Servise koje koristite u cloud okruženju ne možete fizički obići kada to poželite, ali zato je tu COMING mobilna aplikacija koja vam pomaže da pratite sve aktivnosti

Nakon dugih i teških pregovora sa cloud provajderom, analize ROI‑ja, analize vaših potreba i onoga što provajder usluga ili cloud provajder nude, odlučili ste da vašu infrastrukturu zamenite nekom „nevidljivom“, tamo daleko. Vaše aplikacije, koje su vam bile tako blizu, sada su u nekom udaljenom data‑centru, a vaša server‑sala, u koju ste mogli da uđete svakog trenutka i proverite statuse opreme, sada je neobično tiha i prazna.

Nakon nekoliko nedelja ili meseci, projekat preseljenja infrastrukture i aplikacija u cloud je završen, vaše poslovanje teče neometano, aplikacije rade pouzdano, a vaši zaposleni, nakon prvih nedoumica, počinju sve više da veruju u nova rešenja, koja su im sada dostupna na svakom mestu – od kuće, u hotelu, na aerodromu…

Vaša finansijska služba svakog meseca uredno dobija fakturu za korišćenje cloud usluga, novih servisa, posao ide dobro, faktura ide na plaćanje, sve deluje regularno i vrlo uredno.

S vremena na vreme dobijete poneku primedbu od vaših zaposlenih da nisu mogli da se konektuju od kuće, pa nisu na vreme pripremili neki izveštaj ili uneli plan, tako da posao ponekad malo trpi zbog novih tehnologija i vi ste uvereni da je sve u redu, ali ipak ponedeljkom ujutro nazovete telefonom cloud provajdera da ga pitate šta se dešavalo tokom vikenda, da li je bilo nekih problema u komunikacijama i sl. Provajder vam samouvereno daje odgovor da je sve u redu „sa njihove strane“ i da je problem sigurno „na vašoj strani“. Nakon toga tražite izveštaj o radu servisa i često dobijate nerazumljive podatke, koji onda idu na dalju analizu unutar vaše firme, kod nekog IT specijaliste; u svakom slučaju, nemate pouzdanu informaciju o tome šta se desilo i „ko je zapravo kriv“ za to što vaši radnici nisu uspeli na vreme da urade neki posao i/ili su imali zastoj u radu.

S druge strane, potrebe zaposlenih rastu, pa uskoro dobijate pitanja u vezi s veličinom mailbox‑ova, da li je moguće da se oni prošire, koliko prostora na fajl‑serveru imate, koliko je iskorišćen kapacitet linka koji ste morali da platite da biste osetili prednosti novih tehnologija. Ova pitanja vama treba da posluže da biste planirali svoje resurse u godinama koje dolaze, da biste na vreme pregovarali sa provajderima i obezbedili najbolje cene za nove ili proširenje usluga koje već koristite.

Aktivno praćenje

Sva ova pitanja i nedoumice mogu se (lako) otkloniti, proaktivnim monitoringom vaših resursa i aplikacija, automatizacijom procesa izdavanja izveštaja, online statusima koje možete imati a da ne ulazite u vašu server‑salu, odnosno da ne kontrolišete pojedinačne komponente vašeg sistema i ne pozivate telefonom provajdera kad god pomislite da nešto nije u redu sa uslugama koje dobijate.

COMING je prepoznao potrebe svojih korisnika i svima ponudio – potpuno besplatno – mobilnu aplikaciju čiji je zadatak da u svakom trenutku ima ažurne podatke koji su od interesa korisnicima cloud usluga. Ti podaci mogu biti statistike o iskorišćenosti resursa (veličina diska, na primer), trenutno stanje sistema, portal koji omogućava da pratite vaše poslovanje kroz BI, CRM ili bilo šta drugo što je pojedinačnoj kompaniji interesantno. Podaci koji se prezentuju mogu da budu u COMING cloud‑u, kod korisnika ili kod nekog drugog provajdera; zadatak aplikacije je da agregira te podatke i prikaže ih korisniku. Tako će klijent koji koristi samo usluge infrastrukture dobijati podatke o infrastrukturi, dok će korisnik koji ima CRM, BI ili NAV uslugu u cloud‑u moći da odabere prikaz koji ga interesuje i dobije podatke na svom mobilnom telefonu.

Ono što je važno napomenuti jeste da korisnik preko ove aplikacije može da nadgleda i sopstvenu (privatnu) infrastrukturu i stanje svojih servisa. Potrebno je da se korisnička infrastruktura na jednostavan način poveže preko https protokola sa COMING cloud‑om i od tog trenutka stanje infrastrukture klijenta postaje dostupno samo njemu, odnosno svim zaposlenima koji imaju prava na uvid u stanje određenih aplikacija, servisa ili infrastrukture koji se nalaze u privatnom cloud‑u, odnosno na privatnoj infrastrukturi korisnika.

Tako korisnici COMING cloud‑a, kao i korisnici sopstvene, privatne infrastrukture, mogu da dobiju sve potrebne informacije o stanju svojih servisa ili aplikacija u privatnoj infrastrukturi, aplikacija u cloud infrastrukturi i da na jednom mestu imaju objedinjen pogled na IT usluge koje pružaju svojoj kompaniji.

Korisne informacije

Takođe, korisnici će kroz ovu mobilnu aplikaciju moći da dobiju i sve ostale opšte informacije, novosti iz sveta IT tehnologija, najnovije objave i sl.

Na prikazanim snimcima ekrana vidi se spisak servera koji se koriste u cloud infrastrukturi, kao i upozorenja da je prostor koji se koristi na diskovima premali u odnosu na potrebe.

Na ovaj način korisnik praktično ima trenutnu kontrolu nad svojim resursima, čak i bolju nego u vreme kada su oni bili smešteni u njegovoj server‑sali. Korisnik usluga može bez pozivanja bilo koga da proveri funkcionalnost svog sistema, vidi trenutno korišćene resurse, potraži statistiku za prethodni period, a u slučaju da nešto pođe kako ne treba, da dobije SMS poruku i/ili notifikaciju kroz mobilnu aplikaciju da nešto sa resursima ili servisima nije u redu. Takođe, korisniku su dostupne i informacije o svim redovnim servisiranjima koja se sprovode na cloud sistemima. Sve ovo je od velike važnosti za funkcionisanje vaših sistema koje ste postavili u cloud, a nama kao provajderu je veoma značajno da vam pružimo blagovremenu i tačnu informaciju o nivou usluge koju vam pružamo.

Aplikacija je dostupna u verzijama za Android, iPhone i Windows Phone platformu, potpuno je besplatna i mogu je koristiti svi. Više o aplikaciji, o tome kako je instalirati i koristiti, možete naći na adresi www.coming.rs/mobileapp.

Slobodan Malbašić

 

Procena je da tek 10% ukupnog IT budžeta prosečne kompanije odlazi u svrhe rasta i razvoja. S druge strane, veći deo uloženog novca odlazi na projekte koji nose visoke nivoe rizika. U takvoj situaciji javlja se potreba za ulaganjem u projektni menadžment i korišćenjem ROI analize.

Return Of Investment (ROI) je analitički pokazatelj odnosa koji prikazuje odnos ukupnih očekivanih koristi i ukupnih očekivanih troškova projekta. Najčešće se koristi u fazi odabira projekta, upoređivanja više projekata, planiranja projekta, dakle, pre početka realizacije projekta, kao podatak koji pomaže u proceni isplativosti.

U toku realizacije projekta, ROI analiza je korisna jer daje uvid u realističnost planiranog povraćaja investicije, te može biti okidač za odluku u pravcu nastavka realizacije projekta, promena u planu ili čak u pravcu zaustavljanja realizacije projekta. ROI analizu ima smisla sprovesti i nakon realizacije projekta, u periodu eksploatacije, kada je precizan pokazatelj za ukupne efekte ostvarene projektom.

Osnovno pravilo pri sprovođenju analize jeste da projekti koji imaju ROI od 100% ili manje nisu isplativi, dok je uvek bolje odlučiti se za projekat koji zadovoljava isti poslovni cilj, ali sa većom ROI vrednošću.

Argument za menadžment

ROI je sjajan prodajni alat, posebno kada se koristi od nekog projekta prikazuju top‑menadžmentu ili finansijskim direktorima. Takođe, omogućava optimalan odabir internih projekata koji zadovoljavaju unapred definisane norme (npr. interna norma je da će se realizovati samo projekti koji imaju povraćaj investicije od 190% ili više).

Da bi se sprovela ROI analiza neophodno je razumevanje i sagledavanje ukupnog uticaja projekta na poslovanje, što je čini sjajnim alatom za stvaranje šire slike o projektu pre njegove realizacije. ROI analiza je merljiv pokazatelj konačnih poslovnih ciljeva koji se žele ostvariti projektom.

Primena ove analize nije uvek jednostavan zadatak, jer je u praksi često nemoguće novčano izražavanje određenih koristi i troškova nekog projekta. Ovo se posebno odnosi na IT projekte. U IT‑ju je često problematično prikazati koristi od npr. Disaster Recovery rešenja, koje na prvi pogled izgleda kao velika investicija bez vidljivih koristi. Čest primer je i teškoća u kvantifikovanju koristi od uvođenja ERP‑a ili bilo kog drugog poslovnog rešenja.

Sa druge strane, dobro urađena ROI analiza je vrlo efikasan način za objašnjavanje korisnosti projekta, te je neprocenjiv alat u dogovoru sa menadžmentom kompanije o optimalnoj alokaciji budžetskih resursa. Odatle i dolazi glavna motivacija projektnih menadžera da se pozabave teško merljivim koristima i troškovima projekta i da ipak pronađu način da ih novčano prikažu.

Neizbežna analiza

Iz ugla poslodavca, uvek je poželjno očekivati od zaposlenih da uz predloge projekata urade i ROI analizu. Za repetitivne projekte može se očekivati sve veća preciznost u obračunu, jer je svaki prethodni projekat nauk za naredni. Opet, ukoliko se radi ROI analiza za projekat koji je jedinstven, nikada ranije izveden u toj organizaciji ili šire, za koji je teško naći sličan radi poređenja i kvantifikovanja potencijalnih koristi i troškova, ROI analiza na izvestan način primorava projektne menadžere u organizaciji da dobro razmisle o svakom aspektu projekta i pokušaju da predvide njegove efekte. Ovaj korak je značajan, jer kada menadžeri jednom postanu svesni mogućih pravaca ostvarenja projekta, oni imaju prostora da se pripreme za različite scenarije koji ih očekuju u ishodu.

Iz ugla naručioca posla, takođe je poželjno očekivati urađenu ROI analizu uz predlog projekta. Precizno izračunat ROI u ovom slučaju svedoči o iskustvu na sličnim projektima.

Slobodan Malbašić i Katarina Đurić

Primer poređenja za DR rešenje
Faza 1: Definisanje maksimalnih ukupnih gubitaka koje kompanija može da podnese zbog prekida rada IS.

Faza 2: Kvantifikovanje ukupnih gubitaka koje bi kompanija imala zbog prekida rada od 6 sati, dan, 10 dana, 15 dana i sl.

Faza 3: Upoređivanje prva dva računa i donošenje zaključka o najdužem periodu u kojem je kompanija spremna da trpi gubitke zbog prestanka rada IS.

Faza 4: Analiza ponuda za izgradnju disaster recovery rešenja i odabir one ponude za koju je ukupna investicija manja od iznosa maksimalnih ukupnih gubitaka koje je kompanija spremna da pretrpi zbog prestanka rada IS, a koje će omogućiti oporavak poslovanja za vreme u kojem je kompanija u stanju da trpi gubitke. Ovaj pristup podrazumeva posmatranje ukupnih gubitaka kompanije koje ona sebi ne sme da dozvoli kao ostvarenu korist koja se realizuje izgradnjom DR rešenja. Ovo nije jedini, ali jeste jedan od načina da se uz pomoć ROI analize donese odluka o najpogodnijem rešenju za određeno poslovanje.

Identifikacija pomenutih troškova i njihovo novčano izražavanje u bilo kojoj organizaciji nisu jednostavni, a postaju sve složeniji ukoliko se radi o većem i složenijem sistemu.

 

Gartnerova istraživanja na temu ušteda koje se postižu upotrebom cloud rešenja na globalnom nivou kažu da 2020. godine možemo da očekujemo uštede od oko 28 milijardi dolara, u odnosu na sadašnje 2 milijarde.

Cloud computing je tehnologija koja omogućava deljenje i korišćenje računarskih resursa putem interneta. Danas je ovo globalno prihvaćena tehnologija, čije uticaje na životnu sredinu možemo da analiziramo i utvrdimo da li je ona zaista „zelena“.

Cloud tehnologija zaslužuje ime zelena tehnologija jer njena upotreba omogućava uštede električne energije kroz efikasnije korišćenje hardvera, odnosno kroz upotrebu manjeg broja uređaja, što znači i manji utrošak električne energije. Cloud direktno utiče na očuvanje životne sredine i kroz model korišćenja samo onih resursa koji su krajnjem korisniku potrebni, u trenutku kada su mu potrebni. Pri otkazivanju cloud usluge postojeći resursi nastavljaju da se koriste, ali od strane drugog korisnika, tj. njihova iskorišćenost je maksimizovana. S druge strane, korisnik koji više ne želi da koristi cloud usluge ne ostaje opterećen održavanjem i daljim trošenjem energije na opremu koja mu više nije potrebna za rad.

Vršno opterećenje

Jedan od zadataka IT osoblja bilo koje kompanije jeste obezbeđivanje neometanog rada kompanijskog informacionog sistema u vreme vršnog opterećenja IT opreme. Tradicionalno, oprema je dimenzionisana i nabavljana tako da može da zadovolji ova vršna opterećenja, što je za posledicu imalo gomilanje opreme koja troši veliku količinu energije u periodima niske opterećenosti sistema. Cloud omogućava trenutno povećanje kapaciteta koji se koriste, a zatim i njihovo smanjenje kada vršna opterećenja prođu, što dovodi do značajnih ušteda.

Kao ilustrativan primer mogu poslužiti potrebni resursi na nivou većih sistema. Kao što je na grafikonu prikazano, da bismo opslužili potrebe npr. industrijske proizvodnje, zdravstva, školstva ili javnog sektora jedne države, morali bismo da investiramo u resurse koji odgovaraju zbiru svih neophodnih resursa u vreme njihovog najvećeg opterećenja. To je posledica potrebe svakog od pomenutih podsistema da obezbedi opremu koja mu je potrebna da zadovolji vršno opterećenje resursa za sopstveni rad. Cloud je omogućio da svi ovi sistemi koriste resurse iz istog „bunara“, tj. data‑centra. Ovaj koncept omogućava dimenzionisanje jednog zbirnog data‑centra tako da on zadovoljava potrebe najvišeg među vršnim opterećenjima podsistema. To je moguće jer svi podsistemi nemaju istovremeno potrebu za značajnim resursima.

Sa druge strane, cloud daje mogućnost korišćenja upravo onih resursa koji su sistemu potrebni u datom trenutku, što se takođe vidi na grafikonu. Prostor između ljubičaste i crvene linije predstavlja uštede u korišćenju resursa koje bi bile ostvarene upotrebom cloud‑a. Ovaj grafikon je grub model realnih ušteda koje se ostvaruju upotrebom cloud‑a kada se ova tehnologija primenjuje na nivou većeg sistema. U svetu postoje dobri primeri država koje su ostvarile ovakve uštede. Jedna od njih je, recimo, Finska.

Još jedan direktan uticaj cloud okruženja na zaštitu životne sredine dolazi od centralizacije poslovnih podataka, što omogućava čuvanje podataka na centralnom čvorištu, a zatim i jednostavnu sinhronizaciju bez potrebe za konstantnim radom na mreži, što ponovo vodi ka značajnoj uštedi električne energije.

Optimizacija resursa

Doprinos cloud tehnologije svetskoj ekonomiji je ogroman. Današnja dominacija online ekonomije pripisuje se upravo cloud‑u, jer bez njega ne bi ni bila moguća. Sa povećanjem broja kompanija i organizacija koje koriste cloud tehnologiju imamo prirodno smanjivanje korišćenja drugih resursa, kao što su papir, nafta i sl.

Za očuvanje životne sredine posebno je značajan prelazak velikih korporacija u cloud, jer je opšte poznato da su baš ovakve kompanije najveći svetski zagađivači i potrošači energije. U današnje vreme često nije neophodno da putujemo kako bismo obavili neki posao – internet i cloud omogućili su da svoje poslove obavljamo brže i svakako bezbolnije za naše okruženje. Verovatno najveći doprinos cloud tehnologije očuvanju životne sredine jeste smanjivanje globalne seče šuma zarad proizvodnje ogromnih količina papira, koje su se ranije koristile.

Cloud je omogućio optimalno korišćenje prirodnih resursa i u primerima iz svakodnevnog života. Više ne moramo da sopstvenim automobilima odlazimo u prodavnice kako bismo došli do željenih proizvoda – tako se smanjuje emisija ugljen‑dioksida u atmosferu, ali i potrošnja energije za grejanje, hlađenje i osvetljenje prodavnica.

Druga strana medalje

Međutim, neki primeri upotrebe cloud‑a kao zelene tehnologije nisu tako sjajni. John Engates, CTO u kompaniji Rackspace, primetio je da ukupan pozitivan uticaj cloud computing tehnologije na globalnom nivou nije približan očekivanom jer se kompanije čije je poslovanje orijentisano ka cloud‑u ne bave izgradnjom poslovnih modela koji omogućavaju zaštitu životne sredine. Jedan od primera koje je imao u vidu je e‑prodaja, koja je na globalnom nivou zadržala model pojedinačne isporuke robe kupcima, umesto zbirne, pa tako ukupna emisija ugljen‑dioksida u atmosferu potire sve pozitivne efekte na okruženje postignute uštedom kroz cloud u ovom segmentu poslovanja.

Cloud je tehnologija koja značajno doprinosi očuvanju životne sredine, ali samo kada se u izgradnji cloud modela poslovanja, pored ekonomskih, obrati pažnja i na ekološke aspekte. Jedino uz adekvatnu zakonsku regulativu i održiv pristup poslovanju cloud može zaista da postane jedna od vodećih zelenih tehnologija budućnosti.

Katarina Đurić

“Drugim rečima: stvaraj prototipove ili umri!”

Naslov teksta je slobodan prevod termina Design Thinking, koji u zemlji nastanka (SAD) označava kako metodologiju (skup alata) tako i sam proces (postupak) rešavanja problema. Poslednjih godina, ova ideja (sada već možemo reći metod) stiče sve više pristalica među pojedincima i organizacijama (univerziteti, preduzeća, institucije).

Možda bi se moglo pomisliti da nam još jedan u nizu „metoda“ nije potreban, ali zapravo nije teško razumeti zašto se s vremena na vreme pojavi neka nova razvojna paradigma: očigledno je da je postojeća zapala u teškoće.

Šta je to što je dugo godina važeće pristupe rešavanju problema dovelo u teškoće? S jedne strane, okruženje u kom živimo sve je složenije, procesi se ubrzavaju i pri tome neprekidno menjaju. Štaviše, ubrzava se i sam tempo promena (kako simpatično reče na TV‑u jedna intervjuisana žena: „Danas vreme kratko traje!“), svi su uvek (hteli – ne hteli) u pokretu, da i ne govorimo o tome da smo neprekidno uzajamno povezani (i kada to želimo i kada ne želimo). Ovo podjednako važi za pojedince i za preduzeća i ostale društvene tvorevine. S druge strane, oseća se nedostatak empatije u užoj i široj društvenoj zajednici, nedostatak pažnje i želje da se razumeju potrebe pojedinca (manje‑više govori se o „masi“ ili manje pežorativno o „javnosti“, „društvu“).

Osnova DT pristupa

Za uspeh sadašnjih i još više budućih rešenja, neophodno je prilikom njihovog dizajna uzeti u obzir sve navedene faktore, od kojih neke vrlo važne (empatija, holistički pristup – kao kontrast redukcionizmu) tradicionalne metode ne poznaju ili ih praktikuju krajnje rudimentarno.

Design Thinking je upravo takav, inovativan, holistički i na potrebe korisnika usredsređen pristup nalaženju rešenja problema koji nas muče, bilo kao pojedince, bilo kao socijalne grupe, preduzeća, institucije.

Ideja se razvija već više decenija, da bi se u poslednjih nekoliko godina uobličila na sledeći način:

• Fokus pri rešavanju problema je na vrednostima i potrebama ljudi. Pri tome se mora učiniti napor da se te potrebe razumeju; potrebni su uživljavanje (empatija), povratna sprega i volja da se sve to ugradi u buduća rešenja.
• Više eksperimentisanja je ključni element procesa dizajna; učesnici su aktivni činioci koji komuniciraju razmenom smislenih artefakata (tvorevina, prototipova).
• Multidisciplinarni pristup – rad sa ljudima iz različitih profesija, sa različitim iskustvima.
• Biti spreman za suočavanje sa „uvrnutim“ problemima, tragati za rešenjima radoznalo i optimistički, integrisati stvari (holistički), misleći pri tome na širi kontekst.
• Poštovati principe Design Thinking pristupa u odnosu na ciljeve i primenjene metode.

Više o ovome može se naći u izvorima, kod autoriteta kakvi su Tim Brown (IDEO.com), d.school (Stanford University) – ne propustite da ih konsultujete!

Nigel Cross razliku između tradicionalnih, preovlađujućih metoda u umetnosti, nauci, inženjerstvu i matematici u odnosu na dizajnerski postupak nalazi u tajmingu: umetnici i naučnici operišu u fizičkom svetu kakav on jeste danas (stvarno ili simbolički), dok matematičari operišu u svetu apstrakcija, koje su nezavisne od istorijskog vremena. Dizajneri, s druge strane, moraju za stvarno da uzmu zamišljenu budućnost i da opišu kako će ono što je predviđeno biti ostvareno.

Kako teče proces?

Design Thinking postupak prolazi kroz sledeće faze:

• Razumevanje problema (Understand) – steći početni uvid u problem
• Posmatranje korisnika (Observe) – posmatrati korisnike u njihovom radnom okruženju, posmatrati okruženje, prostor
• Interpretacija rezultata (Point of View) – interpretirati empirijske nalaze
• Generisanje ideja (Ideate) – brejnstorming sesije koje će generisati što je moguće veći broj ideja (proširiti prostor rešenja)
• Prototipi i eksperimentisanje (Prototype) – izgradnja prototipa koji će biti prikazan drugim učesnicima (sužavanje prostora rešenja, eksperimentalna faza)
• Test, implementacija, poboljšanja (Test) – testiranje, implementacija, poboljšanje dizajna (dalje suženje prostora rešenja)

Proces, iako se prikazuje kao linearan, u stvari je visoko iterativan – slikovito prikazano na drugoj ilustraciji. Dakle, usavršavanjem prototipova i testiranjem postupno se sužava prostor rešenja, sve dok se ne dođe do onog koje zadovoljava postavljene kriterijume uspešnosti.

Alati koji se pri tome koriste – neki od onih koji se ne nalaze u tradicionalnoj kutiji za alat i koje navodimo samo kao ilustraciju:

• “Uđite u kožu“ početnika u poslu
• Koristite video‑zapise
• Intervjui radi „uživljavanja“ u situaciju drugog subjekta
• Empatijska mapa
• Mapa puta
• Princip dizajna
• Nametanje ograničenja
• Izrada prototipa uz učešće korisnika
• Prototip “Čarobnjaka iz Oza”
• Mapa reakcija (fidbek), i mnogi drugi

Pored navedenog, HPI D‑School iz Potsdama uvodi još dve značajne komponente:

• Promenljiv (fleksibilan) radni prostor (za potrebe DT timova); pri tome se zidovi koriste za beleženje i razmenu ideja
• Multidisciplinarnost – proističe iz verovanja da inovacije nastaju kao posledica formiranja grupa koje grade sopstvenu kulturu saradnje i sposobnosti sagledavanja problema iz različitih perspektiva. Drugim rečima: Design Thinking je „lepak“ koji različite discipline spaja u jednu celinu i omogućava uspeh projekta

DT se brzo širi i prihvaćen je kao nova filozofija nalaženja rešenja u mnogim vodećim firmama, od univerziteta (Stanford, HPI) do kompanija (SAP, IKEA, GE i desetine drugih). Ovaj kratak uvod samo je najava da će ova tema biti stalno prisutna i detaljnije obrađivana u našim budućim izdanjima.

Miroslav Kržić

Upotreba cloud servisa različitih provajdera može biti komplikovana, a rešenje predstavljaju cloud agregatori.

Cloud computing u svetu uzima maha, a i u Srbiji je veliki broj klijenata već preselio svoje poslovanje u računarski oblak, delimično ili u potpunosti. Međutim, prateći razvoj usluga cloud provajdera, uočava se da će različite vrste servisa biti hostovane kod različitih cloud provajdera, jer korisnik ne može naći sve potrebne servise na jednom mestu.

Korisnici će svoje servise iznajmljivati kod većeg broja cloud provajdera, što im može zadati glavobolju oko ugovaranja pojedinačnih servisa i upravljanja servisima kod većeg broja provajdera. Sa tehničke strane, poseban problem predstavlja umrežavanje sa većim brojem cloud provajdera, a da korisnik pri tom ima utisak kao da su svi servisi na jednom mestu.

Pored cloud brokera, u poslednje vreme pojavljuju se kompanije koje se bave agregacijom cloud servisa više cloud provajdera koje onda sa jednog mesta isporučuju korisnicima. Cloud agregatori preuzimaju na sebe i funkciju automatizacije rada sa više cloud provajdera, tako da korisnik sve servise preuzima od cloud agregatora, bez potrebe da implementira skupu automatizaciju rada sa više provajdera.

Kako ovakva integracija obuhvata usluge više cloud provajdera, ovaj način ugovaranja i isporuke servisa daleko je isplativiji za korisnika od kupovine pojedinačnih usluga od nekoliko različitih cloud provajdera. Cloud agregator za uzvrat može imati koristi od naplate usluga od cloud provajdera za dalju prodaju servisa u računarskom oblaku, a istovremeno može imati i svoje cloud servise, koje može isporučivati u paketu sa uslugama ostalih provajdera.

Pojmovi cloud agregator i cloud broker koriste se ponekad kao sinonimi, ali među njima ipak postoji značajna razlika. Uloga cloud brokera slična je ulozi konsultanta i posrednika između korisnika i cloud provajdera, dok je cloud agregator na nešto višem nivou – ova uloga analogna je ulozi sistem‑integratora koji, koristeći više različitih proizvoda, za korisnika dizajnira i izgrađuje jedan složeniji sistem.

Model rada

Poslovni model cloud agregacije i dalje se razvija. Kod nekih agregatora u ponudi je ograničen broj servisa spakovan u različite pakete, dok se kod drugih postepeno i konstantno razvijaju novi paketi i nudi šira lepeza servisa u računarskom oblaku, bilo sopstvenih ili od drugih cloud provajdera.

Jedan od primera za paket cloud usluga koje agregator može ponuditi jesu objedinjene komunikacije kao usluga (Unified Communications as a Service – UCaaS). Ova usluga sastoji se od više različitih tehnologija. Cloud agregator može kombinovati i integrisati cloud bazirane audio, messaging i video conferencing usluge različitih UC cloud provajdera u jedan paket UCaaS servisa.

Uspešnost cloud agregatora delimično zavisi od mogućnosti sklapanja saveza sa raznim cloud provajderima, čije servise cloud agregator isporučuje. Idealno je kada je taj savez transparentan za korisnike servisa agregiranih preko jednog korisničkog interfejsa. Ako su cloud provajderi u slabom savezu, cloud agregatori će morati da ulože više napora u integraciju servisa za korisnike i operativnu podršku koju im pružaju.

Drago Samardžić

 

Upotrebom VMware tehnologije virtuelizacije moguće je značajno uštedeti u troškovima nabavke i eksploatacije opreme za datacentre i znatno podići kvalitet servisa koje datacentar pruža

Xamarin

Xamarin je platforma za kreiranje aplikacija za pametne telefone i tablet uređaje koja omogućava da programski kod bude iskorišćen i do 100% za različite operativne sisteme iOS, Android ili Windows. Ova platforma pruža snažne performanse i pregledan interfejs, a pri tom programeri koji koriste platformu nisu uslovljeni poznavanjem jezika kakvi su C ili Java.

Tri tipa aplikacija

Da bismo bolje upoznali plan razvoja Xamarin platforme potrebno je da shvatimo kako su aplikacije za mobilne uređaje pravljene. Postoje tri tipa mobilnih aplikacije koje programeri kreiraju: nativne aplikacije, web aplikacije i njihova kombinacija.

Nativne aplikacije pokreću se direktno na mobilnim uređajima. Stavljaju u funkciju sve dodatke dostupne na uređaju, kao što su kamera i senzori, akcelerometar, kompas itd. One su često bogatije funkcionalnostima, koje su dostupne intuitivno, sa punim pristupom hardverskim komponentama mobilnog uređaja. Ovaj pristup zahteva poznavanje Objective‑C jezika za iOS, odnosno Java jezika za Android.

Drugi tip čine web aplikacije, koje se pokreću pomoću web browser‑a. Da bi ih koristili korisnici treba da startuju web browser i ukucaju URL. To im onemogućava pun pristup hardverskim komponentama kakav imaju nativne aplikacije; stoga su njihove mogućnosti ograničene. Međutim, njihova dobra strana jeste to da se programski kod može napraviti u jednoj platformi (HTML 5, MVC, PHP, Javascript…) i svi pristupni uređaji izvršavaju isti programski kod u svojim web browser‑ima.

Treći pristup predstavlja kombinaciju prethodna dva i podrazumeva korišćenje dobrih strana oba pristupa – sa jedne strane mogućnost korišćenja kamere i ostalih hardverskih komponenti, a sa druge strane korišćenje jedne platforme za mnogo funkcija koje se pozivaju sa ovih uređaja.

Kako raditi sa Xamarin-om?

Potrebno je instalirati Xamarin Studio, koji uključuje razne biblioteke i plugin za Visual Studio. Može se birati razvojno okruženje Xamarin Studio ili koristiti Visual Studio. Pored toga, instaliraju se emulatori, pomoću kojih na vašem računaru možete da vidite rezultate programiranja mobilnih aplikacija pre nego što ih prebacite na mobilni telefon.

Važno je naglasiti da je od nedavno Xamarin sastavni deo Visual Studio 2015.

Nedeljko Kuduz

Odlike Xamarin aplikacija:
Koriste standardne kontrole – komande koje su veoma intuitivne.

Jednostavna upotreba API pristupa – Xamarin ima pristup spektru funkcionalnosti i gotovih biblioteka funkcija.

Rade veoma brzo i kompajliraju se optimalno – tako da maksimalno koriste performanse hardvera.

 

Od skladištenja podataka ka pouzdanim prognozama i optimizaciji alokacije, odnosno distribucije resursa

Za savremeno preduzeće podaci o poslovanju (najšire moguće shvaćeno) predstavljaju dragocen resurs i osnovu za jasan uvid u rezultate poslovanja, pouzdano planiranje i praćenje ostvarenja planova. Pri tom se u obzir moraju uzeti „čvrsti“ podaci (računovodstvo, logistika – tipično predmet obrade u ERP sistemima), ali i „meki“ podaci (koji ne poseduju transakcionu konzistentnost prvih, ali su obimni i mnogo govore o okruženju, klijentima i sl.).

Za pouzdanu ocenu poslovanja potrebno je operisati i jednim i drugim tipom podataka, ali se stvarni uvid u rezultate i pouzdana predikcija (koliko je to razumno očekivati) mogu steći tek statističkom analizom. Statističke tehnike široko su zastupljene u svim tehničkim i humanističkim naučnim disciplinama, ali se i pored toga retko praktikuju u preduzećima. Razloge za to treba tražiti u nedostatku stručnih kadrova (matematičara), kao i u nedostatku pristupa sofisticiranim alatima za statističku obradu (pogotovo ako se zahteva analiza velikog seta podataka u realnom vremenu).

Ozbiljna prepreka uvođenju pomenutih tehnika je i nedostatak dovoljno duge istorije – umesto da se podaci/dokumenti trajno čuvaju (u digitalnom obliku, naravno), oni često propadaju (nestaju iz vidokruga preduzeća). Tako preduzeće, umesto da što duže (koliko god je to moguće) pamti svoju istoriju, ostaje sa „kratkim“ pamćenjem. S druge strane, čak i kad bi se htelo, u preduzeću ne može da se pamti „sve“ (šta god to značilo), već se pri analizama moraju koristiti javno dostupni izvori (na internetu). Ovo zahteva značajno drugačije tehnike prikupljanja i obrade podataka, koje su našim preduzećima još manje poznate i dostupne.

Svi pobrojani razlozi (kao i mnogi drugi) naveli su COMING da inicira razvoj usluga za analitičku (statističku) obradu u svom oblaku računara (gde su trenutno na raspolaganju usluge, koje su detaljno opisane u drugim tekstovima ovog izdanja).

Koje su to tipične usluge koje će uskoro biti na raspolaganju korisnicima? To su:

• Skladište podataka u oblaku
• Skladište nestrukturiranih podataka/dokumenata u oblaku
• Pristup javnim resursima na internetu pri izradi analiza za potrebe klijenta
• Fleksibilni alati za ad hoc analize za krajnjeg korisnika
• Osnovne statističke analize u oblaku
• Napredne statističke analize
• Tehnike optimizacije (nalaženja optimalnih rešenja)
• Napredna poslovna rešenja zasnovana na statističkim/optimizacionim modelima

Prva četiri vida usluga smatramo prilično uobičajenim i nećemo ih ovde dalje detaljnije obrazlagati. Samom objavom usluga postaće jasno šta sadrže i kome su namenjene.

Osnovna ideja naprednih rešenja (5‑8) je da se korisnicima pruži pomoć pri formulisanju problema, izboru rešenja, implementaciji i kasnije, u fazi eksploatacije i kontinuiranih poboljšanja. Dakle, korisniku bi na raspolaganju bila neprekidna stručna pomoć, ne samo inženjera zaduženih za usluge u oblaku već, pre svega, statističara (matematičara) koji su ovladali specijalizovanim metodama, kao i stručnjaka u predmetnim oblastima (na primer: planiranje u maloprodaji, izrada prognoza prodaje i sl.).

Osnovne statističke analize

Što se same tehnologije tiče, nove COMING‑ove analitičke usluge u oblaku zasnovane su na modernim rešenjima za upravljanje bazama podataka u memoriji (Microsoft SQL Server 2014/6, SAP HANA i naprednim statističkim bibliotekama za ove baze), kao i na, sad već možemo reći standardnoj, statističkoj biblioteci R.

Od elementarnih i primeni najbližih metoda navodimo samo sledeće: analiza i izračunavanje statistika za zadati uzorak, (auto)korelacija, regresiona analiza, statističko testiranje hipoteza uz, naravno, elementarne statistike, od izračunavanja osnovnih statističkih pokazatelja, raznih vrsta odstupanja i sl.

Napredne statističke analize

Napredne statističke analize zahtevaju značajno učešće stručnjaka za eksploraciju podataka (data scientist) i statistiku, brižljivu pripremu i čišćenje podataka (data cleansing), izbor pravilnih algoritama i pouzdanu interpretaciju rezultata analiza.

Od najvažnijih naprednih metoda navodimo dve:

Izrada prognoza na osnovu raspoložive i očišćene istorije (nabavke, stanjazaliha, prodaje ili drugih vremenski zavisnih parametara), analiza trendova sa i bez učešća sezonskih faktora i popusta, regresiona analiza, analiza osetljivosti rešenja i odstupanja i sl. Ovakvu analizu korisnik može da zakaže isporukom ulaznih podataka u COMING oblaku propisanom formatu i da na sličan način dobije rezultate, uz dopunsku analizu rezultata koju je sačinio statističar (videti ilustraciju). Ako klijent pri tome koristi neku od osnovnih usluga skladištenja podataka (skladište podataka u oblaku) operacije se izvode nad njegovim skladištem bez importa/eksporta podataka.

Klasterska analiza i klasifikacija je metod koji se koristi za klasifikaciju najrazličitijih činilaca poslovanja. Na primer: grupisanje potrošača u zadati broj klasa u maloprodaji i određivanje atributa pogodnih za pouzdanu klasifikaciju, klasifikacija prodajnih objekata i sl. – vrlo važna tehnika koja se koristi za postavljanje i praćenje ostvarenja planova marketinških akcija. Pri tome, same metode su univerzalno primenjive u različitim sferama života (biznis, javne usluge itd.). Na raspolaganju je čitav set metoda za klasifikaciju, kao što su najbliži susedi, naivna Bajesova klasifikacija, stabla odlučivanja i drugi.

Tehnike optimizacije

Ova usluga omogućiće korisnicima formulisanje i rešavanje problema optimizacije koji se često sreću u praksi: optimalna alokacija resursa u maloprodaji (iz distributivnih centara u prodavnice, među prodavnicama), optimizacija (minimizacija troškova) popusta u sezonskoj prodaji (tipično za segment odeća/obuća ili bilo kom drugom koji je u vezi sa modnim trendovima), minimizacija troškova izrade proizvoda sa velikom varijacijom mogućih inputa (varijantne sastavnice), optimizacija troškova tipičnih za lanac snabdevanja: minimizacija troškova držanja zaliha, troškova transporta, vremena snabdevanja i dr.

Ove usluge zasnovane su na tehnikama linearnog programiranja (sa podvarijantama izrade celobrojnog ili mešovitog programa), uobičajenim za ovaj problem. Sastavni deo analize je i analiza osetljivosti rešenja na varijacije ključnih parametara. Efekti koji su dokazani u praksi (maloprodaja) mere se povećanjem prodaje od 5‑7% (ogromno povećanje s obzirom na ulaganja!) i smanjenjem troškova re/alokacije robe među prodajnim objektima na preko 20%.

Napredna poslovna rešenja

Ova usluga omogućava korisnicima da implementiraju navedene osnovne i napredne tehnike u svom preduzeću, neprekidan monitoring rešenja u primeni i dalja prilagođavanja i poboljšanja. Usluga se isporučuje u oblaku i ne zahteva nikakve početne investicije. Posebno ističemo učešće kvalifikovanih statističara u razvoju i tokom celog životnog ciklusa rešenja.

Primer iz prakse

Na ilustraciji je prikazano rešenje projektovano za jednu rusku maloprodajnu kompaniju iz segmenta modne industrije. Rešenje se koristi za prognozu prodaje, alokaciju i distribuciju robe, kao i za planiranje marketinških akcija/popusta.

Miroslav Kržić

 

Digitalizacija predstavlja najviši nivo integracije sistema. Shodno tome, trebalo bi da ona bude jedan od osnovnih alata za rast i razvoj, kako pojedinačnih kompanija, tako i privrede u celini.

Digitalizacija je (prema definiciji) proces prevođenja jednog objekta, slike, zvuka, dokumenta ili signala u digitalni oblik, dok digitalnu strategiju možemo definisati kao plan kojim se definiše na koji način će digitalizacija nekakvog procesa biti izvršena. Ona sa sobom donosi još pojmova koje bi trebalo objasniti, a kako je ova tema veoma aktuelna i važna za razvoj, kako kompanija, tako i društva, odlučili smo da i u ovom broju govorimo o njoj.

“Kupac je uvek u pravu!“ – ovu rečenicu svaki prodavac prvo čuje i nauči. Zašto? Odgovor je jednostavan: malo kupaca, a mnogo prodavaca, i svi oni žele da osvoje što veće parče tržišnog kolača. Upravo zbog toga kompanije konstantno traže načine da kupcu uvek pruže nešto malo više od konkurencije, ne bi li ih prvo pridobili, a kasnije i zadržali. S druge strane, kupci su se zbog ovoga poprilično „razmazili“ i njihova očekivanja konstantno rastu.

Da bi kompanije mogle da ispune očekivanja tržišta potrebno je da čuju šta ono ima da im kaže i nađu optimalan način da odgovore na te zahteve. Brzo, kvalitetno, efikasno i ekonomično – to više nisu dodatne pogodnosti za kupca, već imperativ za prodavca, što nas, konačno, upućuje na digitalizaciju poslovnih procesa kao rešenje koje dovodi do optimalnog korišćenja svih resursa.

Postavljanjem digitalne strategije kompanije definiše se na koji način će se krenuti u proces digitalizacije poslovanja. U prethodnom broju govorili smo o devet komponenata digitalne strategije, uz napomenu da se njihovi prioriteti razlikuju u zavisnosti od različitih faktora – industrijske grane kojoj pripadaju, ciljnog tržišta, oblasti delovanja i sl. Pored toga, sada bismo ih grubo podelili na komponente koje se odnose na internu digitalizaciju i na one vezane za komunikaciju sa eksternom javnošću.

Interni procesi

Pri definisanju digitalne strategije treba se, naravno, pozabaviti pre svega digitalizacijom internih poslovnih procesa. Pre postavljanja digitalne strategije, trebalo bi detaljno analizirati sve poslovne procese. Posebno je važno definisati dodirne tačke različitih poslovnih procesa, jer tu se najsnažnije osećaju efekti digitalizacije. Cilj je uvek isti – automatizacija svih poslovnih procesa, uz potpuno eliminisanje ručnog unosa podataka i dupliranja posla.

Dobar primer digitalizacije poslovnih procesa bila bi digitalizacija prodaje autobuskih karata. Uzećemo za primer kompaniju čija je osnovna delatnost međugradski autobuski prevoz putnika. Digitalizacija procesa prodaje autobuskih karata podrazumevala bi integraciju svih prodajnih mesta, uključujući i autobuse u kojima je moguće kupiti kartu. Na ovaj način informacija o svakoj prodatoj karti bila bi dostupna na svim prodajnim mestima, te se izdavanje duplih karata ne bi moglo dogoditi. Takođe, ovakav sistem omogućio bi uvid u tačan broj putnika koji ulaze/izlaze na usputnim stanicama, što bi povećalo iskorišćenost autobuskih kapaciteta.

S druge strane, integracija ovog sistema sa ostalim poslovnim procesima pružila bi uvid u realno stanje sistema u svakom trenutku. Na taj način menadžment kompanije mogao bi mnogo jednostavnije da donosi odluke o povećanju/smanjenju broja polazaka na određenim linijama, o potrebama uvođenja novih linija i generalno o uvođenju novih proizvoda, usluga, marketinških kampanja i ostalim strateški važnim pitanjima.

Jedan ovakav sistem omogućio bi čitav spektar novih usluga, koje bi svakako dovele do povećanja tržišnog udela. Tako bi se, na primer, sa već digitalizovanim procesom prodaje karata, vrlo jednostavno mogla uvesti nova usluga – online prodaja karata, što bi izvesno dovelo do povećanja prodaje.

Eksterni procesi

Može se zaključiti da digitalizacija predstavlja najviši nivo integracije, odnosno da se potpunom integracijom svih poslovnih procesa i sistema otvara mogućnost digitalizacije i onih procesa koji se odnose na eksternu javnost.

Dobar primer mogla bi biti digitalizacija procesa nabavke. U slučaju potpune integracije sistema, otvara se mogućnost integracije sistema i sa dobavljačima. Na ovaj način optimizovao bi se i proces prodaje, jer bi kupci, pored uvida u stanje na lageru kompanije, imali uvid i u stanje kod dobavljača, bez dodatnog slanja upita i čekanja na njegov odgovor. Svaka promena kod dobavljača, ili u bilo kom prodajnom objektu, bila bi vidljiva i ostalim učesnicima u proizvodnom i/ili prodajnom lancu, u zavisnosti od delatnosti kompanije, te bi bilo mnogo jednostavnije, brže i efikasnije odgovoriti na korisničke zahteve.

Tako se vraćamo na direktan uticaj koji digitalizacija poslovnih procesa može izvršiti na ukupno poslovanje. Ovako definisan proces nabavke optimizovao bi troškove zaliha i pružio poslovanju prostor za unapređenje.

Stanje stvari

Trenutno stanje u domaćim kompanijama nije sjajno. Zabrinjava i podatak da tek oko 14% kompanija koristi nekakvo ERP rešenje (aplikativno rešenje za upravljanje resursima kompanija), koje se smatra za neophodan alat na putu ka potpunoj integraciji sistema. Posmatrano iz ovog ugla, deluje da Srbija kaska za ostatkom sveta.

Činjenica je, takođe, da je IT oblast u našoj zemlji razvijena, što je prednost koju bi svakako trebalo iskoristiti. IT je u osnovi digitalizacije i sa dobro postavljenom digitalnom strategijom, kako pojedinačnih kompanija, tako i privrede u celini, možemo digitalizaciju da iskoristimo kao jedan od glavnih alata za rast i razvoj kompletne privrede.

Milena Redžić

 

Pri uvođenju cloud rešenja pred kompanijama je izbor koji zavisi od veličine, potreba i resursa…
Cloud ili ne? Ta dilema više ne postoji, kao što odavno nema dvoumljenja ni oko potrebe za virtuelizacijom. Cloud je danas najčešće korišćen termin u IT industriji i skoro da nema ni laika koji ne bi mogli da objasne mogućnosti i prednosti ove tehnologije.

Iako je već sada značajan broj korisnika i korisničkih aplikacija u cloud‑u, ova tehnologija se i dalje razvija i u stručnim časopisima i na portalima broj dilema se umnožava. Ono što se ne može osporiti jeste činjenica da je ova tehnologija dostigla punu zrelost i da može da ispuni i najteže zadatke koju pred nju stave korisnici.

Kompanije koje beleže ubrzan rast često se nalaze u situaciji da im je potrebno proširenje IT resursa. Bez obzira da li uvode dodatne aplikacije za e‑mail, striming ili druge kritične aplikacije koje zahtevaju dodatne resurse, poslovodstvo mora doneti odluku da iznajmi resurse kod cloud provajdera ili da izgradi, odnosno proširi sopstvenu IT infrastrukturu.

Nezavisno od toga da li traže podršku za kritične aplikacije ili jednostavno upravljaju dnevnim aktivnostima, IT potrebe variraju od kompanije do kompanije. Na kraju, najbolja odluka dolazi upoznavanjem sa ponuđenim prednostima i strategijama koje daju najbolje rezultate i poređenjem ukupne cene investicija i produkcionih troškova (TCO).

Brojni su faktori koje treba razmotriti kada donosite odluku da li da izgradite ili da iznajmite cloud resurse u data‑centru, uključujući i virtuelizacione izazove, različita cloud computing okruženja i način na koji kompanije upravljaju različitim IT izazovima. Vrlo je važno da razmotrite sve opcije, da biste doneli odluku koja najviše odgovara potrebama vašeg poslovanja

Sopstveni data‑centar

Ako gradite sopstveni data‑centar, procenjeni trošak građevinskih radova po kvadratnom metru iznosi oko 2.000 evra. Ako je neophodno da izgradite sopstvenu optičku mrežu da biste doprli do svoje udaljene lokacije, dodatni troškovi mogu iznositi oko 10.000 evra po kilometru. Velike kompanije su u stanju da pokriju sve troškove izgradnje, kao i troškove IT osoblja, uključujući i održavanje infrastrukture, monitoring i dodatno hlađenje, ukoliko bude potrebno. To znači da izgradnja sopstvenog data‑centra ima smisla na duži rok, i to za veće kompanije sa velikom količinom vrednih podataka.

Nakon izgradnje sopstvenog cloud data‑centra, poslovne prednosti su to što kompanija ima potpunu kontrolu nad svojim podacima, bezbednošću, operacijama i okruženjem, što im daje osećaj sigurnosti. Organizacije će imati potpunu kontrolu pristupa, napajanja i temperature. S druge strane, izgradnja sopstvenog data‑centra predstavlja veliku finansijsku investiciju.

Iznajmljivanje

Manje kompanije, uključujući i one sa cloud computing rešenjima, zahtevaju određeni prostor za data‑centar i resurse za rast svog poslovanja. Startap kompanije, na primer, mogu imati potrebe za samo jednim ili tri do četiri ormara i vezom između kompanije i iznajmljenih resursa. U ovim slučajevima, zbog troškova je neopravdano graditi sopstvenu data‑centar infrastrukturu.

Pored sredstava za izgradnju data‑centra, postoje i drugi značajni troškovi. Poveravanje ovih poslova provajderu donosi mnoge prednosti za kompanije koje ne mogu podneti velike troškove izgradnje sopstvene IT infrastrukture.

Konektivnost: Mnogi cloud provajderi nude mogućnost izbora konektivnosti preko više provajdera, koji najviše odgovaraju kompanijama i njihovim poslovnim potrebama i finansijskim uslovima.

Ukupna cena koštanja (TCO):Iznajmljivanje IT resursa omogućava manja inicijalna ulaganja. Pored toga, postoji mogućnost izbora između većeg broja ponuđača, bez potrebe za zapošljavanjem osoblja za data‑centar ili stalnim plaćanjem za održavanje opreme, tako da poslovanje ima značajno nižu cenu koštanja (TCO).

Skalabilnost: Kao što je ranije pomenuto, kada gradite data‑centar, dodatne nabavke i instalacije su potrebne kada dođe vreme da povećate broj ormara sa opremom. Međutim, kod iznajmljivanja cloud provajderi su opremljeni tako da omoguće kompanijama nesmetan rast, dodatne IT resurse i brzo i jednostavno upravljanje rastućim IT potrebama.

Pouzdanost: Ekspertski tim provajdera je stalno na raspolaganju u samom data‑centru i u stanju je da brzo reaguje, što omogućava korisniku visoku pouzdanost.

Redundantnost: Kada iznajmljujete resurse kod pouzdanih cloud provajdera, pruža vam se više mogućnosti za redundantnu konektivnost, tako da su pri ispadanju bilo kog internet provajdera vaše kritične aplikacije i performanse infrastrukture zaštićene.

Bezbednost: Cloud provajderi vam omogućavaju non‑stop bezbednost veoma sofisticiranim alatima, koje male kompanije nisu u stanju da sebi priušte, zajedno sa biometrijskim logovanjem na svim pristupnim tačkama, što omogućava korisnicima da budu spokojni, jer su njihovi podaci zaštićeni visokim i naprednim tehnologijama.

Drago Samardžić