Vaša realnost je takva da se važna poslovna dokumentacija obično arhivira po policima i posebnim prostorijama, za šta su neretko zadužena čitava odeljenja zaposlenih. Takve prostorije potrebno je održavati i brinuti se o bezbednosti dokumentacije. Opet, na svake dve do tri godine javi se potreba za dodatnim prostorom za čuvanje ovih papira od značaja. Tako se arhiva širi kao kancer, postaje zamršen sistem prostorija i ljudi u kome je vrlo teško doći do dokumenata koji su u određenom trenutku neophodni za poslovanje. Uz to, čak se i elektronski dokumenti čuvaju na hard‑diskovima pojedinaca, eventualno na USB uređajima. Podaci tako postaju teško pretraživi i najčešće beskorisni. Što je sistem zamršeniji, teže je i skuplje voditi računa o njemu, a nivo bezbednosti poslovnih informacija opada.

Cloud – za jednostavnije i ekonomičnije arhiviranje

Alternativa tradicionalnom modelu svakako je arhiviranje u cloud‑u. Iz ugla korisnika, arhiviranje u cloud‑u je korišćenje poslovne aplikacije kroz koju se arhivski podaci (dokumenta, medijski sadržaj i dr.) bezbedno čuvaju, lako pretražuju, ka kojima je moguć trenutni pristup (pretraga po najrazličitijim kriterijumima ili grupi kriterijuma, poput datuma, vremena, iznosa, kreatora i sl.) sa bilo kog uređaja i u bilo koje vreme, uz odgovarajuće pristupne parametre. Za uslugu korisnik plaća fiksnu mesečnu nadoknadu, koja je u skladu sa resursima koje koristi.

Upravo ti resursi, koje korisnik tokom svakodnevne upotrebe usluge i ne vidi, jesu ključ ekonomičnosti arhiviranja u cloud‑u. Stručni timovi, visokoperformantna IT infrastruktura i moderne aplikacije za arhiviranje čine cloud sistem koji je baza ovih usluga. Cloud tehnologija je omogućila visok nivo iskorišćenosti ovih resursa, njihovo deljenje i korišćenje na daljinu (putem interneta), što je rezultiralo dramatičnim smanjenjem troškova za arhiviranje i porastom efikasnosti u odnosu na tradicionalni model.

U svetu i kod nas (na žalost, nedovoljno) prepoznajemo i drugi model čuvanja dokumentacije – arhiviranje na trakama. Već više od pola veka, još od 1953, kada je IBM tržištu ponudio prve tape drive uređaje, trake su čest izbor za smeštanje arhivskih snimaka. I cloud provajderi se oslanjaju na trake pri izgradnji svoje infrastrukture za usluge arhiviranja, a prednost cloud rešenja u odnosu na tradicionalno arhiviranje na trakama je, svakako, eliminacija troškova za zanavljanje opreme (tape drive, tape library) i softvera za arhiviranje. Takođe, u tradicionalnom modelu troškovi migracije arhivskih rešenja na trakama sa jedne na drugu hardversku platformu dovode do povećanja troškova na nivou TCO (Total Cost Ownership) za arhiviranje, dok kod cloud isporuke rešenja za korisnike ovi troškovi ne postoje. Pored traka za arhiviranje, u tradicionalnom modelu potrebna je i odgovarajuća aplikacija, sa svim troškovima njene instalacije, korišćenja i održavanja, dok se sa cloud uslugom dobija kompletno arhivsko rešenje, koje po mesečnoj ceni usluge podrazumeva korišćenje uvek najnovije verzije softvera.

Arhiva po meri korisnika

Korišćenje rešenja za arhiviranje u cloud‑u podrazumeva i izbor medija na koji će podaci biti smeštani. To znači da korisnik može deo svojih podataka da čuva na trakama (spor medij), npr. one koji su stariji i ređe im se pristupa, dok podatke koji se u poslovanju intenzivno koriste može da smesti na znatno brže i performantnije diskove. Dakle, arhiviranje u cloud‑u koristi i prednosti arhiviranja na trakama, ali korisnicima usluge obezbeđuje i brži i efikasniji rad, uz pojačanu bezbednost arhiviranih podataka i veću ekonomičnost.

Koristeći stečeno znanje i iskustvo, na COMING Cloud infrastrukturi razvili smo upravo ovakvu uslugu za smeštanje poslovne dokumentacije. Takođe, zahvaljujući saradnji sa kolegama iz kompanije Terra Adria Technology, možemo da ponudimo i uslugu arhiviranja medijskog sadržaja u cloud‑u. O ovim uslugama možete pročitati nešto više u tekstovima koji slede.

Ekspanzivno tržište usluga ostavlja sve manje prostora za greške. Skoro da nema usluge koja na tržištu nema konkurenciju, pa se diferencijacija između isporučilaca usluga gradi pre svega na ličnom doživljaju korisnika. Uz to, tržište usluga je dinamično – dugo zadržavanje na jednom modelu isporuke usluga izvesno vodi snižavanju njihove cene, dakle smanjenju profita. Tako su isporučioci primorani da kontinuirano stvaraju dodatne vrednosti za svoje usluge i grade dugoročno poverenje kod svojih korisnika.

Automatizacija u oblasti pružanja usluga je neizbežan korak koji treba preduzeti u cilju opstanka i postizanja uspeha na ovom tržištu. Microsoft Dynamics CRM (Customer Relationship Management) upravo je alat kojim se postiže potpuna automatizacija u procesu pružanja usluga. Ovo rešenje nudi funkcionalnosti za procese prodaje, marketinga i pružanja usluga, a ovde ćemo se posebno pozabaviti performantnošću rešenja u segmentu pružanja usluga.

Tiketing model isporuke usluga

Čest model isporuke usluga je tzv. Tiketing model. Zaokružen proces pružanja usluga po ovom modelu obuhvata: prijem korisničkog zahteva sa specifikacijom, obaveštavanje korisnika o prispeću zahteva, preuzimanje zahteva na obradu, obaveštavanje korisnika o preuzimanju zahteva i očekivanom vremenu koje je potrebno za odgovor na zahtev, isporuku zahteva i obaveštavanje korisnika o resursima utrošenim za rešenje. Potrebno je da se svaki zahtev beleži kao predmet, da se isprati ko ga je preuzeo i u kom vremenskom roku je dao odgovor na zahtev. Predmetima je potrebno dodeliti različite nivoe prioriteta. CRM u potpunosti automatizuje ovaj proces, omogućavajući i beleženje svake dodatne interakcije sa korisnicima usluga (telefonski poziv, e‑mail i dr.). Svi koraci u procesu dosledno se beleže, omogućavajući generisanje beskonačnog broja izveštaja za potrebe upravljanja pružanjem usluga.

Prilagođavanje CRM sistema potrebama poslovanja

Tiketing je čest, ali ne i jedini model isporuke usluga. Microsoft Dynamics CRM rešenje može da se prilagodi bilo kom modelu isporuke usluga koji se koristi u poslovanju, uz mogućnost menjanja procesa prema potrebama poslovanja. Korisnici CRM rešenja koriste različite elemente, poput predmeta, ugovora, aktivnosti, izveštaja, servisnih kalendara i kontrolnih tabli (grafičkih prikaza), kako bi zaokružili proces pružanja usluga.

Predmeti su deo CRM sistema koji objedinjuje više stavki: klijente, korisnike, aktivnosti, ugovore i sve informacije relevantne za odgovarajući proces. Kroz predmete je moguće voditi projekte i upravljati resursima koji su u njih uključeni. Aktivnosti uspostavljaju relacije sa gotovo svim entitetima u CRM‑u (kontakti, predmeti, ponude, potencijalni klijenti, itd.) i služe za zavođenje kontakta sa klijentom ili informacije o poslu koji je obavljen (zadatak, telefonski poziv, e‑mail, sastanak i sl.). Kroz kontrolne table i izveštaje dolazimo do važnih informacija, počev od predmeta koji su u toku, onih koji su završeni ili koji su po bilo čemu specifični, pa do raspoloživosti i opterećenosti korisnika koji su uključeni u rešavanje predmeta. Istorija kreirana beleženjem svih aktivnosti predstavlja ogromnu bazu znanja, iz koje je moguće lako izvući informacije potrebne u procesu odlučivanja.

CRM je alat za pružanje usluga koji štedi vreme i direktno utiče na povećanje poslovne produktivnosti, alat koji objedinjuje internu i eksternu komunikaciju, ali i alat za donošenje poslovnih odluka.

Milovan Blagojević

IT usluge su vrlo složene i vremenom postaju sve sofisticiranije. Ako pogledamo koje sve IT servise jedno preduzeće danas mora da poseduje, bez obzira na svoju primarnu delatnost/industriju, videćemo da je njihov spisak neuporedivo duži nego pre svega desetak godina, o ranijim periodima da i ne govorimo. Ta rastuća kompleksnost posledica je složenosti savremenog poslovanja i okruženja u kome preduzeće posluje i ima odlučujući uticaj na cenu IT infrastrukture i usluga (bez obzira na način na koji se isporučuju). U svakom slučaju, IT troškovi pokazuju tendenciju uvećavanja po stopi iznad linearne, dok budžeti već duže vreme (bar od početka poslednje finansijske krize, 2008. godine) ostaju ograničeni. O ljudskim resursima u IT‑ju da i ne govorimo – jača pritisak da se resursi ne povećavaju, a u mnogim slučajevima se čak i značajno smanjuju. Ima li izlaza iz ovog začaranog kruga? Šta IT menadžment može da učini da bi obezbedio funkcionalnu podršku poslovanju sa ovako ograničenim ljudskim i finansijskim resursima?

Odgovor nude cloud computing infrastruktura i usluge: podeliti troškove sa drugima, umanjiti kompleksnost tako što će menadžment usluga i integracija biti preneti na drugoga (na isporučioca usluga u oblaku), preneti rizik na isporučioca i obezbediti podelu rizika. Dakle, fokusirati svoje ograničene resurse na podršku ključnim (core) poslovnim procesima, a sve ostale funkcije preneti na isporučioce usluga u privatnom ili hibridnom oblaku. Naravno: ključne odluke vezane za razvoj, upravljanje, bezbednost i ekonomiju zadržati za sebe.

Limiti IT budžeta

Na početku, valja napomenuti i sledeće: danas se smatra uobičajenim da IT budžet preduzeća bude na nivou oko 1% od ukupnog prihoda koji preduzeće ostvari za godinu dana. Od toga 70‑80% čine operativni troškovi (OPEX), dok troškovi razvoja, tj. investicija (CAPEX) čine ostatak budžeta (20‑30%). Za preduzeće srednje veličine koje posluje u Srbiji, ima oko 200 zaposlenih i prihod od 10 miliona evra, godišnji IT budžet bi iznosio oko 100.000 evra, od toga 70.000 za tekuće troškove i oko 30.000 za investicije. Slično je i sa zaposlenima: oni čine oko 1% ukupnog broja, dakle 2‑3 zaposlena u IT‑ju. Finansijski resursi možda i ne izgledaju kao nedovoljni (samo na prvi pogled!), ali su ljudski, očigledno, vrlo limitirani – posebno ako se preduzeće bavi proizvodnjom i radi u režimu 24×7. Uzgred budi rečeno: publikovanjem svojih servisa na internetu (kao što je web prodavnica) preduzeće gotovo neosetno ulazi u ovaj režim rada, bar kada je IT u pitanju.

Na šta se troši IT budžet? Da li on omogućava izgradnju funkcionalne infrastrukture i korišćenje neophodnih modernih aplikacija? Šta je sa bezbednošću i kontinuitetom poslovanja preduzeća? Može li se i kako izvršiti relokacija dodeljenih sredstava i poboljšati osnovne funkcije? Da li je to stanje održivo na duži rok? U šta se sredstva investiraju (CAPEX) i kakve se funkcionalnosti očekuju od tih ulaganja?

Ulaganje u aplikacije

Najveći deo investicija (oko 60%, a u periodima intenzivnih ulaganja u nova rešenja i preko 90%) odlazi upravo na aplikacije: najpre ERP, a potom i ostale, kao što su CRM, analitička rešenja (BI), upravljanje digitalnim sadržajem (ECM), čitav niz specijalizovanih rešenja, kao npr. POS, zatim integracija aplikacija u jedinstven automatizovan sistem, alati krajnjih korisnika, web rešenja (javno publikovani servisi) itd. Ulaganja u aplikacije odnose se na licence proizvođača aplikacija, ali i na troškove uvođenja, tj. konsalting. (Konsalting je, inače, vrlo „rastegljiva“ kategorija: troškovi mogu biti i nekoliko puta veći od vrednosti nabavljenih licenci, a rizik po pravilu snosi investitor!) Licence su, naravno, CAPEX, ali troškove konsaltinga preduzeća različito tretiraju. Ipak, danas i oni najčešće postaju operativni troškovi (OPEX), i to u relativno kratkom periodu, što značajno opterećuju poslovanje preduzeća. Dalje, uz nabavku aplikacija gotovo obavezno idu i troškovi podrške proizvođača softvera, koji čine oko 20% vrednosti nabavne cene godišnje (takođe OPEX). Malo‑pomalo, budžet se sve brže topi.

Može li se napraviti neka ušteda u segmentu aplikacija? Svakako: iznajmljivanjem aplikativnih usluga u oblaku (softver kao servis – SaaS) troškovi licenci se iz CAPEX‑a prevode u OPEX i raspodeljuju na duži period. Isto se može učiniti i sa implementacijom: COMING je prvi ponudio i uspešno realizovao složene projekte, poput MS Dynamics NAV ERP‑a, na bazi mesečnog plaćanja usluga implementacije, takođe raspoređeno na duži vremenski period. Na ovaj način korisnici su postigli da se udarni troškovi na početku uvođenja smanje i – što je po našem mišljenju još važnije – da se rizik implementacije podeli sa isporučiocem. Takođe, sav CAPEX je pretvoren u OPEX.

Infrastrukturne investicije

Iako podjednako važna, IT infrastruktura obično dobija manji deo budžeta i tako zadugo ostaje nedovršena i nepotpuna. Ona obuhvata čitav niz usluga (elektronska pošta, alati za upravljanje i nadzor, alati za bezbednost i dr.), same platforme (serveri, sistemi za skladištenje podataka, mrežna oprema, virtuelna infrastruktura, operativni sistemi, baze podataka, radne stanice, itd.) i prostor u kojem je oprema smeštena (data‑centar). Mnogo je elemenata, a malo novca za izgradnju, održavanje i administriranje. Pri tom, menadžment (investitor) od infrastrukture očekuje da bude visokoraspoloživa („Kako može da ne radi?!“, „Gubitak podataka – šta je to?“), bezbedna, produktivna (garantovane performanse), da obezbeđuje rad i tokom vršnih opterećenja i da bude praktično neuništiva (otporna na katastrofalne situacije). Drugim rečima: sveprisutna, nevidljiva i jeftina, 24×7. Za IT je praktično nerešiva enigma kako sve ovo izvesti sa ograničenim resursima i za ograničeno vreme.

Ipak, rešenje za ove probleme danas se već dosta jasno nameće: transformacija sopstvene infrastrukture u privatni oblak, integracijom sa javnom infrastrukturom i uslugama u oblaku (formiranje hibridnog oblaka) i – napokon – potpuna migracija u javni oblak. Kako se time umanjuju troškovi? CAPEX se pretvara u OPEX – troškovi se raspoređuju na duži rok. Ekonomija oblaka je ekonomija obima: veća (slobodno možemo reći: znatno veća) infrastruktura je relativno jeftinija, a troškovi se dele na veliki broj korisnika. Na primer: prostor data‑centra, troškovi za energiju, fizičko obezbeđenje i dr. Sama infrastruktura je, po pravilu, visokoraspoloživa (redundantna), a licence za virtuelnu platformu i operativne sisteme raspodeljene su na sve korisnike; proizvođači ih daju sa značajnim popustima jer su većeg volumena i sl.

Ne treba zanemariti ni činjenicu da je infrastruktura oblaka isporučioca elastična – spremna da podrži vršna opterećenja korisnika, jer je malo verovatno da će svima biti potrebni dodatni resursi u istom trenutku. Dalje, rekli bismo i najvažnije: ljudski resursi za implementaciju, upravljanje infrastrukturom i njeno održavanje po pravilu su specijalizovani, obučeni, iskusni i raspoloživi u dovoljnom broju (imaju „kritičnu masu“), a njihovi troškovi su takođe raspodeljeni na sve korisnike oblaka. COMING je ovaj koncept – transformaciju infrastrukture u infrastrukturu oblaka i izgradnju hibridnog oblaka – dokazao u praksi na velikom broju primera. Kvantifikacija sledi…

Miroslav Kržić

Implementacija moderne poslovne aplikacije predstavlja značajan korak za male i srednje kompanije. Nažalost, zbog finansijskog aspekta ovo je često i nemoguća misija, pa preduzeća koja nisu u mogućnosti da uhvate talas digitalizacije bivaju oterana na tržišnu marginu. Ipak, danas je na globalnom nivou primetan trend „pojeftinjenja“ poslovnih aplikacija, koje tako postaju dostupne i manjim kompanijama.

I u COMING‑u smo se pozabavili ovim trendom, iskoristili stečeno znanje i iskustvo i izgradili RAPID START servise. Pomenuto „pojeftinjenje“ modernih poslovnih aplikacija zapravo je posledica korišćenja cloud tehnologija i multitenant osobina poslovnih aplikacija sa kojima radimo već duže od decenije. Iskustvo stečeno kroz brojne uspešne implementacije omogućilo nam je da kreiramo okruženje koje je podešeno, testirano i već u upotrebi kod velikog broja naših korisnika, na deljenoj infrastrukturi koja se nalazi u COMING Cloud‑u. Ovakvo angažovanje IT resursa pruža našim korisnicima mogućnost da, kroz jednostavan online upitnik, kreiraju personalizovani ERP, CRM, ECM, BI ili odgovarajući mail servis za rad svoje kompanije. Korisnik veoma brzo počinje sa upotrebom odabranog servisa, a dodatna prilagođavanja vrše se kroz prototipove, koji postepeno dovode servis do konačnog produktivnog oblika. Dakle, radi se o iskorišćenju modernih tehnologija za isporuku istog nivoa kvaliteta aplikacija po manjoj ceni.

Uz COMING RAPID START servise korisnici izbegavaju tradicionalni proces implementacije, koji obično karakterišu duge faze i veliki računi. Kod tradicionalnog modela implementacije, na primer, do faze testiranja i obuke dolazilo se za najmanje dva meseca, a čitav proces je neretko trajao i do godinu dana. Korisnik je pri tom morao da izdvoji značajna finansijska sredstva, i to pre nego što je bilo moguće videti konkretne rezultate investicije, kao i to da li izabrano aplikativno rešenje u potpunosti odgovara poslovanju.

Poslovno rešenje “po meri“

Za razliku od tradicionalnog pristupa, korišćenje COMING RAPID START servisa je jednostavan proces, koji počinje popunjavanjem online upitnika, gde korisnik bira npr. ERP rešenje sa načinom vođenja cena, brojem magacina, dimenzijama, itd. Nakon popunjavanja upitnika, korisnik u roku od samo jednog dana dobija pristup rešenju kreiranom po zahtevu. Sistem koji dobija funkcioniše po zahtevima zakona i PDV izveštavanja, preveden je na srpski jezik i praćen uputstvom za korišćenje.

Pri korišćenju COMING RAPID START servisa korisnik plaća samo angažovane resurse na mesečnom nivou. Pri tom, korisnik može u bilo kom trenutku da poveća/smanji angažovanje resursa ili da prestane da koristi servis bez „zarobljavanja“ sa promašenom investicijom. Tako dolazimo do cilja koji smo kreiranjem ovih servisa upravo i želeli da postignemo, a to je ubrzavanje implementacije i eliminacija investicije za poslovna aplikativna rešenja. www.abak.rs

COMING rapid start servisi

• ERP – Microsoft Dynamics NAV, aplikativno rešenje za upravljanje poslovanjem.
• CRM – Microsoft Dynamics CRM, aplikativno rešenje za upravljanje prodajom, uslugama i marketingom.
• ECM – Share Point, aplikativno rešenje za upravljanje poslovnim sadržajem.
• BI, BI (Business Inteligence) – aplikativno rešenje za podršku poslovnom odlučivanju.
• Mail Service – Microsoft Exchange, aplikativno rešenje za poslovnu komunikaciju.
• Mail Service – Zimbra, aplikativno rešenje za poslovnu komunikaciju.

Nedeljko Kuduz

Sve agresivnije tržište zahteva visok nivo automatizacije i mobilnosti poslovanja, te prihvatanje savremenih poslovnih aplikacija postaje pitanje opstanka za kompanije u Srbiji. Opet, implementacija „teških“ poslovnih aplikacija nosi sa sobom i rizik, koji zavisi od kompleksnosti integracije ovih rešenja sa osnovnim poslovanjem, a tu je i pitanje finansijske opravdanosti investicije.

Svesni problema sa kojima se kompanije susreću na tržištu, u COMING Cloud‑u izgradili smo jedinstven vid ponude: poslovna rešenja iz COMING Cloud portfolija moguće je koristiti bez kupovine softverskih licenci i ulaganja u hardversku infrastrukturu, a do funkcionalnog poslovnog okruženja moguće je doći za samo jedan dan. Ova rešenja već su pronašla svoju primenu u poslovanju naših korisnika. Uz to, ona su već testirana i podešena, što nam daje mogućnost brze isporuke, a njihovo korišćenje naplaćuje se kroz mesečne iznose, srazmerne nivou upotrebe.

Aplikativna rešenja

U COMING Cloud‑u moguće je iznajmiti aplikativna rešenja za vođenje kompanija – ERP sistem Dynamics NAV, sa modulima za poslovne procese:

• prodaja i marketing, sa mogućnošću integracije sa vašim softverom;
• magacinsko poslovanje i nabavka, planiranje lagera;
• finansije i računovodstvo sa modulima za osnovna sredstva, obračun zarada;
• kadrovska služba, praćenje radnog vremena;
• proizvodnja, obračun cene koštanja;
• servis, vođenje projekata, itd.

Takođe, moguće je iznajmiti i aplikativna rešenja za vođenje prodaje i usluga kompanija – Microsoft CRM System, za kompanije koje žele da prate procese prodaje, marketing i usluge, bez računovodstva i finansija:

• traženje lidova (potencijalnih korisnika), planiranje i praćenje ciljeva prodaje (targeti);
• kreiranje marketinških kampanja, slanje elektronskih poruka, praćenje realizacije;
• prijem zahteva za usluge i praćenje aktivnosti tima na njihovom rešavanju;
• integracija sa ERP ili nekim drugim sistemom na bilo kojoj lokaciji.

Kroz COMING Cloud dostupna su i aplikativna rešenja za upravljanje dokumentacijom i sadržajem preduzeća:

• čuvanje podataka i pristup sa bilo koje lokacije preko enkriptovane komunikacije;
• deljenje projekata i timski rad;
• kreiranje prezentacija i portala;
• kolaboracija i komunikacija, blogovi i integracija sa društvenim mrežama;
• BI – poslovno izveštavanje po svim poslovnim procesima i posebnim zahtevima korisnika.

Posebno bismo izdvojili module koji su odskora deo našeg portfolija:

• Ugostiteljstvo – modul za praćenje gotovih jela, obroka, sastavnica, DPU liste, itd.
• Turizam – modul za vođenje ugovora vezanih za turističke aranžmane i praćenje realizacije i plaćanja.

Aplikacije iz COMING Cloud ponude klijentima su dostupne svuda, na svakom uređaju i u svakom trenutku, preko interneta. Uz to, broj licenci u upotrebi moguće je praktično trenutno povećati ili smanjiti, što se direktno odražava i na mesečne troškove za ove servise. Takođe, za korišćenje COMING Cloud rešenja korisnik ne mora dodatno da angažuje IT stručnjake, jer naš tim pruža kompletnu podršku za sve naše servise, a bilo koju od naših poslovnih aplikacija korisnik može prvo da testira, pre nego što se odluči za njeno korišćenje u svom poslovanju.

Naša ideja je da pomoću COMING Cloud‑a, na ekonomičan i bezbedan način, omogućimo korisnicima priliku da za svoje poslovanje koriste svetska poslovna rešenja.

Kompanija COMING – Computer Engineering je svoj put ka oblaku započela krajem 2008. godine, kao prvi i jedini isporučilac na domaćem tržištu. COMING je od početka usvojio takav poslovni model u kojem cilj nije bio suprotstavljanje velikim svetskim isporučiocima, već se, pre svega – rekli bismo i isključivo – posvetio prilagođavanju potrebama i ekonomskim mogućnostima korisnika. Stoga je neizostavna komponenta same usluge uvek stručna podrška i pomoć tima inženjera koji su usluge razvili i koji ih održavaju.

U poslednje dve‑tri godine primetno je „otopljavanje“ na strani korisnika, uz značajan rast interesovanja i poverenja u usluge u oblaku. Usluge ne rastu samo po obimu već i po složenosti, posebno u domenu integracije sa ostalim IT servisima i infrastrukturom koju korisnici poseduju. COMING se, dakle, vrlo brzo posle starta našao u lažnoj dilemi (koju, stoga, nije bilo teško ni rešiti): nastaviti sa pružanjem osnovnih infrastrukturnih usluga ili krenuti dalje, ka složenim ili – kako mi danas volimo da kažemo – pametnim uslugama? Pri tom, „pamet“ počiva na jedinom mestu gde bi i mogla biti: u glavama tridesetak inženjera koji se bave razvojem, implementacijom i podrškom. Ovako brojan i kompetentan tim inženjera nemaju ni mnogo veći isporučioci usluga.

Kada su same usluge u pitanju, počelo se sa relativno jednostavnim infrastrukturnim uslugama (IaaS). Korisnik bi dobijao na raspolaganje interkonekciju i određen broj virtuelnih mašina, sa kojima je mogao da radi šta je želeo. Iako jedna od najjednostavnijih, ova usluga je i danas vrlo važna. Rekli smo da COMING oblak odlikuje potpuno prilagođavanje korisniku, a ne obrnuto. Zato, za korisnike kojima je potrebna baš ovakva usluga – ona je tu već čitav niz godina.

Jednostavnost IaaS je, da tako kažemo, uslovna. Svaka virtuelna mašina (servis) isporučena kao deo infrastrukture korisnika u oblaku „uživa“ posebne pogodnosti: visoku raspoloživost, garantovane performanse, rezervno kopiranje (backup) sa korisnički definisanim polisama i garancijama od strane isporučioca, mogućnost udaljenog kopiranja bekapa, 24‑satni nadzor, fizičku i mrežnu bezbednost osnovnog i naprednog nivoa (sertifikovano po ISO 27001 standardu). Sama COMING‑ova virtuelna infrastruktura, koja predstavlja platformu za pružanje usluga, projektovana je tako da nema nijednu tačku prekida (single point of failure). Kao rezultat, sa stanovišta korisnika (njihovih servisa) to praktično znači rad bez otkazivanja – znatno više od garantovanih 99,95% raspoloživosti.

Navedene karakteristike su vrlo važne pri poređenju ukupnih troškova rešenja (TCO) za korisnika u COMING oblaku i u nekoj drugoj infrastrukturi (sopstvenoj ili u oblaku). Korisnik koji uzima u obzir sve navedene osobine vrlo brzo će uvideti da je oblak pre svega ekonomski, pa tek onda tehnološki model pružanja usluga. Neke specijalizovane usluge, na primer oporavak od katastrofe u oblaku, jeftinije su i do nekoliko puta (!) od rešenja u sopstvenom vlasništvu (on premise).

O ekonomičnosti cloud‑a bilo je već dosta reči u prethodnim brojevima našeg magazina, a tema je obrađena i u ovom izdanju, te se sada nećemo dalje baviti ovim aspektom. Ipak, još jednom ćemo istaći našu osnovnu premisu: cloud computing je „neodoljiv“ upravo zbog svoje ekonomske atraktivnosti. Tek potom dolaze do izražaja i druge osobine.

Tradicionalne usluge u oblaku

Osnovne infrastrukturne usluge (virtuelne mašine), bez obzira na svoju ekonomičnost, ne bi same po sebi bile dovoljno atraktivne za najveći broj korisnika. Zato je COMING razvio čitav niz specijalizovanih usluga, korisniku prilagođenih i u njegovu infrastrukturu integrisanih, koje korisniku pružaju vidljivu dodatnu vrednost. Navodimo samo neke:

• rezervno kopiranje u oblaku (backup) za servise iz oblaka;
• udaljeni bekap iz sopstvene infrastrukture u oblak;
• kopiranje bekapa iz oblaka na rezervnu lokaciju u oblaku (da tako kažemo, dvostruki bekap, koji je elementarna forma oporavka od katastrofe);
• replikacija baza podataka u oblak;
• oporavak u slučaju katastrofe za složene servise (SAP ERP/BW, na primer);
• bezbednosne usluge (mrežne barijere, AVP i sl.);
• mrežne usluge (balansiranje opterećenja i sl.);
• virtuelne radne stanice krajnjih korisnika (VDI).

Značajan dodatak navedenim uslugama predstavljaju i usluge podrške i upravljanja. Sve navedene usluge podrazumevaju osnovni nivo podrške, koji pretpostavlja da su servisi raspoloživi, odnosno da virtuelna platforma za njih radi ispravno. Napredni nivo podrške uključuje monitoring servisa (aplikacija) i administraciju u režimu 9×5 ili 24×7, dok je potpuna podrška ono što mi nazivamo ITaaS (IT kao servis), gde isporučilac usluge (u ovom slučaju COMING) preuzima brigu o radu celokupne IT infrastrukture i servisa korisnika.

Pored navedenih usluga koje spadaju u klasu IaaS rešenja, COMING je implementirao čitav niz rešenja na aplikativnom nivou (SaaS):

• MS Dynamics NAV u oblaku;
• analitička rešenja u oblaku (BI/DW);
• MS Dynamics CRM u oblaku, itd.

Ova klasa rešenja pokazala se vrlo atraktivnom za korisnike koji nemaju svoj IT. Zajedno sa infrastrukturnim servisima, rezultat je već navedeni ITaaS.

Za korisnike kojima je SaaS model privlačan i traže što ekonomičniji način isporuke/korišćenja usluga razvijena je deljena SaaS infrastruktura – ABAK. Korisnik može, po izuzetno pristupačnoj ceni, da iznajmi usluge za svega nekoliko korisnika (jedan ili više). Pri tom, u pitanju su rešenja visoke klase, kao što je prethodno već navedeno.

Bez ulaženja u detalje, za sada ćemo još jednom napomenuti da model isporuke svih usluga odgovara cloud filozofiji: plaća se ono što se koristi, po pravilu mesečno. Uvek je moguće povećati ili smanjiti obim usluga (pa time i cenu), kao i dodati ili deaktivirati usluge u celosti.

Nove pametne usluge u oblaku

Sve prethodno navedene usluge, bez obzira na razlike u njihovoj kompleksnosti i obimu, danas smatramo klasičnim. Iz analize korisničkih zahteva i sa tržišta uopšte proistekle su mnoge nove inicijative za razvoj još naprednijih usluga i modela isporuke i podrške. Zbirno ih nazivamo „pametni oblak“ (Smart Cloud).

Koncept pružanja novih pametnih usluga evoluirao je u dva pravca.

1. Usluge su unapred konfigurisane i kao šabloni čekaju na aktivaciju, ili se mogu gotovo trenutno podesiti prema korisničkim zahtevima. Svakako, tendencija je da se i sama aktivacija usluga automatizuje, ako ne potpuno, ono bar u najvećoj mogućoj meri.

2. Razvijaju se usluge koje ne zahtevaju podešavanje od strane korisnika i same se automatski integrišu u korisničku infrastrukturu, čim on uspostavi vezu sa oblakom. Pri tom, ove usluge nisu agresivne i zloćudne kao virusi, već uz pomoć agenata (ili bez njih) nalaze put do komponenata korisničkih aplikacija i infrastrukture čiju funkciju treba da prošire, zaštite, izmere i optimizuju, motre ili administriraju.

Nadamo se da će ove usluge biti funkcionalno i – pre svega – ekonomski atraktivne za korisnike i da će pri tom ispuniti još jedan zahtev koji polako preuzima primat u oblaku: da su raspoložive odmah, bez čekanja, uz minimalna ili nikakva podešavanja. Klaster ovakvih usluga nazivamo virtuelnim data‑centrom, a uslugu ITaaS.

Kratka lista servisa is klase „pametnih“ koji su trenutno u razvoju i čije se objavljivanje može očekivati tokom narednih meseci obuhvata kako infrastrukturne tako i aplikativne usluge.

• Brza implementacija MS Dynamics ERP – do radno sposobnog prototipa za jedan dan (uz postupno poboljšanje prototipa do produkcione verzije).
• Brza implementacija MS Dynamics CRM – do radno sposobnog prototipa za jedan sat.
• BI dodatak uz Dynamics NAV – radna verzija za jedan dan.

Uvođenje ovih servisa u upotrebu do sada je zahtevalo nedelje, da ne kažemo mesece. Suština usluge je da krajnji korisnik odmah počne da koristi navedena rešenja, da brzo nauči da ih pravilno koristi i podešava i da ih kroz niz funkcionalnih prototipova (podržanih inteligentnim alatom za parametrizovanje – „kastomizaciju“) dovede do potpuno funkcionalnog produkcionog rešenja, uz minimalan rizik i utrošak resursa.

Nove infrastrukturne usluge pogodne su za korisnike različitih obima poslovanja, a posebno za zahtevnije korisnike koji ne žele da se pored svog osnovnog posla bave i IT‑jem. De fakto, uvođenjem ovih usluga korisnik stvara tzv. hibridni oblak, u kome su usluge smeštene na lokaciju koja najbolje odgovara njihovoj nameni i krajnjim korisnicima. Pri tom, trenutna situacija se uvek može promeniti, migriranjem servisa u COMING Cloud ili nazad u sopstvenu infrastrukturu.

Najzad, valja navesti i nove, napredne aplikativne i analitičke usluge:

• Analitičke usluge – statistička izračunavanja korišćenjem naprednih statističkih i data mining procedura – klasifikacija i klasterizacija (na primer: kupaca, prodajnih objekata), prognoze (prodaje i sl.) korišćenjem metoda analize i dekompozicije vremenskih serija. Pored softverskih alata, ove usluge obuhvataju i stručnu pomoć kvalifikovanih matematičara/statističara.
• Usluge izrade optimizacionih modela – izrada, implementacija i korišćenje modela za snabdevanje maloprodajnih mreža, optimizaciju transporta i drugih resursa (korišćenjem modela baziranih na verovatnoći i linearnom i mešovitom programiranju). Usluga, takođe, podrazumeva korišćenje kvalifikovanih specijalista za pripremu podataka i analizu rezultata.
• Prikupljanje i analiza podataka/sadržaja sa interneta – za potrebe marketinga, prodaje i sl. Ovi sadržaji, za preduzeće spoljni, postaju neizostavan element naprednih analiza poslovanja, jer daju dragocene informacije o okruženju/tržištu.

Navedene usluge korisnici bi vrlo teško i uz neprihvatljivo velike troškove mogli samostalno da realizuju. COMING oblak im pruža mogućnost da koriste kvalifikovane i deljene resurse (počev od ljudi, do softverskih alata i infrastrukture). Alternativa nije previše svetla: da ih uopšte nemaju i ne koriste.

Nove infrastrukturne usluge u COMING Cloud‑u

• Bezbedna razmena kompanijskih sadržaja (elektronske pošte, fajlova svih mogućih tipova i bez ograničenja dužine) – nova usluga koja obezbeđuje najviši sertifikovan nivo bezbednosti, koju u drugim regionima koriste bezbednosno najzahtevnije institucije – državne ustanove, banke i dr.
• DMZ kao usluga – Sve je veći broj preduzeća koja moraju da publikuju svoje servise prema spoljnom svetu, tj. preko interneta. Time ih neposredno izlažu bezbednosnim rizicima svih vrsta. Da bi se od ovih pretnji zaštitili, javno dostupni servisi se najčešće izoluju u tzv. demilitarizovane zone – posebne mrežne segmente koji su odvojeni od unutrašnje mreže preduzeća. Ipak, dovoljno sadržaja značajnih za bezbednost prenosi se u DMZ: korisnički nalozi, sigurnosni ključevi, sertifikati, razni sadržaji vezani za unutrašnju infrastrukturu i sl. Neovlašćeno lice koje prodre u DMZ može posredstvom ovih sadržaja da pronađe put u internu mrežu korisnika. Izdvajanje DMZ u oblak i korišćenje posebne tehnologije reverznog pristupa u COMING oblaku ne zahteva prenošenje i čuvanje bilo kakvih osetljivih podataka/sadržaja u DMZ, a tok saobraćaja je uvek od unutra ka spolja.
• Pristup internetu – Preduzeće može da uspostavi bezbedan (kriptografski zaštićen) link (tunel) ka COMING oblaku, koji pri tome obezbeđuje dodatne sigurnosne servise (mrežna barijera, antivirusna zaštita, zaštita od upada i dr.) i tek potom pristupa otvorenom internetu. Dakle, iz sopstvene infrastrukture korisnik uopšte ne može / ne želi da pristupa javnoj mreži, već pristup i sve bezbednosne provere prenosi u COMING cloud. Bezbednosni alati koje COMING koristi su sertifikovani za rad u virtuelnoj infrastrukturi i proizvodi su renomiranih proizvođača: Checkpoint, Palo Alto Networks, Symantec, Trend Micro i dr.
• Monitoring i optimizacija performansi aplikacija – „udaljeni“ nadzor iz oblaka, koji ne zahteva nikakvu instalaciju i podešavanja od strane korisnika i koji se može koristiti permanentno ili na ograničeno vreme.
• Inventar sredstava u IT infrastrukturi (Asset Management) – servis iz cloud‑a vrši popis svih elemenata infrastrukture korisnika (opreme, softverskih licenci, korisnika i dr.) i stavlja na raspolaganje korisnicima predefinisane izveštaje ili celu bazu podataka koja je nastala kao rezultat popisa.
• Revizija korisničkih licenci (Audit) – Slična je prethodnom servisu, s tim što su u nju uključene i usluge konsaltinga i optimizacije korišćenja licenci. Na primer, sve Microsoft licence u upotrebi i optimizacija njihovog broja i modela licenciranja.
• Automatski oporavak u slučaju katastrofe – Ova usluga postoji odavno, a akcenat je na robustnoj i potpunoj automatizaciji sa garantovanim RPO/RTO. Jedna varijanta ove usluge zasnovana je na VMware SRM rešenju, druga na Veeam alatima, treća na uspostavljanju grupa raspoloživosti (Availability Group) MS SQL servera i dr.
• Računovodstvo upotrebe raznih vidova resursa – grupa usluga koja uključuje upotrebu štampača, tonera, papira za štampu i kontrolu prava korisnika za upotrebu štampača.
• Virtuelna korisnička radna mesta (Workspace) – inovirani VDI koncept sa korisnikom u središtu, uz potpunu kontrolu korisničkih prava, uređaja, aplikacija i uz potpunu zaštitu korisničkih podataka.
• Upravljanje mobilnim uređajima – jedan segment prethodno navedene usluge ili potpuno samostalna usluga.

Portal za kraj

Sve ovo ne bi bilo potpuno bez objave novog korisničkog portala za COMING Cloud. Pored toga što je informativan i javno dostupan svim korisnicima, portal ima i svoj zaštićeni deo za poznate korisnike, koji na njemu mogu naći sve dokumente relevantne za poslovni odnos sa COMING‑om, do potpunog uvida u stanje isporučenih servisa, mogućnost poručivanja novih servisa, kao i praćenje svih zahteva za podrškom, od inicijacije do zaključenja slučaja. Dobro došli u Smart Cloud!

Miroslav Kržić