Kombinujući znanja i iskustva u domenu poslovnih aplikacija i tehnoloških rešenja, te imajući u vidu veliki broj korisnika različitih potreba i iz različitih industrija, SAP Cloud tehnologija je danas lako dostupna u svakodnevnom poslovanju.

SAP‑ovu ponudu u domenu cloud tehnologije čine: cloud platforma, servisi, aplikacije (SuccessFactors, ARIBA) i upotreba vodeće poslovne mreže kupaca i dobavljača na cloud tehnologiji (ARIBA). SAP cloud tehnologija omogućava pojednostavljenje postojeće IT arhitekture klijenata i obezbeđuje značajno snižavanje IT troškova upotrebom softverskih rešenja kao servisa. Ona omogućava i maksimalni nivo bezbednosti i zaštite podataka, kao i vrhunske performanse u izvršavanju poslovnih aplikacija.

SAP HANA Enterprise Cloud

Brzina SAP HANA tehnologije ili jednostavnost SAP cloud tehnologije? Nema potrebe da se bira između ovo dvoje, kada se može istovremeno raditi i brzo i jednostavno!

SAP je danas u mogućnosti da korisnicima ponudi SAP HANA tehnologiju i u cloud okruženju. U zavisnosti od preferenci i potreba korisnika, cloud okruženje može biti javno, privatno ili hibridno (kombinovani model). Uz SAP HANA Enterprise Cloud dobija se end‑to‑end infrastruktura bazirana na cloud poslovanju, uz mogućnost korišćenja svih potrebnih servisa za upravljanje softverskim rešenjima, kao što su ERP (Enterprise Resource Planning), CRM (Customer Relationship Management) i BW (Business Warehouse). Pored toga, moguće je koristiti i aplikacije drugih kompanija, bez obzira na to da li su one interno razvijene ili su partnerska rešenja.

Mogućnost izvršavanja poslovnih transakcija upotrebom SAP HANA Cloud platforme važna je posebno za takozvane veoma osetljive poslovne aplikacije, kao što su SAP Business Suite i SAP Business Warehouse, ili pak neke od eksternih aplikacija. SAP HANA Enterprise Cloud donosi sa sobom mogućnost dobijanja takozvanog „elastičnog cloud sistema“, koji je u potpunosti prilagodljiv veličini kompanije i potrebama korisnika.

Sa SAP HANA Enterprise Cloud tehnologijom klijenti su u mogućnosti da izvršavaju poslovne transakcije i da analiziraju poslovanje u realnom vremenu, kao i da svedu rizik poslovanja na najmanju moguću meru.

Korisnici SAP HANA Enterprise Cloud tehnologije mogu značajno da skrate potrebno vreme do dobijanja efekata upotrebe SAP „in‑memory“ tehnološke inovacije i poslovanja u cloud okruženju. Ova tehnološka platforma je maksimalno proširiva, spremna za korisničku upotrebu, dostupna 24 sata dnevno 365 dana u godini. Istovremeno, ovo je tehnologija sa najvišim nivoom bezbednosti podataka i sigurnosti od neovlašćenog pristupa, koju takođe karakteriše visok nivo raspoloživosti servisa za administriranje aplikacija, baziranih na iskustvu iz proteklih više od 40 godina prisustva u domenu poslovnih aplikacija.

SAP HANA Enterprise Cloud sastoji se od četiri osnovne komponente servisa za administriranje aplikacija, i to: usluga monitoringa rada sistema, implementacije rešenja i migracije, cloud servis i servis za upravljanje poslovnim aplikacijama. SAP omogućava upotrebu SAP HANA Enterprise Cloud‑a bilo kroz SAP‑ove data‑centre širom sveta ili kroz data‑centre partnerskih kompanija.

Prva SAP Cloud platforma u Srbiji

COMING (Computer Engineering), SAP‑ov partner, pruža SAP Cloud servise na svojoj cloud infrastrukturi. Ova platforma je dostupna i postojećim korisnicima koji imaju implementirano SAP, ERP i BI rešenje i ostale kritične poslovne aplikacije. Pored toga, ova platforma je dostupna i korisnicima koji tek ulaze u proces implementacije ovih rešenja i ostalih aplikacija.

Na ovaj način mnoge firme koje nisu imale investicioni potencijal da uđu u ovakve projekte moći će, bez investicionih ulaganja, sebi da priušte ovo rešenje. Uvođenje SAP‑a će zasigurno poboljšati njihove poslovne performanse, povećati konkurentnost, profitabilnost i efikasnost. Korisnici će za implementaciju ovog sistema u cloud‑u imati jedino obavezu plaćanja na mesečnom nivou, po obimu korišćenja servisa. Procenjuje se da će ovakav način pružanja servisa biti i do dva puta jeftiniji u odnosu na tradicionalni način isporuke SAP platforme, a COMING će do kraja ove godine obezbediti dodatne promotivne cene za prve korisnike koji budu izmestili svoje SAP poslovanje u računarski oblak.

Dosadašnje iskustvo COMING‑a u pružanju cloud usluga potvrđuje visok nivo raspoloživosti i pouzdanosti servisa u cloud‑u, s dostupnošću većom od garantovane, a koja u ukupnom petogodišnjem periodu iznosi 99,994%.

Goran Nikolić

 

Funkcionisanje IT sektora ima sve veći uticaj na poslovanje kompanija. Brz razvoj IT infrastrukture, kao i web i aplikativnih tehnologija, utiče na sve veća očekivanja korisnika poslovnih usluga, koja često premašuju kapacitet internih i eksternih IT resursa.

Na krajnje iskustvo korisnika poslovne usluge više nije moguće uticati samo uspešnim upravljanjem IT infrastrukturom, već se taj uticaj neraskidivo povezuje s kvalitetom IT servisa. Za efikasno upravljanje IT servisima i visok kvalitet IT usluge neophodno je efikasno i integrisano upravljanje procesima, ljudima i IT infrastrukurom. Na taj način postiže se kontinuirano unapređenje nivoa IT servisa. Upravljanjem IT servisima se, pored kvaliteta IT servisa, ostvaruje optimizacija upotrebe resursa i unapređuje efikasnosti poslovanja.

Postoji veliki broj poslovnih okvira, metodologija, standarda i alata čijom se primenom ostvaruje efikasno upravljanje IT servisima. Neki od najznačajnijih su:

• ITIL – najboljasvetskapraksauupravljanjuITservisima
• COBIT – kontrolni okvir koji nudi referentni procesni model za IT poslovanje
• CMMI – najbolja praksa za unapređenje procesa, akvizicije i održavanja proizvoda i servisa
• Balanced scorecard – alat koji pomaže i prati izvršenje strategije kroz finansijske i nefinansijske mere
• SIX Sigma – metodologija za unapređenje procesa
• ISO/IEC 20000 – standard za upravljanje IT servisima
• ISO/IEC 27001 – standard za upravljanje sigurnošću informacija.

Pre svega ITIL

Od navedenih, ITIL je globalno najšire prihvaćen i najobuhvatniji okvir za upravljanje IT servisima. ITIL obuhvata sve oblasti IT poslovanja, grupisane po oblastima životnog ciklusa servisa, počevši od strategije, preko dizajna, tranzicije, isporuke, do unapređenja servisa.

Strategijom su obuhvaćeni procesi koji opredeljuju koje će IT servise kompanija pružati korisnicima, kao i koji kapacitet i sposobnosti će biti potrebni da bi se postigli željeni kvalitet i performanse servisa. Dizajnom su obuhvaćeni procesi kojima se upravlja kreiranjem novih i izmenom ili unapređenjem postojećih servisa, tako da mogu da odgovore na korisničke zahteve. Tranzicija obuhvata procese koji se bave razvojem servisa i njihovim uvođenjem u produkciju, kao i koordinacijom aktivnosti u vezi s upravljanjem izmenama samih servisa i IT procesa kojima kompanija upravlja.

Isporuka se odnosi na procese kojima se postiže efektivna i efikasna svakodnevna isporuka servisa krajnjim korisicima. To uključuje ispunjavanje standardnih zahteva korisnika, rešavanje incidenata u funkcionisanju servisa, rešavanje problema u radu, kao i obavljanje rutinskih operativnih aktivnosti. Kontinuiranim unapređenjem obuhvaćeni su procesi kojima se neprekidno unapređuju efektivnost i efikasnost samih servisa i IT procesa za upravljanje IT poslovanjem.

Dva ISO standarda

ISO/IEC 20000 je prvi i za sada jedini formalni internacionalni standard koji se bavi svim aspektima upravljanja IT servisima. Tesno je povezan sa ITIL‑om, ali je opsegom uži. Veza nije kontrolnog već konceptualnog tipa, odnosno ispunjenje zahteva standarda nije direktno vezano za primenu konkretne ITIL preporuke. ISO/IEC 20000 se sastoji od nekoliko delova, od kojih prvi, ISO/IEC 20000‑1:2011, sadrži obavezne zahteve, dok ostali delovi sadrže preporuke i uputstva koji nisu obavezujući ali mogu pomoći u realizaciji sistema za upravljanje IT servisima.

ISO/IEC 20000 sertifikat je potvrda kompaniji koja nabavlja IT uslugu da je kompanija koja poseduje sertifikat sposobna da konzistentno isporučuje dogovoreni kvalitet servisa. S druge strane, kompanija koja pruža IT uslugu sertifikatom dokazuje da je sposobna da efikasno upravlja funkcionalnostima i performansama servisa koje nudi kroz sve životne faze servisa.

S druge strane, implementacijom ISO/IEC 27001 standarda kompanija uvodi strukturiran i održiv pristup u zaštiti informacija kao imovine od posebnog značaja za kompaniju. Ispunjavanjem zahteva ISO/IEC 27001 kompanija potvrđuje da u potpunosti vlada sistemom za upravljanje sigurnošću informacija, koji obezbeđuje poverljivost, integritet i dostupnost informacija. Korisnicima i zainteresovanim stranama standard garantuje da su njihove informacije zaštićene i obezbeđene od oštećenja, gubitka ili zloupotrebe. Bez obzira da li su informacije generisane ili primljene od drugih, da li se čuvaju u sistemu ili se dalje prenose ručno ili elektronski, sistem za upravljanje sigurnošću informacija obezbeđuje kontrolu i upravljanje informacijama u skladu s procenjenim rizikom.

ISO se bavi razvojem internacionalnih standarda, ali ne i sertifikacijom ili akreditacijom za bilo koji od njih. Sertifikacijom se bave eksterna sertifikaciona tela, koja su uglavnom privatna. Indirektno, ISO Committee on Conformity Assessment (CASCO) bavi se izradom različitih standarda u vezi sa sertifikacionim procesom. Ovi standardi sadrže internacionalno usklađen koncenzus dobrovoljnih kriterijuma koje treba poštovati u postizanju dobre prakse u sertifikaciji. Kompanije koje se bave sertifikacijom na konzistentan i transparentan način obično to rade u skladu sa CASCO standardima, kao što je ISO/IEC 17021, po kome se vrši ocena organizacija koje se bave procenom i sertifikacijom menadžment‑sistema kao što su ISO/IEC 20000‑1:2011, ISO/IEC 27001:2013 i ISO/IEC 17024, po kojima se ocenjuju organizacije koje se bave sertifikacijom obučenosti i sposobnosti pojedinaca.

Sertifikacija

Kompanijama koje su zainteresovane za ISO sertifikaciju preporučuje se da razmotre više sertifikacionih tela, kao i da izaberu internacionalno prepoznatljivu akreditacionu šemu, čime potvrđuju kvalitet sertifikacionog procesa i dugoročno utiču na prihvatljivost svog sertifikata u poslovnom okruženju.

Na stranici Internacionalnog akreditacionog foruma (IAF) zainteresovani mogu da se informišu o nacionalnim akreditacionim telima, a preko njih o akreditovanim sertifikacionim telima u zemljama članicama foruma. Na ovoj stranici nalazi se i dogovor IAF MLA koga sve članice foruma moraju da se pridržavaju. U njemu se nalaze detalji o statusu i pravilima akreditacije za ISO standarde. Tako se može proveriti i da li sertifikaciono telo implementira ISO/IEC 17021:2011.

Proces sertifikacije je dugoročni program, koji se mora realizovati u više faza ili kroz više projekata. Kompleksnost i trajanje realizacije programa zavise od kompleksnosti same kompanije, što zahteva značajne resurse. Implementacija standarda sprovodi se obično paralelno sa implementacijom nekog okvira kao što je ITIL i alata za upravljanje IT servisima. Ne postoje brza rešenja. Kompanije koje žele da implementiraju ISO/IEC 20000 moraće da promene način IT poslovanja, što će zahtevati prelazak sa upravljanja IT infrastrukturom na upravljanje IT servisima.

Preporuka ja da se sertifikacioni proces za ISO/IEC 20000 i/ili ISO/IEC 27001 realizuje kroz nekoliko koraka. Najpre ide procena trenutnog stanja u odnosu na zahteve standarda. Ovaj posao zahteva kvalifikacije iz oblasti upravljanja servisima. Sledi kreiranje plana realizacije, koji obuhvata izbor, obuku i implementaciju referentnog okvira za upravljanje servisima i implementaciju unapređenja potrebnih da se ispune zahtevi. Potom se implementira sistem za upravljanje IT servisima (ISO/IEC 20000) i/ili sistem za upravljanje sigurnošću informacija (ISO/IEC 27001). Nakon toga sledi i sertifikacija.

Siniša Simić

 

Glavna prednost Check Point Secure Web Gateway-a je što u potpunosti štiti infrastrukturu Data Centra od interneta. Ovo je moguće jer alat pruža mogućnost pristupa samo odobrenim podacima, odličnu izolaciju interne poslovne mreže od eksternih mreža, filterima smanjen rizik od neadekvatnih sadržaja i jedinstveni način upravljanja.

Check Point Software Technologies Ltd. Je internacionalna komapnija rasprostranjena širom sveta koja svojim korisnicima pruža bezkompromisnu zaštitu protiv bilo kakvih pretnji koje dolaze sa inetneta. Ova kompanija već godinama pravi uspešnu kombinaciju između ljudi, pravila i inovacija kako bi svojim klijentima pružila zaštitu koja je u skladu sa njihovim poslovanjem. Referentna lista ove kompanije broji više desetina hiljada klijenata širom sveta.

Check Point Secure Web Gateway (SWG) je alat, za obezbeđenje Web 2.0 mreže, koji osvaja svet. Čak su i korisnici Thret Management Gateway alata, kada je Microsoft proglasio prekid rada sa njim, u SWG‑u pronašli kompatibilno rešenje.

Prednosti Check Point‑a

Glavna prednost Check Point‑ovog rešenja je što u potpunosti štiti infrastrukturu Data Centra od interneta. Ovo je moguće jer alat pruža mogućnost pristupa samo odobrenim podacima, odličnu izolaciju interne poslovne mreže od eksternih mreža, filterima smanjen rizik od neadekvatnih sadržaja i jedinstveni način upravljanja.

Kompanija Miercom, nezavisna inženjerska laboratorija za tehnološku sertifikaciju, lider u industriji interneta i telekomunikacija, je proglasila Check Point‑ov SWG za proizvod koji generiše najbolje rezultate sa milion sajtova svrstanih u različite kategorije nepoželjnih sajtova. Ovakav izveštaj Miercom je objavio 4. Marta tekuće godine. Podaci navedeni u izveštaju su 91,3% efektivnosti u URL kategorizaciji; 97,1% učinak u blokiranju aplikacija za 3000 jedinstvenih protokol/aplikacija kombinacija; tačnost URL filtera sa učinkom od 97,1% blokiranih sajtova za odrasle i 93,4% sajtova iz kockarske kategorije, najviši stepen u aplikativnoj funkcionalnosti.

Karakteristike alata

URL filtriranje je u stvari kontrola pristupa sajtovima po kategorijama, korisnicima, grupama korisnika i mašinama sa tehnologijom baziranom na poslovanju u računarskom oblaku. Prednost je stalno osvežavanje sa novim sajtovima za podršku produktivnosti zaposlenih.

Kontrola aplikacija – Kontrola pristupa za preko 5000 aplikacija i oko 300 000 društvenih mreža stavlja Check Point‑ovo rešenje na prvo mesto među alatima za upravljanje aplikacijama. Granularna politika bazirana na identifikaciji korisnika ili grupe korisnika sa određenim ovlašćenjima, obezbeđuje kontrolu kompanije nad korišćenjem instant poruka, video striminga, VoIP, igrica i drugih aplikacija i dodataka koji utiču na efikasan rad zaposlenih.

Antivirus – SWG gradi kooperativnu mrežu koja podrazumeva mogućnost zaustavljanja zloćudnih sadržaja pre nego što stignu da u stvarnom vremenu ostave virusne potpise na sistemu korisnika. Rešenje je sposobno za Identifikaciju 4,5 miliona zloćudnih potpisa i 300 000 zloćudnih sajtova, a poseduje i stalno‑obnavljajuću mrežu senzora za odbrambenu inteligenciju.

SmartEvent – SmartEvent podrazumeva brzo zaustavljanje događaja kritičnih za sigurnost sistema uz pomoć jedinstvenog sistema za upravljanje ovakvim događajima koji ih prepoznaje dok su u toku. Ovaj sistem obezbeđuje i sliku o trendovima, statističkim podacima i mapama o sigurnosnom statusu.

Dodavanje funkcionalnosti po potrebi – Check Point‑ov SWG daje mogućnost dodavanja softverske funkcionalnosti u slučaju da vaša potreba sa strane sigurnosnog sistema raste. Možete vrlo lako dodati softversko tešenje poput IPS ili Firewall alata.

Zaključak

Check Point‑ov alat za upravljanje mrežom (Secure Web Gateway‑SWG) je vrlo fleksibilan alat sa više opcija primene i više različitih „stand alone“ modela koji mogu da zadovolje potrebe pojedinačnih kancelarija, odeljenja, malih kompanija jednako dobro kao i kompanija srednje veličine i velikih kompanija. Ova kompanija je i nosilac brojnih nagrada u oblasti, a o njenom uspehu govori i pozicija na Gartner Magic Quadrant grafiku na kome se vidi da je pozicionirana kao lider.

 

Od 8. aprila 2014. Windows XP više nije podržan i koristite ga na sopstvenu odgovornost. VMware Horizon Mirage nudi brzu i automatizovanu migraciju

Prestanak podrške za Windows XP tema je o kojoj se dosta polemisalo, kako u medijima, tako i na društvenim mrežama. Nakon 8. aprila nema više garantovane bezbednosti, tehničke podrške ili ispravke grešaka za Windows XP operativni sistem, što donosi daleko veću ranjivost prema bezbednosnim pretnjama, uključujucći hakere i viruse.

Prema podacima Net Market Share‑a, čak četvrtina korisnika Windows operativnih sistema koristi upravo Windows XP.

Iako je rok podrške istekao, još uvek nije kasno da se počne s kreiranjem strategije migracije. Međutim, postoje određene ključne oblasti koje treba razmotriti kako bi se osiguralo da proces migracije prođe glatko.

Istraživanja pokazuju da su glavni razlozi za izbegavanje migracije sa Windows XP operativnog sistema troškovi, kao i prekidi u poslovanju. Firme koje još uvek nisu migrirale na novi operativni sistem sada moraju da plaćaju dodatnu korisničku podršku (customer support) Microsoft‑u kako bi njihov operativni sistem neometano radio, ili pak da obezbede internu podršku, koja takođe iziskuje određene troškove. Kompanije koje još uvek koriste Windows XP očekuju da će upravo ti dodatni troškovi za podršku iznositi oko 17% njihovog godišnjeg IT budžeta.

Rešenje pomoću virtuelizacije

Migracija operativnog sistema je kompleksan zadatak, koji obuhvata niz različitih aktivnosti, a prvi korak jeste testiranje i prilagođavanje aplikacija. Da bi se obezbedila efikasna i besprekorna migracija, organizacijama se pruža mogućnost da koriste centralizovan i potpuno automatizovan pristup, koji ne zahteva fizičku interakciju sa uređajima, bez obzira na njihovu konfiguraciju ili lokaciju u mreži.

Korišćenjem centralizovanog rešenja za upravljanje procesom migracije, kao što je VMware Horizon Mirage, obezbeđuje se da operativni sistem na koji se prelazi bude instaliran centralizovano, i to bez dodatnih ulaganja u infrastrukturu. To takođe znači da aplikacije i lični podaci imaju rezervne kopije, a sve to uz minimalni zastoj u radu korisnika. Konačno, rezultat je znatno skraćeno vreme provedeno u manuelnom radu na migraciji, sveukupno ubrzanje migracije i ukupno smanjenje IT troškova.

Ovakav centralizovan i modularan pristup migraciji, takođe, omogućava veći stepen sofisticiranog upravljanja i implementiranja računarskih image‑a, kao i potpuno automatizovan oporavak u slučaju katastrofe sa više uređaja.

Korišćenje privatnih računara u službene svrhe (BYOD – Bring Your Own Device), kao i interesovanje za udaljeni rad i korisničke uređaje u računarskom oblaku, nastavljaju da rastu. Organizacije koje se bave ovim oblastima teže da isporuče inteligentnija mobilna rešenja – rešenja koja pomažu da se fokus prebaci sa uređaja kroz koje se aplikacije koriste na same aplikacije i benefite koje one donose korisnicima. Sa centralizovanim pristupom PC image management‑u organizacije mogu da se fokusiraju na isporuku bezbednog, lako upravljivog i konsolidovanog virtuelnog radnog mesta korisnicima, bez obzira na računar koji koriste.

Kombinacijom ovakvog pristupa s desktop virtuelizacijom, koristeći rešenje kao što je VMware Horizon View, moguće je proširiti taj fokus na praktično svaki tip uređaja.

Volumen digitalnih sadržaja koji zasipaju savremeno preduzeće i pojedinca raste takvom brzinom da se pitanje prikupljanja, klasifikacije, skladištenja i statističke obrade tih sadržaja postavlja kao prvorazredan poslovni, a ne samo tehnički problem

Važnost ovog problema za poslovanje proističe iz činjenice da su za preduzeće svi ti prikupljeni sadržaji potencijalno korisni. Zapravo, oni predstavljaju jedan od osnovnih resursa koji preduzeću omogućava pouzdano planiranje i upravljanje poslovanjem. Koncept upravljanja na osnovu podataka i njihove statističke obrade odavno je trijumfovao nad prethodno korišćenim intuitivnim tehnikama (pri tome ne sumnjamo u vrednost intuicije edukovanog menadžera!). S obzirom na uvodnu konstataciju o porastu volumena, moglo bi se pomisliti da preduzeće samim rastom obima sadržaja koje obrađuje postaje „bogatije“. Možda bi ova tvrdnja imala nekog smisla da se ovo ne događa svima – hteli ne hteli. Korist za sebe iz ove digitalne revolucije mogu da izvuku samo oni koji su sposobni da ovim sadržajima efikasno upravljaju i da iz njih izvuku zaključke koji vode ispravnim poslovnim odlukama. Da bi se preduzeće (i pojedinac!) osposobilo za ovo novo doba, neophodno je da savlada nove tehnike prikupljanja, obrade i postupaka izvlačenja korisnih i pouzdanih zaključaka korišćenjem statističkih metoda i alata. Takođe, da u potrazi za korisnim sadržajima „zaviri“ izvan granica sopstvenog preduzeća: na internet. A tamo tek počinju stvarni problemi…

Zašto tehnički? Da citiramo [druga] Lenjina: kvantitet je sam po sebi kvalitet. Dakle, ne možete naraslim volumenom raznovrsnih digitalnih sadržaja upravljati korišćenjem starih tehnika i alata. Nije dovoljno da proširite, na primer, sistem za skladištenje podataka novim diskovima (uzgred rečeno, danas vrlo jeftinim).

Problem kroz primere

Jedno od vodećih proizvodnih preduzeća u Srbiji naručilo je od COMING‑a analizu sadržaja kojim mora da upravlja, predlog implementacije platforme za upravljanje i predikciju rasta u narednih nekoliko godina. Rezultati: volumen sadržaja se od 1992. godine do danas povećao više od 100.000 puta (!) – na preko 100 TB. Komentar: ništa se u tom preduzeću u poslednjih 20 godina nije uvećalo po toj stopi! Više od 80% sadržaja je nestrukturirano ili polustrukturirano – pre dvadesetak godina bilo je obrnuto. Multimedijalni sadržaji rastu daleko najbrže, a pre dvadesetak godina ih praktično nije bilo… Zaključak: postojeće tehnike neadekvatne su, pre svega u domenu „izvlačenja“ korisnih informacija iz prikupljenih sadržaja. Takođe, izuzetno je teško upravljati životnim ciklusom podataka (sadržaja) i obezbediti poštovanje rastućeg broja zakona i drugih akata koji regulišu postupke, prava korišćenja, verodostojnost i rokove čuvanja sadržaja.

Prethodno navedeni primer se, pri tom, nije bavio najbrže rastućim izvorom sadržaja: podacima automatski prikupljenim sa senzora (proizvodnih mašina, logističkih uređaja i sl.), iz drugih uređaja (log‑fajlovi – dnevnici), ponašanja korisnika internet sajtova (tzv. click stream analiza). Uključivanje ovih podataka u standardni set sadržaja više nije samo potrebno već u mnogim slučajevima i obavezno (na primer: dokazivanje sledljivosti u proizvodnji, poštovanja/narušavanja prava pristupa i slično).

Drugi primer: COMING‑ov projekat implementacije nove aplikacione/informacione infrastrukture u jednom od vodećih ruskih maloprodajnih lanaca, specijalizovanih za modnu industriju. Obim transakcija na nivou godine u POS sistemu (na kasama u prodavnici): 150.000.000 računa s prosečno 3 kupljena proizvoda – 500.000.000 prodatih jedinica u toku godine! Ukupno oko 300.000 SKU! Pri tom sve transakcije moraju ostati zapamćene, ne samo u toku finansijske godine veće stalno (na neograničeno vreme!). Ovaj sadržaj koristi se za planiranje nabavke i snabdevanja prodavnica i mora da funkcioniše u realnom vremenu. Dakle, sposobnost preduzeća da planira i izvršava logističke operacije bez kašnjenja uslov je daljeg razvoja, ako ne i opstanka biznisa – konkurencija radi isto.

Naravno, ovo nisu nikakvi izuzeci. Navedeni problem uočen je globalno pre više godina, a tehnike njegovog savlađivanja danas se opštim imenom nazivaju: Big Data – prevod nije nužan.

Šta umesto tradicionalnih rešenja?

Sam pojam je vrlo širok i ovde se nećemo baviti njegovim definisanjem. Ukazaćemo samo na neke aspekte i tehnike koje mogu da donesu značajne koristi onima koji ih praktikuju.

Prvi primer, koji ukazuje na rast volumena nestrukturiranih sadržaja i sadržaja koji se automatski prikupljaju sa raznih uređaja i interneta, zapravo je povezan s tehnikama obrade koje su se poslednjih godina pojavile: baze podataka za nestrukturirane saržaje i njihovu obradu. Uobičajeno je da se takve tehnike nazivaju NoSQL, mada se često kombinuju sa standardnim alatima za obradu koji su u upotrebi već više desetina godina (SQL) i nazivaju se NewSQL. Takođe, alati su prilogođeni, kako zbog ogromnog volumena i zahtevanih performansi, tako i zbog potrebe de se obezbedi otpornost prema otkazivanju, takozvanoj distribuiranoj obradi podataka (Google map‑reduce paradigma i Hadoop kao otvorena platforma). Ove nove tehnike postavile su brojne izazove pred tradicionalno korišćene proizvode, koji nisu u stanju da pruže odgovor u pogledu volumena i performansi (a da ne govorimo o ceni!). S druge strane, od korisnika se zahtevaju nova znanja i investicije. Nije čudo što se kao odgovor pojavio čitav niz isporučilaca koji usluge obrade i čuvanja podataka pružaju u oblaku računara (o ovoj paradigmi pisali smo detaljno u prethodnom broju). Na ovaj način se u ogromnoj meri smanjuje volumen novih znanja kojima preduzeće‑korisnik mora da ovlada i potpuno se eliminišu početne investicije. Naravno, ove usluge imaju svoju cenu, koja, rekli bismo, pod pritiskom konkurencije postaje sve razumnija i sve privlačnija.

Drugi primer ukazuje na ogroman volumen strukturiranih sadržaja (POS transakcije). Tradicionalna rešenja ni ovde nisu dovoljno dobra. S jedne strane, ona vode složenoj arhitekturi rešenja (čitaj: visokoj ceni implementacije i održavanja), a s druge strane ne obezbeđuju mogućnost upravljanja poslovanjem u realnom vremenu. Drugim rečima: daj mi rezultat odmah, u roku od nekoliko sekundi! Možda ovo nije neophodno, pod uslovom da je konkurencija još sporija od vas. Tehničkim žargonom rečeno, ovde se radi o konvergenciji OLTP (transakcionih) i analitičkih sistema (OLAP) u jedinstvenu platformu, sposobnu da obezbedi bilo koji tip obrade podataka u realnom vremenu.

Jedno radikalno novo rešenje/platforma koja se pojavila kao odgovor na rastući volumen transakcionih i polustrukturiranih (tekstualnih) podataka je SAP HANA – koja koristi niz standardnih industrijskih servera kao osnovu za upravljanje bazama podatka (veličine koja se meri stotinama terabajta) i njihovu statističku obradu (integracija sa otvorenom statističkom plaformom „R“). SAP je HANA platformu napravio tako što je iz temelja izgradio novo rešenje.

Naravno, ni konkurencija ne ostaje dužna – pomenućemo samo novo izdanje Microsoft SQL Server 2014 platforme i mogućnost upravljanja bazama podataka potpuno uskladištenim u operativnoj memoriji servera. O HANA plaformi i drugim naprednim tehnikama biće reči u narednim brojevima, jer radi se o temeljnim promenama paradigme, poput virtuelizacije i cloud computing‑a.

Naučna obrada podataka

Da bi se nove platforme koje korisnicima stoje na raspolaganju (kao sopstvene ili iznajmljene u oblaku računara) mogle uspešno koristiti, neophodan je još jedan sastavni element: statistički način razmišljanja (staistical thinking/learning). Drugim rečima, korišćenje naprednih alata (ili najam usluga statističke obrade) koji omogućavaju klasifikaciju i izvlačenje korisnih informacija iz ogromnih skupova podataka (data mining), korišćenje stabala odlučivanja, klasterizacije, nadgledanog i nenadgledanog učenja, regresione analize i drugih manje egzotičnih tehnika.

Srećom, nije neophodno da zaposleni u preduzeću postanu profesionalni statističari (iako se sve više traži novo zanimanje: data scientist). Sve je više alata koji su, iako statistički napredni, jednostavni za rukovanje i daju razumljive i odmah upotrebljive rezultate. Pomenuli smo „R“, a dodaćemo i HANA biblioteku za prediktivnu analizu podataka, paket za analitičku obradu podataka iz SAP ERP (AF).

Ovim člankom smo samo zagrebali po površini i otvorili čitav niz tema kojima ćemo se ubuduće baviti, samo s jednim ciljem na umu: da korisnicima prikažemo mogućnosti koje im stoje na raspolaganju u ovladavanju lavinom digitalnih sadržaja koji im se svakodnevno sručuju na glavu. Pri tome nije važno samo preživeti (sačuvati i potom pronaći neki sadržaj) već i postati pametniji – izvući iz raspoloživih sadržaja zaključke korisne za upravljanje poslovanjem i pobedu nad konkurentima.

Miroslav Kržić