Naredna generacija bezbednosti

Potpuno iskorišćenje kapaciteta softverski definisanog data‑centra moguće je jedino ukoliko se ne odreknemo funkcionalnosti, niti performansi automatizovanih i integrisanih zaštitnih sistema.

Postojeća rešenja za zaštitu mreže, bez obzira da li su fizička ili virtuelizovana, imaju ograničenje u smislu kompleksnosti sigurnosnih funkcija kako bi se koristile u dinamičnom i agilnom cloud okruženju. Potpuno iskorišćenje kapaciteta softverski definisanog data‑centra moguće je jedino ukoliko se ne odreknemo funkcionalnosti, niti performansi automatizovanih i integrisanih zaštitnih sistema.

Rešenje predstavljaju VMware NSX i Palo Alto Networks Next‑Generation Security. Njegove komponente su VMware NSX, Palo Alto Networks VM‑serije za NSX, kao i Palo Alto Networks Panorama.

Firewall za NSX

VMware NSX je platforma za virtuelizaciju mreže koja omogućava potpunu funkcionalnost i kontrolu mrežnog saobraćaja kroz softverski definisanu mrežu, nezavisnu od mrežnog hardvera. Potpuno je programabilna, a omogućava logičku apstrakciju fizičke mreže, stvarajući potpun mrežni model na softveru, dopuštajući kreiranje različitih mrežnih struktura u par sekundi.

Platforma omogućava integraciju sa novom generacijom sigurnosnih servisa. Ova mogućnost je nastala kao posledica razvoja kernel‑based VMware NSX firewall‑a. Palo Alto Networks je dizajnirao vrhunsku bezbednosnu platformu u virtuelizacionoj formi, prilagođenu prevazilaženju bezbednosnih prepreka u virtuelizovanom i cloud okruženju. Centralni deo rešenja je naredna generacija firewall‑a, koji identifikuje, kontroliše, stara se o bezbednosti i funkcionisanju aplikacija, dok sve vreme vrši pregled sveg ostalog sadržaja.

Palo Alto Networks koristi mnoge modele prevencije, uključujući IPS i anti‑malware, zajedno sa URL filtriranjem, kao i blokatorima fail‑ova i sadržaja za kontrolu poznatih pretnji. Automatska sandbox analiza radi se za proveru sumnjivih fajlova i otkrivanje nepoznatog malvera, kao i naprednih upornih pretnji (Advanced Persistent Threats – APT).

Upravljanje zaštitom

Panorama je centralizovana platforma koja omogućava upravljanje distribucijom mreže virtuelizovanih i fizičkih firewall‑ova na jednom mestu. Moguće je sagledavanje saobraćaja firewall‑a, upravljanje konfiguracijom uređaja, korišćenje globalnih polisa i generisanje izveštaja o saobraćaju i bezbednosnim incidentima.

Rešenje je nezavisno od mrežne infrastrukture. Bezbednosne polise će se aktivirati bez obzira na vreme i mesto pokretanja virtuelne mašine. Rešenje je kompatibilno sa bilo kojim tipom mreže, pa i sa tradicionalnim VLAN‑om. Panorama omogućava automatsko raspoređivanje i rezervisanje resursa, a u VMware okruženju upravljanje aplikativnim saobraćajem vrši se uz pomoć VM‑serije za NSX API‑je, bez potrebe za ručnim konfigurisanjem virtuelnih elemenata mreže.

Dinamičke sigurnosne polise bazirane su na aplikacijama, korisnicima, sadržaju i kontejnerima virtuelnih mašina. Deljenje informacija između VMware i Palo Alto Networks platformi za upravljanje obezbeđuje ažuriranje dinamičkih grupa adresa najnovijim informacijama uz pomoć kontejnera virtuelne mašine, umesto ručnog praćenja stotina i hiljada IP adresa. Ovako se izuzetno olakšava očuvanje bezbednosti virtuelizovanih aplikacija, bez obzira na mesto njihovog kreiranja ili kretanja kroz mrežu.

Umesto zaključka

Funkcionalnosti naredne generacije bezbednosnih rešenja morale bi da identifikuju, kontrolišu i obezbede sigurnost i funkcionalnost aplikacija, a da istovremeno ispituju sav sadržaj za sve pretnje. Sigurnost aplikacija znači mogućnost izgradnje firewall polisa baziranih na aplikaciji / aplikativnoj funkcionalnosti, grupama, korisnicima i sadržaju, nasuprot portovima, protokolima i IP adresama, transformišući tradicionalne Allow ili Deny firewall polise u business‑friendly elemente. IT administrator više ne mora da pogađa koliko je sigurnosnog mrežnog kapaciteta potrebno. U svakom trenutku se automatski, po potrebi, dodaje novi hypervisor u novoj generaciji sigurnosnih kapaciteta mreže.

Palo Alto Networks

Pre 9 godina kompanija Palo Alto Networks iz korena je izmenila tržište, u smislu shvatanja značaja bezbednosti mreže, predstavivši firewall uređaj naredne generacije (Next Generation FW) koji je doneo dotad neviđenu kontrolu korišćenja aplikacija, uz izuzetnu zaštitu od pretnji po raznim pravcima napada.

Pre dve godine predstavljena je WildFire tehnologija za oblak (Threat Intelligence Cloud), za analizu i zaštitu od pretnji sledeće generacije, u koje spadaju najnaprednije i još neprepoznate pretnje. Kao treća komponenta bezbednosne platforme sledeće generacije u enterprise okruženju, nedavno je predstavljena revolucionarna zaštita pod nazivom Traps (TRAPS Advanced Endpoint Protection) koja sprečava sofisticirane sajber‑napade na krajnje uređaje.

Kompanija COMING – Computer Engineering je ovlašćeni partner za implementaciju Palo Alto Networks rešenja za naše tržište.

Jednostavan prozor u svet podataka i informacija

Većina proizvodjača nudi dobru podršku za bekap ili fizičkih ili virtuelnih okruženja, ali retko ko nudi odličnu podršku za oba okruženja. Zbog te činjenice, ali i zbog brojnih naprednih funkcionalnosti, CommVault Simpana je već četiri godine zaredom najbolje pozicioniran softver u Gartnerovom magičnom kvadratu za bekap-softver i integrisane uređaje.

Kompanija CommVault osnovana je 1996. godine, kada je grupa preduzimljivih inženjera otkupila bekap‑softver od američke korporacije AT&T. Softver se u to vreme zvao Galaxy, a danas, nakon više godina ubrzanog razvoja i dodavanja brojnih funkcionalnosti, CommVault osvaja svetsko tržište rešenjem pod nazivom Simpana: SIM od engleskog simple, što znači jednostavno, a PAN od reči pane, odnosno okno ili staklo – što označava softver koji daje jednostavan prozor u svet podataka i informacija. Kompanija danas ima preko 2.000 zaposlenih, a odskora je prisutna i na našem tržištu.

Ono što bitno razlikuje kompaniju CommVault u odnosu na većinu konkurenata jeste celovit pristup razvoju proizvoda, odnosno sve funkcionalnosti softvera razvijaju se interno.

Iako kompanija razvija samo jedan softver, važno je istaći da on pokriva široko područje funkcionalnosti vezanih za upravljanje podacima i informacijama. Dakle, Simpana je jedan softver koji pokriva više funkcionalnosti koje drugi proizvođači ne nude u sklopu jedinstvenih softverskih alata, već ih pokrivaju sa više odvojenih rešenja.

Simpana ima ugrađene brojne napredne funkcije, kao što su deduplikacija (na izvoru ili odredištu), enkripcija podataka, granularnost u dodeljivanju prava administratorima, odnosno korisnicima, ugrađen tzv. „višestanarski“ (multi‑tenancy) režim rada, što omogućava korišćenje u as‑a‑service okruženjima (backup‑as‑a‑service, archiving‑as‑a‑service, DR‑as‑a‑service itd).

Funkcionalnosti vezane za upravljanje podacima podrazumevaju njihovu zaštitu (bekap i arhiviranje), pristup sa mobilnih uređaja, kao i sinhronizaciju i deljenje fajlova i foldera. Pored toga, podržana je i integracija sa uređajima za skladištenje podataka; Simpana dobro sarađuje sa uređajima kompanija HP, IBM, Hitachi, Fujitsu i drugih vendora. Dobra integracija je platforma za brzi bekap i oporavak, ali i efikasno izveštavanje.

I fizička i virtuelna infrastruktura

Većina proizvođača nudi dobru podršku za bekap ili fizičkih ili virtuelnih okruženja, ali retko ko nudi odličnu podršku za oba okruženja. Zbog te činjenice, ali i zbog drugih brojnih naprednih funkcionalnosti, CommVault Simpana je već četiri godine zaredom najbolje pozicioniran softver u Gartnerovom magičnom kvadratu za bekap‑softver i integrisane uređaje.

Od serverskih platformi podržani su serveri bazirani na Intel, RISC (IBM, HP, Sun) i IBMi (nekada AS400) tehnologiji. Podržani su i različiti operativni sistemi. Od virtuelnih okruženja podržani su VMware, Microsoft Hyper‑V i Citrix Xen, što podrazumeva i sve bitne funkcionalnosti, kao što su trenutni oporavak, granularni oporavak (restore), replikacija itd. Tu je i arhiviranje virtuelnih servera, koje omogućava da se virtuelne mašine koje se ne koriste po unapred zadatoj polisi prebace na jeftinije uređaje, odnosno privremeno ugase.

Bekap poslovnih aplikacija

Podržane su gotovo sve vodeće poslovne aplikacije, kao što su SAP, Oracle i Microsoft aplikacije, MySQL, PostGRE itd. Lista je izuzetno duga. Sve pomenute aplikacije podržane su u fizičkim ili virtuelnim okruženjima.

Simpana podržava i arhiviranje elektronske pošte, MS SharePoint‑a, fajlova, ali i pojedinih baza podataka. Arhiviranje omogućava da se podaci po zadatim polisama prebacuju sa relativno skupih primarnih diskova na jeftinije uređaje, a korisnicima pruža transparentan pristup arhiviranim podacima.

Simpana nudi veliki broj različitih opcija za različite aplikacije, a administratorima baza daje mogućnost da sami obave oporavak baza, odnosno podataka.

Bekap radnih stanica

Istraživanja pokazuju da veliki broj korisnika čuva važne poslovne podatke samo na radnim stanicama koje nisu adekvatno zaštićene. Simpana podržava radne stanice na tri glavna operativna sistema (Windows, Linux, Mac OS X), a omogućava pristup podacima putem Android i iOS mobilnih uređaja, zahvaljujući odgovarajućim aplikacijama.

Uz bekap, korisnici mogu i deliti podatke koji su bekapovani sa njihovih radnih stanica, odnosno omogućiti sinhronizaciju različitih uređaja. Bitno je napomenuti da svi podaci, kao i metapodaci, ostaju unutar firme.

Upravljanje informacijama

Pod upravljanjem informacijama podrazumevaju se napredno indeksiranje, izveštavanje, kao i funkcionalnosti kakve su e‑discovery, usklađenost sa regulativom, litigation hold i sl.

Indeksiranje omogućava pretragu svih bekapovanih i arhiviranih podataka po najrazličitijim parametrima. Napredno izveštavanje omogućava i poslovni i tehnički pogled na podatke i informacije, dok se ostale funkcionalnosti kod nas retko koriste zbog nepostojeće zakonske regulative.

Zaključak

Često se dešava da organizacije koriste dva ili više različitih alata samo za bekap, na primer jedan softver za bekap fizičkih okruženja, a drugi za virtuelna okruženja. Ovakav pristup komplikuje upravljanje podacima i izveštavanje, a uz to podiže troškove i otežava planiranje budućih potreba i troškova.

Simpana može upravljati podacima i informacijama nezavisno od uređaja na koje su smešteni, bilo da su u fizičkim ili virtuelnim okruženjima, na skoro svim popularnim operativnim sistemima, u gotovo bilo kojoj poslovnoj aplikaciji.

Pored toga, nudi i mogućnost pristupa podacima sa mobilnih uređaja, deljenje i sinhronizaciju na različitim uređajima, uz odgovarajuće sigurnosne mehanizme. Simpana podržava najrazličitije uređaje bazirane na diskovima ili trakama za smeštanje podataka, što korisnicima pruža fleksibilnost i zaštitu investicija.

Zbog svih navedenih funkcionalnosti, ali i zbog vrlo fleksibilnog licenciranja, CommVault Simpana predstavlja pravi izbor za male, ali i velike kompanije, kao i najrazličitija vertikalna tržišta (telekomunikacije, finansijske organizacije, ministarstva i državne agencije itd).

 

Cloud je tehnologija sadašnjosti i budućnosti zato što omogućava korisnicima da dobiju istu vrednost za mnogo manje novca.

Nakon 50 godina razvoja originalne Mekartijeve ideje iz 1961. godine, da se informacione tehnologije i aplikacije isporučuju kao javni servisi, prve takve usluge pojavile su se na tržištu. „Tajna“ ovih usluga je u kombinaciji standardizovanih i jeftinih komponenti, sveprisutnih internet veza i tehnologije virtuelizacije računarskih resursa.

Posle nekoliko godina diskusije, ponekad i nesporazuma, pojavila se solidna definicija računarskog oblaka. I ne samo to, ponuda usluga u oblaku ovih dana buja: od velikih globalnih isporučilaca (Amazon, Google, IBM, Microsoft) do vrlo malih, fokusiranih i visokoprilagođenih rešenja.

Ekonomičnost usluga u oblaku je obećavajuća, posebno za mala i srednja preduzeća i javni sektor. Usluge u oblaku omogućavaju eliminisanje investicionih troškova (nema investicija u IT opremu i softverske licence), a realna je i značajna ušteda u operativnim troškovima (50%, pa čak i više). Neka posebna rešenja, kao što je rešenje za oporavak od katastrofe, po prvi put postaju dostupna svim preduzećima.

Ekonomija usluga u oblaku dolazi kao posledica agregacije i deljenja zajedničke infrastrukture, kao što je slučaj i sa drugim javnim uslugama: distribucijom električne energije, javnim transportom i telefonskim uslugama.

Bum cloud usluga

Razvoj računarskih tehnologija je sa cloud‑om po prvi put doneo na tržište zrelu ponudu javnih usluga koja je u rangu sa rastućim potrebama modernih kompanija. U prvim godinama komercijalne eksploatacije tehnologije bilo je mnogo kritika na njen račun, poput: „Cloud computing nije ništa novo, to je ono što smo radili već godinama“ (L. Elison, Oracle). Uprkos ovome, novi trend je osvojio pažnju IT javnosti i mnogi su požurili da na tržištu ponude svoje cloud usluge. U Srbiji, prvi provajder cloud usluga za potrebe poslovanja bila je kompanija COMING – Computer Engineering.

Danas gotovo da ne postoje ozbiljne IT kompanije koje ne nude ili ne koriste cloud computing. Veličina kompanije više nije toliko važna. Trendu su se priključili svi: infrastruktura, sistemski softver i alatke za upravljanje, razvoj aplikacija, da i ne pominjemo internet usluge i hosting provajdere. Analize pokazuju da će se trend nastaviti i u godinama koje dolaze. Takođe, raste interesovanje i za nove cloud usluge. Postoji li neka opšteprihvaćena definicija? Šta je sadržaj i razlika u odnosu na postojeću ponudu? Kakve veze imaju veličina provajdera i njihova infrastruktura? Ima li mesta za male kompanije? Koje su prepreke? Kako izgleda migracija? Koliko to košta?

Ogromne su razlike između kompanija koje na tržište izlaze sa globalnom ponudom usluga u računarskom oblaku (pomenuti Amazon, Google, IBM, Microsoft) i kompanija kojima je u fokusu rešavanje zahteva poslovanja korisnika. Prvi prednjače po pitanju cene, tržištu nude jeftine resurse za hostovanje i igraju na kartu ekonomije obima, pri čemu im ozbiljna podrška za korisnike nije u fokusu. Drugi tržište osvajaju targetiranjem korisnika kojima su važne potpuna prilagodljivost i solidna podrška, koja ide čak do potpunog iznajmljivanja svih IT operacija kao usluge. Ovde su korisnici često oni koji nemaju računicu da investiraju u opremu i radnike koji bi se bavili IT‑jem, jer to nije njihova primarna delatnost. Dakle, to su rešenja kao stvorena za mala i srednja preduzeća.

Mogućnosti su velike. Kompanije kroz cloud mogu da priušte sopstvenom poslovanju „teške“ aplikacije, poput ERP‑a, CRM‑a, BI‑ja, ECM‑a, mogu da za potrebe trenutnih projekata ili „velikih poslova“ povećaju upotrebu usluga u cloud‑u ili ih smanje po završetku sezone. Sjajna mogućnost je testiranje različitih rešenja za potrebe poslovanja, dok se ne pronađe ono pravo, pri čemu se usluge u cloud‑u prosto zakazuju i otkazuju, bez zarobljavanja sa infrastrukturom.

Moguće je i korišćenje adekvatnih bekap‑aplikacija i rešenja za oporavak od katastrofe po svim standardima na udaljenoj lokaciji, što je bezbednosna mera koju retko koje malo ili srednje preduzeće sebi može da priušti ukoliko mora da kupi opremu. Posebnu prednost za kompanije koje se bave razvojem softvera predstavlja mogućnost testiranja i razvoja softvera na različitoj infrastrukturi, a zatim mogućnost ponude sopstvenog rešenja kao usluge u cloud‑u.

Bilo je strahovanja u vezi s bezbednošću podataka u cloud‑u, ali, kako vreme prolazi i raste broj zadovoljnih korisnika ovih usluga, strahovi nestaju. Pozadina ove priče je prosta: provajderi cloud usluga prave svoje data‑centre na lokacijama projektovanim za bezbedan rad (izbegavaju se trusni tereni, zemljišta pored reka, ratne zone i dr.). Svaki data‑centar provajdera mora biti izgrađen po određenim standardima u smislu redundantnosti napajanja, klimatizacije, serverskih i storidž kapaciteta, kao i sve ostale opreme.

Snaga dolazi i od softverskog sloja, u koji se investira tako da može da podrži deljenje resursa, ali i da omogući ozbiljnu zaštitu sistema. Svaki provajder cloud usluga je kompanija koja se bavi IT‑jem, pa ima tim stručnjaka koji brinu o radu i dostupnosti servisa. U korist provajdera govori i zadovoljavanje standarda ISO 27000 za zaštitu poslovnih informacija.

Zaključak

Iako konkurencija na tržištu raste i svaki javni cloud ima tuce zajedničkih karakteristika, ne postoje dva ista cloud‑a, niti dva ista provajdera. Svaka kompanija mora da proceni svoje potrebe i razume tehnologiju u dovoljnoj meri, kako bi se odlučila za jednog ili drugog. Potrebno je biti posebno obazriv kada se radi o cloud rešenjima za potrebe poslovanja, jer se nivo usluga neophodan za potrebe bilo kakvog poslovanja značajno razlikuje od onog koji je prilagođen pojedinačnim korisnicima.

S obzirom na to da cloud priča nije nova, imamo veoma malo provajdera koji sa uspehom pružaju usluge u cloud‑u za potrebe drugih kompanija. Ove vendore izdvaja manji broj obimnijih i zahtevnijih projekata i ozbiljna podrška obezbeđena za potrebe korisnika.

Prednosti cloud‑a

Danas na tržištu možemo pronaći provajdere „teških“ aplikacija, poput ERP‑a u cloud‑u. Razlog zašto se kompanije sve češće odlučuju za korišćenje ERP‑a kao usluge je ekonomske prirode. Kompanije bi za osnovnu hardversku infrastrukturu, kupovinu softvera, licenci i unajmljivanje i zapošljavanje IT osoblja u startu morale da izdvoje između više stotina hiljada i milion evra. Naravno, operativni troškovi su troškovi plata, električne energije, troškovi amortizacije. Sa uslugom u cloud‑u kompanije dobijaju isti softver sa mesečnom naplatom od 500 do nekoliko hiljada evra, dok od operativnih troškova ostaje samo električna energija, i to sa smanjenjem potrošnje i do 60%!

Miroslav Kržić i Katarina Đurić

Kombinacija prednosti i opasnosti

Upotreba mobilnih uređaja u poslovanju predstavlja trend u porastu. Kompanijama to donosi velike prednosti, ali sa sobom nosi i povećan rizik od korupcije podataka, te je njihova zaštita imperativ…

Poslednjih godina u kompanijama sve više uviđaju prednosti upotrebe mobilnih uređaja u svakodnevnom poslovanju i pružaju podršku svojim zaposlenima za rad na daljinu. Sve je češća pojava da zaposleni imaju klizno radno vreme, provodeći sve više vremena van kancelarije, odnosno na terenu, što im omogućava upravo upotreba mobilnih uređaja.

Pružajući takvu fleksibilnost radnicima, u kompanijama očekuju da im oni budu na raspolaganju bilo kada i bilo gde. Zahvaljujući mobilnim tehnologijama i njihovoj primeni u poslovanju, ovakav pristup i očekivanja menadžmenta od zaposlenih postaju realnost.

Uvođenje mobilnih uređaja u poslovno okruženje donosi mnogo veće zahteve od običnog pristupa elektronskoj pošti i sinhronizaciji kontakata, što je bila situacija na samom početku korišćenja PDA uređaja. Pristup korporativnim podacima na terenu, optimizacija procesa i smanjenje troškova poslovanja, zadovoljstvo zaposlenih i korisnika – samo su neke od prednosti zbog kojih se kompanije sve češće odlučuju na korak uvođenja mobilnih uređaja u poslovanje.

Ozbiljan pristup

Kada se u jednoj kompaniji odluče na ovaj korak, treba, pre svega, proceniti koja područja poslovanja su najpogodnija za proširivanje mobilnom tehnologijom. Uvođenje mobilnih uređaja u poslovanje predstavlja projekat kome treba ozbiljno pristupiti. Pre svega, trebalo bi analizirati poslovne procese koji bi primenom mobilne tehnologije bili optimizovani, nakon čega je potrebno proceniti najznačajniji ROI za organizaciju.

Korišćenje mobilnih uređaja u poslovne svrhe ne znači zamenu postojećih uređaja mobilnim uređajima. Po dimenzijama i funkcionalnosti, oni su samo podskup svega što nude standardni računari. Ono što je, svakako, prednost njihove svakodnevne primene u poslovanju jeste automatizacija okruženja, koje je najčešće bilo manuelno, što dovodi do automatizacije i onih procesa koji to dotad nisu bili.

Jedna od osnovnih ideja iza uvođenja mobilnih uređaja u poslovanje bila je smanjenje papirologije, odnosno prenošenje papirnih procesa u elektronske. Na ovaj način smanjuje se vreme potrebno za unošenje podataka, odnosno vreme neophodno za dobijanje informacije, ukida se dupliranje posla, a resurse ranije trošene na administrativni deo posla moguće je iskoristiti u neke druge svrhe.

Smanjenje troškova

Tačnost informacija i njihova pravovremenost samo su neki od faktora koji i te kako utiču na konkurentsku prednost i poslovanje u celini, što i jesu neke od glavnih prednosti primene mobilnih uređaja u poslovanju.

Mobilni uređaji pružaju mogućnost pristupanja centralnoj lokaciji sa bilo kog mesta. Pored toga, spektar mogućnosti koje ovakav oblik tehnologije pruža je vrlo širok. To znači da je, pored odluke o uvođenju mobilnih uređaja u poslovanje, neophodno odlučiti i u kom obliku i na koji način će se oni primenjivati, kao i kojim aplikacijama će biti moguće pristupati putem ovih uređaja. Ovakve odluke donose se na osnovu analize poslovnih potreba.

Mobilna rešenja u korporativnom okruženju donose mnoge prednosti, kako u internom poslovanju, tako i pred konkurencijom i kupcima, odnosno korisnicima usluga. Neke od ovih prednosti su lako merljive, dok je neke malo teže izmeriti, ali su evidentne. Dosadašnja praksa je pokazala da zaposleni vrlo brzo uviđaju prednosti korišćenja mobilnih uređaja u poslovanju, pa se skoro nikada nije desilo da se kompanija vrati na stari vid poslovanja, odnosno izbaci mobilne uređaje iz upotrebe. Poslovna vrednost korišćenja mobilnih uređaja ogleda se u smanjenju troškova, ali i u otvaranju novih poslovnih prilika.

BYOD

Kada govorimo o mobilnim uređajima u poslovanju, ne smemo propustiti da pomenemo jedan trend u značajnom porastu, a to je BYOD (Bring Your Own Devices), odnosno korišćenje privatnih uređaja u poslovne svrhe.

To znači da kompanije sve češće dozvoljavaju zaposlenima da svoje privatne uređaje povezuju na korporativnu mrežu. Razlog leži u činjenici da kompanije žele da omoguće svojim zaposlenima što prirodnije i udobnije okruženje za rad. Naviknuti na rad na sopstvenim uređajima, zaposleni se uglavnom osećaju prijatnije kada i privatne i poslovne obaveze mogu izvršavati sa jednog uređaja.

Na ovaj način vidno raste zadovoljstvo zaposlenih, dok kompanije, s druge strane, smanjuju troškove u segmentu sredstava za rad.

Neželjene posledice

Međutim, iako ovakav vid poslovanja donosi prednosti i za zaposlenog i za kompaniju, on sa sobom nosi i velike rizike, u smislu „curenja“ i gubitka važnih korporativnih podataka. Ovi rizici su manje‑više isti za sve mobilne uređaje, bilo da su oni u vlasništvu kompanije ili zaposlenih.

Svaki uređaj koji je povezan na korporativnu mrežu neophodno je zaštititi od takvih rizika, a oni se mobilnošću dodatno povećavaju, jer su, pored svih eksternih napada, uređaji dodatno izloženi i fizičkom gubitku ili krađi.

Najjednostavniji primer za ovo jeste gubitak smartfona. Ova situacija uopšte nije retkost, a ukoliko ovakav telefon u sebi sadrži važne korporativne podatke i ima mogućnost pristupa korporativnoj mreži, velika je verovatnoća da će kompanija pretrpeti značajnu štetu.

Dakle, ukoliko se odluče na ovakav vid poslovanja, u kompanijama bi trebalo da budu svesni neophodnosti dodatne zaštite ovih uređaja.

Upravljanje mobilnim uredjajima

Tendencija rasta primene mobilnih uređaja u poslovne svrhe predstavlja priliku da softverske kompanije razviju rešenja koja omogućavaju upravljanje i kontrolu korišćenja, odnosno pristupa korporativnim podacima i aplikacijama. Ovakva rešenja nazivaju se i MDM (Mobile Devices Management) rešenja.

Funkcionalnost MDM rešenja ogleda se u tome što ona omogućavaju vidljivost i upravljanje svim uređajima sa centralne administrativne pozicije. To znači da se pomoću njih, vrlo lako, može kontrolisati pristup podacima. Na primer, moguće je zabraniti pristup aplikacijama ili jednom delu podataka van radnog vremena. Takođe, u slučaju nestanka određenog uređaja, moguće je u potpunosti blokirati pristup korporativnoj mreži. Na ovaj način moguće je lako i jednostavno pratiti i kontrolisati sve aktivnosti i tako značajno smanjiti mogućnost korupcije podataka.

AirWatch rešenja

Kompanija AirWatch je svetski lider u oblasti upravljanja mobilnim uređajima u poslovnom okruženju. Rešenja koja ova kompanija nudi omogućavaju korišćenje svih prednosti mobilnih tehnologija u biznisu. Zaposleni mogu da koriste mobilne uređaje sa bilo kog mesta, u bilo koje vreme, bez obzira na platformu na kojoj rade, a da pri tom ne ugroze bezbednost poslovnih podataka.

Najveća prednost rešenja ove kompanije je u skalabilnoj platformi, koja omogućava jednostavnu integraciju sa postojećim sistemima, uz izuzetno lako upravljanje svim uređajima sa jedne centralne konzole.

Odskora, ova kompanija posluje i na našem tržištu. Kako na globalnom tržištu drži poziciju lidera, očekuje se da AirWatch ovakav status zadrži i na lokalnom, odnosno regionalnom tržištu.

Milena Redžić

Unapredjivanje cloud computing sistema postavilo je pred COMING izazov da odabere napredno i dugoročno održivo rešenje za storidž potrebe.

COMING se uvek brzo prilagođavao tehnološkim inovacijama, kako bi svojim korisnicima obezbedio ostvarivanje poslovnih koristi. Zahvaljujući partnerstvima sa odabranim vendorima, kompanija za svoje korisnike kreira rešenja sa potencijalom za konstantan razvoj. Kada je virtuelizacija otvorila put cloud computing tehnologiji, COMING je prepoznao priliku za širenje svog poslovanja na ovu oblast.

Tehnološki i poslovni izazov

Godine 2009. kompanija izlazi na tržište cloud usluga s platformom baziranom na NetApp storidž‑sistemima, HP serverima i VMware virtuelizacionoj tehnologiji. COMING cloud platforma se brzo razvila, zahvaljujući pouzdanim uslugama – od infrastrukture do softvera kao servisa.

Kompanija danas ima raznovrsne cloud korisnike, od onih koji koriste uslugu kako bi razvijali i tržištu ponudili sopstveni softver kao uslugu, do onih koji se u potpunosti oslanjaju na COMING cloud infrastrukturu da bi zadovoljili svoje poslovne IT potrebe.

“Storidž je kritična komponenta cloud platforme i u velikoj meri definiše kvalitet usluge. Kada smo shvatili da se približavamo granici, u pogledu performansi i kapaciteta postojećih NetApp storidž‑sistema, zaključili smo da je vreme za promenu“, ističe Nebojša Ilić, sistem‑inženjer u COMING‑u.

Kao vođa projekta obnove infrastrukture, Ilić je definisao zahteve koje je novi sistem trebalo da zadovolji. Trebalo je, najpre, zadovoljiti projektovani rast cloud platforme u narednih pet godina i unaprediti performanse i implementaciju kvaliteta storidž‑servisa (QoS). Takođe, bilo je neophodno da novo rešenje može da se integriše sa postojećom 8Gbit FC SAN mrežom, kao i da omogući tesnu integraciju sa VMware cloud platformom koja pokreće nekoliko stotina virtuelnih mašina.

Odabrano rešenje

S obzirom na dugogodišnje partnerstvo s NetApp‑om i veliki broj implementiranih NetApp rešenja za potrebe krajnjih korisnika iza sebe, u COMING‑u su analizirali aktuelna rešenja ovog vendora i uporedili ih sa konkurentskim proizvodima.

“NetApp FAS8000 serija storidž‑sistema sa Clustered Data ONTAP OS‑om i NetApp Virtual Storage Tier tehnologijom u potpunosti zadovoljava naše tehnološke i poslovne potrebe. Neometano izvršavanje operacija, jednostavno skaliranje i efikasnost u skladištenju podataka od velike su vrednosti za naše usluge“, naglašava Ilić.

COMING se odlučio za FAS8020 kao produkcioni sistem i brzo definisao plan za migraciju sa postojećeg NetApp FAS2240, i to bez prekida u pružanju servisa krajnjim korisnicima. Kada je novi sistem postao deo COMING SAN mreže, započeta je živa migracija podataka po fazama, uz pomoć VMware Storage vMotion tehnologije. Koordinisano sa prebacivanjem podataka, tim je migrirao i police sa SAS diskovima sa postojećeg na novi sistem. Proces migracije završen je u roku od deset dana, bez prekida u radu cloud servisa.

NetApp kvalitet

NetApp FAS8000 serija pruža vrhunske performanse kontrolera, koje se mogu dodatno unaprediti korišćenjem hibridnog storidža – kombinovanjem hard‑diskova sa flash tehnologijom. Trenutno, COMING ima pretežno zahtevne random read operacije prema storidžu, zbog čega se kompanija opredelila za NetApp Flash Cache, inteligentni keš za ubrzavanje rada.

Blokovi kojima se često pristupa promovišu se sa SAS i SATA diskova na flash module u realnom vremenu, bez pomeranja podataka ili kreiranja posebnih polisa. Ovo omogućava NetApp Virtual Storage Tier, koji pomaže u optimizaciji troškova i radnog učinka, bez potrebe za prethodnom klasifikacijom podataka. Takođe, COMING je integrisao i flash kapacitet sa prethodnog sistema, što kompaniji omogućava povećanje performansi zahteva za upis podataka na storidž‑sistem.

Dodatna zaštita

Nakon migracije cloud platforme na novi sistem, tim je reorganizovao i svoje rešenje za oporavak od katastrofe sa FAS2240 kao sekundarnim storidž‑sistemom, koji je zamenio stariji sistem serije FAS3100.

Za upravljanje bekapom podataka implementirana je NetApp SnapVault tehnologija, koja je prvo iskorišćena za kreiranje inicijalne kopije na sekundarnom sistemu, dok danas štiti i replicira podatke više puta dnevno.

COMING koristi NetApp OnCommand softver za nadzor i upravljanje storidž‑sistemima, njihovim performansama i replikacijom. Softver proaktivno obaveštava tim o preduzimanju potrebnih koraka, kako bi cloud platforma radila bez prekida.

Ostvarene prednosti

Zahvaljujući NetApp‑ovoj modularnoj arhitekturi, COMING je produžio životni vek hardvera i uštedeo na kupovini opreme. Kompanija je na novi sistem prebacila disk‑police postojećeg sistema, koji je iskoristila u okviru rešenja za oporavak od katastrofe. Pored zaštite investicija u NetApp tehnologije, implementacija NetApp FAS8020 sistema omogućila je COMING‑u i da iskoristi postojeće znanje i iskustvo u radu s NetApp platformom.

Kombinovanje flash tehnologije sa hard‑diskovima u okviru Virtual Storage Tier‑a omogućilo je optimizaciju kapaciteta i performansi sistema na ekonomičan način. „Zahvaljujući Flash Cache‑u, postigli smo oko pet puta bolje performanse i uštedeli na pet polica sa SAS diskovima. To se direktno preslikava na uštede u data‑centru i energiji potrebnoj za njegov rad“, dodaje Ilić. Deduplikacija podataka repliciranih na sekundarni storidž‑sistem donosi i do 50% uštede u kapacitetu.

Rast i diversifikacija

Sa prelaskom na Clustered Data ONTAP, COMING je investirao u inovaciju koju donosi NetApp‑ov softverski definisan storidž. „NetApp radi u bilo kom okruženju – NAS ili SAN, od malih do velikih kompanija. Sve funkcionalnosti dolaze s jednog mesta i mogu biti pokrenute ili zaustavljene po potrebi. Clustered Data ONTAP dodatno podiže sve navedeno na viši nivo dostupnosti, performansi i efikasnosti“, kaže Ilić.

Kao provajder cloud usluga, COMING stiče prednost ne samo poboljšanom skalabilnošću i raspoloživošću već i funkcionalnošću platforme. Tako Storage QoS omogućava kompaniji da isporuči predvidive performanse storidž‑sistema aplikacijama na deljenoj infrastrukturi, čime se obezbeđuje postizanje i održavanje dogovorenog nivoa servisa, kao i njihovo unapređenje i diversifikacija.

“Rast poslovanja, ispunjenje nivoa servisa i zadržavanje fokusa na poslovnim potrebama korisnika i njihovoj profitabilnosti – to su razlozi za pametne investicije u tehnologiju. Izborom NetApp rešenja još jednom smo postigli uštedu u resursima i visoko se pozicionirali u grupi cloud provajdera“, potvrđuje i Drago Samardžić, direktor kompanije COMING.

Prednosti novog rešenja:

• Migracija na novu platformu uz stalno dostupne servise za krajnje korisnike
• Zaštita investicije u postojeću NetApp tehnologiju i stečena znanja
• Optimizovan odnos kapaciteta i performansi sistema
• Pet puta brže random read performanse
• Ušteda pet polica sa SAS diskovima korišćenjem flash tehnologije
• Izgrađena platforma koja omogućava diversifikaciju cloud usluga i privlačenje novih klijenata

 

Komponente rešenja:

• NetApp proizvodi
• NetApp FAS8020 storidž (produkcija)
• NetApp FAS2240 storidž (Disaster Recovery)
• AutoSuport sistem
• Clustered data ONTAP
• Deduplication
• Flash Cache
• FlexClone
• OnCommand softver
• SnapVault
• Thin provisioning
• PROTOKOL
• FCP
• THIRD PARTY PROIZVODI
• HP blejd serveri
• VMware Storage vMotion
• VMware vSphere
• PARTNER
• Fujitsu Srbija

Saznajte kako je vodeći distributer auto-delova pronašao način da nastavi s korišćenjem Dynamics NAV rešenja, uz racionalizaciju troškova…

Osnovna delatnost kompanije Shopgroup je trgovina auto-delovima, a svoje mesto na tržištu gradi vrednim radom i korektnim odnosom s partnerima u zemlji i inostranstvu. Kompanija je članica Adria grupe, koja posluje u sklopu Group Auto Internacionale, koja pokriva celu Evropu.

Lager kompanije Shopgroup u Srbiji broji preko 40.000 artikala, a podrazumeva auto-delove koji zadovoljavaju potrebe većine prodavnica i auto-servisa. Svi artikli poseduju sertifikat o ispunjavanju ISO 9001 i ISO 9002 standarda, izdat od strane Saveznog zavoda za standardizaciju.

Shopgroup vrši isporuku na teritoriji čitave zemlje, u zavisnosti od potreba kupaca. Kompanija posluje iz dva centra – u Beogradu i Kraljevu, a prošle godine se proširila i na Crnu Goru.

Poslovni izazov

Rast produktivnosti i efikasnosti, kao i povećana konkurentnost na tržištu, bili su osnovni poslovni izazovi za predstavnike kompanije Shopgroup. Kompanija je davno uvidela značaj ERP rešenja, pa se pre više od pet godina odlučila za implementaciju Microsoft Dynamic NAV-a.

Nakon par godina korišćenja, Shopgroup nije bio zadovoljan saradnjom s kompanijom koja je izvršila implementaciju ovog rešenja. Nezadovoljstvo se odnosilo prvenstveno na visinu troškova za obnavljanje licenci i održavanje softvera, kao i za obnavljanje infrastrukture. Zato su u kompaniji Shopgroup odlučili da postanu korisnici softvera kao usluge u COMING cloud-u.

Od tada je kompanija rasla i razvijala se, a poslovno rešenje u cloud-u omogućilo je brzo i efikasno povezivanje svih lokacija na kojima kompanija posluje. “Sistemsko povezivanje svih preduzeća doprinelo je bržem radu pojedinih sektora (unos podataka, izmena i brisanje istih). Svaka izmena može se reflektovati na sva preduzeća ili na jedno određeno, u zavisnosti od podešavanja. Ova veza doprinela je smanjenju pojave grešaka pri unosu podataka”, reči su Bobana Stefanovića, sistem-administratora kompanije Shopgroup.

Kada je kompanija, 2014. godine, pogođena poplavom, njen najvažniji poslovni softver ostao je u funkciji sve vreme. “Sigurnost podataka i dostupnost baze 24 h dnevno na prvom su mestu kad je u pitanju odluka prelaska na cloud rešenje. Gubitak poslovnih podataka je veliki problem i veoma skup ukoliko dođe do uništavanja hardvera (servera, računara, štampača…). Da je do toga došlo, bili bismo u velikom problemu”, dodaje Stefanović.

Odabir isporučioca

Medju svim dostupnim alternativama na tržištu, kompanija Shopgroup se odlučila za Microsoft Dynamics NAV u COMING cloud infrastrukturi. O ovom izboru gospodin Stefanović kaže: “Uvođenjem Dynamics NAV-a postavili smo nov sistem rada u našem preduzeću. Napravili smo sistem koji obuhvata više odvojenih timova ljudi, koji funkcionišu veoma dobro, brzo i efikasno. Timovi su zavisni jedni od drugih, tako da je kontrola na visokom nivou. Kontrola robe, dokumenata i radnika doprinela je uspešnijem i efikasnijem radu našeg preduzeća. Kroz konsultacije sa još nekoliko COMING-ovih klijenata, zaključili smo da se radi o veoma iskusnom, efikasnom i stručnom timu ljudi, s najsavremenijim cloud sistemom u Srbiji, što je na kraju i dovelo do današnje saradnje.”

Proces implementacije

S obzirom da je kompanija Shopgroup već bila korisnik Microsoft Dynamic NAV-a, prva faza nakon uspostavljanja projektnog tima bila je migracija na COMING cloud infrastrukturu s postojećim modulima.

U početku, rešenje nije bilo potpuno kompatibilno s poslovnim procesima, pa je projekat implementacije ubrzo prerastao u projekat rasta i razvoja. Tako COMING za potrebe kompanije Shopgroup razvija, implementira i održava modul za ažuriranje popusta. “Povezivanjem web kataloga (ShopKAT) i NAV-a, dobili smo brži i efikasniji sistem, koji je doprineo povećanju broja porudžbina, boljoj komunikaciji s kupcima, brzini odgovora na porudžbine kupaca i automatskom ažuriranju stanja, cena i popusta”, ističe Stefanović.

Prošle godine, kada je kompanija počela da koristi modul za maloprodaju, Microsoft Dynamic NAV je ponovo dokazao da je bio odličan izbor za Shopgroup. “Prošle godine počeli smo s korišćenjem modula maloprodaje. Način i brzina njegovog funkcionisanja potpuno zadovoljavaju naše potrebe. Trenuto je u pripremi naša nova maloprodajna lokacija u Novom Sadu, koja će takođe koristiti naš maloprodajni modul”, navodi Stefanović.

Tokom prošle godine Shopgroup je napravio još jedan korak u daljem osvajanju tržišta. Otvoreno je predstavništvo u Crnoj Gori, koje je takođe u COMING cloud-u i u direktnoj vezi s centralom, uz brz, efikasan i siguran pristup bazi podataka.

Zaključak

Kombinacija zahtevnih poslovnih servisa, poput ERP-a svetske klase i cloud tehnologije, čini platformu koja je kompaniji Shopgroup donela stabilnost, bezbednost i mogućnost stalnog napretka poslovanja, bez zastoja u radu uzrokovanim otkazivanjem sistema.

“Kako se bavimo projektovanjem rešenja i pružanjem usluga za potrebe poslovanja naših klijenata, veliko nam je zadovoljstvo što učestvujemo u pružanju mogućnosti našim kompanijama da za svoje poslovanje koriste najsavremenija poslovna rešenja, poput MS NAV-a, SAP-a, CRM-a, SharePoint-a ili BI-ja, za mnogo manje novca nego što su navikli, a sve to uz pomoć cloud tehnologije”, ističe Vesna Redžić, direktor za razvoj cloud usluga u COMING-u.

Ključne prednosti

Softver kao usluga – cloud tehnologija

Rad bez otkazivanja tokom četiri godine, koliko kompanija koristi cloud platformu, koja podržava rast i razvoj prostim zakazivanjem usluge odgovarajućih kapaciteta.

Bez investicija – plaćanje po utrošku

Mesečna nadoknada za cloud uslugu ekvivalentna je upotrebi upravo onih resursa koji su potrebni poslovanju za taj mesec, bez inicijalne investicije u opremu, bez troškova održavanja i obnavljanja IT infrastrukture. Kompaniji je za korišćenje servisa potrebno mnogo manje novca nego da se odlučila za investiranje u infrastrukturu i licence.

ERP – Microsoft Dynamics NAV

Standardizovani procesi i dobra praksa svetskog ERP rešenja omogućili su efikasne poslovne procese i uvid u sve poslovne promene u trenutku nastanka. U kombinaciji sa cloud-om, NAV je postao jedinstvena platforma za rad koja raste sa kompanijom i njenim korisnicima.

eUprava u službi građana

Elektronska uprava je jedan od najbitnijih elemenata državne uprave, koji treba da olakša rad građanima, privredi i samoj upravi, uz ostvarivanje ozbiljne uštede…

Elektronska uprava je veza između građana i države, i kao takva, ona predstavlja jedan od osnovnih stubova reforme javne uprave. O tome kolika je važnost eUprave, kako ona utiče na razvoj i optimizaciju procesa javne uprave, kao i o ulozi informacionih tehnologija u njenom razvoju, razgovarali smo sa direktorom Direkcije za elektronsku upravu, gospodinom Dušanom Stojanovićem.

B&IT:Koja je funkcija eUprave?

Dušan Stojanović: U svakoj modernoj državi, ili državi koja bi to želela da bude, eUprava je osnovni katalizator reformskih procesa. U okviru procesa reforme javne uprave u Republici Srbiji, najvidljiviji rezultati očekuju se upravo iz domena eUprave, kroz poboljšanje servisa za građane i privredu. S druge strane, automatizacijom procesa i razmenom podataka između državnih organa, osim efikasnije administracije, dobijamo kvalitetnije servise za široku populaciju, gde je cilj da se prestane sa praksom da građani budu kuriri državne uprave.

B&IT:Kakva je uloga informacionih tehnologija u eUpravi?

Dušan Stojanović: IT predstavlja osnovno oruđe u radu i razvoju eUprave. Iako je mnogo toga na pripremnim radnjama, ključna unapređenja u procesu rada dolaze upravo kroz informatizaciju sistema.

Elektronsku upravu možemo posmatrati i kao snažan alat u borbi protiv korupcije i ćutanja administracije, sa stepenom tolerancije ravnim nuli. Ali da biste postigli takve efekte, morate smanjiti mogućnost da dođe do greške, što vas opet vodi do poslovnih procesa i njihove informatizacije.

B&IT:Sa kakvim izazovima ste se sreli kada ste došli na mesto direktora Direkcije za elektronsku upravu?

Dušan Stojanović: Jedan od najvećih izazova bio je postaviti eUpravu kao važan faktor u svakodnevici svih u okruženju. Za početak, delovi državne uprave nisu imali na svojoj mapi Direkciju za eUpravu kao organ koji je nadležan za sprovođenje elektronske uprave u Republici Srbiji. Veliki izazov bio je objasniti šta podrazumeva komunikacija između organa u IT smislu i da to, svakako, ne podrazumeva centralizovanje podataka i infrastrukture.

Sada, kada veći deo državne uprave i lokalne samouprave vidi Direkciju za eUpravu kao ključnog partnera za razvoj elektronskih servisa, preostaje „lakši“ deo posla – da se svi ti servisi i kreiraju. A sledeći izazov predstavlja ulazak u svaki dom u Republici Srbiji, u cilju približavanja državne administracije i servisa koji su predviđeni za građane i privredu.

B&IT:Pretpostavljamo da postavljanje servisa, kao i njihov razvoj, nisu nimalo laki. Šta je sve bilo potrebno uraditi da bi eUprava danas bila to što jeste?

Dušan Stojanović: Put nije bio lak, jer radilo se pionirski i u domenu pojedinačnih zahteva za konkretnim servisima. Celokupan rad nije bio sistemski planiran, već su se koristile inicijative državnih organa (MUP, Uprava za trezor, APR), koje su opet bile uzrokovane potrebom za informatizacijom unutrašnje strukture.

Međutim, u svemu tome, Direkcija je pokušavala da trasira put koji bi na kraju vodio ka jedinstvenom sistemu servisa u IT smislu. Ono što je do sada kreirano jeste, pre svega, nacionalni portal eUprave (www.euprava.gov.rs) koji, sa jedinstvenom magistralom za razmenu podataka, predstavlja osnovu za sve buduće servise.

B&IT:Koliki je obim servisa i koje od njih biste posebno izdvojili?

Dušan Stojanović: Govoreći o obimu, mi sada imamo više od 300 realizovanih servisa, u koje je uključeno oko 70 lokalnih samouprava i više od 40 organa državne uprave.

Posebno bih istakao servise po kojima smo među prvima u Evropi: izdavanje registracione nalepnice i zamena vozačke dozvole, gde kompletan servis možete realizovati sa svog računara, uz plaćanje svih taksi putem jedinstvene uplatnice.

B&IT:Kakva je trenutno IT infrastruktura koju koristi portal eUprava? Na kakvoj infrastrukturi je planiran dalji razvoj eUprave?

Dušan Stojanović: U okviru IPA 2010 projekta „Razvoj elektronske uprave u Republici Srbiji“, implementirana je IT infrastruktura koja trenutno zadovoljava potrebe za dalji razvoj eUprave. Važno je istaći da to ne uključuje državne organe i njihove informacione sisteme, već je namena ove opreme da omogući nesmetano povezivanje ovih delova infrastrukture.

Na više od 70 virtuelnih servera i preko 100 TB skladišnog prostora razvijen je virtuelni centar eUprave koji opslužuje zahteve, pre svega portala eUprave, ali i svih drugih organa koji učestvuju u servisima. Iz našeg ugla, trenutni pravac koji podrazumeva virtuelizacionu platformu je svakako i budući pravac.

Novom Strategijom razvoja eUprave za period 2015‑2018. godine predviđeno je da se u prvoj godini rada analiziraju dalji mogući pravci i preporuči Vladi Republike Srbije kojim putem nastaviti u domenu razvoja eUprave, pa i u segmentu infrastrukture.

B&IT:Da li je u javnoj upravi pokrenut proces konsolidacije i unapređenja IT infrastrukture? Ukoliko jeste, šta on, zapravo, obuhvata?

Dušan Stojanović: Uz inicijativu premijerovog kabineta, pokrenuta je radna grupa za analizu infrastrukture organa državne uprave i lokalne samouprave. Pored hardverske infrastrukture, akcenat je stavljen i na softversku infrastrukturu, mrežnu infrastrukturu, ali i ljudske IT kapacitete u okviru uprave. Direkcija je član ove radne grupe i rukovodi ovim procesom. Prve analize očekujemo krajem drugog kvartala 2015. godine.

B&IT:Veliki broj državnih organa ima sopstvenu IT infrastrukturu, kao i aplikacije koje na njoj koristi. Postoji li plan konsolidacije svih servisa na centralizovanu cloud platformu?

Dušan Stojanović: Trenutno postoje samo ideje, a Direkcija, sa već pomenutom radnom grupom za analizu infrastrukture, ima zadatak da na kraju izradi i preporuke za dalji razvoj. Jedno od mogućih rešenja svakako je i cloud, uz otvorenu dilemu da li je bolje, isplativije i sigurnije privatno ili javno cloud rešenje.

B&IT:Kakve finansijske efekte bi ovakva konsolidacija donela na republičkom nivou?

Dušan Stojanović: Finansijski efekti su neosporni. U Direkciji postoji ideja da se izradi cost benefit analiza koja bi pokazala kolike se uštede mogu ostvariti na petogodišnjem nivou, analizirajući zajedno i državnu upravu i lokalnu samoupravu. Trenutni pokazatelji ulivaju optimizam i dosežu nivoe od nekoliko desetina miliona evra. Međutim, još uvek je otvoreno pitanje zakonodavnog okvira koji bi podržao ovakav projekat i na tome ćemo raditi u ovoj godini.

B&IT:Postavili ste strategiju razvoja eUprave za period 2015‑2018. godine. Šta možemo da očekujemo i gde vidite elektronske servise za pet godina?

Dušan Stojanović: Strategija eUprave za period 2015‑2018. godine je javan dokument i ja bih voleo da je i vaši čitaoci pročitaju. Mi eUpravu kroz pet godina vidimo kao u celosti implementiranu strategiju, što podrazumeva završen zakonodavni okvir, jedinstven skup podataka dostupan svim organima uprave, sa jasno definisanim nadležnostima i jedinstvenim registrom građana u njegovom centru, kao i mnogo novih usluga i zadovoljnih građana.

Pozivam vaše čitaoce i da posete nacionalni portal eUprava i otvore svoj nalog, uz kvalifikovani digitalni sertifikat.

Razgovarala: Milena Redžić

Kratka biografija

Dušan Stojanović rođen je 1975. godine u Beogradu. Završio je Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu. Poseduje diplome Centra za projekt‑menadžment iz više oblasti upravljanja projektima. Aktivan je član PMI organizacije i njihovog ogranka u Srbiji, sa funkcijom direktora za odnose sa profesionalnim organizacijama. Bivši je sportista, koji je tokom karijere igrao košarku za više klubova.

Godine 2006. počinje da radi u Komercijalnoj banci, gde ubrzo napreduje na mesto rukovodioca Službe za upravljanje projektima, nakon čega, 2008. godine, prelazi u kompaniju King ICT d.o.o. na poziciju direktora poslovne jedinice infrastruktura.

U periodu između 2009. i 2013. godine nalazi se na poziciji projekt‑menadžera na projektu DILS. Godine 2013. biva postavljen na mesto direktora Uprave za digitalnu agendu, sada Direkcije za elektronsku upravu.

Oženjen je i otac je troje dece.

 

Neprestani razvoj za bezbedniji IT sistem

Narodna banka Srbije je najvažnija institucija u finansijskom sistemu naše zemlje, a njena bezbednost zasniva se na primeni savremenih, pouzdanih tehnologija…

Po rečima Gorana Kunjadića, generalnog direktora sektora za informacione tehnologije NBS, IT je u visokom stepenu uključen u sve poslovne procese Narodne banke Srbije. Informacione tehnologije su sastavni deo svih aktivnosti ove značajne institucije, kako onih koje se tiču funkcionisanja NBS u okviru finansijskog sistema u celini – tehnološko povezivanje finansijskih institucija, novi sistem izveštavanja poslovnih banaka i sl. – tako i onih koje se tiču organizacije i poslovanja same Narodne banke Srbije. Zbog toga nam je bilo izuzetno interesantno da od gospodina Kunjadića dobijemo više informacija o primeni informacionih tehnologija u NBS.

B&IT: Sa kojim infrastrukturnim izazovima ste se susretali u prethodnom periodu i na koje su načine oni uticali na rad NBS i rad Vašeg sektora?

Goran Kunjadić: Budući da se u sektoru za informacione tehnologije permanentno radi na unapređenju infrastrukture informaciono‑komunikacionog sistema, brojni su i izazovi. Među najvažnije možemo svrstati uvođenje inovacija, kao što su: unapređenja u domenu virtuelne infrastrukture, implementacija novog centralizovanog sistema za bekap podataka, migracija na nove verzije sistema za upravljanje bazama podataka, unapređenje sistema IP telefonije, reorganizacija internet pristupa uvođenjem bržih veza veće propusne moći i dr.

Sve to unapređuje naše funkcionisanje, a eventualne negativne uticaje prevazilazimo jasnim i dokumentovanim definisanjem svih poslovnih procesa, kao i uloga i odgovornosti zaposlenih koji su na tim poslovima angažovani.

B&IT: Koliko znamo, jedan od najvećih IT projekata u Srbiji jeste konsolidacija servisa u Narodnoj banci Srbije. Da li možete da nam kažete koliko je servisa konsolidovano i o kom stepenu konsolidacije je reč?

Goran Kunjadić: Suštinski, reč je o centralizaciji IT funkcija u celoj NBS. Ideja je da se svi IT poslovi obavljaju u sektoru za informacione tehnologije i da se na taj način izbegne eventualno dupliranje poslova, kao i da se same poslovne funkcije jasno definišu i razgraniče, odnosno da svaki organizacioni deo funkcioniše u jasno određenim granicama.

Postoji više važnih servisa koji su vezani za funkcionisanje poslovnih procesa, među kojima se mogu izdvojiti servisi u osnovnim funkcijama banke. Konsolidacija IT funkcija je proces koji zahteva pažljivu analizu i opreznu primenu. Većina servisa je u određenoj fazi konsolidacije, pri čemu su pomenuti servisi uglavnom konsolidovani, osim servisa poslovanja nacionalne platne kartice i platnog sistema Srbije, čija je konsolidacija u toku.

B&IT: Kakvi su efekti ovakve konsolidacije sa ekonomskog i tehničkog stanovišta?

Goran Kunjadić: Sa oba stanovišta efekti su pozitivni. Sa tehničkog stanovišta proces održavanja sistema se unifikuje, a time se dobija i veći broj IT stručnjaka koji su uključeni u rad navedenih, tehnološki složenih sistema. Sa ekonomskog stanovišta, znatno su smanjeni troškovi održavanja jedinstvenog sistema.

B&IT: Kako ste usmerili proces reorganizacije IT sektora i kako se pripremate za izazove koji tek dolaze?

Goran Kunjadić: Proces reorganizacije usmerili smo tako što smo naš posao organizovali kroz aktivnosti tri odeljenja koja se bave razvojem aplikativnog softvera (opredelili smo se prvenstveno za sopstveni razvoj), održavanjem i inoviranjem IT infrastrukture i operacija, kao i poslovima podrške krajnjim korisnicima.

Za određene poslove, koje smatramo posebno značajnim, formirali smo grupe koje se bave bezbednošću informacija, definisanjem i kontrolom procesa u samom sektoru, kao i upravljanjem IT investicijama. Neprestano pratimo načine na koje su organizovani IT sektori u drugim centralnim bankama, kao i inovacije u oblasti kojom se bavimo i na taj način se pripremamo za buduće izazove.

B&IT: Na koje načine ste obezbedili kontinuirano funkcionisanje IT infrastrukture i poboljšali bezbednost i integritet najvažnijih poslovnih podataka?

Goran Kunjadić: Kontinuirano funkcionisanje IT infrastrukture obezbeđujemo primenom savremenih tehnologija u oblasti virtuelne infrastrukture, IP telefonije, sistemskog softvera, sistema za upravljanje bazama podataka, kao i redundantnim komunikacionim linkovima, izvorima napajanja i dr.

Bezbednost i integritet poslovnih podataka obezbeđujemo jasnim definisanjem procesa, kao i primenom najnovijih tehnologija i svakako primenom tehnologije za odbranu od napada malicioznim kodom. Posebnu pažnju posvetili smo obrazovanju svih zaposlenih u NBS o oblasti bezbednosti informacija.

B&IT: Na koje načine se borite sa stalnim izazovima održavanja i unapređenja bezbednosti informacionog sistema Narodne banke Srbije?

Goran Kunjadić: U radu sektora za informacione tehnologije posebna pažnja posvećuje se bezbednosti informacija i informacionih sistema. Pratimo sve najbolje prakse primenjene u ostalim centralnim bankama.

U pogledu bezbednosti podataka i informacionog sistema, posebno koristimo iskustva Bundesbanke i Banke Francuske. Između ostalog, primenili smo sistem upravljanja bezbednosnim informacijama i događajima, kao i mnoga druga rešenja.

Ta oblast je za Narodnu banku Srbije posebno značajna i sa aspekta poverljivosti, dostupnosti, integriteta i blagovremenog pristupa informacijama. Sektor za informacione tehnologije će se aktivnije baviti neprekidnim nadzorom, kako mrežnih, tako i bezbednosnih parametara.

B&IT: Rezultatima koje ste postigli sigurno je značajno doprineo kadar iz Vašeg sektora. Kakvu pažnju posvećujete njihovoj edukaciji?

Goran Kunjadić: Svesni smo da je kadar u ovoj oblasti jedan od najznačajnijih resursa. S druge strane, oblast centralnog bankarstva je jedinstvena za svaku zemlju, pa je i u toj oblasti potrebno obrazovati IT stručnjake. Naši zaposleni imaju brojne kontakte sa zaposlenima u IT sektorima drugih centralnih banaka. Prisustvuju svim značajnim skupovima iz ove oblasti, kao i radionicama koje organizuju naši spoljni saradnici. Održavaju se i posebni, namenski kursevi iz oblasti najnovijih tehnologija. Takođe, zaposleni imaju priliku da pohađaju i polažu ispite na sertifikovanim kursevima, već prema specifičnosti posla koji obavljaju.

Posebno želimo da istaknemo da smo ove godine organizovali Forum o informacionim tehnologijama, na kome su učestvovali IT stručnjaci iz 19 zemalja, među kojima su bili predstavnici centralnih banaka Nemačke, Francuske, Švajcarske, Rusije i drugih zemalja. Na Forumu su analizirani svi bitni aspekti IT poslovanja, kao i savremene tendencije.

B&IT: Kako se suočavate sa izazovima praćenja novih informacionih tehnologija?

Goran Kunjadić: Smatramo svojom obavezom da pratimo sve što se dešava u oblasti novih informacionih tehnologija. S obzirom na to da radimo u izuzetno važnoj instituciji, koja je značajna za funkcionisanje pre svega bankarskog, a šire gledano i celokupnog finansijskog sistema zemlje, naša obaveza je da primenimo samo one nove tehnologije koje smo analizirali i za koje smo zaključili da rade pouzdano.

Istakli bismo uvođenje business intelligence tehnologija na najsavremenijim platformama. Njihovo uvođenje ima za cilj da se kompletan informacioni sistem učini znatno pouzdanijim, efikasnijim i fleksibilnijim.

B&IT: Šta možete da najavite od predstojećih aktivnosti koje se tiču primene informacionih tehnologija u finansijskom sektoru Srbije?

Goran Kunjadić: U toku je sprovođenje sporazuma kojim je definisana elektronska razmena podataka između Narodne banke Srbije, Ministarstva finansija (Poreska uprava, Uprava carina i Uprava za trezor), Agencije za privredne registre, Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti i Komisije za hartije od vrednosti. Elektronska razmena podataka je dobrim delom već realizovana, dok je za naredni period predviđeno tehnološko unapređenje primenom cloud tehnologije.

Realizacija navedenog projekta omogućiće bolje funkcionisanje finansijskog tržišta i pravovremeno obezbeđivanje podataka rukovodstvu Narodne banke Srbije i Ministarstvu finansija, radi donošenja bitnih odluka u vezi sa finansijskim kretanjima na nivou države.

Želeli bismo da naglasimo da se informaciono‑komunikacioni sistem Narodne banke Srbije neprekidno razvija i usavršava. Primenjuju se najnovija tehnološka dostignuća i zaposlenima se omogućava kontinuirano usavršavanje. Primenjuju se važeći međunarodni standardi i iskustva drugih centralnih banaka iz oblasti primene IT tehnologija.

Povećanjem bezbednosti sistema i pouzdanosti njegovog funkcionisanja praćenjem i procenom operativnih rizika na nivou sektora za informacione tehnologije, kao i merama za umanjenje rizika, doprinosimo pouzdanosti funkcionisanja poslovnog sistema Narodne banke Srbije u celini.

 

Prve nama poznate metode kriptovanja koristio je Julije Cezar: šaljući poruke svojim vojskovođama, on je slova u tekstu pomerao za po tri, četiri ili više mesta u odnosu na njihovu poziciju u alfabetu. Leone Batista, autor prve poznate studije o kriptografiji, iz 1467. godine, tvorac je šifarskog kruga i drugih rešenja dvostrukog prikrivanja teksta koja su u XIX veku prihvatili i kasnije usavršavali Nemci, Englezi i Francuzi.

Verovatno najpoznatija kriptografska metoda pre pojave digitalnih računara jeste Enigma. Mašinu su napravili Nemci tokom Drugog svetskog rata, a otkrivanje načina na koji ona radi (u šta je bio uključen čuveni Alan Tjuring) imalo je ogroman uticaj na tok rata.

Trka s vremenom

Kriptografija je veoma dinamična nauka, koju odlikuje uska povezanost teorije i prakse. Na ovo ukazuje činjenica da se svaki napredak u teoriji veoma brzo implementira i testira. Otkrivanjem nedostataka odmah se unapređuje teorijski rad, a stečena iskustva upotrebljavaju se za izradu nove, bolje metode.

Sa pojavom računara kriptografija se naglo razvija. Sve brži hardver omogućava „probijanje“ šifara za kraće vreme, a istovremeno se radi na razvoju sigurnijih i komplikovanijih šema za šifrovanje. Ova oblast bazira se na upotrebi kriptosistema koji se sastoje od algoritama za kriptovanje, jednog ili više ključeva, sistema za upravljanje ključevima i podataka u vidu standardnog i kriptovanog teksta. Na složenost dodatno utiče to što se kriptosistemi mogu realizovati hardverski, softverski ili kombinovano, kao i to da se prilikom realizacije moraju zadovoljiti osnovni sigurnosni zahtevi.

Danas se za realizaciju kriptografskih algoritama koriste složeni matematički izrazi, kao i znanja iz elektronike i programiranja. Napredak je sve brži, a primena sve šira: od bankarskih aplikacija, preko internet trgovine, do operativnih sistema. Kriptografski algoritmi primenjivi su i u telekomunikacionim sistemima, televiziji i drugim oblastima za koje često nismo ni svesni da imaju takve potrebe.

Bezbednost poslovnih podataka od velike je važnosti za poslovanje, ali su troškovi svih resursa neophodnih za adekvatnu zaštitu veliki. S druge strane, računarski oblak omogućava da kompletnu brigu o IT-ju, samim tim i bezbednost podataka prepustite profesionalcima.

Računarski oblak predstavlja revoluciju u IT svetu. Ovu tehnologiju slobodno možemo nazvati i tehnologijom uštede, i to iz mnogo razloga, o kojima smo u više navrata govorili u prethodnim brojevima. Međutim, kompanije još uvek nisu potpuno sigurne u ovu tehnologiju, a glavni razlog za to jeste bezbednost podataka koji se nalaze van njihovog okruženja.

U mnogim kompanijama, naročito onima koje posluju na globalnom nivou, poslovna politika zabranjuje čuvanje podataka na sistemima koji nisu u njihovom vlasništvu. Takve kompanije uglavnom imaju privatni oblik računarskog oblaka, koji svakako ima velike prednosti.

Kada je reč o malim i srednjim preduzećima, kao i kompanijama koje tek kreću sa radom, za njih je, nema sumnje, računarski oblak idealno rešenje, čak i kada govorimo o bezbednosti.

Eksterne pretnje

Treba istaći, pre svega, da provajder cloud usluga ne može biti bilo ko. Da bi kompanija mogla da se bavi pružanjem ovih usluga, ona mora da zadovoljava određene kriterijume, a bezbednost spada među najvažnije.

No, krenimo od kompanija čije se kompletno poslovanje zasniva na sopstvenoj IT infrastrukturi. Sve kompanije koje koriste internet (dakle, sve kompanije koje imaju makar i jedan računar) izložene su eksternim pretnjama i napadima koji su manje‑više svakodnevni, a nisu retkost ni gubici i korupcija podataka izazvani internim greškama, slučajnim ili namernim. Da bi se zaštitile od ovakvih napada, kompanije moraju imati firewall, antivirusna i ostala rešenja koja služe za internu i eksternu zaštitu poslovnih podataka i poslovanja u celini. Kupovina i održavanje ovih proizvoda koštaju, i to ne malo. Pored troškova kupovine i održavanja licenci, kompanija ima i trošak u vidu ljudskih resursa odgovornih za održavanja sistema za nadzor i bezbednost podataka.

S druge strane, poslovanje u računarskom oblaku omogućava da kompletnu brigu o IT‑ju, samim tim i bezbednost podataka, prepustite profesionalcima. Pružanje ovih usluga je njihova primarna delatnost, što znači da sve svoje resurse usmeravaju isključivo na poboljšanje performansi računarskog oblaka. Upravo zbog toga, njihovi sistemi zaštićeni su na najbolji mogući način, dok kompanije kojima IT nije primarna delatnost često ne mogu sebi da priušte zaštitu takvog nivoa. To je još jedan od razloga zbog kojih možemo da kažemo da su podaci u računarskom oblaku bezbedniji nego oni na sopstvenoj IT infrastrukturi.

Prednost cloud provajdera

Sem o korupciji i curenju podataka, kompanije bi trebalo da razmišljaju i o bekapu i oporavku podataka u slučaju katastrofe. Cloud tehnologija i u ovoj oblasti pobeđuje kompanijski data‑centar.

Kao što je na početku rečeno, da bi kompanija postala cloud provajder, ona mora da ispuni određene standarde, kao što je ISO 27001 (ISO standard za zaštitu informacija). Pored toga, tu je i NDA ugovor, koji zakonski u potpunosti štiti korisnika i privatnost njegovih podataka. Važno je naglasiti da cloud provajder, iako se podaci nalaze na infrastrukturi koja mu pripada, kao pružalac usluge nema ni pravo ni mogućnost da pristupi podacima bez pristanka njihovog vlasnika.

Računarski oblak je tehnologija za koju se više ne postavlja pitanje da li će, već samo kada će u potpunosti zavladati i ostaviti tradicionalni način upotrebe informacionih tehnologija u prošlosti. Poredeći ova dva načina upotrebe informacionih tehnologija u oblasti bezbednosti podataka, sa sigurnošću možemo reći da pouzdan cloud provajder može da obezbedi potpunu bezbednost podataka, čak i da ih bolje zaštiti nego sama kompanija koja je njihov vlasnik.

Milena Redžić

Šta je sve potrebno za fizičku bezbednost Data centra?

• Sistem za kontrolu pristupa
• Nadgledanje opreme 24/7
• Video‑nadzor kompletne sale i ulaza u nju
• Alarmni sistem kao deo zaštite
• Elektronska kontrola ulaza u salu
• Zaštita od poplave
• Sistem za gašenje požara
• Detektori dima
• Dva nezavisna napajanja električnom energijom
• Agregat
• Redundantni centralni UPS
• Merači temperature, vlažnosti vazduha i napona mreže
• Protivpožarna vrata