Kombinujući znanja i iskustva u domenu poslovnih aplikacija i tehnoloških rešenja, te imajući u vidu veliki broj korisnika različitih potreba i iz različitih industrija, SAP Cloud tehnologija je danas lako dostupna u svakodnevnom poslovanju.

SAP‑ovu ponudu u domenu cloud tehnologije čine: cloud platforma, servisi, aplikacije (SuccessFactors, ARIBA) i upotreba vodeće poslovne mreže kupaca i dobavljača na cloud tehnologiji (ARIBA). SAP cloud tehnologija omogućava pojednostavljenje postojeće IT arhitekture klijenata i obezbeđuje značajno snižavanje IT troškova upotrebom softverskih rešenja kao servisa. Ona omogućava i maksimalni nivo bezbednosti i zaštite podataka, kao i vrhunske performanse u izvršavanju poslovnih aplikacija.

SAP HANA Enterprise Cloud

Brzina SAP HANA tehnologije ili jednostavnost SAP cloud tehnologije? Nema potrebe da se bira između ovo dvoje, kada se može istovremeno raditi i brzo i jednostavno!

SAP je danas u mogućnosti da korisnicima ponudi SAP HANA tehnologiju i u cloud okruženju. U zavisnosti od preferenci i potreba korisnika, cloud okruženje može biti javno, privatno ili hibridno (kombinovani model). Uz SAP HANA Enterprise Cloud dobija se end‑to‑end infrastruktura bazirana na cloud poslovanju, uz mogućnost korišćenja svih potrebnih servisa za upravljanje softverskim rešenjima, kao što su ERP (Enterprise Resource Planning), CRM (Customer Relationship Management) i BW (Business Warehouse). Pored toga, moguće je koristiti i aplikacije drugih kompanija, bez obzira na to da li su one interno razvijene ili su partnerska rešenja.

Mogućnost izvršavanja poslovnih transakcija upotrebom SAP HANA Cloud platforme važna je posebno za takozvane veoma osetljive poslovne aplikacije, kao što su SAP Business Suite i SAP Business Warehouse, ili pak neke od eksternih aplikacija. SAP HANA Enterprise Cloud donosi sa sobom mogućnost dobijanja takozvanog „elastičnog cloud sistema“, koji je u potpunosti prilagodljiv veličini kompanije i potrebama korisnika.

Sa SAP HANA Enterprise Cloud tehnologijom klijenti su u mogućnosti da izvršavaju poslovne transakcije i da analiziraju poslovanje u realnom vremenu, kao i da svedu rizik poslovanja na najmanju moguću meru.

Korisnici SAP HANA Enterprise Cloud tehnologije mogu značajno da skrate potrebno vreme do dobijanja efekata upotrebe SAP „in‑memory“ tehnološke inovacije i poslovanja u cloud okruženju. Ova tehnološka platforma je maksimalno proširiva, spremna za korisničku upotrebu, dostupna 24 sata dnevno 365 dana u godini. Istovremeno, ovo je tehnologija sa najvišim nivoom bezbednosti podataka i sigurnosti od neovlašćenog pristupa, koju takođe karakteriše visok nivo raspoloživosti servisa za administriranje aplikacija, baziranih na iskustvu iz proteklih više od 40 godina prisustva u domenu poslovnih aplikacija.

SAP HANA Enterprise Cloud sastoji se od četiri osnovne komponente servisa za administriranje aplikacija, i to: usluga monitoringa rada sistema, implementacije rešenja i migracije, cloud servis i servis za upravljanje poslovnim aplikacijama. SAP omogućava upotrebu SAP HANA Enterprise Cloud‑a bilo kroz SAP‑ove data‑centre širom sveta ili kroz data‑centre partnerskih kompanija.

Prva SAP Cloud platforma u Srbiji

COMING (Computer Engineering), SAP‑ov partner, pruža SAP Cloud servise na svojoj cloud infrastrukturi. Ova platforma je dostupna i postojećim korisnicima koji imaju implementirano SAP, ERP i BI rešenje i ostale kritične poslovne aplikacije. Pored toga, ova platforma je dostupna i korisnicima koji tek ulaze u proces implementacije ovih rešenja i ostalih aplikacija.

Na ovaj način mnoge firme koje nisu imale investicioni potencijal da uđu u ovakve projekte moći će, bez investicionih ulaganja, sebi da priušte ovo rešenje. Uvođenje SAP‑a će zasigurno poboljšati njihove poslovne performanse, povećati konkurentnost, profitabilnost i efikasnost. Korisnici će za implementaciju ovog sistema u cloud‑u imati jedino obavezu plaćanja na mesečnom nivou, po obimu korišćenja servisa. Procenjuje se da će ovakav način pružanja servisa biti i do dva puta jeftiniji u odnosu na tradicionalni način isporuke SAP platforme, a COMING će do kraja ove godine obezbediti dodatne promotivne cene za prve korisnike koji budu izmestili svoje SAP poslovanje u računarski oblak.

Dosadašnje iskustvo COMING‑a u pružanju cloud usluga potvrđuje visok nivo raspoloživosti i pouzdanosti servisa u cloud‑u, s dostupnošću većom od garantovane, a koja u ukupnom petogodišnjem periodu iznosi 99,994%.

Goran Nikolić

 

Funkcionisanje IT sektora ima sve veći uticaj na poslovanje kompanija. Brz razvoj IT infrastrukture, kao i web i aplikativnih tehnologija, utiče na sve veća očekivanja korisnika poslovnih usluga, koja često premašuju kapacitet internih i eksternih IT resursa.

Na krajnje iskustvo korisnika poslovne usluge više nije moguće uticati samo uspešnim upravljanjem IT infrastrukturom, već se taj uticaj neraskidivo povezuje s kvalitetom IT servisa. Za efikasno upravljanje IT servisima i visok kvalitet IT usluge neophodno je efikasno i integrisano upravljanje procesima, ljudima i IT infrastrukurom. Na taj način postiže se kontinuirano unapređenje nivoa IT servisa. Upravljanjem IT servisima se, pored kvaliteta IT servisa, ostvaruje optimizacija upotrebe resursa i unapređuje efikasnosti poslovanja.

Postoji veliki broj poslovnih okvira, metodologija, standarda i alata čijom se primenom ostvaruje efikasno upravljanje IT servisima. Neki od najznačajnijih su:

• ITIL – najboljasvetskapraksauupravljanjuITservisima
• COBIT – kontrolni okvir koji nudi referentni procesni model za IT poslovanje
• CMMI – najbolja praksa za unapređenje procesa, akvizicije i održavanja proizvoda i servisa
• Balanced scorecard – alat koji pomaže i prati izvršenje strategije kroz finansijske i nefinansijske mere
• SIX Sigma – metodologija za unapređenje procesa
• ISO/IEC 20000 – standard za upravljanje IT servisima
• ISO/IEC 27001 – standard za upravljanje sigurnošću informacija.

Pre svega ITIL

Od navedenih, ITIL je globalno najšire prihvaćen i najobuhvatniji okvir za upravljanje IT servisima. ITIL obuhvata sve oblasti IT poslovanja, grupisane po oblastima životnog ciklusa servisa, počevši od strategije, preko dizajna, tranzicije, isporuke, do unapređenja servisa.

Strategijom su obuhvaćeni procesi koji opredeljuju koje će IT servise kompanija pružati korisnicima, kao i koji kapacitet i sposobnosti će biti potrebni da bi se postigli željeni kvalitet i performanse servisa. Dizajnom su obuhvaćeni procesi kojima se upravlja kreiranjem novih i izmenom ili unapređenjem postojećih servisa, tako da mogu da odgovore na korisničke zahteve. Tranzicija obuhvata procese koji se bave razvojem servisa i njihovim uvođenjem u produkciju, kao i koordinacijom aktivnosti u vezi s upravljanjem izmenama samih servisa i IT procesa kojima kompanija upravlja.

Isporuka se odnosi na procese kojima se postiže efektivna i efikasna svakodnevna isporuka servisa krajnjim korisicima. To uključuje ispunjavanje standardnih zahteva korisnika, rešavanje incidenata u funkcionisanju servisa, rešavanje problema u radu, kao i obavljanje rutinskih operativnih aktivnosti. Kontinuiranim unapređenjem obuhvaćeni su procesi kojima se neprekidno unapređuju efektivnost i efikasnost samih servisa i IT procesa za upravljanje IT poslovanjem.

Dva ISO standarda

ISO/IEC 20000 je prvi i za sada jedini formalni internacionalni standard koji se bavi svim aspektima upravljanja IT servisima. Tesno je povezan sa ITIL‑om, ali je opsegom uži. Veza nije kontrolnog već konceptualnog tipa, odnosno ispunjenje zahteva standarda nije direktno vezano za primenu konkretne ITIL preporuke. ISO/IEC 20000 se sastoji od nekoliko delova, od kojih prvi, ISO/IEC 20000‑1:2011, sadrži obavezne zahteve, dok ostali delovi sadrže preporuke i uputstva koji nisu obavezujući ali mogu pomoći u realizaciji sistema za upravljanje IT servisima.

ISO/IEC 20000 sertifikat je potvrda kompaniji koja nabavlja IT uslugu da je kompanija koja poseduje sertifikat sposobna da konzistentno isporučuje dogovoreni kvalitet servisa. S druge strane, kompanija koja pruža IT uslugu sertifikatom dokazuje da je sposobna da efikasno upravlja funkcionalnostima i performansama servisa koje nudi kroz sve životne faze servisa.

S druge strane, implementacijom ISO/IEC 27001 standarda kompanija uvodi strukturiran i održiv pristup u zaštiti informacija kao imovine od posebnog značaja za kompaniju. Ispunjavanjem zahteva ISO/IEC 27001 kompanija potvrđuje da u potpunosti vlada sistemom za upravljanje sigurnošću informacija, koji obezbeđuje poverljivost, integritet i dostupnost informacija. Korisnicima i zainteresovanim stranama standard garantuje da su njihove informacije zaštićene i obezbeđene od oštećenja, gubitka ili zloupotrebe. Bez obzira da li su informacije generisane ili primljene od drugih, da li se čuvaju u sistemu ili se dalje prenose ručno ili elektronski, sistem za upravljanje sigurnošću informacija obezbeđuje kontrolu i upravljanje informacijama u skladu s procenjenim rizikom.

ISO se bavi razvojem internacionalnih standarda, ali ne i sertifikacijom ili akreditacijom za bilo koji od njih. Sertifikacijom se bave eksterna sertifikaciona tela, koja su uglavnom privatna. Indirektno, ISO Committee on Conformity Assessment (CASCO) bavi se izradom različitih standarda u vezi sa sertifikacionim procesom. Ovi standardi sadrže internacionalno usklađen koncenzus dobrovoljnih kriterijuma koje treba poštovati u postizanju dobre prakse u sertifikaciji. Kompanije koje se bave sertifikacijom na konzistentan i transparentan način obično to rade u skladu sa CASCO standardima, kao što je ISO/IEC 17021, po kome se vrši ocena organizacija koje se bave procenom i sertifikacijom menadžment‑sistema kao što su ISO/IEC 20000‑1:2011, ISO/IEC 27001:2013 i ISO/IEC 17024, po kojima se ocenjuju organizacije koje se bave sertifikacijom obučenosti i sposobnosti pojedinaca.

Sertifikacija

Kompanijama koje su zainteresovane za ISO sertifikaciju preporučuje se da razmotre više sertifikacionih tela, kao i da izaberu internacionalno prepoznatljivu akreditacionu šemu, čime potvrđuju kvalitet sertifikacionog procesa i dugoročno utiču na prihvatljivost svog sertifikata u poslovnom okruženju.

Na stranici Internacionalnog akreditacionog foruma (IAF) zainteresovani mogu da se informišu o nacionalnim akreditacionim telima, a preko njih o akreditovanim sertifikacionim telima u zemljama članicama foruma. Na ovoj stranici nalazi se i dogovor IAF MLA koga sve članice foruma moraju da se pridržavaju. U njemu se nalaze detalji o statusu i pravilima akreditacije za ISO standarde. Tako se može proveriti i da li sertifikaciono telo implementira ISO/IEC 17021:2011.

Proces sertifikacije je dugoročni program, koji se mora realizovati u više faza ili kroz više projekata. Kompleksnost i trajanje realizacije programa zavise od kompleksnosti same kompanije, što zahteva značajne resurse. Implementacija standarda sprovodi se obično paralelno sa implementacijom nekog okvira kao što je ITIL i alata za upravljanje IT servisima. Ne postoje brza rešenja. Kompanije koje žele da implementiraju ISO/IEC 20000 moraće da promene način IT poslovanja, što će zahtevati prelazak sa upravljanja IT infrastrukturom na upravljanje IT servisima.

Preporuka ja da se sertifikacioni proces za ISO/IEC 20000 i/ili ISO/IEC 27001 realizuje kroz nekoliko koraka. Najpre ide procena trenutnog stanja u odnosu na zahteve standarda. Ovaj posao zahteva kvalifikacije iz oblasti upravljanja servisima. Sledi kreiranje plana realizacije, koji obuhvata izbor, obuku i implementaciju referentnog okvira za upravljanje servisima i implementaciju unapređenja potrebnih da se ispune zahtevi. Potom se implementira sistem za upravljanje IT servisima (ISO/IEC 20000) i/ili sistem za upravljanje sigurnošću informacija (ISO/IEC 27001). Nakon toga sledi i sertifikacija.

Siniša Simić

 

Glavna prednost Check Point Secure Web Gateway-a je što u potpunosti štiti infrastrukturu Data Centra od interneta. Ovo je moguće jer alat pruža mogućnost pristupa samo odobrenim podacima, odličnu izolaciju interne poslovne mreže od eksternih mreža, filterima smanjen rizik od neadekvatnih sadržaja i jedinstveni način upravljanja.

Check Point Software Technologies Ltd. Je internacionalna komapnija rasprostranjena širom sveta koja svojim korisnicima pruža bezkompromisnu zaštitu protiv bilo kakvih pretnji koje dolaze sa inetneta. Ova kompanija već godinama pravi uspešnu kombinaciju između ljudi, pravila i inovacija kako bi svojim klijentima pružila zaštitu koja je u skladu sa njihovim poslovanjem. Referentna lista ove kompanije broji više desetina hiljada klijenata širom sveta.

Check Point Secure Web Gateway (SWG) je alat, za obezbeđenje Web 2.0 mreže, koji osvaja svet. Čak su i korisnici Thret Management Gateway alata, kada je Microsoft proglasio prekid rada sa njim, u SWG‑u pronašli kompatibilno rešenje.

Prednosti Check Point‑a

Glavna prednost Check Point‑ovog rešenja je što u potpunosti štiti infrastrukturu Data Centra od interneta. Ovo je moguće jer alat pruža mogućnost pristupa samo odobrenim podacima, odličnu izolaciju interne poslovne mreže od eksternih mreža, filterima smanjen rizik od neadekvatnih sadržaja i jedinstveni način upravljanja.

Kompanija Miercom, nezavisna inženjerska laboratorija za tehnološku sertifikaciju, lider u industriji interneta i telekomunikacija, je proglasila Check Point‑ov SWG za proizvod koji generiše najbolje rezultate sa milion sajtova svrstanih u različite kategorije nepoželjnih sajtova. Ovakav izveštaj Miercom je objavio 4. Marta tekuće godine. Podaci navedeni u izveštaju su 91,3% efektivnosti u URL kategorizaciji; 97,1% učinak u blokiranju aplikacija za 3000 jedinstvenih protokol/aplikacija kombinacija; tačnost URL filtera sa učinkom od 97,1% blokiranih sajtova za odrasle i 93,4% sajtova iz kockarske kategorije, najviši stepen u aplikativnoj funkcionalnosti.

Karakteristike alata

URL filtriranje je u stvari kontrola pristupa sajtovima po kategorijama, korisnicima, grupama korisnika i mašinama sa tehnologijom baziranom na poslovanju u računarskom oblaku. Prednost je stalno osvežavanje sa novim sajtovima za podršku produktivnosti zaposlenih.

Kontrola aplikacija – Kontrola pristupa za preko 5000 aplikacija i oko 300 000 društvenih mreža stavlja Check Point‑ovo rešenje na prvo mesto među alatima za upravljanje aplikacijama. Granularna politika bazirana na identifikaciji korisnika ili grupe korisnika sa određenim ovlašćenjima, obezbeđuje kontrolu kompanije nad korišćenjem instant poruka, video striminga, VoIP, igrica i drugih aplikacija i dodataka koji utiču na efikasan rad zaposlenih.

Antivirus – SWG gradi kooperativnu mrežu koja podrazumeva mogućnost zaustavljanja zloćudnih sadržaja pre nego što stignu da u stvarnom vremenu ostave virusne potpise na sistemu korisnika. Rešenje je sposobno za Identifikaciju 4,5 miliona zloćudnih potpisa i 300 000 zloćudnih sajtova, a poseduje i stalno‑obnavljajuću mrežu senzora za odbrambenu inteligenciju.

SmartEvent – SmartEvent podrazumeva brzo zaustavljanje događaja kritičnih za sigurnost sistema uz pomoć jedinstvenog sistema za upravljanje ovakvim događajima koji ih prepoznaje dok su u toku. Ovaj sistem obezbeđuje i sliku o trendovima, statističkim podacima i mapama o sigurnosnom statusu.

Dodavanje funkcionalnosti po potrebi – Check Point‑ov SWG daje mogućnost dodavanja softverske funkcionalnosti u slučaju da vaša potreba sa strane sigurnosnog sistema raste. Možete vrlo lako dodati softversko tešenje poput IPS ili Firewall alata.

Zaključak

Check Point‑ov alat za upravljanje mrežom (Secure Web Gateway‑SWG) je vrlo fleksibilan alat sa više opcija primene i više različitih „stand alone“ modela koji mogu da zadovolje potrebe pojedinačnih kancelarija, odeljenja, malih kompanija jednako dobro kao i kompanija srednje veličine i velikih kompanija. Ova kompanija je i nosilac brojnih nagrada u oblasti, a o njenom uspehu govori i pozicija na Gartner Magic Quadrant grafiku na kome se vidi da je pozicionirana kao lider.

 

Od 8. aprila 2014. Windows XP više nije podržan i koristite ga na sopstvenu odgovornost. VMware Horizon Mirage nudi brzu i automatizovanu migraciju

Prestanak podrške za Windows XP tema je o kojoj se dosta polemisalo, kako u medijima, tako i na društvenim mrežama. Nakon 8. aprila nema više garantovane bezbednosti, tehničke podrške ili ispravke grešaka za Windows XP operativni sistem, što donosi daleko veću ranjivost prema bezbednosnim pretnjama, uključujucći hakere i viruse.

Prema podacima Net Market Share‑a, čak četvrtina korisnika Windows operativnih sistema koristi upravo Windows XP.

Iako je rok podrške istekao, još uvek nije kasno da se počne s kreiranjem strategije migracije. Međutim, postoje određene ključne oblasti koje treba razmotriti kako bi se osiguralo da proces migracije prođe glatko.

Istraživanja pokazuju da su glavni razlozi za izbegavanje migracije sa Windows XP operativnog sistema troškovi, kao i prekidi u poslovanju. Firme koje još uvek nisu migrirale na novi operativni sistem sada moraju da plaćaju dodatnu korisničku podršku (customer support) Microsoft‑u kako bi njihov operativni sistem neometano radio, ili pak da obezbede internu podršku, koja takođe iziskuje određene troškove. Kompanije koje još uvek koriste Windows XP očekuju da će upravo ti dodatni troškovi za podršku iznositi oko 17% njihovog godišnjeg IT budžeta.

Rešenje pomoću virtuelizacije

Migracija operativnog sistema je kompleksan zadatak, koji obuhvata niz različitih aktivnosti, a prvi korak jeste testiranje i prilagođavanje aplikacija. Da bi se obezbedila efikasna i besprekorna migracija, organizacijama se pruža mogućnost da koriste centralizovan i potpuno automatizovan pristup, koji ne zahteva fizičku interakciju sa uređajima, bez obzira na njihovu konfiguraciju ili lokaciju u mreži.

Korišćenjem centralizovanog rešenja za upravljanje procesom migracije, kao što je VMware Horizon Mirage, obezbeđuje se da operativni sistem na koji se prelazi bude instaliran centralizovano, i to bez dodatnih ulaganja u infrastrukturu. To takođe znači da aplikacije i lični podaci imaju rezervne kopije, a sve to uz minimalni zastoj u radu korisnika. Konačno, rezultat je znatno skraćeno vreme provedeno u manuelnom radu na migraciji, sveukupno ubrzanje migracije i ukupno smanjenje IT troškova.

Ovakav centralizovan i modularan pristup migraciji, takođe, omogućava veći stepen sofisticiranog upravljanja i implementiranja računarskih image‑a, kao i potpuno automatizovan oporavak u slučaju katastrofe sa više uređaja.

Korišćenje privatnih računara u službene svrhe (BYOD – Bring Your Own Device), kao i interesovanje za udaljeni rad i korisničke uređaje u računarskom oblaku, nastavljaju da rastu. Organizacije koje se bave ovim oblastima teže da isporuče inteligentnija mobilna rešenja – rešenja koja pomažu da se fokus prebaci sa uređaja kroz koje se aplikacije koriste na same aplikacije i benefite koje one donose korisnicima. Sa centralizovanim pristupom PC image management‑u organizacije mogu da se fokusiraju na isporuku bezbednog, lako upravljivog i konsolidovanog virtuelnog radnog mesta korisnicima, bez obzira na računar koji koriste.

Kombinacijom ovakvog pristupa s desktop virtuelizacijom, koristeći rešenje kao što je VMware Horizon View, moguće je proširiti taj fokus na praktično svaki tip uređaja.

Volumen digitalnih sadržaja koji zasipaju savremeno preduzeće i pojedinca raste takvom brzinom da se pitanje prikupljanja, klasifikacije, skladištenja i statističke obrade tih sadržaja postavlja kao prvorazredan poslovni, a ne samo tehnički problem

Važnost ovog problema za poslovanje proističe iz činjenice da su za preduzeće svi ti prikupljeni sadržaji potencijalno korisni. Zapravo, oni predstavljaju jedan od osnovnih resursa koji preduzeću omogućava pouzdano planiranje i upravljanje poslovanjem. Koncept upravljanja na osnovu podataka i njihove statističke obrade odavno je trijumfovao nad prethodno korišćenim intuitivnim tehnikama (pri tome ne sumnjamo u vrednost intuicije edukovanog menadžera!). S obzirom na uvodnu konstataciju o porastu volumena, moglo bi se pomisliti da preduzeće samim rastom obima sadržaja koje obrađuje postaje „bogatije“. Možda bi ova tvrdnja imala nekog smisla da se ovo ne događa svima – hteli ne hteli. Korist za sebe iz ove digitalne revolucije mogu da izvuku samo oni koji su sposobni da ovim sadržajima efikasno upravljaju i da iz njih izvuku zaključke koji vode ispravnim poslovnim odlukama. Da bi se preduzeće (i pojedinac!) osposobilo za ovo novo doba, neophodno je da savlada nove tehnike prikupljanja, obrade i postupaka izvlačenja korisnih i pouzdanih zaključaka korišćenjem statističkih metoda i alata. Takođe, da u potrazi za korisnim sadržajima „zaviri“ izvan granica sopstvenog preduzeća: na internet. A tamo tek počinju stvarni problemi…

Zašto tehnički? Da citiramo [druga] Lenjina: kvantitet je sam po sebi kvalitet. Dakle, ne možete naraslim volumenom raznovrsnih digitalnih sadržaja upravljati korišćenjem starih tehnika i alata. Nije dovoljno da proširite, na primer, sistem za skladištenje podataka novim diskovima (uzgred rečeno, danas vrlo jeftinim).

Problem kroz primere

Jedno od vodećih proizvodnih preduzeća u Srbiji naručilo je od COMING‑a analizu sadržaja kojim mora da upravlja, predlog implementacije platforme za upravljanje i predikciju rasta u narednih nekoliko godina. Rezultati: volumen sadržaja se od 1992. godine do danas povećao više od 100.000 puta (!) – na preko 100 TB. Komentar: ništa se u tom preduzeću u poslednjih 20 godina nije uvećalo po toj stopi! Više od 80% sadržaja je nestrukturirano ili polustrukturirano – pre dvadesetak godina bilo je obrnuto. Multimedijalni sadržaji rastu daleko najbrže, a pre dvadesetak godina ih praktično nije bilo… Zaključak: postojeće tehnike neadekvatne su, pre svega u domenu „izvlačenja“ korisnih informacija iz prikupljenih sadržaja. Takođe, izuzetno je teško upravljati životnim ciklusom podataka (sadržaja) i obezbediti poštovanje rastućeg broja zakona i drugih akata koji regulišu postupke, prava korišćenja, verodostojnost i rokove čuvanja sadržaja.

Prethodno navedeni primer se, pri tom, nije bavio najbrže rastućim izvorom sadržaja: podacima automatski prikupljenim sa senzora (proizvodnih mašina, logističkih uređaja i sl.), iz drugih uređaja (log‑fajlovi – dnevnici), ponašanja korisnika internet sajtova (tzv. click stream analiza). Uključivanje ovih podataka u standardni set sadržaja više nije samo potrebno već u mnogim slučajevima i obavezno (na primer: dokazivanje sledljivosti u proizvodnji, poštovanja/narušavanja prava pristupa i slično).

Drugi primer: COMING‑ov projekat implementacije nove aplikacione/informacione infrastrukture u jednom od vodećih ruskih maloprodajnih lanaca, specijalizovanih za modnu industriju. Obim transakcija na nivou godine u POS sistemu (na kasama u prodavnici): 150.000.000 računa s prosečno 3 kupljena proizvoda – 500.000.000 prodatih jedinica u toku godine! Ukupno oko 300.000 SKU! Pri tom sve transakcije moraju ostati zapamćene, ne samo u toku finansijske godine veće stalno (na neograničeno vreme!). Ovaj sadržaj koristi se za planiranje nabavke i snabdevanja prodavnica i mora da funkcioniše u realnom vremenu. Dakle, sposobnost preduzeća da planira i izvršava logističke operacije bez kašnjenja uslov je daljeg razvoja, ako ne i opstanka biznisa – konkurencija radi isto.

Naravno, ovo nisu nikakvi izuzeci. Navedeni problem uočen je globalno pre više godina, a tehnike njegovog savlađivanja danas se opštim imenom nazivaju: Big Data – prevod nije nužan.

Šta umesto tradicionalnih rešenja?

Sam pojam je vrlo širok i ovde se nećemo baviti njegovim definisanjem. Ukazaćemo samo na neke aspekte i tehnike koje mogu da donesu značajne koristi onima koji ih praktikuju.

Prvi primer, koji ukazuje na rast volumena nestrukturiranih sadržaja i sadržaja koji se automatski prikupljaju sa raznih uređaja i interneta, zapravo je povezan s tehnikama obrade koje su se poslednjih godina pojavile: baze podataka za nestrukturirane saržaje i njihovu obradu. Uobičajeno je da se takve tehnike nazivaju NoSQL, mada se često kombinuju sa standardnim alatima za obradu koji su u upotrebi već više desetina godina (SQL) i nazivaju se NewSQL. Takođe, alati su prilogođeni, kako zbog ogromnog volumena i zahtevanih performansi, tako i zbog potrebe de se obezbedi otpornost prema otkazivanju, takozvanoj distribuiranoj obradi podataka (Google map‑reduce paradigma i Hadoop kao otvorena platforma). Ove nove tehnike postavile su brojne izazove pred tradicionalno korišćene proizvode, koji nisu u stanju da pruže odgovor u pogledu volumena i performansi (a da ne govorimo o ceni!). S druge strane, od korisnika se zahtevaju nova znanja i investicije. Nije čudo što se kao odgovor pojavio čitav niz isporučilaca koji usluge obrade i čuvanja podataka pružaju u oblaku računara (o ovoj paradigmi pisali smo detaljno u prethodnom broju). Na ovaj način se u ogromnoj meri smanjuje volumen novih znanja kojima preduzeće‑korisnik mora da ovlada i potpuno se eliminišu početne investicije. Naravno, ove usluge imaju svoju cenu, koja, rekli bismo, pod pritiskom konkurencije postaje sve razumnija i sve privlačnija.

Drugi primer ukazuje na ogroman volumen strukturiranih sadržaja (POS transakcije). Tradicionalna rešenja ni ovde nisu dovoljno dobra. S jedne strane, ona vode složenoj arhitekturi rešenja (čitaj: visokoj ceni implementacije i održavanja), a s druge strane ne obezbeđuju mogućnost upravljanja poslovanjem u realnom vremenu. Drugim rečima: daj mi rezultat odmah, u roku od nekoliko sekundi! Možda ovo nije neophodno, pod uslovom da je konkurencija još sporija od vas. Tehničkim žargonom rečeno, ovde se radi o konvergenciji OLTP (transakcionih) i analitičkih sistema (OLAP) u jedinstvenu platformu, sposobnu da obezbedi bilo koji tip obrade podataka u realnom vremenu.

Jedno radikalno novo rešenje/platforma koja se pojavila kao odgovor na rastući volumen transakcionih i polustrukturiranih (tekstualnih) podataka je SAP HANA – koja koristi niz standardnih industrijskih servera kao osnovu za upravljanje bazama podatka (veličine koja se meri stotinama terabajta) i njihovu statističku obradu (integracija sa otvorenom statističkom plaformom „R“). SAP je HANA platformu napravio tako što je iz temelja izgradio novo rešenje.

Naravno, ni konkurencija ne ostaje dužna – pomenućemo samo novo izdanje Microsoft SQL Server 2014 platforme i mogućnost upravljanja bazama podataka potpuno uskladištenim u operativnoj memoriji servera. O HANA plaformi i drugim naprednim tehnikama biće reči u narednim brojevima, jer radi se o temeljnim promenama paradigme, poput virtuelizacije i cloud computing‑a.

Naučna obrada podataka

Da bi se nove platforme koje korisnicima stoje na raspolaganju (kao sopstvene ili iznajmljene u oblaku računara) mogle uspešno koristiti, neophodan je još jedan sastavni element: statistički način razmišljanja (staistical thinking/learning). Drugim rečima, korišćenje naprednih alata (ili najam usluga statističke obrade) koji omogućavaju klasifikaciju i izvlačenje korisnih informacija iz ogromnih skupova podataka (data mining), korišćenje stabala odlučivanja, klasterizacije, nadgledanog i nenadgledanog učenja, regresione analize i drugih manje egzotičnih tehnika.

Srećom, nije neophodno da zaposleni u preduzeću postanu profesionalni statističari (iako se sve više traži novo zanimanje: data scientist). Sve je više alata koji su, iako statistički napredni, jednostavni za rukovanje i daju razumljive i odmah upotrebljive rezultate. Pomenuli smo „R“, a dodaćemo i HANA biblioteku za prediktivnu analizu podataka, paket za analitičku obradu podataka iz SAP ERP (AF).

Ovim člankom smo samo zagrebali po površini i otvorili čitav niz tema kojima ćemo se ubuduće baviti, samo s jednim ciljem na umu: da korisnicima prikažemo mogućnosti koje im stoje na raspolaganju u ovladavanju lavinom digitalnih sadržaja koji im se svakodnevno sručuju na glavu. Pri tome nije važno samo preživeti (sačuvati i potom pronaći neki sadržaj) već i postati pametniji – izvući iz raspoloživih sadržaja zaključke korisne za upravljanje poslovanjem i pobedu nad konkurentima.

Miroslav Kržić

 

Data-centar postaje ključni centar podrške poslovanju savremenih kompanija, a konvergirani storidž-sistemi njegov su neizostavni deo

Kompanija Network Appliance (NetApp) osnovana je 1992. godine i do danas je postala lider u oblasti računarskih storidž‑uređaja i drugih uređaja za upravljanje podacima. NetApp je iz Kalifornije osvojio ceo svet svojim naprednim tehnologijama, koje pružaju rešenja snažnih performansi i izuzetne bezbednosti. Pored poslovnog uspeha, NetApp se ističe i kao veoma poželjan poslodavac.

Sa trendom upravljanja velikim količinama podataka i virtuelizacijom, pojavila se i potreba za konvergiranjem storidža u skladu s količinom podataka koji se koriste u svakodnevnom radu. Storidž‑sistemi danas mogu da „spakuju“ podatke u cilju bržeg korišćenja aplikacija, uz minimizaciju upotrebe energije i rashladnih sistema.

Zašto konvergirani storidž?

Nalazimo se u kritičnoj fazi prelaska data‑centara iz središta troškova u centre podrške poslovanju. Prihvatanje konvergentnih sistema od ključne je važnosti za potpuno ispunjenje ove tranzicije. Ovo je jedini način za prelazak IT‑ja u aktivnu poslovnu funkciju, koja bi bila podrška centrima profita, sa – pre svega – odgovarajućom infrastrukturom i aplikacijama koje u potpunosti pokrivaju potrebe poslovanja, čineći poslovne procese efikasnim, uz jednostavno korišćenje. Pojednostavljenjem infrastrukture uz pomoć konvergiranih sistema dobijaju se skalabilni modeli, koji povećavaju produktivnost poslovanja i u isto vreme ostvaruju uštede.

Agilne platforme s visokom dostupnošću, skalabilni storidž‑uređaji i konvergirana infrastruktura čine zdravo okruženje za virtuelizaciju i poslovanje u računarskom oblaku. Razlog tome je mogućnost optimizacije ovakve infrastrukture za virtuelizaciju ili cloud u bilo kom obliku. Kako su za potrebe poslovanja danas neophodni sve veći setovi podataka za čuvanje i obradu, uz potrebu za brzinom obrade i pristupa istim, konvergirana infrastruktura postaje kritična tačka poslovanja.

Primena

Konvergirani sistemi idealni su za mala i srednja preduzeća koja zahtevaju rešenja koja su laka za razvoj i konsoliduju aplikacije i zahteve za hardverom, stvarajući dodatnu vrednost za budžete namenjene data‑centrima.

Na primer, vShare je NetApp‑ov i Fujitsu‑ov proizvod koji nudi jedinstvenu, praktičnu i konvergiranu platformu za upravljanje čitavom IT infrastrukturom. Ova platforma smanjuje potreban broj servisa i storidž‑resurse za aplikacije, pojednostavljuje infrastrukturu, optimizuje arhitekturu, ubrzava razvojni period – i sve to sa ciljem da kompaniji korisniku omogući izgradnju isplative IT infrastrukture koja zadovoljava potrebe poslovanja.

Konvergencijom se prelazi sa tradicionalnog modela poslovanja, u kome se svaki deo infrastrukture (memorija, procesori, storidž, internet resursi) posmatrao odvojeno za pojedinačne funkcije, na model u kome se ovi resursi posmatraju kao celina. Ovo je samo fizička posledica posmatranja IT‑ja (pa i IT resursa) kao aktivnog dela poslovanja. Međutim, to ne znači da kompanija, ukoliko prelazi na konvergiran sistem, mora da investira u potpuno novu infrastrukturu. U stvari, IT službe grade sistem tako što prethodno analiziraju kapacitete postojeće infrastrukture, pa na ono što je „zdravo“ u toj infrastrukturi nadograđuju druge elemente.

Takođe, nije uvek isplativo odmah investirati u sistem kako bi on automatski prešao iz „tradicionalnog“ u konvergiran, ali se postepenim nadogradnjama sistem kreće ka potpunoj konvergenciji, a u isto vreme se osigurava da on prati potreba poslovanja.

Korisnici ozbiljno razmatraju kako da unaprede svoju infrastrukturu kako bi je učinili pogodnom za virtuelizaciju i poslovanje u računarskom oblaku, a da pri tom dobiju visokoperformantan i siguran sistem. Praktično, postoji težnja ka stvaranju infrastrukture koja povećava fleksibilnost i efikasnost IT‑ja, dok istovremeno štedi električnu energiju potrebnu za rad i hlađenje i prostor koji se koristi.

Zaključak

Na putu prelaska IT‑ja iz oblasti troškova u ulogu podrške poslovanju, koja mu i pripada, potrebno je „izmeriti“ potrebe poslovanja i zahteve prema IT‑ju prilagoditi tim potrebama. Ova promena u pogledu na IT direktno se preslikava i na storidž‑uređaje. U eri virtuelizacije i poslovanja u računarskom oblaku, storidž uređaji moraju biti fleksibilni, kako bi konačno postali sastavni deo svrhom određene celine – konvergirane IT infrastrukture.

 

Tehnologija flash memorija ima zadatak da promeni način na koji savremene kompanije posmatraju storidž‑sisteme. Posle više godina upotrebe u potrošačkoj industriji, flash tehnologija je dostigla nivo zrelosti i pristupačnosti koji sve većem broju kompanija omogućava da je koriste za aplikacije kritične za poslovanje.

Hard‑diskovi pokazuju značajan nedostatak kada je reč o opsluživanju zahtevnih aplikacija, a to je broj operacija čitanja i pisanja podataka u sekundi (IOPS). Pošto njihove performanse dostižu do 300 nasumičnih operacija čitanja u sekundi, storidž‑sistemu koji bi trebalo da opsluži aplikacije koje zahtevaju više desetina hiljada IOPS‑ova bilo bi potrebno više stotina diskova; pri tom kapacitet koji bi se tako dobio u većini situacija nije potreban.

Za savremene kompanije ovakav trošak, u vidu povećanja broja diskova, prostora u ormanima, potrošnje struje i potrebe za hlađenjem, više nije prihvatljiv. Takođe, kod hard‑diskova se vreme pristupa podacima meri milisekundama, a kod SSD (solid state drive) uređaja u mikrosekundama. To znači da HDD tehnologija postaje nedovoljno dobra da opsluži aplikacije koje su osetljive na kašnjenje.

Načini upotrebe

Zbog jasnog dobitka u performansama, u kombinaciji s manjom potrošnjom struje, flash SSD i drugi tipovi uređaja polako preuzimaju ulogu hard‑diskova. Ali, pošto SSD košta i do deset puta više od hard‑diska po gigabajtu prostora, potrebno je naći pravu strategiju primene nove tehnologije, koja bi podrazumevala i ekonomsku opravdanost. Postoji nekoliko načina na koje se flash tehnologija može upotrebiti.

Hibridna storidž‑rešenja kombinuju performanse flash uređaja sa kapacitetom hard‑diskova tako što podatke koji se aktivno koriste ili prebace na flash ili koriste flash kao mehanizam za keširanje takvih podataka

Kod serverskih flash rešenja lokalni flash uređaji u serverima koriste se kao storidž‑prostor ili kao prostor za keširanje, zadovoljavajući tako potrebe za veoma niskim kašnjenjem podataka. Pored toga, postoje i All‑flash Arrays (AFA) koji pružaju snažne performanse i visok stepen pouzdanosti za aplikacije kritične za poslovanje.

Trendovi

Flash tehnologija se u skorije vreme sve češće koristi za object‑based arhitekturu storidž‑sistema. Radi se o arhitekturi koja upravlja podacima kao objektima, za razliku od tradicionalnih storidž‑arhitektura koje upravljajaju ili fajlovima ili blokovima podataka.

Jedan primer ove vrste arhitekture zasnovane na objektima je VMware Virtual SAN (VSAN). VSAN je novo softverski definisano storidž‑rešenje koje agregira lokalne diskove hipervizora u vSphere klaster, kreirajući tako storidž‑rešenje. Ovakvo rešenje, koje je istovremeno platforma za čuvanje i obradu podataka, koristi flash kao osnovu za keširanje operacija čitanja i pisanja.

Flash tehnologija će preuzeti primat koji drže hard‑diskovi, prvenstveno zato što se menja pogled na savremene storidž‑sisteme i njihovu primenu. Oni više nisu entiteti izdvojeni od infrastrukture koju opslužuju. Hiperkonvergencija kao rešenje za sve elemente u jednoj „kutiji“ je realnost i budućnost modernih, skalabilnih i fleksibilnih infrastruktura.

Slika: Odnos kapaciteta i performansi kod hard‑diskova

Slika: Odnos kapaciteta i performansi pri upotrebi flash memorije

U savremenom poslovnom okruženju komunikacija je brza i nameće potrebu za stalnom dostupnošću. Rešenje koje Microsoft nudi za takvu situaciju zove se Lync.

Najznačajniji resursi poslovanja u 21. veku su znanje i pravovremene i relevantne informacije. Zaključak koji se nameće jeste da sistemi komunikacije u savremenom poslovanju predstavljaju ključnu komponentu za uspešno funkcionisanje jedne firme.

Zaposleni u svakodnevnoj komunikaciji najčešće koriste telefonski servis. E‑mail servis je najpopularniji pisani oblik komunikacije u poslovnim okruženjima, a u poslednje vreme raste i popularnost korporativnih servisa za razmenu kratkih pisanih poruka.

Neophodnost ovih servisa posebno dolazi do izražaja ukoliko kompanija poseduje više objekata kojima upravlja. Video‑konferencijski sistemi komunikacija su prenosom video‑signala uneli novu dimenziju u poslovne komunikacione servise. Konferencijska veza je alat koji poslovanju nudi veću brzinu u komunikaciji, pa tako i značajne uštede. Dinamično tržište diktira tempo, a kompanije bez dobre komunikacije zaostaju u trci. I e‑learning servisi u različitim formama („jedan na jedan“ ili uključenost više sagovornika s bilo koje strane veze) postaju sve popularniji način za edukaciju, jer omogućavaju jednostavno organizovanje video‑sesija s promenljivim brojem pasivnih i aktivnih učesnika.

Mogućnosti i funkcionalnosti

Moderne tehnologije donele su nam alate za komunikaciju koji objedinjuju odgovor na potrebe korisnika u jedno rešenje, rešenje koje je predstavlja savremenu kolaboraciju komunikacionih servisa i koje je lako za korišćenje. Takvo rešenje je Microsoft Lync 2013. Microsoft je na polje komunikacionih tehnologija ušao još 2003. godine, a 2013. izlazi na tržište sa Lync Server 2013 platformom.

Ono što Lync izdvaja među konkurentskim proizvodima jeste podrška za različite sisteme. Krajnji korisnik može da bira da li će servis koristiti na stonom telefonu, laptopu, tabletu, mobilnom telefonu ili uređaju za video‑konferencije. Lync klijentska aplikacija raspoloživa je u formi desktop aplikacije za Windows i Apple operativne sisteme ili u vidu mobilne aplikacije za Windows Phone, iOS, iPAD i Android operativne sisteme. Lync platforma nudi servis za instant‑poruke, presence servis, audio i video pozive; web audio i video konferencije, kao i integraciju sa Skype‑om. Može se instalirati na internoj infrastrukturi, može se koristiti kao usluga u cloud‑u ili po hibridnom modelu, odnosno kao kombinacija prethodna dva modela.

Od sistema za komunikaciju očekuje se da poseduju visok stepen raspoloživosti i mehanizme zaštite i oporavka. Da bi se ispunili zahtevi koji se tiču raspoloživosti, mnoge komponente potrebno je duplirati kako bi sistem u slučaju otkaza neke komponente nastavio da funkcioniše normalno. Potrebno je da jedan stabilan sistem s visokim stepenom raspoloživosti bude redundantan i robustan, što zahteva relativno veliki broj mašina za komunikacioni deo infrastrukture. Pored ovih mašina, neophodno je postojanje infrastrukture za obezbeđenje identiteta (Active Directory), sistema za razmenu elektronske pošte (Exchange Server), sistema za rad s dokumentima (SharePoint), što skupa može da premaši broj od 30 virtuelnih mašina. Administracija i održavanje sistema ovakvog nivoa kompleksnosti predstavlja izazov za većinu IT službi.

Microsoft Lync 2013 donosi uštedu

Smanjenje direktnih troškova komunikacije jedan je od razloga zbog kojeg se mnoge kompanije odlučuju za prelazak na sisteme objedinjenih komunikacija. Korišćenjem Lync 2013 servera kompletna komunikacija između zaposlenih koja se obavlja posredstvom Lync aplikacije besplatna je. Korisnicima Lync servisa na raspolaganju je i mogućnost federacije sa kompanijama sa kojima tesno sarađuju. Federacijom između kompanija obezbeđuje se besplatna komunikacija njihovih zaposlenih.

Smanjenje direktnih troškova komunikacije odnosi se i na zaposlene koji su na poslovnim putovanjima. Uz korišćenje Lync aplikacije telefonski pozivi zaposlenih koji su romingu realizuju se kao lokalni pozivi.

Kompanije koje su implementirale Lync sistem beleže uštede u troškovima poslovnih putovanja. Naime, uz primenu Lync tehnologije moguće je uspostavljati video‑konferencijske veze visokog kvaliteta, tako da je potreba za poslovnim putovanjima značajno smanjena. Lync server podržava video‑konferencijske veze sa više učesnika u Full HD rezoluciji. Glavna odlika ovih sistema su kamere visoke rezolucije, čija je uloga da kod krajnjih korisnika stvore subjektivni osećaj lične i neposredne komunikacije.

Lync tehnologija donosi i značajne uštede na polju hardvera. Stari komunikacioni sistemi sastojali su se od specifičnog hardvera, čije održavanje je zahtevalo intervencije specijalno obučenih lica. Lync je, s druge strane, softverska platforma za objedinjene komunikacije, tako da se neophodni servisi realizuju na standardnim serverima, čime su troškovi održavanja značajno smanjeni. Korišćenjem prednosti virtuelizacije, moguće je na jednostavan način izvoditi korekcije na pojedinim delovima infrastrukture u vidu smanjenja ili povećavanja resursa. Kod tradicionalnih sistema ovakve modifikacije zahtevaju nabavku novog hardvera, troškove instalacije i konfiguracije od strane trećih lica.

Jednostavna komunikacija

Promene koje su se dogodile tokom poslednjih godina, poput globalne ekonomske krize, uticale su na mnoge kompanije da promene način poslovanja. Sistemi objedinjenih komunikacija nametnuli su se modernim kompanijama kao nezaobilazno rešenje za smanjenje troškova poslovanja. Zato se sve više kompanija odlučuje za korišćenje Lync servisa u cloud‑u.

Praksa je pokazala da je ovakva usluga posebno isplativa malim i srednjim preduzećima. Korisnici plaćaju za servise koji su im potrebni, onoliko koliko ih koriste, a pri tom izbegavaju bilo kakve kapitalne investicije, kao i troškove održavanja hardverske strukture. Kvalitet usluge garantovan je SLA ugovorom.

Vreme je da model „zašto jednostavno, kada može komplikovano“ ostavimo iz sebe. U moru novih poslovnih alata prednost uvek imaju oni koji su jednostavni i koji donose uštede. Microsoft Lync 2013 je upravo takav alat. On objedinjuje servise koji u potpunosti odgovaraju na zahteve modernog poslovanja. Pored toga što postiže uštede u internoj i eksternoj komunikaciji, dostupan je i u cloud‑u, pa štedi i na infrastukturi i održavanju.

Aleksandar Pavlović

Niskitroškovi

Niski investicioni troškovi proističu iz činjenice da se radi o integrisanom komunikacionom rešenju, za čije korišćenje nije potrebna opsežna hardverska infrastruktura, a dodatnu uštedu donosi korišćenje Microsoft Lync-a u oblaku.

Fleksibilnost upotrebe

Klijenti biraju uređaj na kojem će koristiti Lync u zavisnosti od njihovih trenutnih potreba.

Korisnički orijentisan

Veoma lako se koristi i ima pregledan korisnički interfejs.

Dostupan svuda

Uz pomoć internet veze, korisnici mogu koristiti Lync sa bilo kog mesta.

Računari visokih performansi u službi klimatske predikcije

NMM-B numeričko-matematički model za prognozu vremena i klime, razvijen u beogradskoj školi meteorologije na čelu sa vodećim istraživačem akademikom Zavišom Janjićem, danas se koristi u velikom broju svetskih meteo-službi i glavni je model za prognozu vremena u SAD.

Meteorolozi koji rade na operativnoj prognozi vremena, koja je u funkciji ranih najava i upozorenja na opasne meteorološke i hidrološke nepogode, u svom svakodnevnom radu oslanjaju se na poznavanje fizike atmosfere i na višedecenijsko iskustvo u subjektivnom tumačenju „gotovih“ meteoroloških karata, koje prikazuju vremensku evoluciju različitih fizičkih veličina koje karakterišu stanje atmosfere u sadašnjem trenutku, kao i u bližoj ili daljoj budućnosti.

Stanje atmosfere, kao fizičkog sistema, opisuje se fizičkim zakonima koji upravljaju njenom termodinamičkom evolucijom. Ovi fizički zakoni formulisani su uz pomoć jednačina koje matematičkim jezikom opisuju ustanovljene zakonitosti, a čijim rešavanjem se dobija vremenska evolucija različitih meteoroloških parametara i na takav način dobijaju već pomenute „gotove“ meteorološke karte.

Ovaj naizgled jednostavan postupak je matematički i računski veoma složen i zahtevan posao. Ovo s toga što skup matematičkih jednačina koje opisuju stanje atmosfere nema egzaktno, tačno ili tzv. analitičko rešenje, već se mora potražiti njegovo numeričko rešenje uz neophodnu upotrebu kompjutera visokih performansi (superkompjuteri).

„Rezolucija“ prognoze

Kada se pristupa numeričkom rešavanju skupa parcijalnih diferencijalnih jednačina, postavlja se problem početnih uslova, tj. tačnog prikazivanja stanja termodinamičkog sistema u početnom trenutku, od kojeg vršimo prognozu vremena, odnosno integraciju pomenutog sistema jednačina. Za tu svrhu koristi se permanentno osmatranje atmosfere, kopna i okeana za koje je razvijen globalni meteorološki i klimatski osmatrački sistem – mreža kopnenih meteoroloških stanica, mreža meteoroloških satelita, mnogobrojni meteo‑instrumenti na brodovima i avionima, radarska osmatranja, radio‑sondažna osmatranja i dr. Poznajući stanje atmosfere (a i celog klimatskog sistema) u početnom trenutku, u stanju smo da započnemo proces numeričkog‑kompjuterskog rešavanja sistema matematičkih jednačina, čije krajnje rešenje daje tzv. numeričku prognozu vremena („gotove“ meteorološke karte za budućnost).

Kvalitet i tačnost numeričke prognoze vremena (i klime u slučaju dužeg perioda integracije sistema jednačina) umnogome zavise od što tačnijeg poznavanja početnog stanja atmosfere, tj. od gustine osmatranja u početnom trenutku. U tom smislu, uvođenje satelitskih i radarskih osmatranja značajno je popravilo poznavanje stanja atmosfere u početnom trenutku, a samim tim i prognozu vremena. Međutim, to nije dovoljno. Da bi se pomenut skup jednačina rešio s dovoljnom tačnošću, potrebno je primeniti adekvatne matematičke metode iz oblasti numeričke analize, a istovremeno te metode primeniti s dovoljno visokom „rezolucijom“ da bi se prikazali svi detalji različitih atmosferskih procesa (cikloni, anticikloni, talasna kretanja, mlazne struje, procesi formiranja oblaka, padavinski procesi i dr). Rezoluciju u ovom smislu možemo smatrati analogom rezoluciji kod digitalne fotografije, gde pri većoj ili boljoj rezoluciji imamo mnogo više informacija i vidimo mnogo više detalja nekog fotografskog motiva.

Povećanje rezolucije numeričkog modela za prognozu vremena povećava broj i gustinu računskih tačaka koje prekrivaju planetu, na kojima se vrše proračun i rešavanje sistema jednačina koje upravljaju vremenom i klimom. U današnje doba, kada se za meteorološke globalne modele za prognozu vremena koriste najmoćniji superkompjuteri (npr. sa liste TOP500), rastojanje između tačaka mreže iznosi oko 15 km (cela planeta prekrivena je mrežom tačaka čija su međusobna rastojanja 15 km). Dalje povećavanje rezolucije nije moguće ukoliko postoji potreba za operativnim radom, pri kojem u tačno određeno vreme prognoza treba da bude gotova i predata krajnjim korisnicima.

Ovo rastojanje od 15 km očigledno nije dovoljno da bi se modelom videli (izračunali) procesi koji su manjih razmera, a mogu značajno uticati na različite termodinamičke procese od kojih zavisi kvalitet numeričke prognoze vremena. Zbog toga se pribegava umrežavanju modela – regionalni model umeće se u globalni model, od kojeg preuzima početne i bočne granične uslove za dati region (npr. Evropa s Mediteranom). Pošto regionalni model pokriva samo deo teritorije globalnog modela, onda je moguće da njegova rezolucija bude znatno veća nego kod globalnog modela, a da pri tome i dalje bude računski efikasan. Tako, u slučaju operativnog ciklusa Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, rezolucija regionalnog modela koji pokriva našu teritoriju iznosi 4 km i prognoze na toj rezoluciji daju neuporedvo više detalja koji su važni za izdavanje dobre prognoze.

Ansambl prognoza

Opisani proces izrade prognoze i prevladavanja problema enormnog računarskog vremena potrebnog za proračun globalne prognoze vremena u visokoj rezoluciji, putem umetanja regionalnog modela za ograničenu oblast, predstavlja tzv. determinističku prognozu (od jednog početnog stanja atmosfere dobija se jedna prognoza vremena u budućnosti). Međutim, početno stanje atmosfere poznajemo samo približno, zbog činjenice da je gustina meteoroloških osmatranja, uključujući i satelitska i radarska, nedovoljna za potpuno pouzdano poznavanje početnog stanja.

Zbog toga se pribegava matematičkoj tehnici koja na fizički opravdan način vrši promenu osmotrenog početnog stanja i proizvodi čitav niz novih, blago različitih početnih stanja za isti vremenski trenutak. Za svako od tako dobijenih početnih stanja vrši se proračun istim numeričkim modelom, koji kao rezultat daje ne samo jednu determinističku prognozu, kao u ranijem slučaju, već čitav niz prognoza (za svako početno polje po jedna prognoza – ansambl prognoza).

       

U kasnijem postprocesingu vrši se klasterizacija dobijenog ansambla i izračunava se verovatnoća ostvarenja određenog scenarija (npr. verovatnoća da će se temperatura u Beogradu kretati u intervalu 18‑20 stepeni Celzijusa dobija se kao odnos broja članova ansambla koji daju ovakvu temperaturu prema ukupnom broju članova ansambla). U tom smislu, paradigma pojma prognoze vremena pomerila se od determinističke prognoze, kada tvrdimo da će vreme biti tačno određeno jednom numeričkom integracijom od jednog početnog stanja atmosfere, ka pojmu probabilističke prognoze, gde se tvrdi da određeni vremenski scenario ima svoju verovatnoću ostvarenja, ali da su i drugi scenariji mogući (ne samo jedan) i da oni imaju svoju verovatnoću ostvarenja.

Proces proračuna probabilističke prognoze vremena numeričkim modelom veoma je kompleksan i zahtevan sa stanovišta računarskih resursa, te se ovim poslom operativno bave samo najrazvijenije meteorološke službe sveta.

Domaća praksa

U okviru operativnog rada Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, a u skladu sa strateškim opredeljenjem Svetske meteorološke organizacije i nacionalnih meteoroloških službi širom sveta, sprovodi se deterministička numerička prognoza vremena u globalnim i regionalnim razmerama, dok se produkti probabilističke prognoze vremena preuzimaju iz Evropskog centra za srednjoročnu prognozu vremena (Reding, Velika Britanija). Do sada je za ovu namenu iz okvira budžetskih sredstava nabavljen klaster‑računar srednjih performansi (oko 600 korova), kojim se vrši proračun determinističke numeričke prognoze vremena.

Štete prouzrokovane meteorološkim i hidrološkim nepogodama, kao i klimatskim eksremima (npr. dugotrajne suše, poplave, šumski požari), u Srbiji su veoma velike, tako da svaka najava ovih događaja, ukoliko se pravovremeno reaguje, ima potencijalno veliku ekonomsku korist. Zbog toga je u RHMZ‑u razvijen integrisani sistem rane najave i upozorenja koji pokriva različite vremenske skale, od sezonskih, preko mesečnih, desetodnevnih, pa do kratkoročnih prognoza. Za sada se veći deo ovih prognoza zasniva na determinističkom pristupu. Međutim, po preporuci Svetske meteorološke organizacije i najnaprednijih meteorološki službi sveta, RHMZ je pokrenuo razvoj probabilističke klimatske prognoze, s tendencijom da u budućnosti u operativnu praksu uvede ovakav tip i u kratkoročne prognoze. Korisnici produkata numeričke prognoze vremena i klime su različiti privredni subjekti, koji mogu pravovremenim odlučivanjem ostvariti značajne koristi od prognoze vremena i klime (elektroprivreda, poljoprivreda, osiguravajuća društva i dr.).

U budućem razvoju numeričke prognoze vremena i klime u Srbiji, kroz sprovođenje razvojno‑istraživačkog programa RHMZ‑a koji je usvojila Vlada Republike Srbije, u cilju unapređenja kvaliteta operativnog rada sistema ranih najava i upozorenja i klimatskih prognoza, bilo bi potrebno da RHMZ nabavi superkompjuter visokih performansi, kako bi se od determinističke prognoze vremena krenulo prema probabilističkoj prognozi, a posebno kako bi se povećala rezolucija numeričkog modela za prognozu vremena i klime, čime bi se povećao i kvalitet prognoza.

Milan Dacić

U eri dominacije usluga važno je znati da će nivo isporuke usluga u potpunosti odgovarati potrebama poslovanja. SLA je ugovor koji garantuje zadovoljenje ovih potreba

SLA je ugovor o nivou pružanja podrške za uslugu ili – u originalu – Service Level Agreement. Ovaj dokument je pisano svedočanstvo o detaljima dogovora između naručioca i isporučioca usluge o nivou pružanja podrške za usluge i on prati glavni ugovor o saradnji. Razlika između ova dva ugovora je u tome što se glavni ugovor odnosi na prava i obaveze navedenih ugovornih strana, kao i na nivo usluge koji je potrebno isporučiti, dok se SLA odnosi na pojedinosti pružanja podrške pri isporučenju usluge.

Izgled i sadržaj SLA zavisi od vrste usluga. Kod IT usluga može se reći da se ugovorom o nivou kvaliteta isporučenja usluge definišu vreme između dva uzastopna zastoja, vreme potrebno za popravku sistema, vreme potrebno za njegovo vraćanje u produkciju i sl. Pre svega, odnosi se na nekakvu podršku pri održavanju i korišćenju infrastrukture. Kada se radi o IT uslugama, nivo isporučenja usluga zavisi od potreba korisnika. Ukoliko poslovanje korisnika ne trpi zastoje ili ima nisku tolerantnost na njih, onda će za isporučioca usluge uslovi navedeni u SLA biti stroži, a usluga skuplja za naručioca. Naručioci usluga proračunavaju isplativost usluge koju naručuju na osnovu štete koja može da zadesi poslovanje, ukoliko usluga nije na nivou na kojem je to uz pomoć SLA definisano. Ozbiljne kompanije shvataju značaj pouzdanosti usluge i putem SLA osiguravaju da će nivo pružanja podrške za uslugu koja im je isporučena biti u skladu s njihovim realnim potrebama.

S druge strane, isporučilac usluga može da kreira cenu usluge u zavisnosti od angažovanja svojih resursa za njeno isporučenje. Ako se radi, na primer, o dva klijenta koji žele DR u cloud‑u, oba će dobiti DR u računarskom oblaku; međutim, klijent koji zbog prirode svog poslovanja zahteva da DR svih poslovnih podataka bude završen u kraćem roku (zahteva kraći Recovery Time Objectiv – RTO) od proglašenja katastrofe, angažovaće više resursa isporučioca usluge kako bi to bilo moguće. Često se dešava da isporučioci kreiraju pakete usluga na osnovu nivoa njihovog isporučenja.

Tipovi SLA

Postoje dve grupe SLA. U prvu grupu spadaju ugovori o nivou pružanja podrške orijentisani na korisnike, što su ugovori definisani za korisnike sa istim potrebama. Razlika među ovakvim korisnicima nastaje zbog toga što, bez obzira što ih spaja ista potreba, neće svakome odgovarati isti nivo podrške za zadovoljenje te potrebe. Navedeni primer sa DR‑om u računarskom oblaku je primer SLA iz ove grupe.

U drugu grupu SLA spadaju ugovori orijentisani na uslugu. Odnose se na uslugu ili delove usluge koja je po prirodi takva da se naplaćuje isto svakom korisniku, tj. procenjuje se da je, bez obzira na druge faktore, angažovanje isporučioca usluge približno isto kod bilo kog korisnika. Primer za takvu uslugu je mesečno iznajmljivanje rada na X računara s licenciranim operativnim sistemom u računarskom oblaku.

Posmatrano iz ugla naručioca usluge ili iz ugla isporučioca iste, ugovor o nivou podrške za pružanje usluge je jedna vrsta garancije da će usluga biti isporučena u skladu s realnim potrebama korisnika i u skladu s realnim angažovanjem isporučioca.

Service Lavel Agreement (SLA) je ugovor između isporučioca i korisnika usluge kojim se precizira, najčešće merljivim pokazateljima, kakvu vrstu podrške za pružanje usluge je isporučilac dužan da pruži. Korišćenje SLA kao obaveznog elementa poslovne korespondencije postaje trend u svetu i kod nas. Razlog za to je mogućnost merenja, samim tim i generisanja pravog nivoa usluge, kao i mogućnost međusobnog upoređivanja usluga.

K.Đ.