Data-centar postaje ključni centar podrške poslovanju savremenih kompanija, a konvergirani storidž-sistemi njegov su neizostavni deo

Kompanija Network Appliance (NetApp) osnovana je 1992. godine i do danas je postala lider u oblasti računarskih storidž‑uređaja i drugih uređaja za upravljanje podacima. NetApp je iz Kalifornije osvojio ceo svet svojim naprednim tehnologijama, koje pružaju rešenja snažnih performansi i izuzetne bezbednosti. Pored poslovnog uspeha, NetApp se ističe i kao veoma poželjan poslodavac.

Sa trendom upravljanja velikim količinama podataka i virtuelizacijom, pojavila se i potreba za konvergiranjem storidža u skladu s količinom podataka koji se koriste u svakodnevnom radu. Storidž‑sistemi danas mogu da „spakuju“ podatke u cilju bržeg korišćenja aplikacija, uz minimizaciju upotrebe energije i rashladnih sistema.

Zašto konvergirani storidž?

Nalazimo se u kritičnoj fazi prelaska data‑centara iz središta troškova u centre podrške poslovanju. Prihvatanje konvergentnih sistema od ključne je važnosti za potpuno ispunjenje ove tranzicije. Ovo je jedini način za prelazak IT‑ja u aktivnu poslovnu funkciju, koja bi bila podrška centrima profita, sa – pre svega – odgovarajućom infrastrukturom i aplikacijama koje u potpunosti pokrivaju potrebe poslovanja, čineći poslovne procese efikasnim, uz jednostavno korišćenje. Pojednostavljenjem infrastrukture uz pomoć konvergiranih sistema dobijaju se skalabilni modeli, koji povećavaju produktivnost poslovanja i u isto vreme ostvaruju uštede.

Agilne platforme s visokom dostupnošću, skalabilni storidž‑uređaji i konvergirana infrastruktura čine zdravo okruženje za virtuelizaciju i poslovanje u računarskom oblaku. Razlog tome je mogućnost optimizacije ovakve infrastrukture za virtuelizaciju ili cloud u bilo kom obliku. Kako su za potrebe poslovanja danas neophodni sve veći setovi podataka za čuvanje i obradu, uz potrebu za brzinom obrade i pristupa istim, konvergirana infrastruktura postaje kritična tačka poslovanja.

Primena

Konvergirani sistemi idealni su za mala i srednja preduzeća koja zahtevaju rešenja koja su laka za razvoj i konsoliduju aplikacije i zahteve za hardverom, stvarajući dodatnu vrednost za budžete namenjene data‑centrima.

Na primer, vShare je NetApp‑ov i Fujitsu‑ov proizvod koji nudi jedinstvenu, praktičnu i konvergiranu platformu za upravljanje čitavom IT infrastrukturom. Ova platforma smanjuje potreban broj servisa i storidž‑resurse za aplikacije, pojednostavljuje infrastrukturu, optimizuje arhitekturu, ubrzava razvojni period – i sve to sa ciljem da kompaniji korisniku omogući izgradnju isplative IT infrastrukture koja zadovoljava potrebe poslovanja.

Konvergencijom se prelazi sa tradicionalnog modela poslovanja, u kome se svaki deo infrastrukture (memorija, procesori, storidž, internet resursi) posmatrao odvojeno za pojedinačne funkcije, na model u kome se ovi resursi posmatraju kao celina. Ovo je samo fizička posledica posmatranja IT‑ja (pa i IT resursa) kao aktivnog dela poslovanja. Međutim, to ne znači da kompanija, ukoliko prelazi na konvergiran sistem, mora da investira u potpuno novu infrastrukturu. U stvari, IT službe grade sistem tako što prethodno analiziraju kapacitete postojeće infrastrukture, pa na ono što je „zdravo“ u toj infrastrukturi nadograđuju druge elemente.

Takođe, nije uvek isplativo odmah investirati u sistem kako bi on automatski prešao iz „tradicionalnog“ u konvergiran, ali se postepenim nadogradnjama sistem kreće ka potpunoj konvergenciji, a u isto vreme se osigurava da on prati potreba poslovanja.

Korisnici ozbiljno razmatraju kako da unaprede svoju infrastrukturu kako bi je učinili pogodnom za virtuelizaciju i poslovanje u računarskom oblaku, a da pri tom dobiju visokoperformantan i siguran sistem. Praktično, postoji težnja ka stvaranju infrastrukture koja povećava fleksibilnost i efikasnost IT‑ja, dok istovremeno štedi električnu energiju potrebnu za rad i hlađenje i prostor koji se koristi.

Zaključak

Na putu prelaska IT‑ja iz oblasti troškova u ulogu podrške poslovanju, koja mu i pripada, potrebno je „izmeriti“ potrebe poslovanja i zahteve prema IT‑ju prilagoditi tim potrebama. Ova promena u pogledu na IT direktno se preslikava i na storidž‑uređaje. U eri virtuelizacije i poslovanja u računarskom oblaku, storidž uređaji moraju biti fleksibilni, kako bi konačno postali sastavni deo svrhom određene celine – konvergirane IT infrastrukture.

 

Tehnologija flash memorija ima zadatak da promeni način na koji savremene kompanije posmatraju storidž‑sisteme. Posle više godina upotrebe u potrošačkoj industriji, flash tehnologija je dostigla nivo zrelosti i pristupačnosti koji sve većem broju kompanija omogućava da je koriste za aplikacije kritične za poslovanje.

Hard‑diskovi pokazuju značajan nedostatak kada je reč o opsluživanju zahtevnih aplikacija, a to je broj operacija čitanja i pisanja podataka u sekundi (IOPS). Pošto njihove performanse dostižu do 300 nasumičnih operacija čitanja u sekundi, storidž‑sistemu koji bi trebalo da opsluži aplikacije koje zahtevaju više desetina hiljada IOPS‑ova bilo bi potrebno više stotina diskova; pri tom kapacitet koji bi se tako dobio u većini situacija nije potreban.

Za savremene kompanije ovakav trošak, u vidu povećanja broja diskova, prostora u ormanima, potrošnje struje i potrebe za hlađenjem, više nije prihvatljiv. Takođe, kod hard‑diskova se vreme pristupa podacima meri milisekundama, a kod SSD (solid state drive) uređaja u mikrosekundama. To znači da HDD tehnologija postaje nedovoljno dobra da opsluži aplikacije koje su osetljive na kašnjenje.

Načini upotrebe

Zbog jasnog dobitka u performansama, u kombinaciji s manjom potrošnjom struje, flash SSD i drugi tipovi uređaja polako preuzimaju ulogu hard‑diskova. Ali, pošto SSD košta i do deset puta više od hard‑diska po gigabajtu prostora, potrebno je naći pravu strategiju primene nove tehnologije, koja bi podrazumevala i ekonomsku opravdanost. Postoji nekoliko načina na koje se flash tehnologija može upotrebiti.

Hibridna storidž‑rešenja kombinuju performanse flash uređaja sa kapacitetom hard‑diskova tako što podatke koji se aktivno koriste ili prebace na flash ili koriste flash kao mehanizam za keširanje takvih podataka

Kod serverskih flash rešenja lokalni flash uređaji u serverima koriste se kao storidž‑prostor ili kao prostor za keširanje, zadovoljavajući tako potrebe za veoma niskim kašnjenjem podataka. Pored toga, postoje i All‑flash Arrays (AFA) koji pružaju snažne performanse i visok stepen pouzdanosti za aplikacije kritične za poslovanje.

Trendovi

Flash tehnologija se u skorije vreme sve češće koristi za object‑based arhitekturu storidž‑sistema. Radi se o arhitekturi koja upravlja podacima kao objektima, za razliku od tradicionalnih storidž‑arhitektura koje upravljajaju ili fajlovima ili blokovima podataka.

Jedan primer ove vrste arhitekture zasnovane na objektima je VMware Virtual SAN (VSAN). VSAN je novo softverski definisano storidž‑rešenje koje agregira lokalne diskove hipervizora u vSphere klaster, kreirajući tako storidž‑rešenje. Ovakvo rešenje, koje je istovremeno platforma za čuvanje i obradu podataka, koristi flash kao osnovu za keširanje operacija čitanja i pisanja.

Flash tehnologija će preuzeti primat koji drže hard‑diskovi, prvenstveno zato što se menja pogled na savremene storidž‑sisteme i njihovu primenu. Oni više nisu entiteti izdvojeni od infrastrukture koju opslužuju. Hiperkonvergencija kao rešenje za sve elemente u jednoj „kutiji“ je realnost i budućnost modernih, skalabilnih i fleksibilnih infrastruktura.

Slika: Odnos kapaciteta i performansi kod hard‑diskova

Slika: Odnos kapaciteta i performansi pri upotrebi flash memorije

U savremenom poslovnom okruženju komunikacija je brza i nameće potrebu za stalnom dostupnošću. Rešenje koje Microsoft nudi za takvu situaciju zove se Lync.

Najznačajniji resursi poslovanja u 21. veku su znanje i pravovremene i relevantne informacije. Zaključak koji se nameće jeste da sistemi komunikacije u savremenom poslovanju predstavljaju ključnu komponentu za uspešno funkcionisanje jedne firme.

Zaposleni u svakodnevnoj komunikaciji najčešće koriste telefonski servis. E‑mail servis je najpopularniji pisani oblik komunikacije u poslovnim okruženjima, a u poslednje vreme raste i popularnost korporativnih servisa za razmenu kratkih pisanih poruka.

Neophodnost ovih servisa posebno dolazi do izražaja ukoliko kompanija poseduje više objekata kojima upravlja. Video‑konferencijski sistemi komunikacija su prenosom video‑signala uneli novu dimenziju u poslovne komunikacione servise. Konferencijska veza je alat koji poslovanju nudi veću brzinu u komunikaciji, pa tako i značajne uštede. Dinamično tržište diktira tempo, a kompanije bez dobre komunikacije zaostaju u trci. I e‑learning servisi u različitim formama („jedan na jedan“ ili uključenost više sagovornika s bilo koje strane veze) postaju sve popularniji način za edukaciju, jer omogućavaju jednostavno organizovanje video‑sesija s promenljivim brojem pasivnih i aktivnih učesnika.

Mogućnosti i funkcionalnosti

Moderne tehnologije donele su nam alate za komunikaciju koji objedinjuju odgovor na potrebe korisnika u jedno rešenje, rešenje koje je predstavlja savremenu kolaboraciju komunikacionih servisa i koje je lako za korišćenje. Takvo rešenje je Microsoft Lync 2013. Microsoft je na polje komunikacionih tehnologija ušao još 2003. godine, a 2013. izlazi na tržište sa Lync Server 2013 platformom.

Ono što Lync izdvaja među konkurentskim proizvodima jeste podrška za različite sisteme. Krajnji korisnik može da bira da li će servis koristiti na stonom telefonu, laptopu, tabletu, mobilnom telefonu ili uređaju za video‑konferencije. Lync klijentska aplikacija raspoloživa je u formi desktop aplikacije za Windows i Apple operativne sisteme ili u vidu mobilne aplikacije za Windows Phone, iOS, iPAD i Android operativne sisteme. Lync platforma nudi servis za instant‑poruke, presence servis, audio i video pozive; web audio i video konferencije, kao i integraciju sa Skype‑om. Može se instalirati na internoj infrastrukturi, može se koristiti kao usluga u cloud‑u ili po hibridnom modelu, odnosno kao kombinacija prethodna dva modela.

Od sistema za komunikaciju očekuje se da poseduju visok stepen raspoloživosti i mehanizme zaštite i oporavka. Da bi se ispunili zahtevi koji se tiču raspoloživosti, mnoge komponente potrebno je duplirati kako bi sistem u slučaju otkaza neke komponente nastavio da funkcioniše normalno. Potrebno je da jedan stabilan sistem s visokim stepenom raspoloživosti bude redundantan i robustan, što zahteva relativno veliki broj mašina za komunikacioni deo infrastrukture. Pored ovih mašina, neophodno je postojanje infrastrukture za obezbeđenje identiteta (Active Directory), sistema za razmenu elektronske pošte (Exchange Server), sistema za rad s dokumentima (SharePoint), što skupa može da premaši broj od 30 virtuelnih mašina. Administracija i održavanje sistema ovakvog nivoa kompleksnosti predstavlja izazov za većinu IT službi.

Microsoft Lync 2013 donosi uštedu

Smanjenje direktnih troškova komunikacije jedan je od razloga zbog kojeg se mnoge kompanije odlučuju za prelazak na sisteme objedinjenih komunikacija. Korišćenjem Lync 2013 servera kompletna komunikacija između zaposlenih koja se obavlja posredstvom Lync aplikacije besplatna je. Korisnicima Lync servisa na raspolaganju je i mogućnost federacije sa kompanijama sa kojima tesno sarađuju. Federacijom između kompanija obezbeđuje se besplatna komunikacija njihovih zaposlenih.

Smanjenje direktnih troškova komunikacije odnosi se i na zaposlene koji su na poslovnim putovanjima. Uz korišćenje Lync aplikacije telefonski pozivi zaposlenih koji su romingu realizuju se kao lokalni pozivi.

Kompanije koje su implementirale Lync sistem beleže uštede u troškovima poslovnih putovanja. Naime, uz primenu Lync tehnologije moguće je uspostavljati video‑konferencijske veze visokog kvaliteta, tako da je potreba za poslovnim putovanjima značajno smanjena. Lync server podržava video‑konferencijske veze sa više učesnika u Full HD rezoluciji. Glavna odlika ovih sistema su kamere visoke rezolucije, čija je uloga da kod krajnjih korisnika stvore subjektivni osećaj lične i neposredne komunikacije.

Lync tehnologija donosi i značajne uštede na polju hardvera. Stari komunikacioni sistemi sastojali su se od specifičnog hardvera, čije održavanje je zahtevalo intervencije specijalno obučenih lica. Lync je, s druge strane, softverska platforma za objedinjene komunikacije, tako da se neophodni servisi realizuju na standardnim serverima, čime su troškovi održavanja značajno smanjeni. Korišćenjem prednosti virtuelizacije, moguće je na jednostavan način izvoditi korekcije na pojedinim delovima infrastrukture u vidu smanjenja ili povećavanja resursa. Kod tradicionalnih sistema ovakve modifikacije zahtevaju nabavku novog hardvera, troškove instalacije i konfiguracije od strane trećih lica.

Jednostavna komunikacija

Promene koje su se dogodile tokom poslednjih godina, poput globalne ekonomske krize, uticale su na mnoge kompanije da promene način poslovanja. Sistemi objedinjenih komunikacija nametnuli su se modernim kompanijama kao nezaobilazno rešenje za smanjenje troškova poslovanja. Zato se sve više kompanija odlučuje za korišćenje Lync servisa u cloud‑u.

Praksa je pokazala da je ovakva usluga posebno isplativa malim i srednjim preduzećima. Korisnici plaćaju za servise koji su im potrebni, onoliko koliko ih koriste, a pri tom izbegavaju bilo kakve kapitalne investicije, kao i troškove održavanja hardverske strukture. Kvalitet usluge garantovan je SLA ugovorom.

Vreme je da model „zašto jednostavno, kada može komplikovano“ ostavimo iz sebe. U moru novih poslovnih alata prednost uvek imaju oni koji su jednostavni i koji donose uštede. Microsoft Lync 2013 je upravo takav alat. On objedinjuje servise koji u potpunosti odgovaraju na zahteve modernog poslovanja. Pored toga što postiže uštede u internoj i eksternoj komunikaciji, dostupan je i u cloud‑u, pa štedi i na infrastukturi i održavanju.

Aleksandar Pavlović

Niskitroškovi

Niski investicioni troškovi proističu iz činjenice da se radi o integrisanom komunikacionom rešenju, za čije korišćenje nije potrebna opsežna hardverska infrastruktura, a dodatnu uštedu donosi korišćenje Microsoft Lync-a u oblaku.

Fleksibilnost upotrebe

Klijenti biraju uređaj na kojem će koristiti Lync u zavisnosti od njihovih trenutnih potreba.

Korisnički orijentisan

Veoma lako se koristi i ima pregledan korisnički interfejs.

Dostupan svuda

Uz pomoć internet veze, korisnici mogu koristiti Lync sa bilo kog mesta.

Računari visokih performansi u službi klimatske predikcije

NMM-B numeričko-matematički model za prognozu vremena i klime, razvijen u beogradskoj školi meteorologije na čelu sa vodećim istraživačem akademikom Zavišom Janjićem, danas se koristi u velikom broju svetskih meteo-službi i glavni je model za prognozu vremena u SAD.

Meteorolozi koji rade na operativnoj prognozi vremena, koja je u funkciji ranih najava i upozorenja na opasne meteorološke i hidrološke nepogode, u svom svakodnevnom radu oslanjaju se na poznavanje fizike atmosfere i na višedecenijsko iskustvo u subjektivnom tumačenju „gotovih“ meteoroloških karata, koje prikazuju vremensku evoluciju različitih fizičkih veličina koje karakterišu stanje atmosfere u sadašnjem trenutku, kao i u bližoj ili daljoj budućnosti.

Stanje atmosfere, kao fizičkog sistema, opisuje se fizičkim zakonima koji upravljaju njenom termodinamičkom evolucijom. Ovi fizički zakoni formulisani su uz pomoć jednačina koje matematičkim jezikom opisuju ustanovljene zakonitosti, a čijim rešavanjem se dobija vremenska evolucija različitih meteoroloških parametara i na takav način dobijaju već pomenute „gotove“ meteorološke karte.

Ovaj naizgled jednostavan postupak je matematički i računski veoma složen i zahtevan posao. Ovo s toga što skup matematičkih jednačina koje opisuju stanje atmosfere nema egzaktno, tačno ili tzv. analitičko rešenje, već se mora potražiti njegovo numeričko rešenje uz neophodnu upotrebu kompjutera visokih performansi (superkompjuteri).

„Rezolucija“ prognoze

Kada se pristupa numeričkom rešavanju skupa parcijalnih diferencijalnih jednačina, postavlja se problem početnih uslova, tj. tačnog prikazivanja stanja termodinamičkog sistema u početnom trenutku, od kojeg vršimo prognozu vremena, odnosno integraciju pomenutog sistema jednačina. Za tu svrhu koristi se permanentno osmatranje atmosfere, kopna i okeana za koje je razvijen globalni meteorološki i klimatski osmatrački sistem – mreža kopnenih meteoroloških stanica, mreža meteoroloških satelita, mnogobrojni meteo‑instrumenti na brodovima i avionima, radarska osmatranja, radio‑sondažna osmatranja i dr. Poznajući stanje atmosfere (a i celog klimatskog sistema) u početnom trenutku, u stanju smo da započnemo proces numeričkog‑kompjuterskog rešavanja sistema matematičkih jednačina, čije krajnje rešenje daje tzv. numeričku prognozu vremena („gotove“ meteorološke karte za budućnost).

Kvalitet i tačnost numeričke prognoze vremena (i klime u slučaju dužeg perioda integracije sistema jednačina) umnogome zavise od što tačnijeg poznavanja početnog stanja atmosfere, tj. od gustine osmatranja u početnom trenutku. U tom smislu, uvođenje satelitskih i radarskih osmatranja značajno je popravilo poznavanje stanja atmosfere u početnom trenutku, a samim tim i prognozu vremena. Međutim, to nije dovoljno. Da bi se pomenut skup jednačina rešio s dovoljnom tačnošću, potrebno je primeniti adekvatne matematičke metode iz oblasti numeričke analize, a istovremeno te metode primeniti s dovoljno visokom „rezolucijom“ da bi se prikazali svi detalji različitih atmosferskih procesa (cikloni, anticikloni, talasna kretanja, mlazne struje, procesi formiranja oblaka, padavinski procesi i dr). Rezoluciju u ovom smislu možemo smatrati analogom rezoluciji kod digitalne fotografije, gde pri većoj ili boljoj rezoluciji imamo mnogo više informacija i vidimo mnogo više detalja nekog fotografskog motiva.

Povećanje rezolucije numeričkog modela za prognozu vremena povećava broj i gustinu računskih tačaka koje prekrivaju planetu, na kojima se vrše proračun i rešavanje sistema jednačina koje upravljaju vremenom i klimom. U današnje doba, kada se za meteorološke globalne modele za prognozu vremena koriste najmoćniji superkompjuteri (npr. sa liste TOP500), rastojanje između tačaka mreže iznosi oko 15 km (cela planeta prekrivena je mrežom tačaka čija su međusobna rastojanja 15 km). Dalje povećavanje rezolucije nije moguće ukoliko postoji potreba za operativnim radom, pri kojem u tačno određeno vreme prognoza treba da bude gotova i predata krajnjim korisnicima.

Ovo rastojanje od 15 km očigledno nije dovoljno da bi se modelom videli (izračunali) procesi koji su manjih razmera, a mogu značajno uticati na različite termodinamičke procese od kojih zavisi kvalitet numeričke prognoze vremena. Zbog toga se pribegava umrežavanju modela – regionalni model umeće se u globalni model, od kojeg preuzima početne i bočne granične uslove za dati region (npr. Evropa s Mediteranom). Pošto regionalni model pokriva samo deo teritorije globalnog modela, onda je moguće da njegova rezolucija bude znatno veća nego kod globalnog modela, a da pri tome i dalje bude računski efikasan. Tako, u slučaju operativnog ciklusa Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, rezolucija regionalnog modela koji pokriva našu teritoriju iznosi 4 km i prognoze na toj rezoluciji daju neuporedvo više detalja koji su važni za izdavanje dobre prognoze.

Ansambl prognoza

Opisani proces izrade prognoze i prevladavanja problema enormnog računarskog vremena potrebnog za proračun globalne prognoze vremena u visokoj rezoluciji, putem umetanja regionalnog modela za ograničenu oblast, predstavlja tzv. determinističku prognozu (od jednog početnog stanja atmosfere dobija se jedna prognoza vremena u budućnosti). Međutim, početno stanje atmosfere poznajemo samo približno, zbog činjenice da je gustina meteoroloških osmatranja, uključujući i satelitska i radarska, nedovoljna za potpuno pouzdano poznavanje početnog stanja.

Zbog toga se pribegava matematičkoj tehnici koja na fizički opravdan način vrši promenu osmotrenog početnog stanja i proizvodi čitav niz novih, blago različitih početnih stanja za isti vremenski trenutak. Za svako od tako dobijenih početnih stanja vrši se proračun istim numeričkim modelom, koji kao rezultat daje ne samo jednu determinističku prognozu, kao u ranijem slučaju, već čitav niz prognoza (za svako početno polje po jedna prognoza – ansambl prognoza).

       

U kasnijem postprocesingu vrši se klasterizacija dobijenog ansambla i izračunava se verovatnoća ostvarenja određenog scenarija (npr. verovatnoća da će se temperatura u Beogradu kretati u intervalu 18‑20 stepeni Celzijusa dobija se kao odnos broja članova ansambla koji daju ovakvu temperaturu prema ukupnom broju članova ansambla). U tom smislu, paradigma pojma prognoze vremena pomerila se od determinističke prognoze, kada tvrdimo da će vreme biti tačno određeno jednom numeričkom integracijom od jednog početnog stanja atmosfere, ka pojmu probabilističke prognoze, gde se tvrdi da određeni vremenski scenario ima svoju verovatnoću ostvarenja, ali da su i drugi scenariji mogući (ne samo jedan) i da oni imaju svoju verovatnoću ostvarenja.

Proces proračuna probabilističke prognoze vremena numeričkim modelom veoma je kompleksan i zahtevan sa stanovišta računarskih resursa, te se ovim poslom operativno bave samo najrazvijenije meteorološke službe sveta.

Domaća praksa

U okviru operativnog rada Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, a u skladu sa strateškim opredeljenjem Svetske meteorološke organizacije i nacionalnih meteoroloških službi širom sveta, sprovodi se deterministička numerička prognoza vremena u globalnim i regionalnim razmerama, dok se produkti probabilističke prognoze vremena preuzimaju iz Evropskog centra za srednjoročnu prognozu vremena (Reding, Velika Britanija). Do sada je za ovu namenu iz okvira budžetskih sredstava nabavljen klaster‑računar srednjih performansi (oko 600 korova), kojim se vrši proračun determinističke numeričke prognoze vremena.

Štete prouzrokovane meteorološkim i hidrološkim nepogodama, kao i klimatskim eksremima (npr. dugotrajne suše, poplave, šumski požari), u Srbiji su veoma velike, tako da svaka najava ovih događaja, ukoliko se pravovremeno reaguje, ima potencijalno veliku ekonomsku korist. Zbog toga je u RHMZ‑u razvijen integrisani sistem rane najave i upozorenja koji pokriva različite vremenske skale, od sezonskih, preko mesečnih, desetodnevnih, pa do kratkoročnih prognoza. Za sada se veći deo ovih prognoza zasniva na determinističkom pristupu. Međutim, po preporuci Svetske meteorološke organizacije i najnaprednijih meteorološki službi sveta, RHMZ je pokrenuo razvoj probabilističke klimatske prognoze, s tendencijom da u budućnosti u operativnu praksu uvede ovakav tip i u kratkoročne prognoze. Korisnici produkata numeričke prognoze vremena i klime su različiti privredni subjekti, koji mogu pravovremenim odlučivanjem ostvariti značajne koristi od prognoze vremena i klime (elektroprivreda, poljoprivreda, osiguravajuća društva i dr.).

U budućem razvoju numeričke prognoze vremena i klime u Srbiji, kroz sprovođenje razvojno‑istraživačkog programa RHMZ‑a koji je usvojila Vlada Republike Srbije, u cilju unapređenja kvaliteta operativnog rada sistema ranih najava i upozorenja i klimatskih prognoza, bilo bi potrebno da RHMZ nabavi superkompjuter visokih performansi, kako bi se od determinističke prognoze vremena krenulo prema probabilističkoj prognozi, a posebno kako bi se povećala rezolucija numeričkog modela za prognozu vremena i klime, čime bi se povećao i kvalitet prognoza.

Milan Dacić