Potreba za informacionim tehnologijama u modernom poslovanju velika je. Do IT odeljenja dolaze sve složeniji zahtevi, bilo da je to potreba za novim hardverom, uvodjenje novog aplikativnog servisa, softvera koji će unaprediti poslovni proces, rešenja za čuvanje podataka ili bezbednost mreže. Lokalni IT sektori suočavaju se sa problemom nedovoljnih ljudskih resursa, nedovoljnog iskustva i znanja potrebnog za realizaciju specifičnih zahteva. Najbolji poslovni izvođači čine neophodna ulaganja kako bi se izdvojili od svojih konkurenata, prepoznajući da njihova infrastruktura zahteva više od samo redovnog održavanja.

Prebacivanje IT operacija u nadležnost neke druge kompanije koja se profesionalno bavi pružanjem te usluge može doneti ogromne benefite. Ovakvo rešenje za narastajuće IT potrebe omogućuje kompanijama da uštede značajna sredstva, poboljšaju poslovanje i – najbitnije – fokusiraju se na svoju primarnu delatnost. Lopta se sada nalazi u dvorištu profesionalca koji, zbog bogatijeg iskustva i više resursa, posao obavlja efikasnije i kvalitetnije.

Prestanak funkcionisanja nekog važnog servisa, koji u ozbiljnim organizacijama za sobom povlači i prekid poslovnog procesa, može uzrokovati ozbiljne gubitke. Zbog toga je sve izraženije i povećavanje nivoa podrške: kada su najbitniji procesi u pitanju, 24×7 monitoring je neizostavni deo ugovora.

Kompanije se suočavaju sa velikim problemom kada udju u novi projekat, za koji nemaju resurse, znanje i iskustvo. Proces pronalaženja i odabira kandidata može biti iscrpan posao i menadžeri se pri zapošljavanju suočavaju sa gotovo nerešivim problemima. U takvoj situaciji kao jedino pravo rešenje nameće se partner sa bogatim portfoliom.

Izbor pravog partnera

Portfolio provajdera čine usko specijalizovani timovi za IT podršku kompanijama. Članovi jednog tima kroz školovanje, obuke i realizaciju projekata u praksi stiču potrebno znanje i iskustvo. Oni se fokusiraju na jednu oblast i specijalizuju se za nju, a cilj im je da ponude što kvalitetniju uslugu. Njihova glavna delatnost je upravo IT, što im omogućava da pruže mnogo kvalitetniji servis od onog koji bi njihovi klijenti mogli da postignu inhouse rešenjima. Konstantnim usavršavanjem i radom u najrazličitijim sistemima IT provajderi stiču veliku širinu u primeni novih tehnologija i u stanju su da odgovore na najrazličitije zahteve klijenata.

Predjimo za trenutak sa teorije na praksu, da bismo sagledali kako sve to izgleda iz ugla provajdera IT usluga, kao što je kompanija COMING. Da biste postigli najviši nivo usluge, morate se prilagodjavati korisniku. To uslovljava organizacionu podelu na sektore, gde svaki sektor predstavlja celinu za sebe i specijalizuje se u svojoj oblasti. Zbog opsega tehnologija kojima se bave, timovi pribegavaju taktici koja podrazumeva da se i svaki član tima pojedinačno još uže specijalizuje za odredjenu tehnologiju. Rezultat ovakve unutrašnje organizacije jeste mogućnost da se odgovori na gotovo svaki izazov, bez obzira na složenost infrastrukture, jer iza infrastrukture korisnika ne stoji jedan čovek već veliki tim ljudi. Zato je dijapazon usluga koje se mogu ponuditi dosta širok i raznovrstan, a kvalitet usluge maksimalan. Oblasti rada mogu biti, recimo, samo service desk usluge, kroz udaljenu ili terensku podršku, integracija i praćenje IT infrastrukture klijenata, implementacija softverskih rešenja, IT konsalting, pa čak i održavanja kompletne serverske i mrežne infrastrukture i skoro svih pratećih servisa.

Možda najveća korist za klijenta od prihvatanja čitavog ovog koncepta jeste kontrola troškova, uz ostvarivanje velikih ušteda novca i resursa. Sva istraživanja na ovu temu pokazala su da je krajnja finansijska dobit i najjači razlog što se kompanije odlučuju za outsourcing. Kompanije koje koriste IT outsourcing ostvaruju prednost na tržištu jer povećavaju produktivnost i kvalitet usluga koje pružaju klijentima, nadmašujući tako svoje konkurente.

Uslovi na tržištu, konkurencija, propisi, finansijska situacija, tehnologije – sve se to menja iz dana u dan. Držanje koraka sa svim tim promenama, posebno u situacijama kada one traže ulaganja, za kompanije je često pitanje „biti ili ne biti“. Zato, napredujte u korak sa tehnologijom – uz outsourcing!

Miloš Trajković

The post UPRAVLJANJE IT OPERACIJAMA appeared first on Business&IT.

Želite da sačuvate vaš medijski sadržaj korišćenjem enterprise level rešenja po entry level ceni? Ne želite da investirate u skupi hardver i softverske licence? Opterećuje vas briga o tehničkoj podršci koju obezbedjujete svake godine? Dosta vam je razočarenja kada se ispostavi da vam je za novu verziju softvera potreban i potpuno nov hardver? Želeli biste da imate mogućnost da jednostavno platite uslugu i brigu prepustite nekom drugom, dok vi uživate u njenom kvalitetu? Da imate potpuno predvidive troškove, koje u potpunosti možete kontrolisati? Kako se ovo može ostvariti? Da li je izvodljivo? Da li je praktično primenjivo? Ovo su samo neka od pitanja na koja ćemo u narednim redovima pokušati da odgovorimo.

On-premises arhiva

Krenimo zato od implementacije jednog klasičnog arhivskog rešenja u tzv. on-premises varijanti. Kao enterprise archive management rešenje koristićemo SgL Flashnet.

Da bi jedno ovakvo rešenje funkcionisalo, neophodno je imati minimalno jedan Microsoft Windows server relativno pristojnih karakteristika, sa bar par brzih diskova za tzv. cache. Dalje, potreban je storage pristojnih karakteristika, kako bi se ubrzali i optimizovaliprocesi arhiviranja i restore-a. Na kraju, bilo bi veoma korisno imati i LTO tape library, uz čiju pomoć bi se značajno proširio kapacitet arhive, a cena cele postavke držala pod kontrolom. Navedeni hardver košta oko 30.000 evra.

A sada softver. Naravno, postoje i jeftinija rešenja, ali su njihove mogućnosti ograničene. SgL je enterprise rešenje za HSm (Hierarchical Storage management) i ima sve funkcije koje su nam potrebne. Potrebni su nam microsoft SQL server, SgL Flashnet softver, licence za disk storage po terabajtu, licence za LTO storage po slotu, licence za LTO drajvove po drajvu, licence za tape library. Na kraju, u cenu treba uračunati i troškove za instalaciju takvog sistema i tehničku podršku na godišnjem nivou. Sve ovo dovešće nas do sume od oko 100.000 evra! I to za sistem koji nije redundantan. Istina je da je arhivirani sadržaj bezbedan, ali će u slučaju otkazivanja ovakvog sistema biti nedostupan sve dok se sistem ne oporavi. Potpuno redundantan sistem je i više nego dvostruko skuplji. Sve u svemu, možemo da zaključimo da je u jedan ovakav sistem potrebno investirati priličnu sumu novca. Šta je alternativa?

Arhiva u cloud-u

Zamislite da imate ovakvo rešenje implementirano u data-centru i da vam se ovakav sistem nudi kao usluga koju biste plaćali na mesečnom nivou, za dva reda veličine jeftinije. Želimo da vam predstavimo rešenje koje je u potpunosti realizovano u data-centru i koje vam nudimo kao cloud baziranu uslugu. Da bi koristio ovakvo rešenje klijentu su potrebni samo web browser i internet konekcija. Sve ostalo je naša briga. mi ćemo za vas brinuti o funkcionisanju čitavog sistema za arhiviranje, o licencama i tehničkoj podršci. Kada dodje vreme za upgrade sistema, to je ponovo naša briga i trošak koji pada na naš teret. Klijent ima SLA (Service Level Agreement) ugovor sa nama, koji mu garantuje dostu- pnost servisa 24/7/365. U data-centru, na virtuelnoj infrastrukturi, moze se napraviti potpuno istovetno resenje.

Ovakvo rešenje korisniku pruža potpuno isti komoditet kao i ono koje je implementirano on-premises. Jedina razlika izmedju ova dva rešenja jeste brzina konekcije izmedju produkcionog sistema klijenta i sistema za arhiviranje. Da li je ova razlika značajna? mi tvrdimo da nije. Naime, u procesu arhiviranja za klijenta i nije važno kojom brzinom se neki sadržaj arhivira; ono što jeste bitno je da se taj sadržaj arhivira pouzdano. I to je nešto što mi garantujemo. Tu je čak i dodatni servis koji pouzdanost podiže na viši nivo.

Klijenti su uvek osetljivi na brzinu kojom se sadržaj vraća iz arhive. Imamo nekoliko mehanizama koji pomažu u ovoj situaciji. Prvo rešenje je da se na strani klijenta postavi storage baziran na diskovima koji bi služio kao privremena arhiva. Materijali bi se odavde automatski selili u cloud based arhivu, zahvaljujući pravilima koja smo postavili. materijali bi se na toj lokaciji čuvali onoliko dugo koliko smo pravilima odredili. Recimo, možemo odrediti da se neki materijal čuva na odredjenoj lokaciji npr. 30 dana, ili da se briše samo ukoliko niko nije tražio restore u prethodnih 30 dana, ili primeniti neku kombinaciju ovakvih pravila. Na taj način bi materijali koji su češće traženi bili brzo dostupni za dnevnu produkciju, dok bi se do onih koji se redje traže dolazilo nešto sporije.

Ako govorimo o velikim fajlovima za čiji restore je potrebno više vremena, onda je uglavnom reč o multimedijalnim sadržajima, odnosno o audio-video fajlovima. Za takve fajlove nudimo pregled arhiviranog materijala u nižoj rezoluciji, što omogućava neometano pregledanje i kroz nešto sporiji (relativno) link izmedju klijentovog produkcionog sistema i data-centra. Klijent je u mogućnosti da izabere samo deo audio-video fajla i da pokrene tzv. partial file restore. Na taj način se količina neophodnih bajtova koje treba preneti iz data-centra do produkcionog sistema značajno umanjuje, a samim tim i čitav proces postaje znatno brži.

Ponekad, međutim, za klijenta ni tonije dovoljno brzo. I u takvoj situaciji imamo odgovor. Pre nego što odgovorimo na ovaj izazov, objasnićemo još jedan veoma važan segment našeg rešenja. Kako bi se naši klijenti osećali što sigurnije i kako bi u svakom trenutku imali svoje sadržaje u svojim rukama, nudimo i uslugu prebacivanja arhiviranih fajlova na LTO trake, koje se potom predaju klijentu. To omogućava da klijent ima kod sebe sav svoj arhivirani sadržaj u digitalnom formatu, lako dostupan čak i u situaciji kada je cloud servis nedostupan ili je za restore sa cloud-a potrebno nešto više vremena. U tom slučaju klijent može da iskoristi lokalni LTO drive i izvrši restore traženog materijala na svoj produkcioni sistem.

Rešenja za arhiviranje bazirana na cloud tehnologijama su veoma izvesna budućnost. Cena za cloud storage je već sada veoma pristupačna, a linkovi i zavidan protok su sve dostupniji, tako da će razlike u realizaciji ovakvog rešenja on-premises i u cloud-u, po svoj prilici, i sa tehničke strane biti sve manje i manje. Kad je ekonomski aspekt u pitanju, prednost realizacije u cloud-u lako je uvideti već danas.

Nenad Čukalović

The post COMING cloud: Arhiviranje medijskih sadržaja: SAČUVAJTE I SADRŽAJ I NOVAC! appeared first on Business&IT.

Poslednjih godina sve je prisutniji trend prelaska sa tradicionalnih načina prodaje robe na online prodaju preko specijalizovanih sajtova sa web katalozima proizvoda (e-shop). Da bi ovaj način prodaje pružio svoj maksimum potrebno je obezbediti tačne i ažurne podatke o artiklima, koji izmedju ostalog podrazumevaju precizne opise, raspoložive količine, cene i rabate po grupama kupaca. Najbolji način da se ovo postigne bila bi integracija sa transakcionim sistemom u kome su smeštene sve ove informacije.

Mogućnost integracije u velikoj meri zavisi od transakcionog sistema koji kompanija koristi u svom poslovanju. Tradicionalni informacioni sistemi sa više različitih aplikacija i odvojenim bazama podataka nemaju velike mogućnosti za integracije, jer svi potrebni podaci uglavnom nisu na jednom mestu. Često su podaci o zalihama u jednoj bazi podataka, a finansijski podaci o troškovima i cenama u drugoj, tako da je izuzetno teško prikupiti sve potrebne podatke i integrisati ih sa trećim sistemima. Zbog toga su sve više u upotrebi ERP (Enterprice Resource Planning) sistemi.

ERP sistemi su veliki, integralni informacioni sistemi koji služe kao podrška poslovanju. To je poslovni softver koji je multifunkcionalan po korišćenju, integralan po prirodi i modularan po strukturi. Sastoji se od modula od kojih svaki ima svoje različite funkcije, povezane zajedničkom bazom podataka, čime je postignuta integrisanost podataka i poslovanja. Jedno od kvalitetnijih i zastupljenijih ERP rešenja na tržištu Srbije je microsoft Dynamics NAV. To je celovito poslovno rešenje, koje se kroz dugi niz godina pokazalo kao najbolje rešenje za srednje velika preduzeća.

Praktična primena NAV-a u prodaji

Uzmimo za primer industriju automobilskih delova, koja predstavlja veoma razudjenu oblast. Katalozi proizvoda auto-kuća mogu sadržati desetine, pa i stotine hiljada artikala, gde Dynamics NAV, sa svojom izuzetno dobro strukturiranom bazom, predstavlja odličnu osnovu za obradu ove ogromne količine podataka. Integracija se odvija preko web servisa, uz obezbedjenu trenutnu sinhronizaciju svih relevantnih podataka iz NAV-a sa e-shop-om.

Ovo donosi niz prednosti, kako za vlasnike i zaposlene u auto-kućama tako i za kupce auto-delova. U uslovima jake konkurencije i neophodnosti brzog reagovanja na zahteve tržišta, možda i najvažnije jeste to što se sa svakom promenom u ERP sistemu stanje zaliha automatski ažurira na sajtu. Dynamics NAV, kao Microsoft-ov proizvod, ima odličnu integraciju sa drugim Microsoft-ovim alatima, kao što je npr. Excel, što omogućava korisnicima da na krajnje jednostavan način pri prijemu robe otvore veliki broj novih kartica artikala i brzo ih stave na stanje, pri čemu se sve te promene automatski preslikavaju i na web sajt. Ovo omogućava kupcima da uvek imaju tačnu informaciju o raspoloživosti zaliha na lageru, kao i o tome u kom maloprodajnom objektu je artikal dostupan za prodaju. Kupci 24 časa, 7 dana u nedelji, mogu da na sajtu prave porudžbine, koje se istog trenutka prosledjuju u ERP sistem Dynamics NAV. Na osnovu prosledjenih porudžbina magacioneri vrše izdvajanje robe i pripremu za isporuku, pri čemu kupac na sajtu može da prati status svoje porudžbine, jer se sve promene u porudžbini koje uradi magacioner odslikavaju i na e-shop-u.

Pošto su sve potrebne informacije iz ERP sistema dostupne i na e-shop-u, komercijalisti sve svoje aktivnosti mogu obavljati samo preko web sajta, bez potrebe za pristupanjem NAV-u, što znači da se koristi manji broj licenci za NAV i tako postižu uštede. Omogućen im je unos ponuda i porudžbina u e-shop-u, koje se istog trenutka repliciraju u Dynamics NAV-u, gde se dalje obradjuju. Kroz posebno napravljene forme, komercijalisti dobijaju informacije o svakom kupcu iz NAV-a, tj. informacije o saldu kupca, dospelom saldu, informaciju o tome da li je kupac blokiran i da li je dozvoljeno izdavanje faktura za njega, kao i informacije o svim prethodno realizovanim porudžbinama za tog kupca. Takodje, kupci na sajtu u svakom trenutku mogu da vide istoriju svoje kupovine, kao i trenutni dospeli i nedospeli saldo.

U NAV-u je omogućeno kreiranje različitih vrsta rabata po artiklu, kupcu, grupi artikala i grupi kupaca. Svi ovi rabati prebacuju se na web sajt, tako da kupac dok pravi porudžbinu automatski dobija određeni procenat rabata koji mu je namenjen, u zavisnosti od njegove grupe i artikala koje kupuje. Ovo omogućava i jednostavno uključivanje akcija i različitih promotivnih aktivnosti.

U e-shop-u je moguće kreiranje i veleprodajnih i maloprodajnih faktura, pa se u zavisnosti od izabrane opcije fakture u NAV-u prebacuju u odgovarajući modul, gde je dalje, u zavisnosti od vrste prodaje, obezbedjeno njihovo precizno knjiženje po svim knjigovodstvenim standardima. Prodavci mogu da pozovu štampu fiskalnog računa za izvršenu maloprodaju sa sajta, kao i iz NAV-a.
Dynamics NAV omogućava otvaranje više preduzeća u jednoj bazi, a moguće su i različite varijante integracije tih preduzeća sa e-shop-om. Moguće je svako preduzeće integrisati sa posebnim sajtom ili sva preduzeća sa jednim sajtom, pri čemu se podaci, u zavisnosti od izabranih opcija, slivaju u odgovarajuće preduzeće.

Hop efekat

Kroz novi vid licenciranja koji pruža COMING – Computer Engineering, Microsoft Dynamics NAV postao je dostupan i manjim preduzećima, koja sada bez investicionih troškova, kroz iznajmljivanje licenci u cloud-u, mogu dobiti jedno savremeno ERP rešenje. Dynamics NAV odlikuju izuzetno široke mogućnosti integracije sa drugim sistemima, uz korišćenje web servisa, tako da predstavlja savršenu osnovu za integraciju sa web sajtovima. Koristeći te mogućnosti, kompanija COMING je razvila modul za integraciju izmedju ERP rešenja Microsoft Dynamics NAV i web kataloga za online prodaju.

Skok u modernije poslovanje

Živimo u vremenu obeleženom ubrzanjem i medjusobnim povezivanjem. Savremena ekonomija nagradjuje igrače koji brzo uočavaju izazove i prilagodjavaju se novim zahtevima, a veliku ulogu u tome igra informaciona tehnologija. Ukoliko želimo da ravnopravno konkurišemo u svetu globalizovane ekonomije, treba primeniti nove tehnologije na način na koji to čine preduzeća iz Evropske Unije i drugih razvijenih zemalja. Informaciona tehnologija je ozbiljan segment svakog poslovanja, na koju, stoga, dužnu pažnju moraju obratiti i najviši nivoi menadžmenta. Obzirom na to, izbor i implementacija ERP sistema predstavlja jedan od najvažnijih procesa za svako preduzeće koje nastoji da unapredi svoje poslovanje i neprekidno razvija svoj informacioni sistem.

Ukoliko ste spremni za „hop“, stojimo vam na raspolaganju: office@coming.rs.

Bojan Ivanović

The post Primena Dynamics NAV-a u e-prodaji – JEDNO “HOP” I ETO GA E-SHOP! appeared first on Business&IT.

Gotovo sve kompanije susreću se sa poslovnim izazovima poput nedostatka komunikacije medju odeljenjima, što otežava koordinaciju medju zaposlenima. Ovakav način poslovanja često dovodi do zastoja u radu – dešava se da izveštaji nisu blagovremeni i tačni, ne evidentiraju se sve poslovne promene, što u ne kom trenutku može ugroziti rad organizacije. U većini slučajeva najveće pro bleme predstavljaju spor sistem, zastarela tehnologija, nemogućnost integracije rešenja sa novijim tehnologijama, a tu su i mnogi drugi problemi sa kojima se zaposleni svakodnevno suočavaju.

Veliki problem predstavlja i činjenica da korisnik o krenut bavljenju svojim osnovnim poslovanjem ne može da isprati svakodnevni napredak tehnologije, nije siguran koliko finansijskih sredstava treba da uloži, niti kako celokupno integrisano rešenje treba da i zgleda. Najveću slabost u većini slučaje va predstavlja manjak novca za investiranje u opremu i licence, jer većina pokušava da što više investira u proizvodnju, razvoj i plasman proizvoda od kojih ima naj veći profit, a manje u IT infrastrukturu.

Brzo, lako i bez investicija

Zahvaljujući cloud tehnologijama, kompanija COMING je razvila proizvod koji omogućava da se navedeni problemi reše lako, brzo i bez ulaganja novca, i time poslovanje svojih korisnika podigne na visok nivo. ERP u cloud-u nameće se kao idealno rešenje, i to ne samo za one kompanije koje nisu u mogućnosti da priušte kupovinu ovakvog rešenja. Idealni kandidati za ovu uslugu su i organizacije čije se poslovanje odvija na više lokacija.

Ovo rešenje korisniku omogućava pristup sistemu sa bilo koje lokacije i direktno unošenje svih promena u trenutku u kojem nastaju, pri čemu se ove promene evidentiraju u svim poslovnim procesima. Tu je i integrisana baza podataka, zahvaljujući kojoj se sve neophodne informacije pronalaze i pretražuju sa jednog mesta. Na taj način sistem „živi“ i pruža realno stanje, a samim tim i mogućnost brzog reagovanja, kako na interne tako i na promene nastale u okruženju. Prednost ovog rešenja predstavlja i činjenica da se svi podaci čuvaju u oblaku, što je od ključnog značaja u neželjenim kritičnim situacijama, poput požara, poplava, zemljotresa ili hakerskih napada. Sa ERP-om bićete korak ispred ovakvih katastrofičnih situacija, jer će on štititi poslovanje vaše kompanije
i sve vaše podatke čuvati u računarskom oblaku.

Sve prednosti ovog rešenja mogu se videti iz priložene tabele, na primeru implementacije ERP sistema u cloud okruženju i integracije sa drugim tehnologijama.

ERP u COMING cloud-u

Uvodjenjem ERP-a poboljšaćete poslovne performanse, povećati profitabilnost i konkurentnost na tržištu, kao i efikasnost vaše kompanije.

ERP rešenja u COMING cloud-u, koja vam mogu pomoći da poslovanje vaše kompanije podignete na viši nivo, jesu microsoft Dynamics NAV i SAP. Ukoliko ne možete da se odlučite koje rešenje je najbolje za vas, kontaktirajte nas preko adrese office@coming.rs ili telefonskog broja 011/35-44-644, kako bismo zajedno rešili sve nedoumice i izabrali pravo rešenje za vas.

Nedeljko Kuduz i
Aleksandra Orlović

The post NIKAD LAKŠE DO ERP-A appeared first on Business&IT.

Na počecima razvoja IT infrastrukture u kompanijama i dobu koje je prethodilo internetu, mehanizmi za brzo širenje softverskih zaraza praktično nisu postojali, a jedina prava opasnost mogla je doći iznutra, od zlonamernih zaposlenih ili nekoga ko je stekao fizički pristup mreži ili data-centru. Zato je i razumljivo što tzv. sajber bezbednost često nije bila visoko na listi prioriteta ili čak uopšte na radaru IT osoblja.

Povezivanjem na internet izolovana ostrva infrastrukture prestala su da postoje. Kompanije su se potencijalno našle na udaru bilo koga ko je povezan na globalnu mrežu, pa je i bezbednost polako došla u fokus zaposlenih u IT-ju, ali i vendora. Strategija u prvoj fazi razvoja korporativne IT bezbednosti može se uporediti sa merama korišćenim u srednjovekovnim zamkovima, gde se najviše truda ulagalo u sprečavanje prodora napadača od spolja, kroz ojačavanje vrata ili kopanje dubljeg šanca. Tako se i u IT-ju najviše pažnje posvećivalo zaštiti ivice mreže, uglavnom investiranjem u firewall uređaje i formiranjem DmZ segmenta mreže, a svoje mesto u kompanijama u ovom periodu našla su i antivirusna i antispam rešenja.

Taktike i ciljevi napadača menjali su se vremenom. Dok je zlonamerni softver u početku bio usmeren ka što bržem širenju i uništavanju podataka, u novije vreme u fokusu napadača je da što duže ostane neotkriven unutar korporativne mreže, kako bi stekao što širi pristup, ali i uklonio tragove ulaska. Dok su hakeri nekada bili klinci koji su probijali zaštite zbog dokazivanja i slave, danas se praktično radi o visokoprofitabilnom biznisu. Napadi su sofisticirani i dobro planirani, uglavnom sa ciljevima političke ili finansijske prirode, kao što su krađa poverljivih podataka za potrebe konkurencije ili iznudjivanje novca od kompanije.

Poslednja decenija donela je pravu eksploziju u korišćenju mobilnih uredjaja i aplikacija, praćenu ekspanzijom cloud tehnologija i rešenja koja su izmestila aplikacije iz korporativne infrastrukture. Danas se često ni korisnici ni njihovi podaci više ne nalaze unutar „zamka”, odnosno kompanijske mreže, a Windows PC računari, koji su doskora bili dominantni poslovni uredjaji, u firmama često ustupaju mesto mobilnim telefonima i tabletima. Neophodna je potpuna promena pristupa IT bezbednosti, u skladu sa izazovima novog vremena.

Zadržavanje kontrole u eri mobilnosti

Striktna bezbednosna pravila obično ne idu ruku pod ruku sa zadovoljstvom krajnjih korisnika, koji, naviknuti na brzinu i udobnost korišćenja aplikacija na privatnim mobilnim uredjajima, očekuju slično iskustvo u radu i u korporativnom okruženju. Pred IT osoblje se zato danas postavlja naizgled nemoguć zadatak – obezbediti korisnicima pristup kompanijskim IT servisima na način koji je istovremeno jed- nostavan i bezbedan, bez obzira na to gde se korisnik nalazi i koji uređaj koristi.

Odgovor na ovaj izazov je virtuelizacija desktopa i aplikacija u cilju njihove unificirane isporuke na različite mobilne platforme, ali i pomeranja korisničkih podataka u data-centar, gde je njima moguće mnogo jednostavnije upravljati u smislu dostupnosti (visoka raspoloživost, bekap, DR) i bezbednosti. Ovim se omogućava pretvaranje krajnjih uređaja u jednostavne pristupne terminale, koji na sebi ne sadrže osetljive podatke (npr. tanki klijent kance- larijskog radnika) ili skladište minimum podataka potrebnih za rad (npr. tablet prodavca na terenu kome je potreban pristup elektronskoj pošti i dokumentima).

Na polju mobilnosti je verovatno najdalje otišla kompanija Vmware, koja je svojim Workspace ONE rešenjem objedinila upravljanje mobilnim uređajima sa isporukom kompletnog korisničkog radnog okruženja. Za krajnjeg korisnika Workspace ONE predstavlja katalog svih njegovih kompanijskih IT resursa (desktopova, aplikacija i podataka) koji- ma može pristupiti preko web čitača ili mobilne aplikacije.

Korisniku se pruža tzv. single-sign-on iskustvo u radu, međusobnim povezivanjem svih njegovih digitalnih identiteta, kako internih kompanijskih naloga, poput AD-a i SAP-a, tako i naloga na eksternim servisima, recimo Office 365 ili e-banking portala. Na ovaj način korisniku se omogućava da samo jednim logovanjem na portal pristupi svim svojim aplikacijama i podacima, a administratorima da preuzmu potpunu kontrolu nad upravljanjem različitim korisničkim nalozima, posebno kompleksnošću i rotacijom šifara.

Mobilnost je donela promene i u segment autentifikacije korisnika, uvodjenjem potrebe za analizom različitih parametara pristupa, npr. uređaja i „lokacije“ korisnika. Tako Workspace ONE omogućava primenu različitih bezbednosnih polisa, u zavisnosti od toga da li korisnik pokušava da pristupi aplikaciji sa kompanijskog uređaja lociranog unutar korporativne mreže ili korišćenjem privatnog uredjaja preko interneta, kada se od njega može tražiti npr. dvofaktorska autentifikacija ili mu se čak potpuno zabraniti pristup.

Zaštita mobilnih uredjaja

Mobilnost zahteva pristup aplikacijama i podacima nezavisno od lokacije, što za rezultat ima da Windows PC računari odavno nisu jedini uredjaji za obavljanje posla. mobilni uređaji i platforme poput Android-a i iOS-a našli su svoj put iz privatnog u korporativni IT, donoseći sa sobom nove izazove – kako osigurati kompanijske podatke koji sada praktično putuju svuda sa zaposlenima.

Deo odgovora na ovo pitanje nude rešenja za upravljanje mobilnošću, medju kojima je Vmware AirWatch jedan od lidera. Ovi alati su evoluirali od svojih početaka, kada su praktično bili inventarski alat i zaštita protiv gubitka uredjaja, pružajući mogućnost udaljenog brisanja, do sveobuhvatnih rešenja za upravljanje, ne samo uredjajima već i isporukom i kontrolom aplikacija i sadržaja na njima.

Drugi deo slagalice predstavljaju specijalizovana rešenja za zaštitu mobilnih uredjaja, kakvo je Check Point SandBlast mobile. U pitanju je rešenje koje se oslanja na Check Point cloud tehnologije za prikupljanje i korelaciju podataka o pretnjama u realnom vremenu, obezbedjujući zaštitu od zlonamernih aplikacija, ali i specifičnih mobilnih napada, kao što su SmS prevare i presretanje Wi-Fi saobraćaja.

Integracijom pomenutih alata može se u potpunosti uspostaviti kontrola nad bezbednošću mobilnih uređaja i najvažnije, korporativnih podataka na njima. Tako je moguće osigurati da se uređaj ne može koristiti u poslovne svrhe ako nije adekvatno zaštićen, kao i da se uređaju koji je detektovan kao potencijalno kompromitovan automatski zabrani pristup kompanijskim resursima ili uklone svi osetljivi podaci.

Sudbina tradicionalnog antivirusa

Šta sa korisničkim radnim stanicama koje su oduvek bile tradicionalna platforma za antiviruse? Prema podacima kompanije Symantec, oko 1,5 miliona različitog, ranije nepoznatog zlonamernog softvera otkriva se na dnevnom nivou.

Jedan od razloga za ovako visok broj detekcija je to što softver stalno menja svoju formu kroz tehnike maskiranja i kriptovanja (danas dostupne kao online usluge), pa tako statistike pokazuju da je preko 80% malvera aktivno samo u toku jednog sata nakon otkrivanja.Imajući u vidu ove podatke, kao i vreme koje je potrebno za kreiranje odgovarajućeg „protivotrova“, očigledno je da tradicionalni pristup antivirusnog softvera, baziran na detektovanju odranije poznatog ponašanja, nije dovoljan za borbu sa savremenim pretnjama.

Antivirusna rešenja nastoje da se prilagode novim okolnostima. Od svojih početaka, baziranih na virusnim signaturama, do toga da danas npr. dolaze sa modulima za zaštitu online plaćanja i poseduju mehanizme za ispravljanje propusta u operativnom sistemu i instaliranim aplikacijama, antivirusi su prešli dalek put. međutim, sami više nisu dovoljni da bi obezbedili miran san administratorima bezbednosti, već su samo jedno od neophodnih oružja u njihovom arsenalu.

Detekcija naprednih pretnji

Danas su antivirusna rešenja praktično samo prvi nivo odbrane koji administratorima omogućava da se fokusiraju na borbu sa naprednim pretnjama, među kojima svakako jedan od najvećih izazova predstavljaju tzv. zero day napadi, koji zloupotrebljavaju ranije nepoznate propuste u računarskom softveru. Samim tim, nije ih moguće detektovati i zaustaviti tradicionalnim metodama, pa u pomoć sve češće dolaze napredne tehnologije bazirane na analizi ponašanja.

Jedna od šire rasprostranjenih tehnologija za detekciju zero-day napada su sandbox rešenja. Radi se o fizičkom uredjaju ili cloud usluzi koji svaki od fajlova koji im je prosledjen izvršavaju u izolovanoj virtuelnoj mašini i analiziraju njegov uticaj na sistem, kako bi detektovali potencijalne loše namere. U medjuvremenu, krajnjem korisniku kome je fajl bio namenjen može se isporučiti njegova funkcionalna kopija iz koje su uklonjeni svi aktivni elementi koji bi potencijalno mogli sadržati zlonamerni kod.

Kako bi sandbox rešenja bila efikasna, neophodno je da kroz njih prolaze svi fajlovi koji ulaze u organizaciju. Zato ona obično poseduju integraciju sa ivičnim uređajima kao što su firewall i mail gateway, dok kompanija Check Point nudi i posebne agente za krajnje uredjaje. Na ovaj način se upotpunjuju tradicio- nalna antivirusna rešenja i obezbeđuju sandbox analiza i sanitizacija fajlova bez obzira na njihov izvor.

Kako protiv ransomware-a?

Sandbox rešenja, takodje, predstavljaju jednu od metoda za borbu protiv ransomware napada, koji od 2013. godine i pojave čuvenog CryptoLocker-a predstavljaju verovatno najveću pretnju po dostupnost privatnih i kompanijskih podataka. Radi se o posebnoj vrsti zlonamernog softvera koji neopaženo enkriptuje boot zapis zaraženog računara ili podatke na njemu i svim njemu dostupnim mrežnim diskovima, a zatim za oporavak podataka zahteva novac, obično putem bitcoin uplate na račun napadača. Od pojave ransomware-a, prosečna cena otkupa stalno raste i danas iznosi nešto više od 1.000$ po zaraženom računaru, mada statistike pokazuju da u jednoj petini slučajeva korisnici ne dobiju pristup podacima čak i nakon plaćanja.

Ransomware je danas dominantna forma zlonamernog softvera, a jedan od razloga za takvu situaciju su široko dostupni ransomware-as-a-service alati, koji napadaču sa minimalnim tehničkim znanjem omogućavaju jednostavno kreiranje i isporuku sopstvene sorte zaraze. Danas ne postoji rešenje koje nudi stoprocentnu zaštitu od ransomware-a, pa je, uz ranije pomenute alate i edukaciju korisnika, jedini efikasan način borbe primena najboljih bezbednosnih praksi. Jedna od njih je i redovno patch-ovanje OS-a i aplikacija – skorašnja WannaCry epidemija bila je zasnovana upravo na iskorišćavanju propusta u SmB protokolu Windows operativnog sistema, koji je inače ispravljen dva meseca pre pojave zlonamernog softvera.

Važan aspekt odbrane je i odgovarajuća bekap strategija, kojom se kreiraju rezervne kopije podataka sa dovoljno dugim periodom čuvanja (ransomware se obično ne aktivira odmah, već nekoliko nedelja nakon infekcije), kao i smeštanje bekapa na offline medijum i udaljenu lokaciju. U ovom segmentu posebno su zanimljiva rešenja za bekap podataka u cloud, poput proizvoda kompanije Veeam koji omogućavaju bekapovanje desktopa i servera na lokaciju izabranog Veeam cloud provajdera, gde su izvan dometa ransomware-a.

Edukacija krajnjih korisnika

Prilikom formulisanja strategije sajber bezbednosti, nije dovoljno fokusiratiEdukacija krajnjih korisnika Prilikom formulisanja strategije sajber bezbednosti, nije dovoljno fokusiratise samo na tehnološka rešenja, već i na uređenje procedura i edukaciju krajnjih korisnika, koji su verovatno najslabija karika u lancu korporativne bezbednosti i najčešća meta napadača. Danas devet od deset sajber napada počinje tzv. phishing mail porukom nekom od zaposlenih, koja za cilj ima obmanu primaoca da izvrši zlonamerni kod ili obavi neku radnju na svoju ili štetu kompanije za koju radi, recimo otkrije svoje kredencijale.

Još opasniji je tzv. spear phishing, u kome se, umesto generičke mail poruke poslate na više adresa, jednom ili nekolicini zaposlenih šalje ciljana poruka u kojoj se napadač lažno predstavlja kao odranije poznati pojedinac ili kompanija sa kojom žrtve saradjuju. Ovakvi napadi nisu neuobičajeni i za naše okruženje, gde su u par slučajeva doveli do preusmeravanja sredstava kompanije na napadačev umesto na račun regularnog dobavljača.

Posebno je poražavajuć podatak da u 12% slučajeva primaoci zaista i nasednu na prevaru i kliknu na link iz mail poruke ili izvrše zaraženi fajl, čime napadaču širom otvaraju vrata kompanijskog zamka. Upravo zato edukacija zaposlenih vezano za najbolje bezbednosne prakse i potencijalne napade sa kojima se mogu susresti predstavlja jednu od ključnih strategija zaštite.

U ovom segmentu značajnu ulogu imaju i alati za praćenje ponašanja krajnjih korisnika, poput rešenja kompanije Teramind. Radi se o softveru koji snima i analizira aktivnost korisnika sa monitorisanog računara ili servera i u realnom vremenu primenjuje polise, poput blokiranja startovanja zabranjenih aplikacija, štampanja poverljivih dokumenata ili slanja određenih podataka putem mail-a. Pored edukacije, rešenja poput ovog predstavljaju i nezamenjiv alat za detekciju i borbu protiv zlonamernih zaposlenih, ali i kontrolu aktivnosti privilegovanih naloga, kao što su administratori sistema i eksterni IT konsultanti.

Umesto zaključka

Vremena u kojima su firewall uredjaji i ažurirani antivirus bili dovoljni da bise ostvario privid sigurnosti odavno su prošla. Novo vreme i bezbednosni izazovi traže nove pristupe i rešenja zasnovana na savremenim tehnologijama, kao što su cloud i mašinsko učenje. Potrebnoje delovati na različitim frontovima, od ivice mreže, preko njene unutrašnjosti i data-centra, sve do krajnjih uredjaja i korisnika, gde god da se oni nalaze.

U sajber bezbednosti ne postoji „zlatni metak“ – jedan proizvod čija nabavka i implementacija garantuje miran san. Jedini uspešan pristup bezbednosti je slojevit, onaj koji polazi od edukacije i procedura a završava konkretnim tehnološkim rešenjima, poželjno raznovrsnim i od različitih vendora. U definisanju strategije bezbednosti ne treba se fokusirati na sprečavanje ulaska loših momaka spolja, već poći od pretpostavke da su oni verovatno već odavno unutra.

Nebojša Ilić

The post KAKO POMIRITI BEZBEDNOST I MOBILNOST appeared first on Business&IT.