na pravi način zaštitimo.

Na našoj konferenciji će vas najeminentniji stručnjaci iz oblasti bezbednosti, bekapa i arhiviranja podataka, iz Srbije i regiona, upoznati sa bezbednosnim rešenjima, proizvodima i uslugama kojima možete zaštititi vaše poslovanje.

Ako se osvrnemo na iskustva sa prošlogodišnje Security konferencije, na kojoj je vladalo veliko interesovanje za Akt o bezbednosti, upravljanje identitetima, sprečavanje unutrašnjih pretnji, end-to-end i endpoint bezbednosna rešenja, može se videti koja to pitanja najviše zanimaju stručnu javnost. Te teme ćemo ove godine još detaljnije razraditi i nadograditi. Ne smemo zaboraviti ni aktuelnu temu – Opštu uredbu o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR), koja stupa na snagu u maju ove godine, kao i na rešenja za kompletnu bezbednost na najvišem mogućem nivou koja će se pojaviti u najskorijoj budućnosti.

Saznajte koji je najbolji način da izgradite vašu bezbednosnu platformu i poštedite sebe mogućih muka sa najrazličitijim malicioznim pretnjama.

The post PLAN A: BEZBEDNOST NEMA ALTERNATIVU appeared first on Business&IT.

Detaljnu analizu IT infrastrukture kompanije sa predlozima za poboljšanje čini čitav niz aktivnosti:

Identifikacija svih relevantnih tehnologija koje se koriste u informacionom sistemu kompanije.
Analiza kompanijskih data centara koji su u upotrebi sa aspekta bezbednosti, fizičke i logičke sigurnosti, protivpožarne zaštite, mogućnosti nadogradnje/rekonstrukcije itd.
Analiza disaster recovery rešenja i koncepta za kontinuitet poslovanja.
Analiza starosti, kapaciteta i mogućnosti nadogradnje/zamene serverske i storidž infrastrukture koja se koristi u kompaniji i na kojoj se nalaze poslovne aplikacije i podaci.
Analiza virtuelne infrastrukture koja se koristi sa aspekta mogućnosti unapređenja, konverzije u privatnu cloud infrastrukturu, mogućnost upotrebe softverski definisanih mreža itd.
Analiza mrežne i komunikacione opreme (aktivne i pasivne) sa aspekta tipa komunikacija i kvaliteta, brzine prenosa podataka, starosti opreme, mogućnosti proširenja, sa dodatnim analizama (zastupljenost, verzije, tip održavanja, starost itd.).
Analiza sistemskog softvera i operativnih sistema koji se koriste u kompaniji, kako na produkcionom, tako i na razvojnom i testnom okruženju, sa dodatnim analizama (zastupljenost, verzije, tip održavanja, starost itd.).
Analiza baza podataka koje su u upotrebi, kako na produkcionom, tako i na razvojnom i testnom okruženju za poslovne i ostale aplikacije.
Analiza infrastrukturnih aplikacija, kao što su sistemi za bekap, monitoring, upravljanje i automatizaciju poslova (print management, job management).
Identifikacija ljudskih resursa koji podržavaju informacioni sistem kompanije.
Identifikacija i analiza okvira za upravljanje sigurnošću informacionog sistema sa aspekta: fizičkog pristupa, logičkog pristupa, sigurnosnih standarda, antivirusne i DLP zaštite, zaštite operativnih sistema, baze podataka i mrežne infrastrukture.
Sve navedene analize su, po oceni COMING-ovih eksperata, neophodne da bi se dobio potpun uvid u trenutno stanje IT infrastrukture i napravio održiv plan za dalji razvoj, poboljšanje i simplifikaciju IT infrastrukture kompanije.

Izvođenje analize IT infrastrukture

Za potrebe ovakvih projekata COMING je razvio sopstvenu metodologiju, podržanu odgovarajućim softverskim alatima koji se koriste tokom izvođenja analize, u fazi pisanja preporuka i u daljem životu rešenja.

Alat se bazira na CMDB konceptu, sa jedne strane, a sa druge na relacionim bazama i na BI analitici, koja uz pravilan izbor atributa omogućava da se izvrši detaljna analiza sistema i na osnovu nje donesu pravilne odluke. U alat su ugrađeni decenijsko ekspertsko znanje i iskustvo COMING-ovih inženjera, najbolja svetska praksa i konkretni projekti koji su pomoću njega realizovani.

Navešćemo samo neke rezultate koji se mogu dobiti iz sistema:

CMDB;
topologija sistema podrške;
topologija fizičke infrastrukture;
topologija virtuelne infrastrukture;
korelacije između pojedinih gradivnih elemenata, sistema podrške, normativno-tehničkih dokumenata;
detaljna analitika gradivnih elemenata sistema.
COMING je spreman da alat i metodologiju koje je razvio na bazi višegodišnjeg iskustva prilagodi potrebama vaše kompanije i za potrebe projekata ovog tipa obezbedi da se analiza i predlozi za poboljšanje, optimizaciju i simplifikaciju dobiju na osnovu činjenica, a ne pretpostavki. Takođe, COMING može da obezbedi workshop na kome zajedno sa našim inženjerima možete proći kroz vaš slučaj, definisati dodatne potrebe i kreirati simulaciju rešenja za vašu kompaniju.

Na kraju teksta može se videti nekoliko ilustracija koje prikazuju sam softverski alat i njegove pojedine elemente.

Analiza IKT sistema

Bez pravilne i pravovremene, odnosno kontinuirane analize sistema ne može se raditi, ni planirati efikasna i ekonomski opravdana konsolidacija sistema. Potrebno je razumeti da konsolidacija sistema nije pojedinačni događaj, već proces koji je najbolje vršiti iterativno, planski, usklađeno sa potrebama i mogućnostima kompanije. Alat i metodologija koje smo pokušali da predstavimo obezbeđuju vam „popis“ osnovnih IT sredstava, katalog vaših IT servisa (aplikacija), kao i veze koje se uspostavljaju između pomenutih entiteta. Za potrebe razumevanja i interpretacije ovih podataka COMING je razvio uslugu Analiza IKT sistema, koja vam pomaže da pravilno tumačite rezultate koje dobijate iz sistema, pa tako pravilno definišete i vaše potrebe, što se kasnije, kroz plan projekta konsolidacije, mapira na potrebna tehnološko-tehnička i aplikativna rešenja.

Slobodan Malbašić

The post ANALIZA INFRASTRUKTURE – PUT DO EFIKASNE KONSOLIDACIJE SISTEMA appeared first on Business&IT.

Članak „IT nije bitan“ Nikolasa Kara, objavljen 2003, izazvao je pravu lavinu reakcija, kako iz kruga ljudi koji se profesionalno bave IT-jem, tako i „običnih“ korisnika i menadžmenta. Bez obzira na to što se bura brzo stišala, članak ni posle petnaestak godina nije izgubio na relevantnosti. Naprotiv, rekli bismo da poslednjih godina postaje sve aktuelniji. Stvar je samo u tome da ga treba čitati sa malo više suptilnosti i interpretirati ga u novim okolnostima.

Šta je Karova osnovna tvrdnja? IT postaje roba široke potrošnje, prateći razvojni put starijih tehnologija, kao što su proizvodnja i distribucija električne energije, telefonija i druge. Tvrditi danas da preduzeće stiče konkurentsku prednost elektrifikacijom i uvođenjem telefona zvuči više nego smešno. Međutim, setite se da je mobilni telefon star svega dvadesetak godina! Ako ovu analogiju primenimo na IT, u trenutnoj fazi životnog ciklusa u kojoj se tehnologija nalazi, osnovna Karova ideja postaje, rekli bismo, samorazumljiva. Ko danas može da tvrdi da ima prednost nad konkurencijom zato što ima računar i koristi Microsoft Excel i elektronsku poštu, ili – što izgleda malo komplikovanije – ima implementiran standardni ERP softver?

Sve ovo tipično je za fazu komoditizacije (rogobatno zvuči!) – pretvaranja IT proizvoda u robu široke potrošnje. Ipak, treba biti malo oprezniji: to što su komponente od kojih se informacioni sistem gradi uobičajene i standardizovane ne znači i da će svi informacioni sistemi napravljeni od takvih komponenata biti isti. Ono što i dalje obezbeđuje konkurentsku prednost jeste, zapravo, sposobnost informacionog sistema da integriše i automatizuje poslovne procese preduzeća i da ih čak – što uviđamo poslednjih godina – radikalno transformiše u nov poslovni model (opet jedan rogobatan kolokvijalni izraz koji se često koristi: uberizacija).

Otuda i naša smelost da iznesemo tvrdnju da Novi IT gradi platformu za poslovanje preduzeća (i obezbeđuje prednost nad konkurencijom, u krajnjoj liniji) primenom standardnih komponenata na kreativan i – zašto ne reći – nestandardan način. On to može samo ako je duboko ukorenjen u samoj biti poslovanja preduzeća i ako deluje kao inovator i integrator.
Osnovna ideja iza Novog IT-ja zapravo je pozajmljena iz savremene poslovne prakse: preduzeća se sve više (ili čak, da budemo radikalniji, gotovo isključivo) fokusiraju na core poslovne procese – samo jezgro poslovanja, ono što preduzeće radi bolje od konkurenata. Sve ostalo je predmet minimiziranja troškova i prepuštanja operacija onima kojima su te aktivnosti core, npr. pravnih poslova advokatskim kancelarijama (da provirimo malo izvan IT sveta).

Novi IT, tj. IT menadžment treba, dakle, da se usredsredi na core IT, a ostale operacije i elemente IS-a (infrastrukture) poveri mreži partnera koji ih mogu obaviti pouzdanije i jeftinije.

Argument za ovu tvrdnju je prilično jednostavan: IT mora biti fokusiran na iste probleme, procese, rešenja kao i menadžment preduzeća. Dakle, core IT mora da se bavi core poslovnim procesima i njihovom integracijom. Za ostalo nema dovoljno resursa, niti veština.

Slojevita arhitektura informacionog sistema

Pre no što odgovorimo na pitanje od čega se sastoji core IT, ukratko ćemo prikazati strukturu savremenog informacionog sistema, tj. infrastrukturu tipičnog preduzeća. Arhitektura IT sistema je slojevita i čine je, ako počnemo „odozdo“:

infrastruktura data centra;
infrastruktura za računanje (computing), skladištenje podataka (storage) i mreže (interkonektivnost);
virtuelna infrastruktura;
sistemska infrastruktura (operativni sistemi i biblioteke);
infrastruktura kontejnera;
infrastruktura za aplikacije (baze podataka itd., ali ne i sami podaci);
integraciona platforma (alati za povezivanje/orkestriranje aplikacija);
aplikacije (standardne, tj. konvencionalne i nestandardne, na primer: ERP, CRM itd.);
pristupni sloj i uređaji krajnjih korisnika (mobilni i drugi uređaji, vrlo heterogeni)
Nekako „poprečno“, dakle kroz sve slojeve, provlače se funkcije menadžmenta, administracije, nadzora i bezbednosti.

Koji su od nabrojanih „prirodni kandidati“ za core IT? Koje osobine su tipične za core i non-core?

Non-core IT – da počnemo od lakšeg

Ako se prisetimo Karove argumentacije i primenimo je na savremeni IT, kandidati „iskaču“ iz kutije sami od sebe: data centar, serverska, storidž i mrežna infrastruktura, virtuelna, sistemska i kontejnerska infrastruktura, infrastruktura za aplikacije, integraciona platforma, standardne poslovne aplikacije, pristupni sloj (menadžment i monitoring).

Odlike koje moraju da poseduju ovi slojevi (i komponente/podsistemi od kojih se sastoje) su, pre svega, visoka dostupnost i niski troškovi korišćenja i upravljanja. Dakle, tipični „kandidati“ čiju izgradnju, isporuku i održavanje treba poveriti spoljnim isporučiocima (partnerima).

Način isporuke/implementacije može biti različit, od sopstvene infrastrukture (privatni oblak) do korišćenja usluga iz javnog oblaka, ili – kako je danas najčešće – u hibridnom oblaku (kombinacija prethodne dve mogućnosti), pa sve do isporuke usluga od strane više cloud provajdera, tzv. multicloud. Takođe, migracija ka jednom ili drugom rešenju je proces, koji može da traje i više godina i diktiran je, pre svega, ekonomskim parametrima.
Prilično je jasno do navedene funkcionalne celine teško mogu biti izvor nekakve konkurentske prednosti. Važno je, pre svega, da su dostupne, jeftine (što ne znači obavezno najjeftinije, već sa najpogodnijim odnosom performansi i cene), sveprisutne i „nevidljive“.

Drugim rečima, IT menadžment treba da izgradi mrežu partnera koja mu omogućava da „zaboravi“ na navedene funkcije i da se posveti onome što čini core IT.

Non-core IT – „kandidati“ koji nisu sasvim očigledni

Posebnu pažnju zaslužuju servisi koje manje-više svi na prvi pogled svrstavamo u core, kao ERP ili CRM. Ipak, jasno je da implementacija standardnog ERP rešenja danas nije ništa neobično, niti naročito napredno – takvih implementacija ima u svim granama industrije, kod nas na desetine, u svetu na hiljade. Iako aplikacije kao što je ERP (finansije, logistika, ljudski resursi) čine osnovu IS-a preduzeća, radi se o standardnim, dobro poznatim rešenjima i konceptima starim preko 40 godina. Takođe, standardizovan softver podrazumeva i standardne usluge konsaltinga/implementacije, predvidljivu i postojanu podršku i dr. Zapravo, sve ove karakteristike ukazuju da, bez obzira na to što se radi o aplikaciji kritičnoj za poslovanje, ona ima sve odlike komoditi rešenja. Nije loše takve servise prepustiti partnerima, jer je interno vrlo teško razviti i održati željeni nivo ekspertize uz prihvatljive troškove. Sa druge strane, trebalo bi da rezultati budu prilično izvesni. Novi IT bi za ovakve servise trebalo da razvije ekspertizu koja se tiče organizacione strukture, integracije procesa, kvaliteta podataka.

Sledeći primer je sistem za razmenu elektronske pošte i/ili kolaboraciju. Ovde je situacija još jasnija: ovaj servis se uzima zdravo za gotovo, kao deo standardne IT infrastrukture. I da ne nabrajamo dalje, „kandidata“ koje na prvi pogled i nismo očekivali ima dosta.

Core IT funkcije, ili šta „ostaje“ Novom IT-ju

Suština koncepta nije u tome šta „ostaje“ kada se izvrši outsourcing navedenih funkcija, već šta zaista ne može da se prepusti nikom drugom. Core IT, dakle, čine upravo takve funkcije: strateška usklađenost sa razvojem poslovanja preduzeća, portfolio aplikativnih rešenja koja pokrivaju sve core procese, arhitektura i orkestracija integracije aplikacija, SLA monitoring i upravljanje partnerima/troškovima, arhitektura bezbednosti i – napokon – upravljanje edukacijom korisnika.

Ovakav pristup trebalo bi da rastereti IT menadžment (i ceo IT) i otvori mu prostor za inovacije. IT menadžer mora da postane partner generalnom direktoru i saradnicima u modelovanju poslovanja i ključnih poslovnih procesa. Sa druge strane, on treba da „vreba“ priliku, koja se ne ukazuje tako često, da bude lider u kreiranju promena koje samo poslovanje mogu transformisati iz korena, kao što je, na primer, online trgovina transformisala čitav proces prodaje. (Kada bismo samo znali šta bi sve to moglo da bude, prvi bismo to iskoristili!)

Nove core funkcije na non-core infrastrukturi

U ovu kategoriju spadaju sasvim nova rešenja, na samom pročelju IT razvoja poslednjih godina. Tu je prediktivna analitika – primena statističkih analiza na masivnim skupovima podataka, radi analize prodaje, ponašanja potrošača i sl. Zatim, primena rešenja iz domena veštačke inteligencije, na primer: prepoznavanje prirodnih jezika i govora radi poboljšanja interakcije sa kupcima/potrošačima, mašinsko učenje – automatski odgovori algoritama na složene događaje u okruženju, usmereni ka pravovremenom informisanju i uticaju na odluke potrošača, pravilnom klasifikovanju i kategorisanju potrošača na osnovu velikog broja relevantnih atributa. Napokon, tu spada i korišćenje alata za proširenu realnost radi poboljšanja produktivnosti, tačnosti zaposlenih i sl.

Ovi novi servisi su široko dostupni u oblaku i nije ih moguće implementirati na sopstvenoj infrastrukturi, sem u izuzetnim slučajevima. Sa druge strane, to ne bi ni imalo efekta jer se ovi servisi oslanjaju na javno dostupne masivne podatke na internetu (web sajtovi, društvene mreže i dr.).

Dakle, polje dejstva IT menadžera širi se praktično neograničeno. Novi IT mora da prihvati izazove i rizike da bi iskoristio prilike koje ove nove tehnologije nude onima koji su spremni i sposobni da ih iskoriste.

U potrazi za partnerima

Posledica izloženog pristupa je manje-više očigledna: da bi se išlo napred sa poslovnim zahtevima/mogućnostima neophodno je obezbediti „pozadinu“. Kao što smo već rekli, tu je uloga IT menadžmenta ključna za pronalaženje partnera u pouzdanoj isporuci preuzetih servisa.

COMING je, uvereni smo, jedan od lidera u praktikovanju navedenog koncepta i isporuci pouzdanih servisa u svim nabrojanim formama. Koncept se razvija i uspešno primenjuje u više desetina preduzeća, kod nas i u regionu, tako da možemo, bez lažne skromnosti, da kažemo da smo pioniri u kreiranju platforme za izgradnju Novog IT-ja.
Jednostavno: vaš non-core IT je naš core. I više od toga, spremni smo da vam pomognemo u daljoj IT transformaciji, jer se okruženje neprestano menja.

Ukratko, šta čini portfolio standardnih usluga koje COMING nudi svojim klijentima?

Implementacija, transformacija i migracija IT infrastrukture – od privatne, preko hibridne, do javne cloud usluge.
Usluge u oblaku, od infrastrukture do standardnih aplikacija, uz garantovanu podršku.
Implementacija standardnih poslovnih aplikacija (SAP ERP, MS Dynamics NAV, CRM i druge).
Razvoj aplikativnog softvera prema specifikacijama kupca.
Usluge u domenu bezbednosti – od politike, preko procedura, do sistema za zaštitu.
Vidi se da portfolio usluga dosta dobro prati paradigmu Novog IT-ja. COMING na sebe preuzima standardne usluge i operacije koje korisnici ne mogu više ekonomično da realizuju u sopstvenom aranžmanu i/ili za to nemaju dovoljan broj izvršilaca.

Naravno, Novi IT je koncept koji se neprekidno razvija. Ono što danas predstavlja naprednu uslugu i moguću konkurentsku prednost koju preduzeća pokušavaju da prigrabe za sebe, već sutra će biti standardne, da ne kažemo „komoditi“ usluge.

Stoga su trenutno u razvoju napredne usluge, koje smo prethodno okarakterisali kao „Nove core IT“ usluge, koje bi uskoro trebalo da budu pred vama.

Miroslav Kržić

Nešto više o integraciji aplikacija i podataka

Ovo je posebno interesantan segment core IT funkcija, iako se u praksi često zanemaruje. Zapravo, sloj za integraciju predstavlja infrastrukturu Novog IT-ja, dok tradicionalna infrastruktura ostaje „zakopana“ duboko ispod.

Koncept integracije dramatično je napredovao poslednjih godina i od ad hok rešenja zasnovanih na razmeni fajlova među aplikacijama, preko previše kompleksnog modela web servisa (SAO), transformisao se u upravljanje programskim aplikativnim interfejsima (API). Ovaj novi koncept IBM naziva API ekonomijom: s jedne strane dobro definisani i dokumentovani interfejsi, iza kojih stoje servisi (bez obzira na tehnologiju implementacije i lokaciju – sopstvenu ili u javnom oblaku) i moćni i (ne sasvim) jednostavni skripting jezici za automatizaciju, uz čitav niz naprednih servisa za pouzdanu i garantovanu razmenu poruka i sl.

Arhitektura jednog modernog rešenja koje zastupa COMING (MuleSoft) sastoji se od tri integraciona sloja:

API sloj za povezivanje sa tradicionalnim i novim aplikacijama;
API sloj za orkestraciju aplikacija i razmenu poruka;
API sloj za upravljanje i razmenu podataka sa krajnjim korisnicima.
Novi IT je, zapravo, vlasnik ovakve infrastrukture i isporučiocima aplikacija zadaje infrastrukturne standarde koje treba da zadovolje isporučeni servisi: dobro definisan i dostupan API (za one koje interesuje tehnologija: RESTful). Time platforma za upravljanje, tzv. orkestriranje postaje platforma za automatizaciju i integraciju poslovnih procesa i korisnika u preduzeću.

The post TRANSFORMACIJA IT FUNKCIJE appeared first on Business&IT.