Moderna komunikacija donela je nove izazove u oblasti zaštite poslovnih podataka…

U današnje vreme, gotovo je nemoguće zamisliti poslovanje bez upotrebe računarskih tehnologija. Internet je uzeo toliki zamah, da mnogi svoje funkcionisanje zasnivaju na upotrebi raznih web aplikacija, počev od ERP softvera, preko DMS‑a, CRM‑a itd. Ovakva situacija je, nažalost, doprinela i razvoju kriminala, gde pojedinci novim, moćnim sredstvima nastoje da izvrše razne pronevere i uzrokuju gubitak sredstava.

To za sobom povlači dosta pitanja, kao što su: bezbednost kompanijskih informacija, sigurnost informacija klijenata nekog preduzeća, kako sve te informacije najbolje zaštititi… Iz tih razloga, bezbednosne mere u komunikaciji putem računarske tehnologije dobijaju na značaju, kako u poslovnom, tako i u privatnom sektoru.

Pretnje i zaštita

Kada se govori o zaštiti web aplikacija, obično se odmah pomisli na hakere koji napadaju web sajtove ili kradu brojeve kreditnih kartica, ili na viruse, trojance i crve. To su tipovi problema koji dobijaju najviše pažnje, jer predstavljaju neke od češćih pretnji sa kojima su web aplikacije suočene. Međutim, one su samo deo problema.

Neki drugi problemi, ništa manji, prečesto su potcenjeni. Unutrašnje pretnje, koje nastaju nemarom administratora ili namernim delovanjem nezadovoljnih zaposlenih, kao i slučajne greške običnih korisnika u postupanju sa osetljivim podacima, takođe predstavljaju veliki problem. Zaštita web aplikacija podrazumeva mnogo više od tehnologije. To je jedan neprestani proces, koji uključuje ljude i praksu.

Za zaštitu web aplikacija može se reći da je to put, a ne destinacija. Kao što se analiziraju aplikacije i infrastruktura koju one koriste, tako je potrebno identifikovati i analizirati moguće pretnje i klasifikovati ih kao određeni stepen rizika. To znači da zaštita podrazumeva bavljenje kontrolom rizika i primenu kontramera.

Nemoguće je napraviti potpuno bezbednu web aplikaciju ukoliko nisu poznate sve moguće pretnje. Shodno tome, veoma dobar pristup je njihovo modelovanje. Nakon identifikovanja i analize pretnji, mnogo je lakše razviti bezbednu aplikaciju, koristeći principe zaštite koji su propisani za određeni tip pretnje.

Zaštita tri nivoa

Bezbednost web aplikacije zahteva sveobuhvatni pristup i podrazumeva zaštitu tri nivoa: mreže, servera i aplikacije.

Nekada je zaštita dokumentacije i drugih podataka funkcionisala po principu „katanac i ključ“. Danas se većina tih podataka nalazi u elektronskom formatu, što svakako zahteva drugačiji pristup.

Uzmimo za primer jedan DMS sistem, koji je neophodan za poslovanje u gotovo svakoj kompaniji, i razmotrimo bezbednost i zaštitu tog sistema iz nekoliko aspekata.

Većina DMS sistema koristi kao bazu podataka SQL server, tako da je, pored zaštite web aplikacije, potrebno ispravno konfigurisati i zaštititi server na kome se nalazi baza. Manje organizacije uglavnom instaliraju SQL server i DMS aplikaciju na istom serveru, kako bi smanjile troškove. Sa stanovišta zaštite i performansi sistema, ovo nije ušteda. Jedan od osnovnih koncepata IT zaštite je minimizirati površinu mogućeg napada servera. Ako su SQL server i web aplikacija na istom serveru, on će imati veću površinu za napad, tako da je prva preporuka da se SQL server čuva na posebnoj mašini. Takođe, preporučujemo i virtuelizaciju, koja na isti način omogućava zaštitu aplikacije.

Što se tiče mreže, potrebno je konfigurisati HTTP saobraćaj između servera i krajnjih korisnika tako da koristi SSL enkripciju (HTTPS). Kod same web aplikacije, u ovom slučaju DMS sistema, pri korišćenju alata koje aplikacija nudi treba voditi računa o autentifikaciji i autorizaciji. Potrebno je pažljivo definisati strukturu podataka, kao i privilegije koje se dodeljuju korisnicima. Sve ovo doprinosi boljoj zaštiti jednog DMS sistema.

Sveobuhvatan pristup

Ne postoji potpuno bezbedna web aplikacija. Koliko god se neko trudio da napravi baš takvu, isto toliko će se neko na drugoj strani truditi da njenu bezbednost naruši. Međutim, postoje neki osnovni principi čijom se primenom može doći do bezbedne aplikacije, koja će omogućiti zaštitu i svrsishodnost podataka.

Potrebno je identifikovati i analizirati pretnje kroz modelovanje, posmatrati zaštitu web aplikacije kao jedan neprekidan proces. Neophodno je shvatiti da web aplikacija ne može da bude bezbedna sama od sebe, već je potrebno primeniti holistički pristup i zaštititi tri sloja: mrežu, serversku infrastrukturu i web aplikaciju. Milovan Blagojević

OSNOVNI CILJEVI MERA BEZBEDNOSTI

• Autentifikacija
  Proces koji jedinstveno identifikuje korisnike aplikacija i servisa.
• Autorizacija
  Upravlja resursima i operacijama kojima autentifikovani korisnik ima pristup
• Integritet
  Obezbeđuje konzistentnost podataka, sprečavajući neovlašćeno generisanje, promenu i brisanje.
• Dostupnost
  Obezbeđuje da ovlašćeni korisnici uvek mogu da koriste servise i da pristupe informacijama.

 

Optimisti bi rekli da je s novim tehnologijama u poslovanju nebo granica, a ni najveći pesimista ne može da porekne da smo stigli do oblaka…

Jasno je da je automatizacija rada neophodna kako bismo se izborili za svoje parče prezauzetog tržišta. I dok upotreba informacionih tehnologija u poslovanju postaje preduslov opstanka, budžeti za IT se, s druge strane, smanjuju. Jedna od najčešćih grešaka pri odabiru rešenja za poslovanje jeste zanemarivanje bezbednosti podataka – upravo je gubitak poslovnih podataka najčešći razlog bankrotstva današnjih kompanija. S obzirom na to da rešenja za bekap i oporavak od katastrofe zauzimaju značajan prostor u već ograničenim budžetima, IT menadžeri imaju problem da objasne top‑menadžmentu svojih kompanija značaj ovih servisa.

Kako ovo pitanje nije isključivo problem naših kompanija, već pojava globalne raširenosti, razvoj tehnologije omogućio je njegovo prevazilaženje. Cloud tehnologija, njeno prihvatanje i korišćenje doveli su do značajnog porasta broja korisnika bekapa i DR (disaster recovery) rešenja. Glavni razlog leži u činjenici da je kroz cloud cena ovih usluga postala znatno niža nego u slučaju izgradnje sopstvenih IT kapaciteta.

Upotreba bekapa u cloud‑u na globalnom nivou raste iz godine u godinu, a 2014. zabeležen je godišnji rast od čak 49%, što bekap čini najbrže rastućim cloud servisom. Beležimo i povećanje broja kompanija sertifikovanih za pružanje ovakvih usluga, koje svoj posao obavljaju na zavidnom nivou.

Aspekti za razmišljanje

Ukoliko gradimo bekap i disaster recovery rešenje za potrebe sopstvenog poslovanja, potrebno je da investiramo u hardver odgovarajućeg kapaciteta, kao i u softver i stručno osoblje koje će moći da konfiguriše sistem, testira ga i upravlja njime. Ne smemo zaboraviti ni to da smo u obavezi da zadovoljimo listu zahteva vezanih za potrebe procesa sertifikacije poslovanja. Na taj način troškovi za ove servise rastu sa svim zahtevima koji se pred nas postavljaju, a prvi je, svakako, zaštita od gubitka poslovnih podataka.

Cloud tehnologija danas postaje dominantna jer omogućava optimizaciju troškova u svim segmentima bitnim za poslovanje, kao što su poslovne aplikacije, storidž‑rešenja i, naravno, bekap i DR. Prednosti servisa na bazi cloud‑a su: dostupnost sa bilo kog mesta i u bilo koje vreme, web korisnički interfejs, eliminisanje početne investicije, optimizacija operativnih troškova za IT i visok nivo fleksibilnosti rešenja.

Kada govorimo o bekapu i rešenjima za oporavak od katastrofe u cloud‑u, važno je istaći značaj ugovora o nivou pružanja usluga, odnosno SLA (Service Level Agreement). Ovaj ugovor između naručioca i isporučioca cloud usluge sadrži podatke o nivou kvaliteta usluge, precizira nivo bezbednosti podataka koji provajder nudi, ali sadrži i detalje u vezi s brzinom odgovora provajdera u slučaju incidenta ili načinom odgovora na problematične zahteve. Učestalost bekapa, vreme oporavka podataka iz bekapa ili sa disaster recovery lokacije, broj kopija podataka i sl. – to su podaci koji se takođe definišu ovim ugovorom i direktno utiču na konačni oblik usluge.

Još jedna važna stavka za razmišljanje jeste izbor isporučioca usluge. S obzirom na to da se radi o servisima za zaštitu od gubitka poslovnih podataka, potrebno je dobro razmisliti o provajderu, kako bi izbor pao na onog koji ima iskustva i listu referenci od poverenja za ovaj tip usluga.

Neophodnost zaštite

Bekap se često navodi kao prvi nivo zaštite poslovnih podataka, dok je disaster recovery drugi nivo. Bekap služi za zaštitu od gubitka podataka uzrokovanog otkazivanjem opreme, nestankom struje, ljudskom greškom i sl. Upravo zato što je otkazivanje opreme čest uzročnik potrebe za povraćajem podataka iz bekapa, rezervnu kopiju podataka potrebno je izmestiti sa IT infrastrukture na kojoj se nalaze servisi u produkciji, a poželjno i van lokacije na kojoj se nalazi primarni data‑centar.

S druge strane, uz pomoć disaster recovery rešenja vraćamo podatke i celokupno poslovanje nakon katastrofe, što obično znači da je došlo do potpunog gubitka opreme, samim tim i svih poslovnih aplikacija i podataka. Zato ovo rešenje mora biti udaljeno od primarne lokacije data‑centra.

Iako su za kompanije određenog profila ovakve mere bezbednosti obavezne i zakonom regulisane, jasno je da su one često neophodne u gotovo svim oblicima poslovanja. Katarina Đurić

Veeam Cloud Connect program

COMING i Veeam su odnedavno partneri u Veeam Cloud Connect programu. Ovo partnerstvo daje nam mogućnost da lokalnom tržištu ponudimo Veeam Backup and Replication rešenje u cloud‑u. Rešenje je tako osmišljeno da je posebno prijemčivo za mala i srednja preduzeća. Neki od razloga za to su: udaljeni bekap, potpuna vidljivost i kontrola, kreiranje lokacije za oporavak od katastrofe i ekonomičnost.

Veeam Cloud Connect je potpuno integrisano, brzo i sigurno rešenje za virtuelnu infrastrukturu, koje je na našem tržištu dostupno zahvaljujući dugogodišnjoj saradnji COMING‑a i Veeam‑a. Veeam bekap‑rešenje nalazi se u samom vrhu softvera za čuvanje podataka, a od konkurencije ga izdvaja mogućnost jednostavnog formiranja DR lokacija. Primenom ovog rešenja zadovoljavaju se svi zahtevi plana kontinuiteta poslovanja, kao i sertifikacije, a korisnik nema investicione troškove, već za uslugu plaća odgovarajući iznos na mesečnom nivou.

Racionalni pristup kreiranju IT infrastrukture daje prednost cloud‑u. Saznajte zašto…

Ekspanzija tržišta i ekonomska kriza, čije se posledice još uvek osećaju, primoravaju nas da štedimo gde god možemo, a od menadžmenta kompanija očekuje se da u takvim uslovima pronađu način za smanjenje troškova, čak i kada to deluje nemoguće. Nažalost, do štednje nekako uvek dođe u sferi informacionih tehnologija – što se kasnije pokaže kao velika greška.

Virtuelizacija, kao revolucionarna pojava u IT svetu, omogućila je višestruko smanjenje troškova, ali kompanije i dalje moraju da investiraju u nabavku sopstvene opreme. Bilo je potrebno „izmisliti“ nešto još efikasnije, odnosno bilo je potrebno tehnologiju virtuelizacije podići na sledeći nivo. Rešenje je stiglo sa „oblacima“…

Poređenje troškova

Već smo govorili o cloud‑u kao tehnologiji koja omogućava korišćenje savremenih informacionih sistema bez ulaganja u opremu, licence, obuku, održavanje i sl. Međutim, korisnici su još uvek skeptični povodom iznajmljivanja sistema, umesto njihove kupovine. Razlog za ovakav odnos na tržištu često leži u nesagledavanju kompletne slike. Informacioni sistem je živ sistem u koji se konstantno mora ulagati. Pored kontinuiranog ulaganja u opremu i licence, tu su i mesečni operativni troškovi, koji su često zanemareni, što ne bi smelo da se dešava.

Praksa je pokazala da su često, posebno kada je reč o malim i srednjim preduzećima, mesečni troškovi iznajmljivanja kompletnog informacionog sistema u cloud‑u približno na nivou mesečnih operativnih troškova koji nastaju kada kompanija koristi sopstveni informacioni sistem.

Na grafiku 1 horizontalno je predstavljena vremenska linija, a vertikalno novčane jedinice. Vidimo da je u nultoj godini skala troškova poprilično visoka, a razlog za to su ulaganja u data‑centar, nabavka hardvera i kupovina licenci za softver koji je podrška poslovanju. Međutim, ti troškovi se nikada ne vraćaju na nulu. Čak i kada posedujete opremu koja je potpuno nova, ona sa sobom donosi velike operativne troškove za održavanje, električnu energiju, IT osoblje koje mora da upravlja tim sistemom, obnavljanje licenci i sl.

Tako su u periodu između prve i druge godine troškovi uglavnom konstantni i pri tom nikako nisu zanemarljivi. Kao i drugi živi sistemi, tako i informacioni sistem iziskuje stalna ulaganja, pa linija koja predstavlja troškove nikada ne miruje. Međutim, rešenje za „smirivanje“ ovih troškova postoji, a – kao što pretpostavljate – reč je o cloud‑u.

Zelena linija, koja je na grafikonu predstavljena kao konstantna, jeste mesečni trošak za korišćenje kompletnog informacionog sistema u cloud‑u (pod uslovom da kompanija iznajmljuje uvek iste kapacitete). Često je (pogotovo kod malih i srednjih preduzeća) ovaj trošak na mesečnom nivou manji od operativnih troškova koje kompanija napravi u istom periodu uz korišćenje informacionog sistema na sopstvenoj IT infrastrukturi.

Kretanje ovih troškova tokom godina još bolje se vidi na grafikonu sa kumulativnim vrednostima.

(Ne)iskorišćeni resursi

Osim kroz poređenje troškova, ekonomičnost cloud‑a može se ilustrovati i na primeru iskorišćenosti kapaciteta. Kada kompanija nabavlja IT opremu, ona kupuje hardver koji može da zadovolji trenutne, ali i buduće potrebe. Naravno, kao što u poslovanju ništa nije konstantno, tako ni potrebe za IT kapacitetima nisu iste, već kompanija u nekim trenucima, u tzv. pikovima poslovanja, koristi više kapaciteta nego tokom ostatka godine.

Realno stanje je takvo da kompanija u proseku ne iskoristi ni 50% kapaciteta koje poseduje, što direktno znači da je platila izvesnu svotu novca (i to ne zanemarljivu) za nešto što uopšte ne koristi. Cloud tehnologija omogućava da se ovakva situacija izbegne.

Naime, u cloud‑u je moguće iznajmiti samo neophodne kapacitete, a skalabilnost i fleksibilnost, kao osnovne karakteristike ove tehnologije, omogućavaju vrlo lako smanjenje, odnosno povećanje raspoloživih kapaciteta. Na ovaj način plaća se isključivo ona količina IT resursa koje kompanija u toku meseca koristi, čime se direktno redukuje sav trošak koji bi kompanija imala da poseduje sopstvenu IT infrastrukturu. Cloud tehnologija omogućava korišćenje svih prednosti savremenih informacionih sistema, koji neminovno direktno utiču na povećanje efikasnosti i efektivnosti poslovanja, i to bez početnih investicija. Ključ ekonomičnosti ove tehnologije leži u tome da se mesečni najam sistema često finansira upravo iz ušteda postignutih njenom upotrebom. Milena Redžić

Grafik 1: odnos troškova informacionog sistema na sopstvenoj i cloud infrastrukturi

Grafik 2: kumulativni prikaz troškova sopstvenog i informacionog sistema u cloud‑u

 

Pojačano interesovanje za korišćenje računarskih usluga u cloud‑u primetno je na različitim nivoima javne uprave. Glavni razlog za to leži u mogućnosti višestrukog smanjenja rashoda vezanih za infrastrukturu, kao i u brzoj implementaciji aplikacija i konsolidaciji većeg broja razjedinjenih u znatno manji broj data‑centara. Cloud computing nalazi primenu u mnogim aspektima funkcionisanja javnog sektora, a izbor najčešće pada na SaaS model. I dok u većini evropskih zemalja javni sektor još uvek sporije usvaja cloud computing nego privatni sektor, brojne javne ustanove sprovele su pilot‑projekte, dok su druge već implementirale ovo rešenje.

Velika Britanija se ubraja među najnaprednije zemlje kad je u pitanju korišćenje cloud computing usluga u javnom sektoru. Usvojena razvojna strategija, koja predstavlja korišćenje ICT‑a u javnom sektoru, podrazumeva korišćenje cloud usluga ukoliko su zadovoljeni uslovi za bezbednost podataka.

Potreba razvijanja strategije za cloud computing u Evropskoj uniji naglašena je u dokumentu „Digitalna agenda za Evropu“ (http://ec.europa.eu/digital‑agenda/en), koji je usvojila Evropska komisija. Fokus ovog dokumenta je korišćenje cloud computing rešenja u javnom sektoru, a u skladu sa strategijom „Evropa 2020“, u čijem je središtu pametan, održiv i sveobuhvatan razvoj. Konačno, 2012. godine Evropska komisija je usvojila strategiju za cloud computing, koja podrazumeva oslobađanje potencijala ovog IT pristupa u Evropi. Cilj strategije jeste da se IT rešenja u javnoj upravi prebace u cloud okruženje. To bi podrazumevalo integrisane javne resurse, prekid korišćenja skupih razjedinjenih sistema i uštedu od 3,2 milijarde funti godišnje, zahvaljujući optimalnom iskorišćenju ICT resursa.

Pristup SAD

Sjedinjene Američke Države su svetski lider u korišćenju cloud computing rešenja. Takođe, SAD sprovode politiku kojom se zahteva da svi javni sektori i državne agencije modifikuju svoje IT resurse, a cloud computing se predstavlja kao najpogodnije rešenje. Slično Velikoj Britaniji, u fokusu američke strategije su lak pristup cloud computing aplikacijama i konsolidacija centara za obradu podataka.

Uvođenje cloud computing‑a u sektor javne uprave donelo je poboljšanje usluga za građane, standardizaciju usluga na svim lokacijama, napredak u obrazovanju, nauci i istraživanju, kao i transformaciju velikih sektora, poput zdravstva, energetike, proizvodnje, bankarstva i sl. U SAD, politiku „Oblak na prvom mestu“ (Cloud First) vlada je usvojila prvenstveno da bi drastično redukovala IT troškove.

Privatni cloud izgrađen je za američke agencije s visokim zahtevima za bezbednošću. Javni cloud transformiše online edukaciju svojih kadrova i podatke stavlja na raspolaganje građanima, radi veće transparentnosti vlade. Tako su SAD, za svega 22 dana, u javnom cloud‑u pokrenule servis koji građanima omogućuje da vide kako se koristi novac prikupljen od poreza, namenjen za otvaranje novih radnih mesta.

Grupa 7

Direktori IT sektora sedam američkih gradova (Čikago, San Francisko, Njujork, Sijetl, Filadelfija, Boston i Los Anđeles) formirali su grupu sa ciljem da neformalno sarađuju na izgradnji jeftinog IT rešenja koje bi bilo u interesu rešavanja zajedničkih problema. Grupa je nedavno pokrenula portal www.cities.data.gov sa setom podataka kojima raspolažu ovi gradovi, a koji će biti integrisani sa podacima koje federalna vlada poseduje na portalu www.data.gov. Cilj je kreiranje testnog okruženja sa javnim podacima, kako bi developeri mogli da razvijaju rešenja koja koriste raspoložive podatke, npr. aplikacije za izdavanje građevinskih dozvola ili za podnošenje terenskih izveštaja inspekciji.

Mobilni oblak je novo rešenje za javnu upotrebu. Gradovi kakav je Boston, na primer, imaju razvijene mobilne aplikacije koje građanima omogućavaju da prijave kriminalne aktivnosti ili druge probleme. Na taj način građani postaju glavni oslonac u prikupljanju podataka.

Konsolidacija između agencija i drugih entiteta korišćenjem zajedničkog modela usluga može da dovede do velikih ušteda. U Virdžiniji je na taj način upotrebljeno SaaS rešenje za konsolidaciju nabavke za 171 državni organ i tako je ostvarena ušteda od 30 miliona dolara godišnje. Ovaj model je korišćen i u Velikoj Britaniji i Singapuru, a biće usvojen i u EU.

Brojne implementacije cloud computing rešenja u javnim sektorima evropskih zemalja, kao i šire, ukazuju na to da ovaj pristup sve više dobija na važnosti.

A u Srbiji?

Javni sektor u Srbiji ima značajan uticaj na razvoj privrede, a njegova efikasnost umnogome zavisi i od raspoloživih IT resursa. Međutim, dok neka javna preduzeća u Srbiji zbog velikog broja zaposlenih i složene organizacione strukture teže prihvataju nove informacione tehnologije, druga imaju savremenije IT resurse koji su nedovoljno iskorišćeni. Skroman budžet koji se izdvaja za investicije u IT domenu navodi javna preduzeća da racionalno koriste i ulažu u IT resurse. U takvoj situaciji, zbog značajne uštede koju može doneti, kao i zbog povećane efikasnosti, automatizacije i mobilnosti, cloud computing se nameće kao pravo rešenje.

Srbija je preduzela značajne korake u ovom smeru i izgrađena je prva jedinstvena, bezbedna i pouzdana cloud computing platforma, na kojoj je već konsolidovan značajan broj servisa za građane i privredu. U sklopu ove platforme oformljeno je organizaciono telo koje državnim organima odobrava upotrebu platforme, kako bi mogli da postave svoje web aplikacije bez potrebe investiranja u IT infrastrukturu.

Možda bi, po ugledu na primere iz sveta, trebalo oformiti i javni set testnih podataka, koji bi programerima iz Srbije poslužili da na konkursima za najbolja rešenja realizuju nove aplikacije, koje bi bile od interesa za javnu upravu. Na taj način bi se podstakla „domaća pamet“ i stečeno iskustvo potom moglo ponuditi kao proizvod i drugim zemljama koje su na putu usvajanja cloud tehnologija.

Ipak, uprkos očiglednim prednostima cloud computing rešenja, javne ustanove se teže odlučuju za korišćenje ovog rešenja, prvenstveno zbog privatnosti i bezbednosti, tj. žele da znaju ko ima pristup podacima i ko kontroliše taj pristup.

U cilju otklanjanja nedoumica koje se tiču bezbednosti podataka u oblaku, a na osnovu brojnih primera javnih organizacija koje su migrirale u cloud i sigurne su u nivo pružene bezbednosti i privatnosti, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija usvojilo je strategiju „Digitalna agenda“, kojom se definišu aktivnosti koje je potrebno sprovesti u daljem razvoju informacionog društva u Srbiji. Ova strategija podrazumeva primenu savremenih informacionih tehnologija u svim javnim sektorima. Radi što lakše i „bezbolnije“ IT modernizacije u javnoj upravi, ova strategija nalaže da se posebna pažnja posveti razvoju i budućoj široj primeni cloud computing rešenja.

Brojni primeri realizacije cloud computing rešenja u javnoj upravi pokazuje da ovaj pristup donosi ogromne finansijske uštede, koje se mere milionima evra. I dok sigurnost podataka za mnoge predstavlja glavnu brigu pri usvajanju ovog rešenja, činjenica je da se pitanje bezbednosti danas pouzdanije rešava upravo u cloud‑u: brojne uspešne implementacije, gde se poverljivi podaci smeštaju u ove servise, ukazuje na poverenje velikog broja država u cloud computing rešenja.

Jovana Samardžić

Antrfilei:

Ušteda u Eseksu

Eseks je, sa 1,3 miliona stanovnika, najveći okrug u Engleskoj. U njemu je, u roku od 6 meseci, implementiran softver koji radi po SaaS modelu, namenjen za upravljanje platnim spiskom i pružanje drugih usluga u sektoru ljudskih resursa. Rezultat ove implementacije je skraćenje vremena rada na platnim procesima sa 18 na 4 sata, kao i ušteda na IT troškovima od 909.000 dolara.

Manja potrošnja

Nacionalna laboratorija SAD je sektor Ministarstva za energetiku. Sa više od 9.000 naučnika, reč je o jednoj od najvećih laboratorija na svetu. Izazov sa kojim su se oni suočili bila je velika potrošnja električne energije, uz nedostatak skladišnog prostora u data‑centrima. Implementiranjem IaaS modela ostvarena je optimalna iskorišćenost IT opreme, dok je korišćenjem privatnog cloud modela obezbeđena sigurnost podataka. Uvođenje ovog rešenja dovelo je do uštede od 1,4 miliona dolara godišnje.

PaaS i SaaS

Japansko Ministarstvo ekonomije, trgovine i industrije odlučilo je da upotrebi komercijalnu platformu (PaaS) za pružanje mrežnih aplikacija, radi podrške prodaji ekološke potrošačke elektronike i aparata (SaaS). Implementacija je rezultirala efikasnim radom aplikacije i u periodu povećane potražnje, a posredno je dovela i do povećanog korišćenja energetski efikasne opreme u Japanu, kao i do smanjenja potrošnje električne energije u domaćinstvima.

Argentinski izazov

U Argentini je Ministarstvo ekonomije i finansija odlučilo da virtuelizuje aplikacije i servere za usluge finansijske administracije. Najveći izazov predstavljalo je upravljanje mrežom sa 11.000 korisnika, uz obezbeđivanje adekvatne zaštite i dostupnosti. Njihov sistem koristi tri primarne aplikacije – centralnu administraciju, lokalni sistem i jedinicu za spoljno kreditno izveštavanje, zbog čega je postojala potreba za razvijanjem platforme koja korisnicima pruža lak pristup. Rezultati ove implementacije su centralizovano upravljanje infrastrukturom, jedinstvena bekap‑tačka za sve podatke, bezbedno IT okruženje, kao i produženje životnog veka hardvera sa 3 na 8 godina.

Fakture u oblaku

Danska agencija za IT i telekomunikacije migrirala je nacionalni sistem elektronskog fakturisanja u javni cloud. Razlog je bilo smanjenje operativnih troškova i povećanje kapaciteta sistema. Primenom IaaS modela to je i ostvareno, a dodatna prednost je fleksibilnije održavanje i razvijanje aplikacije.

E‑mail u cloud‑u

Gradske vlasti Los Anđelesa niz godina su koristile e‑mail servis Novell Group Wise, koji je garantovao relativno stabilnu operativnu funkcionalnost, ali nije zadovoljavao potrebe kapaciteta, mobilnosti i troškova sistema. Zato je grad imao potrebu za rešenjem koje, prevashodno zbog ekonomske krize, mora da bude ekonomično i dovede do redukovanja troškova. Migracija elektronske pošte zaposlenih primenom SaaS modela dovela je do smanjenja godišnjih troškova – sa 450 dolara na 150 dolara po korisniku, a do 2013. godine ostvarena je ušteda od 1,6 miliona dolara za hardver i 1,3 miliona dolara za softver. Uz smanjenje ostalih troškova, ušteda je prevazišla iznos od 5 miliona dolara!

Jovana Samardžić

 

Vreme je da poslovni model „zašto jednostavno kad može komplikovano“ ostavimo iza sebe. Konačno uočavamo tendenciju izbora jednostavnih alata koji donose uštedu…

Promene koje su se dogodile poslednjih godina uticale su na mnoge kompanije i njihov način poslovanja. Sistemi objedinjenih komunikacija nametnuli su se kao rešenje za smanjenje troškova komunikacije i kolaboracije. Posebno su zgodna rešenja u cloud‑u, koja ne samo da optimizuju operativne već eliminišu i investicione troškove. Praksa je pokazala da je ovakva usluga posebno isplativa za mala i srednja preduzeća. Korisnici plaćaju za servis onoliko koliko ga koriste, pri čemu nema potrebe za kapitalnim investicijama, niti za troškovima održavanja hardverske infrastrukture.

Skype for Business, Microsoft‑ovo rešenje za poslovnu komunikaciju i kolaboraciju, novo je ime za Lync. Ime nije jedina stvar koja je drugačija. Skype for Business se udaljio od osnovnog izgleda i načina korišćenja Lync‑a, a približio se onome na šta smo navikli u „običnom“ Skype‑u. Ove promene uslovljene su potrebom za brzim prihvatanjem poslovne varijante kod korisnika.

Prednosti

Jedna od najprepoznatljivijih funkcionalnosti jeste prozor za pozive koji omogućava aktivno učešće u razgovoru i kretanje kroz druge poslovne aplikacije. Na ovaj alat navikli smo u Skype‑u. Ni dobre strane Lync‑a nisu izostale, pa tako napredna i jednostavna pretraga, kao i dodavanje i upravljanje kontaktima, dosta liče na mogućnosti poslednje verzije ove aplikacije.

Naravno, tu je i mogućnost deljenja monitora sa većim brojem sagovornika, kao i mogućnost korišćenja materijala različitih formata, poput PowerPoint‑a, u toku konverzacije. Uz korišćenje dokumenata, tu je i njihovo čuvanje u cloud storidžu OneDrive for Business, sa različitim podešavanjima u vezi s pristupom. Ideja iza ove funkcionalnosti jeste skraćivanje vremena potrebnog da svi sagovornici pristupe odgovarajućem sadržaju, kako bi mogli da ga simultano prate. Sa novom verzijom Office‑a, postojaće i mogućnost saradnje većeg broja učesnika na istom dokumentu.

Ne očekuje se da će svi korisnici odmah preći na Skype for Business, pa je važno znati da su Lync i novo rešenje povezani tako da je omogućeno neometano korišćenje obe verzije. Moguće je pristupiti konverzaciji kroz Lync ili Skype for Business nalog, u zavisnosti od toga koje rešenje koristite, bez potrebe za manuelnim usaglašavanjem kontakt‑liste. Moguće je čak i korišćenje Skype for Business aplikacije sa Lync 2013 serverom, s tim da se onda korisnički ugođaj malo razlikuje.

Kolaboracija i ušteda

Kolaboracija je vidljiva i kroz druge funkcionalnosti, a jedna od veoma važnih jeste integracija sa ostalim servisima, poput e‑mail‑a, kalendara, SharePoint‑a, CRM‑a i sl. Na primer, ukoliko je u kalendaru zabeleženo da imate sastanak u određeno vreme, Skype će to prepoznati i svima koji u to vreme pokušavaju da vas dobiju pokazati da ste zauzeti.

Pored ušteda koje donosi korišćenje softvera kao usluge u cloud‑u, Skype for Business je alat koji olakšava rad, uz niže troškove komunikacije i kolaboracije, posebno u kompanijama koje se nalaze na više lokacija, imaju ljude na terenu (posebno u inostranstvu) ili svakodnevno komuniciraju sa partnerima iz inostranstva. Upotreba Skype for Business alata eliminiše potrebu za većim brojem poslovnih putovanja, što direktno utiče na smanjenje troškova transporta.

Konferencijska veza unela je novu dimenziju u okvire poslovne komunikacije i kolaboracije. Danas se cene velika brzina i niski troškovi komunikacije, a najznačajniji resurs za poslovanje u 21. veku jesu znanje, pravovremene i relevantne informacije. Zaključak koji se nameće jeste da sistemi komunikacije u savremenom poslovanju predstavljaju ključnu komponentu za uspešno funkcionisanje jedne kompanije.

Katarina Đurić

Alat za postizanje visokog nivoa agilnosti je outsourcing svih elemenata koji su podrška osnovnom poslovanju, u šta spadaju i poslovne aplikacije

Kompanije koje brzo odgovaraju na tržišne promene i grabe svaku novonastalu priliku jesu one koje su svoje procese izgradile s visokim nivoom fleksibilnosti. Ovakve kompanije mogu gotovo trenutno da povećaju ili smanje obim poslovanja, da trenutno promene cenu proizvoda ili usluga, jednostavno kreiraju dodatne organizacione strukture, kao odgovor na iznenadne projekte, a uz to uživaju poverenje svojih klijenata. Zvuči kao bajka, ali samo apsolutni fokus na osnovni biznis može dovesti do ovakve situacije. Alat za postizanje visokog nivoa agilnosti je outsourcing svih elemenata koji su podrška osnovnom poslovanju.

Automatizacija poslovanja

Agilne kompanije, pre svega, imaju automatizovane poslovne procese koji su sinhronizovani sa poslovnim aplikacijama, dok zaposleni, radeći u intuitivnom okruženju, jednostavnom za korišćenje, brzo kreiraju i pronalaze podatke koji su im potrebni za svakodnevni rad, bez operativnih zastoja. Podaci su ažurni u realnom vremenu, što pojednostavljuje sistem odobravanja, odlučivanja, praćenja i kontrole, pa i nagrađivanja zaposlenih. Uz relevantne podatke sa tržišta, kompanije mogu u svakom trenutku da znaju pravu cenu svojih proizvoda i usluga, što im daje mogućnost trenutnog reagovanja na tržišne prilike. Sve to zvuči kao ERP…

Automatizacija poslovanja znači, pre svega, korišćenje aplikativnog rešenja za upravljanje resursima (ERP). U korak sa ovim potrebama ide i snižavanje budžeta za IT. Kao rešenje nameće se outsourcing IT potreba. Cloud tehnologija je omogućila upotrebu poslovnih aplikacija u obimu koji je potreban, a bez investicionih troškova. Slično kao i kod outsourcing‑a bilo kog drugog elementa poslovanja, moguće je skalirati IT potrebe. Tako kompanije mogu trenutno da smanje ili povećaju kapacitete koje koriste. Uz pomoć cloud‑a, sada i mala i srednja preduzeća mogu za svoje poslovanje da iznajme ERP svetskog ranga, kao što je Microsoft Dynamics NAV.

Prilagođavanje potrebama

Još jedan preduslov agilnosti jeste pouzdanost koju kompanije garantuju i praktikuju u radu sa svojim klijentima i kupcima. Njima je potrebno da se osećaju sigurno, zbog čega su upravo pouzdanost i bezbednost poslovnih aplikativnih rešenja od velikog značaja. Usluga ERP u cloud‑u podrazumeva korišćenje dela sistema visokih performansi, smeštenog u data‑centru izgrađenom po najvišim standardima. U tom smislu, sistem je i hardverski i softverski obezbeđen od prestanka rada i eksternih napada. Kompanije koje koriste cloud usluge najčešće nemaju interesa da do te mere ulažu u sopstveni IT, ali zahvaljujući napretku tehnologije, sada mogu da mu pristupe i koriste ga kao sopstveni bez investicionih troškova.

Microsoft se vodi politikom da je aplikativno rešenje potrebno prilagoditi zahtevima industrije i posebnim zahtevima poslovanja korisnika, pa se tako, uz pomoć mreže kompanija integratora rešenja, i Dynamics NAV prilagođava potrebama korisnika. Ovo je slučaj i sa rešenjem kao uslugom u cloud‑u, gde korisnik dobija na korišćenje sistem koji je prethodno prilagođen konkretnim zahtevima, sa nivoom dostupnosti i do 99,99%, bez brige o obnavljanju ili održavanju opreme, uz mogućnost trenutnog skaliranja na osnovu novonastalih potreba.

 

Od skladištenja podataka ka pouzdanim prognozama i optimizaciji alokacije, odnosno distribucije resursa

Za savremeno preduzeće podaci o poslovanju (najšire moguće shvaćeno) predstavljaju dragocen resurs i osnovu za jasan uvid u rezultate poslovanja, pouzdano planiranje i praćenje ostvarenja planova. Pri tom se u obzir moraju uzeti „čvrsti“ podaci (računovodstvo, logistika – tipično predmet obrade u ERP sistemima), ali i „meki“ podaci (koji ne poseduju transakcionu konzistentnost prvih, ali su obimni i mnogo govore o okruženju, klijentima i sl.).

Za pouzdanu ocenu poslovanja potrebno je operisati i jednim i drugim tipom podataka, ali se stvarni uvid u rezultate i pouzdana predikcija (koliko je to razumno očekivati) mogu steći tek statističkom analizom. Statističke tehnike široko su zastupljene u svim tehničkim i humanističkim naučnim disciplinama, ali se i pored toga retko praktikuju u preduzećima. Razloge za to treba tražiti u nedostatku stručnih kadrova (matematičara), kao i u nedostatku pristupa sofisticiranim alatima za statističku obradu (pogotovo ako se zahteva analiza velikog seta podataka u realnom vremenu).

Ozbiljna prepreka uvođenju pomenutih tehnika je i nedostatak dovoljno duge istorije – umesto da se podaci/dokumenti trajno čuvaju (u digitalnom obliku, naravno), oni često propadaju (nestaju iz vidokruga preduzeća). Tako preduzeće, umesto da što duže (koliko god je to moguće) pamti svoju istoriju, ostaje sa „kratkim“ pamćenjem. S druge strane, čak i kad bi se htelo, u preduzeću ne može da se pamti „sve“ (šta god to značilo), već se pri analizama moraju koristiti javno dostupni izvori (na internetu). Ovo zahteva značajno drugačije tehnike prikupljanja i obrade podataka, koje su našim preduzećima još manje poznate i dostupne.

Svi pobrojani razlozi (kao i mnogi drugi) naveli su COMING da inicira razvoj usluga za analitičku (statističku) obradu u svom oblaku računara (gde su trenutno na raspolaganju usluge, koje su detaljno opisane u drugim tekstovima ovog izdanja).

Koje su to tipične usluge koje će uskoro biti na raspolaganju korisnicima? To su:

• Skladište podataka u oblaku
• Skladište nestrukturiranih podataka/dokumenata u oblaku
• Pristup javnim resursima na internetu pri izradi analiza za potrebe klijenta
• Fleksibilni alati za ad hoc analize za krajnjeg korisnika
• Osnovne statističke analize u oblaku
• Napredne statističke analize
• Tehnike optimizacije (nalaženja optimalnih rešenja)
• Napredna poslovna rešenja zasnovana na statističkim/optimizacionim modelima

Prva četiri vida usluga smatramo prilično uobičajenim i nećemo ih ovde dalje detaljnije obrazlagati. Samom objavom usluga postaće jasno šta sadrže i kome su namenjene.

Osnovna ideja naprednih rešenja (5‑8) je da se korisnicima pruži pomoć pri formulisanju problema, izboru rešenja, implementaciji i kasnije, u fazi eksploatacije i kontinuiranih poboljšanja. Dakle, korisniku bi na raspolaganju bila neprekidna stručna pomoć, ne samo inženjera zaduženih za usluge u oblaku već, pre svega, statističara (matematičara) koji su ovladali specijalizovanim metodama, kao i stručnjaka u predmetnim oblastima (na primer: planiranje u maloprodaji, izrada prognoza prodaje i sl.).

Osnovne statističke analize

Što se same tehnologije tiče, nove COMING‑ove analitičke usluge u oblaku zasnovane su na modernim rešenjima za upravljanje bazama podataka u memoriji (Microsoft SQL Server 2014/6, SAP HANA i naprednim statističkim bibliotekama za ove baze), kao i na, sad već možemo reći standardnoj, statističkoj biblioteci R.

Od elementarnih i primeni najbližih metoda navodimo samo sledeće: analiza i izračunavanje statistika za zadati uzorak, (auto)korelacija, regresiona analiza, statističko testiranje hipoteza uz, naravno, elementarne statistike, od izračunavanja osnovnih statističkih pokazatelja, raznih vrsta odstupanja i sl.

Napredne statističke analize

Napredne statističke analize zahtevaju značajno učešće stručnjaka za eksploraciju podataka (data scientist) i statistiku, brižljivu pripremu i čišćenje podataka (data cleansing), izbor pravilnih algoritama i pouzdanu interpretaciju rezultata analiza.

Od najvažnijih naprednih metoda navodimo dve:

Izrada prognoza na osnovu raspoložive i očišćene istorije (nabavke, stanjazaliha, prodaje ili drugih vremenski zavisnih parametara), analiza trendova sa i bez učešća sezonskih faktora i popusta, regresiona analiza, analiza osetljivosti rešenja i odstupanja i sl. Ovakvu analizu korisnik može da zakaže isporukom ulaznih podataka u COMING oblaku propisanom formatu i da na sličan način dobije rezultate, uz dopunsku analizu rezultata koju je sačinio statističar (videti ilustraciju). Ako klijent pri tome koristi neku od osnovnih usluga skladištenja podataka (skladište podataka u oblaku) operacije se izvode nad njegovim skladištem bez importa/eksporta podataka.

Klasterska analiza i klasifikacija je metod koji se koristi za klasifikaciju najrazličitijih činilaca poslovanja. Na primer: grupisanje potrošača u zadati broj klasa u maloprodaji i određivanje atributa pogodnih za pouzdanu klasifikaciju, klasifikacija prodajnih objekata i sl. – vrlo važna tehnika koja se koristi za postavljanje i praćenje ostvarenja planova marketinških akcija. Pri tome, same metode su univerzalno primenjive u različitim sferama života (biznis, javne usluge itd.). Na raspolaganju je čitav set metoda za klasifikaciju, kao što su najbliži susedi, naivna Bajesova klasifikacija, stabla odlučivanja i drugi.

Tehnike optimizacije

Ova usluga omogućiće korisnicima formulisanje i rešavanje problema optimizacije koji se često sreću u praksi: optimalna alokacija resursa u maloprodaji (iz distributivnih centara u prodavnice, među prodavnicama), optimizacija (minimizacija troškova) popusta u sezonskoj prodaji (tipično za segment odeća/obuća ili bilo kom drugom koji je u vezi sa modnim trendovima), minimizacija troškova izrade proizvoda sa velikom varijacijom mogućih inputa (varijantne sastavnice), optimizacija troškova tipičnih za lanac snabdevanja: minimizacija troškova držanja zaliha, troškova transporta, vremena snabdevanja i dr.

Ove usluge zasnovane su na tehnikama linearnog programiranja (sa podvarijantama izrade celobrojnog ili mešovitog programa), uobičajenim za ovaj problem. Sastavni deo analize je i analiza osetljivosti rešenja na varijacije ključnih parametara. Efekti koji su dokazani u praksi (maloprodaja) mere se povećanjem prodaje od 5‑7% (ogromno povećanje s obzirom na ulaganja!) i smanjenjem troškova re/alokacije robe među prodajnim objektima na preko 20%.

Napredna poslovna rešenja

Ova usluga omogućava korisnicima da implementiraju navedene osnovne i napredne tehnike u svom preduzeću, neprekidan monitoring rešenja u primeni i dalja prilagođavanja i poboljšanja. Usluga se isporučuje u oblaku i ne zahteva nikakve početne investicije. Posebno ističemo učešće kvalifikovanih statističara u razvoju i tokom celog životnog ciklusa rešenja.

Primer iz prakse

Na ilustraciji je prikazano rešenje projektovano za jednu rusku maloprodajnu kompaniju iz segmenta modne industrije. Rešenje se koristi za prognozu prodaje, alokaciju i distribuciju robe, kao i za planiranje marketinških akcija/popusta.

Miroslav Kržić

Poslovni rezultati zavise u najvećoj meri od odnosa kompanije sa klijentima, pa njihovo unapređenje primenom adekvatnog rešenja može samo doneti boljitak i konkurentsku prednost.

Svaka važna odluka u savremenom poslovanju iziskuje detaljnu analizu i proveru, naročito ako je u pitanju investicija u nešto novo. Pre svega, potrebno je prepoznati probleme u svom okruženju, a onda pronaći i odgovarajuće mere za njihovo rešavanje.

Kada je u pitanju CRM (Customer Relationship Management) tehnologija, razlozi da se baš ona implementira lako su uočljivi u radnom okruženju.

Osnovni poslovni zadatak jeste zadržati postojeće klijente i steći nove. Pored toga, bitno je unaprediti poslovanje i uvek biti konkurentniji od drugih. Klijenti prestaju da budu klijenti iz više razloga. Prema istraživanjima, prosečna kompanija izgubi 34% klijenata kada se presele, prekinu poslovanje ili pronađu boljeg partnera. Ukoliko na ovaj deo gubitka i ne možemo da utičemo, preostaje 66% klijenata koji nas napuštaju iz samo jednog razloga – osećaju se zapostavljeno. Na to se, srećom, može uticati.

Mnoge kompanije podatke o svojim klijentima čuvaju u papirnoj formi, po fiokama, ormanima i ostavama. Ovakav pristup… malo je reći da je zastareo. Papiri se vrlo lako zagube, informacije na njima zastare, ili jednostavno dospeju u pogrešne ruke. Vizitkarte su veoma važne za prikupljanje podataka o potencijalnim klijentima i partnerima, ali ne i kada završe u gomili na stolu. Takođe, često se zanemaruje saradnja među zaposlenima. Baza klijenata povećava svoju vrednost kada svi rade na njoj.

Šta donosi CRM?

CRM rešenje omogućava unos podataka o svim (potencijalnim) klijentima i kontaktima. Nikada nije kasno da se organizuju podaci o kontaktima sa kojima se posluje. Potrebne su samo osnovne kategorije (stalni klijenti, izgubljeni klijenti, dobavljači, partneri, potencijalni partneri…) kako bi se podaci učinili efikasnim i kako bi se projektovala CRM strategija.

Jedna od osnovnih prednosti CRM rešenja je praćenje svih interakcija sa klijentima od strane bilo koga u kompaniji. Sledeći put kada budete ugovarali posao sa klijentom, bićete nadmoćniji zbog poznavanja svih informacija u vezi sa njim.

Pored toga, CRM vam otkriva mogućnosti i pomaže u njihovoj proceni. Vrlo često negativan odgovor klijenta u stvari znači „ne danas“. Zato se i neuspeli projekti čuvaju u bazi, a potencijalni klijent ne sme da se oseti ignorisano. Uz odgovarajuće informacije i pravovremeni kontakt, on opet može biti na vašoj strani.

Takođe, važno je i to da podaci o klijentima ostaju u firmi. Prečesto se dešava da iza zaposlenih koji napuštaju kompaniju ne ostane ništa od podataka. Kontakti, ponude i mnoge druge informacije kao da nikada nisu ni postojali. To je nedopustivo za firmu bilo koje veličine.

Više od automatizacije prodaje

CRM se tradicionalno posmatra kao alat za pristup informacijama vezanim za proces prodaje. Danas se, međutim, sve više prepoznaje vrednost u deljenju informacija u okviru cele organizacije. Na primer, za predstavnike prodaje je veoma korisno da znaju o bilo kakvim problemima koje su klijenti prosledili timu za podršku, odnosno koji marketinški materijali su prosleđeni nekom klijentu. S druge strane, podjednako je važno i da marketinški tim u procesu prodaje zna kakvi su izgledi sa određenim klijentom.

Na tržištu danas postoji veliki broj rešenja iz CRM grupe, a među njima je Microsoft Dynamics CRM. Ovo rešenje je razvijeno oko premise da se uspeh korisnika zasniva na povećanju produktivnosti, a na bazi iskustava više od 40.000 kompanija sa preko 4 miliona zaposlenih. Dynamics CRM je prepoznat kao lider u CRM industriji od strane brojnih stručnjaka i analitičara. Prema Gartner i Forester dijagramima, Microsoft Dynamics CRM se nalazi u vrhu ovih tehnologija.

Organizacije žele da imaju mogućnost izbora, zbog čega ovo rešenje može da bude implementirano kako na sopstvenoj, tako i na iznajmljenoj infrastrukturi. Najekonomičnije i najjednostavnije rešenje je u cloud‑u, gde korisnik može da bude siguran u bezbednost i stalni pristup svojim podacima putem interneta – kroz Outlook, web browser ili bilo koji mobilni uređaj.

Microsoft Dynamics CRM nudi fleksibilnost prilagođavanja tehnologije različitim tipovima organizacija i različitim industrijama. Omogućena je i integracija sa drugim poslovnim rešenjima, a upravo tada se i oseti puna moć ovog rešenja, koja dovodi do smanjenja troškova i povećanja profita organizacije.

Šta može Dynamics CRM?

Microsoft‑ovo rešenje nudi podršku u tri oblasti: prodaji, marketingu i domenu usluga.

Dynamics CRM kroz automatizaciju poslovnih procesa unapređuje prodajni ciklus i pomaže timovima u obavljanju svakodnevnih zadataka. Sa fokusom postavljenim na potencijalne klijente, njihovo kvalifikovanje po potencijalu, kao i na ključne klijente, CRM ubrzava procese prodaje i maksimalno povećava efikasnost prodajnih timova.

Kroz automatizaciju marketinga, ovo rešenje nudi mogućnost upravljanja kampanjama, aktivnostima vezanim za marketing, kao i budžetima. Takođe, omogućava i segmentaciju klijenata i kontakata po više kriterijuma, sa ciljem upravljanja velikim brojem aktivnosti.

Microsoft Dynamics CRM nudi i veliki broj alata koji kompanijama omogućavaju da upravljaju sistemom podrške, sa ciljem zadržavanja klijenata. Korisnički servis je moguće prilagoditi potrebama i načinu funkcionisanja specifične organizacije.

Brzi rast i usvajanje Microsoft Dynamics CRM rešenja, kao i investicije u njegov razvoj, učinili su ga proizvodom svetske klase koji pojednostavljuje poslovanje i čini zaposlene mnogo produktivnijim. U kombinaciji sa cloud tehnologijom, Dynamics CRM je dostupan i kompanijama koje nisu u mogućnosti da priušte kupovinu licenci za ovaj softver. U cloud‑u je moguće iznajmiti ga na mesečnom nivou, uz lako menjanje broja korisnika, odnosno broja iznajmljenih licenci. Milovan Blagojević

NAJVAŽNIJI RAZLOZI ZA ODABIR MICROSOFT DYNAMICS CRM‑A:

• liderstvo
• vrednost
• prepoznatljivost
• mogućnost izbora
• fleksibilnost
• cloud
• partneri
• rešenja

Dinamično tržište ne dozvoljava operativnu i administrativnu neefikasnost. Automatizacija procesa upravljanja poslovnom dokumentacijom postaje zahtev modernog poslovanja.

Svedoci smo ubrzanog prelaska poslovanja „uz pomoć štapa i kanapa“ na elektronsko poslovanje. U skladu s potrebama, razvijaju se i alati za podršku poslovanju. Od evolucije u čuvanju dokumenata od papirnog do elektronskog oblika, od sistema koji su čuvali skromnu količinu gotovo nepretraživih podataka, došli smo do ere aplikacija uz pomoću kojih se upravlja čitavom dokumentacijom neke organizacije. Najveće prednosti ovih alata su napredna komunikacija i kolaboracija, visok nivo bezbednosti podataka, mogućnost praćenja svih poslovnih procesa i ozbiljna mogućnost prilagođavanja specifičnim potrebama kompanija.

Brz odgovor na tržišne promene, trenutni uvid u efekte poslovanja, konstantan rast i razvoj, uz zdravu poslovnu atmosferu i zadovoljstvo u radu – to je slika koju svako želi kada zamišlja svoje poslovanje. U pozadini se kriju veliko umeće i ozbiljni zahtevi postavljeni pred donosioce odluka koji stvaraju poslovne okvire kompanija. Zahtevi modernog poslovanja u temelju imaju timski rad, kreativnost, brzinu pronalaženja rešenja, konstantno učenje i upravljanje znanjem u kompaniji.

S druge strane, realnost je da se većina ljudi svakodnevno sreće sa preprekama poput nemogućnosti pronalaženja odgovarajućeg dokumenta ili njegove poslednje verzije, višestrukih nivoa odobravanja, nemogućnosti pristupa svim potrebnim informacijama, niti načinima na koje kolege rešavaju slične probleme. Ukoliko neko ode iz firme ili promeni poziciju u njoj, naslednik najčešće nema adekvatne materijale, niti preneseno iskustvo kako bi nastavio rad, već se iznova ide korak unazad. Svi ovi problemi utiču na neefikasno trošenje radnog vremena, probleme u komunikaciji i pad motivacije zaposlenih.

Microsoft‑ov pristup

Upravo su razvoj poslovnih softverskih alata i tehnologija isporuke rešenja doveli do toga da više ne moramo da se borimo sa ovakvim poslovnim problemima. Automatizacija rada, uz uređenje poslovnih procesa i prijatno korisničko okruženje – to je trend današnjice, koji je dostupan svima, jer je cloud tehnologija omogućila iznajmljivanje upravo onih IT resursa koji su poslovanju potrebni i donela mogućnost i malim i srednjim kompanijama da za sopstveno poslovanje obezbede alate svetskog ranga.

Jedno od takvih rešenja je i Microsoft SharePoint, rešenje za upravljanje poslovnom dokumentacijom, prisutno na tržištu od 2001. godine. Ovo rešenje je tokom prve polovine svog postojanja uspelo da se izdigne nad konkurencijom i drži visoko mesto među rešenjima iz DMS (Document Management System) porodice. Nakon verzije 2010 SharePoint gubi na popularnosti među korisnicima, uglavnom zbog korisničkog okruženja koje je ocenjeno kao dosadno. Uz želju da se otvori i prema MSP tržištu, suočen sa teškoćama, SharePoint odlazi u cloud i sa verzijom 2013 vraća osmeh na lice korisnika.

Microsoft je još jednom pokazao koliko značaja pridaje mišljenju korisnika. Upravo ovakve situacije pokazatelj su snage velikih kompanija, koje imaju energije za prevazilaženje izazova, što često, na žalost, nije slučaj sa manjim proizvođačima softvera.

Namena SharePoint rešenja

Sjajne rezultate ovo rešenje daje u kompanijama koje moraju da zadovolje zahteve standardizacije. Čest je slučaj da državna uprava zahteva od privrednih društava uređenje poslovne dokumentacije prema jasnim pravilima. U ovu grupu spadaju kompanije koje proizvode hranu, medicinska sredstva i lekove, koje pružaju usluge koje se tiču zdravlja i bezbednosti ljudi, kompanije koje izvoze svoju robu i usluge.

Ozbiljnu primenu SharePoint je našao i među agencijama koje barataju pozamašnom administracijom, uglavnom iz pravnih i zakonodavnih razloga, tako da nije redak slučaj da se ovim alatom koriste javna preduzeća.

Bez obzira na industriju, prirodu vlasništva, veličinu ili lokaciju kompanije, upotreba SharePoint‑a donosi povećanje ukupne efikasnosti kroz timski rad i optimalne modele donošenja odluka, što direktno utiče na brzinu odgovora kompanije na tržišne promene.

Visoka bezbednost

Verovatno najvažnija karakteristika SharePoint rešenja jeste ostvarivanje visokog nivoa bezbednosti poslovnog sadržaja. S jedne strane, tu je hardverska bezbednost, koja se postiže korišćenjem rešenja kao usluge u cloud‑u. Vaš cloud‑provajder preuzima odgovornost i garantuje vam dostupnost servisa. S druge strane, tu je bezbednost softvera. SharePoint u cloud‑u ima pojačane mogućnosti upravljanja dokumentima, u smislu očuvanja integriteta podataka na timskim sajtovima. Ovo se pre svega odnosi na opcije dodeljivanja obaveze korisnicima da obrate pažnju na određena dokumenta ili njihove delove pre editovanja, zatim mogućnost pregleda poslednje verzije dokumenta i mogućnost povraćaja prethodne verzije, a tu je svakako i opcija pokretanja bezbednosti dokumenata na nivou tima.

Vidljive prednosti, odnosno uticaji korišćenja ovog alata u poslovanju ogledaju se kroz povećanje produktivnosti, što se postiže brzim savladavanjem korisničkog interfejsa, jednostavnim korišćenjem rešenja, naprednom pretragom i stimulacijom učenja iz prethodnog iskustva, kao i korišćenjem postojećih poslovnih podataka za donošenje odluka. Prednost je i dostupnost servisa sa bilo kog mesta, u bilo koje vreme. Na modernoj infrastrukturi, u cloud‑u, SharePoint je servis koji stvara uštede zbog deljenja resursa.

Očekuje nas i nova verzija – SharePoint 2016, koja obećava poboljšanja na polju korisničkog ugođaja i komunikacije i kolaboracije u timskom radu. Microsoft‑ova politika partnerskih odnosa sa kompanijama koje prilagođavaju, implementiraju i održavaju rešenje u našoj zemlji je razvijena, pa tako korisnici mogu da biraju između većeg broja kompanija implementatora. S obzirom da je tako prilagođen servis dostupan i u cloud‑u, i mala i srednja preduzeća mogu da razmišljaju u pravcu implementacije ovog rešenja, bez investicionih troškova za infrastrukturu i kupovinu licenci.

 

Informacione tehnologije su toliko napredovale da je sada moguće potpuno izmestiti poslovni IT sistem jedne kompanije uz manji utrošak sredstava nego što je to slučaj sa kupovinom IT resursa i edukacijom i zapošljavanjem IT stručnjaka.Upotreba poslovnih aplikativnih rešenja uzima maha i među malim i srednjim preduzećima širom sveta. Iako rezultati istraživanja Republičkog zavoda za statistiku o upotrebi poslovnih rešenja u Srbiji pokazuju da je u 2014. godini tek 14% domaćih kompanija koristilo poslovna softverska rešenja, primetan je porast broja onih koje se odlučuju za ovaj korak. Mnogo je razloga koji stoje iza ovakve statistike.

Kompanije koje ne prate troškove pomoćnih funkcija i ne mogu da u bilo kom trenutku obračunaju cenu koštanja svojih proizvoda i usluga, koje nemaju centralizovane alate za upravljanje većim brojem lokacija, ostaju bez poslovnih podataka ili ih gube zbog loše tehnologije čuvanja, arhiviranja i zaštite, kompanije koje propuštaju prilike na tržištu jer ne prate relevantne informacije – takve kompanije danas veoma brzo bivaju izgurane na marginu tržišne utakmice.

Česta je zabluda da računovodstveni programi mogu da zamene rešenja za upravljanje poslovanjem. Primarna svrha ovih programa jeste praćenje poreskih obaveza prema državi. Oni jesu koristan alat, ali ne i za vođenje poslovanja, pa tako kompanije koje koriste samo računovodstvene programe nemaju uvid u rezultate poslovanja u svakom trenutku, a poslovni izveštaji, od kojih najčešće zavisi menadžerska odluka u vezi s budućnošću, stižu s kašnjenjem. Izveštaji koji kasne gube relevantnost, jer je poslovanje živo i svaka nova transakcija dovodi do promena. Ovo kašnjenje, ipak, nije pokazatelj nestručnosti ljudi, već upravo nemogućnosti softverskog alata da podrži poslovanje.

Promena nabolje

Još jedan trend koji prepoznajemo kod kompanija koje računovodstvene programe koriste za upravljanje poslovanjem jeste da zaposleni veliki deo posla završavaju „peške“, ručno, te da se rezultati rada uglavnom sagledavaju kroz gomilu dokumentacije u papirnom obliku. Jedini siguran datum, kada se može računati na ažurnost i tačnost u smislu pribavljanja sve potrebne dokumentacije i izveštaja sistema, jeste 28. februar, kada se predaju bilansi uspeha.

Uz to, treba imati na umu i činjenicu da je kreiranje izveštaja neophodnih za poslovanje komplikovan proces ako se za poslovno izveštavanje koriste računovodstveni programi. Tako se često dešava da IT osoblje dobije nalog za isporuku izveštaja, a kako IT osoblje nije zaduženo da zna strukturu i način prikaza izveštaja svih odeljenja, taj proces dugo traje.

Pitanje je trenutka kada će kompanije koje ovako posluju prepoznati značaj integrisanih poslovnih aplikativnih rešenja, čija je namena upravljanje poslovanjem. Na sreću, na našem tržištu može se pronaći veliki broj ovakvih rešenja. Međutim, investicija u njih je velika prepreka, posebno za mala i srednja preduzeća. Savremeni serveri, storidž, mrežna oprema, potrebne licence, održavanje sistema… sve to je skupo, ali cloud tehnologija menja pravila.

Zahvaljujući deljivim IT resursima, kompanije danas mogu da iznajme upravo one resurse koji su im potrebni, i to po pristupačnim cenama. Tehnološki napredak omogućio je snižavanje troškova kompanija namenjenih za IT, pa sada mala i srednja preduzeća zaista imaju interes da za svoje poslovanje obezbede moderne poslovne alate.

Rešenje za mala i srednja preduzeća

Korišćenje poslovnih aplikativnih rešenja aktuelno je već više od pet decenija, a proizvođači softvera obezbedili su da danas imamo široku lepezu izbora, među kojima su najpoznatija rešenja za vođenje poslovanja (ERP – Enterprise Resource Planning), rešenja za upravljanje prodajom i odnosima sa kupcima (CRM – Customer Relationship Management), rešenja za upravljanje poslovnom dokumentacijom (ECM – Enterprise Content Management), rešenja za poslovno izveštavanje (BI – Business Intelligence) i druga.

Za poslovanje nam je, svakako, potreban sistem za komunikaciju i saradnju među korisnicima, zatim ERP koji će nam omogućiti praćenje proizvodnje, a zgodno je imati i rešenje za upravljanje dokumentacijom, kao i neko koje će nam omogućiti praćenje informacija sa tržišta i rad sa potencijalnim korisnicima/kupcima. Imajući sve to na umu, dolazimo do zaključka da je za prosečno poslovanje potrebno koristiti najmanje dva‑tri poslovna rešenja.

Ako sagledamo odnos tehnoloških unapređenja i realnih potreba korisnika, vidimo da bi bilo zgodno ako bi postojalo okruženje u kome bi korisnik mogao da odabere samo ona poslovna rešenja i samo one njihove module koji su za njegovo poslovanje potrebni, a uz to izbegne investicione troškove u infrastrukturu i licence, odnosno da bez ikakvih investicionih troškova uđe u projekat implementacije svih neophodnih poslovnih rešenja.

IT kompanije se trude da idu u korak s vremenom, pa tako danas, uz pomoć ove ili sličnih platformi, kompanije mogu da se posvete svojim primarnim delatnostima. Internacionalne i velike kompanije koje imaju realne potrebe za sopstvenim data‑centrima još i mogu da pronađu računicu u tome da svoje poslovne aplikacije same kupuju i servisiraju. Kod malih i srednjih preduzeća ova računica nije povoljna, a vrlo često kompanije nemaju dovoljno sredstava da bi osavremenile vođenje poslovanja. Zahvaljujući cloud tehnologiji, sada i te kompanije mogu sebi da priušte moderne platforme za poslovanje, a uvođenje i korišćenje najsavremenijih informacionih sistema plaćaju na mesečnom nivou, i to često baš iz ušteda koje se postižu korišćenjem ovih sistema.

Nedeljko Kuduz, direktor poslovnih rešenja u kompaniji COMING, pripremio je sadržaj koji opisuje upravo ovakvu platformu. Katarina Đurić

ABAK

ISPLATIVOST, FLEKSIBILNOST, SKALABILNOST

Ključ isplativosti ovakvog sistema leži u korišćenju modernih aplikacija koje omogućavaju zajedničke funkcionalnosti, tako da više kompanija koristi iste resurse, server, bazu podataka, module i sl., čime se ukupni troškovi dele na sve kompanije u cloud sistemu. Moguće je otkazivanje servisa na mesečnom nivou, povećavanje ili smanjivanje broja korisnika, a time i troškova. Uz to, ukoliko serveri pokazuju veću zauzetost memorije, procesora ili diskova, moguće je za samo nekoliko minuta izvršiti povećanje resursa, tako da korisnik i ne oseti zastoj. Sa ovakvom infrastrukturom kompanije mogu da se fokusiraju na svoje poslovanje, a u slučaju povećanja ili smanjenja broja korisnika, dovoljno je jednostavno poslati e‑mail zahtev, koji će odmah biti realizovan.

DOSTUPNOST SERVISA DO 99,99%

Često se postavlja pitanje pouzdanosti i bezbednosti sistema. Sa najsavremenijom cloud IT infrastrukturom i modernim platformama u data‑centrima, COMING garantuje dostupnost servisa do 99,99%, što je praktično maksimum. Jedina obaveza korisnika jeste da ima internet‑link (preporučujemo i rezervni). Korisnik može da pristupi svim ovim servisima odakle god želi, bez dodatnih uređaja ili VPN tunela. Podaci koji se razmenjuju su enkriptovani i bekapuju se svakodnevno. Jedna od potvrda sigurnosti jeste to što COMING poseduje ISO sertifikat za bezbednost podataka – ISO 27001.

JEDNOSTAVNOST

Važna karakteristika ovog sistema je jednostavnost korišćenja. Prilikom „učlanjenja“ u ovaj sistem korisnik dobija akreditive za korišćenje i sa njima ima pristup svim sistemima na koje se pretplatio. Uzmimo za primer jednog korisnika sistema za upravljanje poslovanjem (ERP sistem) koji se putem interneta ulogovao na taj sistem i radi u njemu – knjiži transakcije. U sledećem trenutku, on želi da vidi neki ugovor vezan za svoje transakcije koji se nalazi u sistemu za upravljanje poslovnim podacima (ECM). Klikom na link u ERP‑u on automatski odlazi u ECM sistem – u istom prozoru, bez ponovnog prijavljivanja. Tako može da koristi sve sisteme u cloud‑u iz jednog prozora browser‑a. U slučaju da mu je potrebna pomoć ili ima neke dodatne zahteve – korisniku je na raspolaganju telefon, odnosno e‑mail adresa, da bi lako našao rešenje za svoj problem.

PONUDA POSLOVNIH APLIKACIJA

Savremeni alati za upravljanje poslovanjem (ERP sistemi), aplikacije za vođenje prodaje (CRM sistemi), upravljanje dokumentima (ECM sistemi), poslovne aplikacije po zahtevu korisnika, BI sistemi za poslovno izveštavanje, e‑mail sistemi, sistemi za video‑konferencije, sistemi za komunikaciju i kolaboraciju – sve su to spremne i gotove aplikacije, koje korisnik može odmah da koristi. Nije potrebno dodatno vreme, a nema ni troškova za instalaciju – ove aplikacije su već podešene i koriste se svakodnevno. Na zahtev korisnika, inženjeri COMING‑a kreiraju prostor za novu organizaciju ili kompaniju i definišu korisnike. Takođe, konsultanti mogu da pomognu u početnom korišćenju aplikacija ili da organizuju obuke za krajnje korisnike. Takođe, moguća je i integracija ili kreiranje posebnih funkcionalnosti ovih aplikacija.

KAKO ZAPOČETI?

Slanjem zahteva na adresu abak@coming.rs. U e‑mail‑u treba opisati potrebe za poslovnim aplikacijama i navesti broj korisnika. Na osnovu tih podataka, naš tim će predložiti moguća rešenja, sa cenom na mesečnom nivou, nakon čega sledi usaglašavanje i potpisivanje ugovora o iznajmljivanju aplikativnih rešenja i potrebne IT infrastrukture. Nedeljko Kuduz