Početak nove ere u poslovanju kompanije Zdravlje a.d. Leskovac doneo je i unapređenje njenih IT servisa, koje je realizovano migracijom u cloud

Farmaceutsko-hemijska industrija Zdravlje a.d. Leskovac jedan je od lidera u farmaceutskoj industriji na Balkanu. Zdravlje ima dugu tradiciju u proizvodnji prvoklasnih farmaceutskih proizvoda po najvišim međunarodnim standardima. Vrhunski stručnjaci u Zdravlju zaduženi su za visok kvalitet proizvoda, u skladu sa domaćim, evropskim i globalnim GMP standardima. Od 1. aprila 2021. godine Zdravlje posluje kao samostalna farmaceutska kompanija u vlasništvu kompanija Frontier Pharma i Baystone Group, sa sedištima u Ujedinjenom Kraljevstvu, na čelu sa iskusnim investitorima i profesionalcima iz farmaceutske industrije.

Po izlasku iz globalnog sistema kompanije Teva Pharmaceuticals Ltd., otpočinjući poslovanje kao samostalna farmaceutska kompanija sa novim vlasnicima, Zdravlje a.d. Leskovac odlučuje da izdvoji i svoj company code i obezbedi potpuno nezavisan SAP sistem. Kako je u pitanju kompanija koja proizvodi farmaceutske proizvode vrhunskog kvaliteta za oko 40 tržišta širom sveta, pouzdanost i raspoloživost IT servisa stavljeni su u fokus kao ključni za uspešno poslovanje.

U Zdravlju su se odlučili za migraciju svojih SAP servisa primenom cloud sistema, uz pomoć stručnog tima kompanije COMING. Razlog za odabir cloud sistema je veoma visoka dostupnost i pouzdanost podataka i korisničkih aplikacija, kao i njegova rentabilnost. COMING-ov inženjerski tim aktivirao je i disaster recovery i backup servise, koji obezbeđuju kontinuitet poslovanja i u slučaju neželjenih događaja, poput požara, zemljotresa, terorističkih napada ili poplava.

Tokom migracije, inženjeri iz COMING- a su uspešno odgovorili na sve izazove i specifičnosti postojeće organizacije infrastrukture. Podrobno je analiziran svaki servis pojedinačno, a potom je izvedena migracija prema unapred dogovorenom scenariju i terminu. COMING cloud i usluge koje se pružaju bile su, takođe, predmet revizije nezavisnog eksperta (third party audit), angažovanog od strane klijenta sa ciljem dobijanja potvrde o kvalitetu.

Rezultati migracije u COMING cloud

Prednosti koje je kompanija Zdravlje a.d. ostvarila migracijom korisničkih servisa u COMING cloud:
• Ekonomičnost – U Zdravlju je prepoznato da je cloud najbolji ekonomski model za funkcionisanje IT okruženja današnjice, jer štedi značajna finansijska sredstva koja bi bila neophodna za kupovinu sopstvene infrastrukture. U COMING cloud-u kompanija Zdravlje koristi upravo onolike kapacitete koliki su joj potrebni, u trenutku kada su joj potrebni.
• Pouzdanost – COMING cloud infrastruktura je u potpunosti redundantna i otporna na otkazivanje bilo koje komponente, što daje garanciju od 99,99% za pouzdanost rada servisa.
• Kvalitet – O kvalitetu COMING cloud platforme svedoči više od 100 zadovoljnih korisnika, kao i sertifikat za bezbednost podataka ISO 27001 i Cloud Verified sertifikat za kvalitet vodeće svetske IT kompanije VMware, koji COMING poseduje jedini u regionu.
• Fleksibilnost – Obim cloud resursa Zdravlje može po potrebi posla povećavati i smanjivati, čime će ostvariti značajne uštede.
• Podrška – COMING Zdravlju pruža podršku za cloud infrastrukturu 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji.

COMING

HPE GreenLake – Selectium Program omogućava korisnicima da HPE proizvode i usluge koriste po potrebi, tako da mesečno plaćaju samo za resurse koji su zaista upotrebljeni, a da se pri tome predmetna HPE infrastruktura fizicki nalazi na njihovoj lokaciji

Pay Per Use cloud IT model može ubrzati postizanje poslovnih rezultata, uz lak pristup resursima na zahtev, fleksibilnost plaćanja po upotrebi i pojednostavljene IT operacije. Međutim, sa 62% aplikacija koje se danas primenjuju u lokalnom privatnom cloud-u ili okruženjima bez cloud-a, ne iznenađuje što kompanije, zbog bezbednosti, performansi i drugih faktora, traže načine da postignu moderno cloud iskustvo u svojim data centrima. Da bi ispunila današnje poslovne zahteve preduzećima su potrebne agilnost i skalabilnost, bez obzira na to gde se nalaze njihove aplikacije i podaci.

„IDC istraživanje pokazuje da se usvajanje fleksibilnih poslovnih modela, zasnovanih na potrošnji, kod korisnika povećava zbog agilnosti, transparentnosti i jednostavnosti ovih modela“, kaže Suzan Midlton, direktorka istraživanja, Flexible Consumption and Financing Strategies for IT Infrastructure, IDC.

Cloud iskustvo baš tamo gde vam je potrebno

HPE GreenLake – Selectium Program je poslovni model zasnovan na potrošnji i omogućava korisnicima da proizvode i usluge koriste po potrebi. Tako korisnici mesečno plaćaju samo resurse koji su zaista upotrebljeni, slično javnom cloud-u. Infrastruktura se, za razliku od javnog cloud-a, nalazi na lokaciji korisnika. Na taj način korisnik ima kontrolu nad IT okruženjem, bezbednošću i privatnošću, a minimizovana je i latencija koja nastaje prilikom korišćenja javnog cloud-a. Ovaj model može obuhvatati svu HPE infrastrukturu – servere, storidže, bekap uređaje, mrežnu opremu itd.

Prednosti HPE GreenLake – Selectium Program modela

HPE GreenLake – Selectium Program omogućava upotrebu cloud IT modela pružajući odgovarajuću infrastrukturu koja se nalazi lokalno, u vašim prostorijama. Stoga je to i izvrsno rešenje za korisnike koji vole koncept javnog cloud-a, ali imaju potrebe da njihovi podaci ostanu u Srbiji (ili čak unutar kompanije). Ovaj zahtev može nastati iz pravnih razloga, kao što je obezbeđivanje sigurnosti podataka, kao i zbog visokih troškova uporedivih usluga u javnom cloud-u.

Kada se kupuje sopstvena IT infrastruktura, za razliku od HPE GreenLake – Selectium Program modela, obično se pravi procena potrebnih resursa u odnosu na trenutno opterećenje, kao i na planirani budući rast. Korisnik tako odlučuje da investira i plati opremu pre nego što ona počne da doprinosi poslovnim rezultatima kompanije. Na ovaj način finansijska sredstva su potrošena za IT resurse koji (još uvek) nisu potrebni, jer su kupljeni zbog procenjenih potreba u budućnosti. To nije optimalno, jer korisnik bi mogao da ta sredstva uloži na profitabilniji način, na primer, u primarnu delatnost kompanije.

Pay Per Use model doprinosi predvidivosti pri pravljenju proračuna, što rezultira fleksibilnošću poslovanja. Sa finansijske strane ima smisla preći na IT model zasnovan na potrošnji, jer ovaj model oslobađa uvek neophodna finansijska sredstva u današnjoj „brzoj“ ekonomiji, koja se stalno menja i unapređuje. A ta dodatna sredstva, umesto za IT infrastrukturu, mogu da se iskoriste za dodatna ulaganja u osnovno poslovanje i inovacije, da bi kompanije ojačale svoje pozicije na tržištu.

Započnite sa HPE GreenLake – Selectium Programom već danas. Saznajte više na adresi: https://selectium.com/sr/hpe-greenlake-selectium-program.

Ubrzano povećanje broja podataka koje kompanije koriste zahteva njihovo efikasno skladištenje, u čemu značajno može pomoći operativni sistem ONTAP

Količina podataka, strukturiranih i nestrukturiranih, vrtoglavo raste, a projekcije govore da će se podaci koje kompanije koriste u budućnosti isključivo povećavati. S druge strane, kad je reč o samim sistemima, primetno je okretanje ka što efikasnijem skladištenju. Pored funkcionalnosti vezanih za uklanjanje identičnih blokova (deduplikacija) i dalje komprimovanje istih pomoću različitih algoritama, sve više se razmišlja i o adekvatnosti okruženja u kome će određeni tipovi podataka biti uskladišteni.

Public cloud postaje idealna lokacija za čuvanje rezervnih kopija, kao i okruženje u kojem je najisplativije podići data centar u slučaju otkazivanja primarnog. Enormno povećanje cene energije potrebne za nesmetan rad opreme takođe počinje da utiče na isplativost izgradnje i održavanja sopstvenog data centra.

Kao odgovor na pomenute izazove, kompanija NetApp nudi operativni sistem ONTAP, koji se razvija već 30 godina, a koji je danas još aktuelniji nego u vreme kada je nastao.

Prednosti NetApp ONTAP sistema

Originalno kreiran za NetApp diskovne sisteme, ONTAP je danas evoluirao u softver koji se uspešno koristi na serverima opšte namene različitih proizvođača (Dell, Lenovo, IBM, Fujitsu, Cisco) i kao podloga diskovima najvećih svetskih public cloud provajdera (AWS, Azure, GCP). Kuriozitet predstavlja mogućnost brzog izmeštanja i sinhronizacije podataka iz jednog u drugo public cloud okruženje (npr. AWS <-> Azure, Azure <-> GCP).

Među funkcionalnostima koje NetApp ONTAP izdvajaju na tržištu ističemo deset najvažnijih:

1. Svaki NetApp ONTAP sistem podržava skladištenje i strukturiranih (iSCSI, FC, NVMe/TCP, NVMe/FC) i nestrukturiranih podataka (CIFS, NFS, Object/S3).
2. Svaki od sistema iz serije FAS i AFF, bez ikakvih modifikacija ili dodatnih hardverskih modula, vrši sinhronu replikaciju podataka u cloud.
3. Identično upravljanje podacima, nezavisno od mesta na kome se oni skladište (na NetApp projektovanim sistemima, serverima opšte namene ili public cloud okruženjima), omogućava da isto osoblje održava sve sisteme, nezavisno od lokacije.
4. Svaki od AFF sistema ima uključenu podršku za NVMe, pa je u onpremises sistemima moguće postići ekstremnu brzinu prenosa podataka u poređenju sa tradicionalnim iSCSI prenosom (End-to-End NVMe).
5. U cilju borbe sa malicioznim napadima, ONTAP integrisana anti-ransomware machine learning komponenta omogućava višeslojnu zaštitu i sprečava zaključavanje podataka na samom storidž sistemu, pre nego što se izvrši detekcija od strane softvera specijalizovanog za tu namenu.
6. Funkcionalnosti poput deduplikacije i kompresije omogućavaju uštedu u skladišnom prostoru, ne samo na NetApp projektovanim sistemima već i na virtuelnim diskovima public cloud provajdera.
7. Logičko proširivanje on-premises sistema (scale-out) je nezavisno od tipa uređaja (FAS, AFF, server opšte namene), tipa podataka (strukturirani ili nestrukturirani) i tipa diskova (flash ili rotirajući).
8. WORM funkcionalnost omogućava zaključavanje snimljenih podataka, kako na fizičkim diskovima, tako i u virtuelnom public cloud okruženju. Ova funkcionalnost, pored zaključanih snapshot-ova i anti-ransomware ML inteligencije, postaje sastavni deo borbe protiv ransomware napada.
9. Cloud tiering – prebacivanje podataka u realnom vremenu sa skupljeg i performantnijeg medija (SSD) na sporiji i jeftiniji (HDD), u zavisnosti od učestalosti korišćenja podataka, klasifikovanih kao „hot“ i „cold“.
10. Napredni kvalitet servisa (QoS) osmišljen je tako da garantuje performanse kritičnih aplikacija i zaštiti ih ih od onih kojima brzina prenosa podataka nije ključna.

Aplikacije su zauzele vodeće mesto u globalnoj ekonomiji, one su mesto gde većina ljudi koristi digitalne usluge i najbolji način za brzo i efikasno zadovoljavanje potreba i zahteva kupaca, klijenata i zaposlenih

Agilan pristup u razvoju aplikacija, pored novih modela za povezivanje i komunikaciju sa korisnicima, donosi kompanijama i rast poslovanja i prihoda. Upravo zato, modernizacija aplikacija nije samo osnovni IT prioritet, već je treba posmatrati i kao jedan od glavnih poslovnih prioriteta. Prema VMware Market Insights izveštaju, primarna inicijativa 91% kompanija je da migriraju i modernizuju legacy aplikacije. Zalet je toliko snažan da se očekuje da do 2024. godine polovina svih aplikacija na globalnom nivou bude modernizovana.

„Iako je većina biznisa svesna prednosti aplikacija, mnogi nemaju potrebno in-house znanje i veštine za modernizaciju aplikacija i sprovođenje multicloud strategija neophodnih za unapređivanje poslovanja. Zbog toga se VMware oslanja na partnere, kao što je COMING, da pomognu kompanijama u tranziciji sa legacy na cloud native aplikacije i sa cloud na multicloud infrastrukturu. Partneri su ’prevodioci’ koji znaju kako da naša najsavremenija rešenja efikasno implementiraju, u cilju podizanja poslovanja svojih klijenata“, kaže Nenad Aleksić, regionalni menadžer prodaje u kompaniji VMware za jugoistočni klaster srednje Evrope.

Ovo potvrđuje i Roberto Poletto, direktor prodaje i marketinga u kompaniji COMING. „Naš zadatak je da kreiramo mapu puta koja obuhvata više od samog softvera, proizvoda i infrastrukture koju nude naši partneri, poput VMware-a. Ova mapa spaja i usklađuje ciljeve svih učesnika u procesu modernizacije aplikacija unutar jedne kompanije u koherentnu strategiju. Na primer, svi developerski timovi žele Kubernetes, a 90% razgovora koje vodimo na poslovnom nivou fokusirano je na cloud native aplikacije. Ova dva cilja su u svojoj suštini usklađena, potrebno je samo sve učesnike usmeriti kako da ih usklade i u praksi“, objašnjava Poletto.

Uloga partnera u strategiji modernizacije

Dodavanje Kubernetes-a u infrastrukturu određene organizacije ne bi smelo da dovede do usložnjavanja zadataka za timove u toj kompaniji, već da im omogući da svoju infrastrukturu pripreme za moderne aplikacije. Uloga partnera u ovoj jednačini u velikoj meri se ogleda u osposobljavanju timova – njihov posao je da olakšaju svim timovima da iz jedne tačke nadgledaju i upravljaju svim aplikacijama u svim cloud okruženjima, istovremeno obezbeđujući developerima neometano i bezbedno iskustvo u radu.

„Dokazano je da tehnička ekspertiza i profesionalne konsultacije koje dolaze od partnera daju bolje rezultate za kompanije. Forrester i VMware istraživanje pokazuje da međutimsko usklađivanje kompanijama omogućava razbijanje silosa (71%), kreiranje sigurnijih aplikacija (70%) i povećanje agilnosti za usvajanje novih procesa rada i tehnologija (66%)“, objašnjava Aleksić, i dodaje da VMware sarađuje sa partnerima poput COMING-a, koji znaju kako da preuzmu inicijativu, povežu tačke i pozicioniraju se kao konsultanti, brokeri i isporučioci modernizacije aplikacija, kako bi svojim klijentima obezbedili platformu za rast poslovanja.

Prema Polettovim rečima, „COMINGova tehnička ekspertiza i sposobnost za jasno predstavljanje šire slike kupce i klijente ohrabruje, ne samo da se odluče za pravu tehnologiju, kao što su proizvodi i rešenja iz VMware protfolija, već i da razviju internu kulturu u kojoj je kontinuirana modernizacija aplikacija sastavni deo poslovne strategije“.

Nenad Aleksić, Vmware

IT usluge su vrlo složene i vremenom postaju sve sofisticiranije. Ako pogledamo koje sve IT servise jedno preduzeće danas mora da poseduje, bez obzira na svoju primarnu delatnost/industriju, videćemo da je njihov spisak neuporedivo duži nego pre svega desetak godina, o ranijim periodima da i ne govorimo. Ta rastuća kompleksnost posledica je složenosti savremenog poslovanja i okruženja u kome preduzeće posluje i ima odlučujući uticaj na cenu IT infrastrukture i usluga (bez obzira na način na koji se isporučuju). U svakom slučaju, IT troškovi pokazuju tendenciju uvećavanja po stopi iznad linearne, dok budžeti već duže vreme (bar od početka poslednje finansijske krize, 2008. godine) ostaju ograničeni. O ljudskim resursima u IT‑ju da i ne govorimo – jača pritisak da se resursi ne povećavaju, a u mnogim slučajevima se čak i značajno smanjuju. Ima li izlaza iz ovog začaranog kruga? Šta IT menadžment može da učini da bi obezbedio funkcionalnu podršku poslovanju sa ovako ograničenim ljudskim i finansijskim resursima?

Odgovor nude cloud computing infrastruktura i usluge: podeliti troškove sa drugima, umanjiti kompleksnost tako što će menadžment usluga i integracija biti preneti na drugoga (na isporučioca usluga u oblaku), preneti rizik na isporučioca i obezbediti podelu rizika. Dakle, fokusirati svoje ograničene resurse na podršku ključnim (core) poslovnim procesima, a sve ostale funkcije preneti na isporučioce usluga u privatnom ili hibridnom oblaku. Naravno: ključne odluke vezane za razvoj, upravljanje, bezbednost i ekonomiju zadržati za sebe.

Limiti IT budžeta

Na početku, valja napomenuti i sledeće: danas se smatra uobičajenim da IT budžet preduzeća bude na nivou oko 1% od ukupnog prihoda koji preduzeće ostvari za godinu dana. Od toga 70‑80% čine operativni troškovi (OPEX), dok troškovi razvoja, tj. investicija (CAPEX) čine ostatak budžeta (20‑30%). Za preduzeće srednje veličine koje posluje u Srbiji, ima oko 200 zaposlenih i prihod od 10 miliona evra, godišnji IT budžet bi iznosio oko 100.000 evra, od toga 70.000 za tekuće troškove i oko 30.000 za investicije. Slično je i sa zaposlenima: oni čine oko 1% ukupnog broja, dakle 2‑3 zaposlena u IT‑ju. Finansijski resursi možda i ne izgledaju kao nedovoljni (samo na prvi pogled!), ali su ljudski, očigledno, vrlo limitirani – posebno ako se preduzeće bavi proizvodnjom i radi u režimu 24×7. Uzgred budi rečeno: publikovanjem svojih servisa na internetu (kao što je web prodavnica) preduzeće gotovo neosetno ulazi u ovaj režim rada, bar kada je IT u pitanju.

Na šta se troši IT budžet? Da li on omogućava izgradnju funkcionalne infrastrukture i korišćenje neophodnih modernih aplikacija? Šta je sa bezbednošću i kontinuitetom poslovanja preduzeća? Može li se i kako izvršiti relokacija dodeljenih sredstava i poboljšati osnovne funkcije? Da li je to stanje održivo na duži rok? U šta se sredstva investiraju (CAPEX) i kakve se funkcionalnosti očekuju od tih ulaganja?

Ulaganje u aplikacije

Najveći deo investicija (oko 60%, a u periodima intenzivnih ulaganja u nova rešenja i preko 90%) odlazi upravo na aplikacije: najpre ERP, a potom i ostale, kao što su CRM, analitička rešenja (BI), upravljanje digitalnim sadržajem (ECM), čitav niz specijalizovanih rešenja, kao npr. POS, zatim integracija aplikacija u jedinstven automatizovan sistem, alati krajnjih korisnika, web rešenja (javno publikovani servisi) itd. Ulaganja u aplikacije odnose se na licence proizvođača aplikacija, ali i na troškove uvođenja, tj. konsalting. (Konsalting je, inače, vrlo „rastegljiva“ kategorija: troškovi mogu biti i nekoliko puta veći od vrednosti nabavljenih licenci, a rizik po pravilu snosi investitor!) Licence su, naravno, CAPEX, ali troškove konsaltinga preduzeća različito tretiraju. Ipak, danas i oni najčešće postaju operativni troškovi (OPEX), i to u relativno kratkom periodu, što značajno opterećuju poslovanje preduzeća. Dalje, uz nabavku aplikacija gotovo obavezno idu i troškovi podrške proizvođača softvera, koji čine oko 20% vrednosti nabavne cene godišnje (takođe OPEX). Malo‑pomalo, budžet se sve brže topi.

Može li se napraviti neka ušteda u segmentu aplikacija? Svakako: iznajmljivanjem aplikativnih usluga u oblaku (softver kao servis – SaaS) troškovi licenci se iz CAPEX‑a prevode u OPEX i raspodeljuju na duži period. Isto se može učiniti i sa implementacijom: COMING je prvi ponudio i uspešno realizovao složene projekte, poput MS Dynamics NAV ERP‑a, na bazi mesečnog plaćanja usluga implementacije, takođe raspoređeno na duži vremenski period. Na ovaj način korisnici su postigli da se udarni troškovi na početku uvođenja smanje i – što je po našem mišljenju još važnije – da se rizik implementacije podeli sa isporučiocem. Takođe, sav CAPEX je pretvoren u OPEX.

Infrastrukturne investicije

Iako podjednako važna, IT infrastruktura obično dobija manji deo budžeta i tako zadugo ostaje nedovršena i nepotpuna. Ona obuhvata čitav niz usluga (elektronska pošta, alati za upravljanje i nadzor, alati za bezbednost i dr.), same platforme (serveri, sistemi za skladištenje podataka, mrežna oprema, virtuelna infrastruktura, operativni sistemi, baze podataka, radne stanice, itd.) i prostor u kojem je oprema smeštena (data‑centar). Mnogo je elemenata, a malo novca za izgradnju, održavanje i administriranje. Pri tom, menadžment (investitor) od infrastrukture očekuje da bude visokoraspoloživa („Kako može da ne radi?!“, „Gubitak podataka – šta je to?“), bezbedna, produktivna (garantovane performanse), da obezbeđuje rad i tokom vršnih opterećenja i da bude praktično neuništiva (otporna na katastrofalne situacije). Drugim rečima: sveprisutna, nevidljiva i jeftina, 24×7. Za IT je praktično nerešiva enigma kako sve ovo izvesti sa ograničenim resursima i za ograničeno vreme.

Ipak, rešenje za ove probleme danas se već dosta jasno nameće: transformacija sopstvene infrastrukture u privatni oblak, integracijom sa javnom infrastrukturom i uslugama u oblaku (formiranje hibridnog oblaka) i – napokon – potpuna migracija u javni oblak. Kako se time umanjuju troškovi? CAPEX se pretvara u OPEX – troškovi se raspoređuju na duži rok. Ekonomija oblaka je ekonomija obima: veća (slobodno možemo reći: znatno veća) infrastruktura je relativno jeftinija, a troškovi se dele na veliki broj korisnika. Na primer: prostor data‑centra, troškovi za energiju, fizičko obezbeđenje i dr. Sama infrastruktura je, po pravilu, visokoraspoloživa (redundantna), a licence za virtuelnu platformu i operativne sisteme raspodeljene su na sve korisnike; proizvođači ih daju sa značajnim popustima jer su većeg volumena i sl.

Ne treba zanemariti ni činjenicu da je infrastruktura oblaka isporučioca elastična – spremna da podrži vršna opterećenja korisnika, jer je malo verovatno da će svima biti potrebni dodatni resursi u istom trenutku. Dalje, rekli bismo i najvažnije: ljudski resursi za implementaciju, upravljanje infrastrukturom i njeno održavanje po pravilu su specijalizovani, obučeni, iskusni i raspoloživi u dovoljnom broju (imaju „kritičnu masu“), a njihovi troškovi su takođe raspodeljeni na sve korisnike oblaka. COMING je ovaj koncept – transformaciju infrastrukture u infrastrukturu oblaka i izgradnju hibridnog oblaka – dokazao u praksi na velikom broju primera. Kvantifikacija sledi…

Miroslav Kržić

Kompanija COMING – Computer Engineering je svoj put ka oblaku započela krajem 2008. godine, kao prvi i jedini isporučilac na domaćem tržištu. COMING je od početka usvojio takav poslovni model u kojem cilj nije bio suprotstavljanje velikim svetskim isporučiocima, već se, pre svega – rekli bismo i isključivo – posvetio prilagođavanju potrebama i ekonomskim mogućnostima korisnika. Stoga je neizostavna komponenta same usluge uvek stručna podrška i pomoć tima inženjera koji su usluge razvili i koji ih održavaju.

U poslednje dve‑tri godine primetno je „otopljavanje“ na strani korisnika, uz značajan rast interesovanja i poverenja u usluge u oblaku. Usluge ne rastu samo po obimu već i po složenosti, posebno u domenu integracije sa ostalim IT servisima i infrastrukturom koju korisnici poseduju. COMING se, dakle, vrlo brzo posle starta našao u lažnoj dilemi (koju, stoga, nije bilo teško ni rešiti): nastaviti sa pružanjem osnovnih infrastrukturnih usluga ili krenuti dalje, ka složenim ili – kako mi danas volimo da kažemo – pametnim uslugama? Pri tom, „pamet“ počiva na jedinom mestu gde bi i mogla biti: u glavama tridesetak inženjera koji se bave razvojem, implementacijom i podrškom. Ovako brojan i kompetentan tim inženjera nemaju ni mnogo veći isporučioci usluga.

Kada su same usluge u pitanju, počelo se sa relativno jednostavnim infrastrukturnim uslugama (IaaS). Korisnik bi dobijao na raspolaganje interkonekciju i određen broj virtuelnih mašina, sa kojima je mogao da radi šta je želeo. Iako jedna od najjednostavnijih, ova usluga je i danas vrlo važna. Rekli smo da COMING oblak odlikuje potpuno prilagođavanje korisniku, a ne obrnuto. Zato, za korisnike kojima je potrebna baš ovakva usluga – ona je tu već čitav niz godina.

Jednostavnost IaaS je, da tako kažemo, uslovna. Svaka virtuelna mašina (servis) isporučena kao deo infrastrukture korisnika u oblaku „uživa“ posebne pogodnosti: visoku raspoloživost, garantovane performanse, rezervno kopiranje (backup) sa korisnički definisanim polisama i garancijama od strane isporučioca, mogućnost udaljenog kopiranja bekapa, 24‑satni nadzor, fizičku i mrežnu bezbednost osnovnog i naprednog nivoa (sertifikovano po ISO 27001 standardu). Sama COMING‑ova virtuelna infrastruktura, koja predstavlja platformu za pružanje usluga, projektovana je tako da nema nijednu tačku prekida (single point of failure). Kao rezultat, sa stanovišta korisnika (njihovih servisa) to praktično znači rad bez otkazivanja – znatno više od garantovanih 99,95% raspoloživosti.

Navedene karakteristike su vrlo važne pri poređenju ukupnih troškova rešenja (TCO) za korisnika u COMING oblaku i u nekoj drugoj infrastrukturi (sopstvenoj ili u oblaku). Korisnik koji uzima u obzir sve navedene osobine vrlo brzo će uvideti da je oblak pre svega ekonomski, pa tek onda tehnološki model pružanja usluga. Neke specijalizovane usluge, na primer oporavak od katastrofe u oblaku, jeftinije su i do nekoliko puta (!) od rešenja u sopstvenom vlasništvu (on premise).

O ekonomičnosti cloud‑a bilo je već dosta reči u prethodnim brojevima našeg magazina, a tema je obrađena i u ovom izdanju, te se sada nećemo dalje baviti ovim aspektom. Ipak, još jednom ćemo istaći našu osnovnu premisu: cloud computing je „neodoljiv“ upravo zbog svoje ekonomske atraktivnosti. Tek potom dolaze do izražaja i druge osobine.

Tradicionalne usluge u oblaku

Osnovne infrastrukturne usluge (virtuelne mašine), bez obzira na svoju ekonomičnost, ne bi same po sebi bile dovoljno atraktivne za najveći broj korisnika. Zato je COMING razvio čitav niz specijalizovanih usluga, korisniku prilagođenih i u njegovu infrastrukturu integrisanih, koje korisniku pružaju vidljivu dodatnu vrednost. Navodimo samo neke:

• rezervno kopiranje u oblaku (backup) za servise iz oblaka;
• udaljeni bekap iz sopstvene infrastrukture u oblak;
• kopiranje bekapa iz oblaka na rezervnu lokaciju u oblaku (da tako kažemo, dvostruki bekap, koji je elementarna forma oporavka od katastrofe);
• replikacija baza podataka u oblak;
• oporavak u slučaju katastrofe za složene servise (SAP ERP/BW, na primer);
• bezbednosne usluge (mrežne barijere, AVP i sl.);
• mrežne usluge (balansiranje opterećenja i sl.);
• virtuelne radne stanice krajnjih korisnika (VDI).

Značajan dodatak navedenim uslugama predstavljaju i usluge podrške i upravljanja. Sve navedene usluge podrazumevaju osnovni nivo podrške, koji pretpostavlja da su servisi raspoloživi, odnosno da virtuelna platforma za njih radi ispravno. Napredni nivo podrške uključuje monitoring servisa (aplikacija) i administraciju u režimu 9×5 ili 24×7, dok je potpuna podrška ono što mi nazivamo ITaaS (IT kao servis), gde isporučilac usluge (u ovom slučaju COMING) preuzima brigu o radu celokupne IT infrastrukture i servisa korisnika.

Pored navedenih usluga koje spadaju u klasu IaaS rešenja, COMING je implementirao čitav niz rešenja na aplikativnom nivou (SaaS):

• MS Dynamics NAV u oblaku;
• analitička rešenja u oblaku (BI/DW);
• MS Dynamics CRM u oblaku, itd.

Ova klasa rešenja pokazala se vrlo atraktivnom za korisnike koji nemaju svoj IT. Zajedno sa infrastrukturnim servisima, rezultat je već navedeni ITaaS.

Za korisnike kojima je SaaS model privlačan i traže što ekonomičniji način isporuke/korišćenja usluga razvijena je deljena SaaS infrastruktura – ABAK. Korisnik može, po izuzetno pristupačnoj ceni, da iznajmi usluge za svega nekoliko korisnika (jedan ili više). Pri tom, u pitanju su rešenja visoke klase, kao što je prethodno već navedeno.

Bez ulaženja u detalje, za sada ćemo još jednom napomenuti da model isporuke svih usluga odgovara cloud filozofiji: plaća se ono što se koristi, po pravilu mesečno. Uvek je moguće povećati ili smanjiti obim usluga (pa time i cenu), kao i dodati ili deaktivirati usluge u celosti.

Nove pametne usluge u oblaku

Sve prethodno navedene usluge, bez obzira na razlike u njihovoj kompleksnosti i obimu, danas smatramo klasičnim. Iz analize korisničkih zahteva i sa tržišta uopšte proistekle su mnoge nove inicijative za razvoj još naprednijih usluga i modela isporuke i podrške. Zbirno ih nazivamo „pametni oblak“ (Smart Cloud).

Koncept pružanja novih pametnih usluga evoluirao je u dva pravca.

1. Usluge su unapred konfigurisane i kao šabloni čekaju na aktivaciju, ili se mogu gotovo trenutno podesiti prema korisničkim zahtevima. Svakako, tendencija je da se i sama aktivacija usluga automatizuje, ako ne potpuno, ono bar u najvećoj mogućoj meri.

2. Razvijaju se usluge koje ne zahtevaju podešavanje od strane korisnika i same se automatski integrišu u korisničku infrastrukturu, čim on uspostavi vezu sa oblakom. Pri tom, ove usluge nisu agresivne i zloćudne kao virusi, već uz pomoć agenata (ili bez njih) nalaze put do komponenata korisničkih aplikacija i infrastrukture čiju funkciju treba da prošire, zaštite, izmere i optimizuju, motre ili administriraju.

Nadamo se da će ove usluge biti funkcionalno i – pre svega – ekonomski atraktivne za korisnike i da će pri tom ispuniti još jedan zahtev koji polako preuzima primat u oblaku: da su raspoložive odmah, bez čekanja, uz minimalna ili nikakva podešavanja. Klaster ovakvih usluga nazivamo virtuelnim data‑centrom, a uslugu ITaaS.

Kratka lista servisa is klase „pametnih“ koji su trenutno u razvoju i čije se objavljivanje može očekivati tokom narednih meseci obuhvata kako infrastrukturne tako i aplikativne usluge.

• Brza implementacija MS Dynamics ERP – do radno sposobnog prototipa za jedan dan (uz postupno poboljšanje prototipa do produkcione verzije).
• Brza implementacija MS Dynamics CRM – do radno sposobnog prototipa za jedan sat.
• BI dodatak uz Dynamics NAV – radna verzija za jedan dan.

Uvođenje ovih servisa u upotrebu do sada je zahtevalo nedelje, da ne kažemo mesece. Suština usluge je da krajnji korisnik odmah počne da koristi navedena rešenja, da brzo nauči da ih pravilno koristi i podešava i da ih kroz niz funkcionalnih prototipova (podržanih inteligentnim alatom za parametrizovanje – „kastomizaciju“) dovede do potpuno funkcionalnog produkcionog rešenja, uz minimalan rizik i utrošak resursa.

Nove infrastrukturne usluge pogodne su za korisnike različitih obima poslovanja, a posebno za zahtevnije korisnike koji ne žele da se pored svog osnovnog posla bave i IT‑jem. De fakto, uvođenjem ovih usluga korisnik stvara tzv. hibridni oblak, u kome su usluge smeštene na lokaciju koja najbolje odgovara njihovoj nameni i krajnjim korisnicima. Pri tom, trenutna situacija se uvek može promeniti, migriranjem servisa u COMING Cloud ili nazad u sopstvenu infrastrukturu.

Najzad, valja navesti i nove, napredne aplikativne i analitičke usluge:

• Analitičke usluge – statistička izračunavanja korišćenjem naprednih statističkih i data mining procedura – klasifikacija i klasterizacija (na primer: kupaca, prodajnih objekata), prognoze (prodaje i sl.) korišćenjem metoda analize i dekompozicije vremenskih serija. Pored softverskih alata, ove usluge obuhvataju i stručnu pomoć kvalifikovanih matematičara/statističara.
• Usluge izrade optimizacionih modela – izrada, implementacija i korišćenje modela za snabdevanje maloprodajnih mreža, optimizaciju transporta i drugih resursa (korišćenjem modela baziranih na verovatnoći i linearnom i mešovitom programiranju). Usluga, takođe, podrazumeva korišćenje kvalifikovanih specijalista za pripremu podataka i analizu rezultata.
• Prikupljanje i analiza podataka/sadržaja sa interneta – za potrebe marketinga, prodaje i sl. Ovi sadržaji, za preduzeće spoljni, postaju neizostavan element naprednih analiza poslovanja, jer daju dragocene informacije o okruženju/tržištu.

Navedene usluge korisnici bi vrlo teško i uz neprihvatljivo velike troškove mogli samostalno da realizuju. COMING oblak im pruža mogućnost da koriste kvalifikovane i deljene resurse (počev od ljudi, do softverskih alata i infrastrukture). Alternativa nije previše svetla: da ih uopšte nemaju i ne koriste.

Nove infrastrukturne usluge u COMING Cloud‑u

• Bezbedna razmena kompanijskih sadržaja (elektronske pošte, fajlova svih mogućih tipova i bez ograničenja dužine) – nova usluga koja obezbeđuje najviši sertifikovan nivo bezbednosti, koju u drugim regionima koriste bezbednosno najzahtevnije institucije – državne ustanove, banke i dr.
• DMZ kao usluga – Sve je veći broj preduzeća koja moraju da publikuju svoje servise prema spoljnom svetu, tj. preko interneta. Time ih neposredno izlažu bezbednosnim rizicima svih vrsta. Da bi se od ovih pretnji zaštitili, javno dostupni servisi se najčešće izoluju u tzv. demilitarizovane zone – posebne mrežne segmente koji su odvojeni od unutrašnje mreže preduzeća. Ipak, dovoljno sadržaja značajnih za bezbednost prenosi se u DMZ: korisnički nalozi, sigurnosni ključevi, sertifikati, razni sadržaji vezani za unutrašnju infrastrukturu i sl. Neovlašćeno lice koje prodre u DMZ može posredstvom ovih sadržaja da pronađe put u internu mrežu korisnika. Izdvajanje DMZ u oblak i korišćenje posebne tehnologije reverznog pristupa u COMING oblaku ne zahteva prenošenje i čuvanje bilo kakvih osetljivih podataka/sadržaja u DMZ, a tok saobraćaja je uvek od unutra ka spolja.
• Pristup internetu – Preduzeće može da uspostavi bezbedan (kriptografski zaštićen) link (tunel) ka COMING oblaku, koji pri tome obezbeđuje dodatne sigurnosne servise (mrežna barijera, antivirusna zaštita, zaštita od upada i dr.) i tek potom pristupa otvorenom internetu. Dakle, iz sopstvene infrastrukture korisnik uopšte ne može / ne želi da pristupa javnoj mreži, već pristup i sve bezbednosne provere prenosi u COMING cloud. Bezbednosni alati koje COMING koristi su sertifikovani za rad u virtuelnoj infrastrukturi i proizvodi su renomiranih proizvođača: Checkpoint, Palo Alto Networks, Symantec, Trend Micro i dr.
• Monitoring i optimizacija performansi aplikacija – „udaljeni“ nadzor iz oblaka, koji ne zahteva nikakvu instalaciju i podešavanja od strane korisnika i koji se može koristiti permanentno ili na ograničeno vreme.
• Inventar sredstava u IT infrastrukturi (Asset Management) – servis iz cloud‑a vrši popis svih elemenata infrastrukture korisnika (opreme, softverskih licenci, korisnika i dr.) i stavlja na raspolaganje korisnicima predefinisane izveštaje ili celu bazu podataka koja je nastala kao rezultat popisa.
• Revizija korisničkih licenci (Audit) – Slična je prethodnom servisu, s tim što su u nju uključene i usluge konsaltinga i optimizacije korišćenja licenci. Na primer, sve Microsoft licence u upotrebi i optimizacija njihovog broja i modela licenciranja.
• Automatski oporavak u slučaju katastrofe – Ova usluga postoji odavno, a akcenat je na robustnoj i potpunoj automatizaciji sa garantovanim RPO/RTO. Jedna varijanta ove usluge zasnovana je na VMware SRM rešenju, druga na Veeam alatima, treća na uspostavljanju grupa raspoloživosti (Availability Group) MS SQL servera i dr.
• Računovodstvo upotrebe raznih vidova resursa – grupa usluga koja uključuje upotrebu štampača, tonera, papira za štampu i kontrolu prava korisnika za upotrebu štampača.
• Virtuelna korisnička radna mesta (Workspace) – inovirani VDI koncept sa korisnikom u središtu, uz potpunu kontrolu korisničkih prava, uređaja, aplikacija i uz potpunu zaštitu korisničkih podataka.
• Upravljanje mobilnim uređajima – jedan segment prethodno navedene usluge ili potpuno samostalna usluga.

Portal za kraj

Sve ovo ne bi bilo potpuno bez objave novog korisničkog portala za COMING Cloud. Pored toga što je informativan i javno dostupan svim korisnicima, portal ima i svoj zaštićeni deo za poznate korisnike, koji na njemu mogu naći sve dokumente relevantne za poslovni odnos sa COMING‑om, do potpunog uvida u stanje isporučenih servisa, mogućnost poručivanja novih servisa, kao i praćenje svih zahteva za podrškom, od inicijacije do zaključenja slučaja. Dobro došli u Smart Cloud!

Miroslav Kržić

Transformacija načina rada timova zaduženih za cloud infrastrukturu sve je bitnija, a VMware ima alate koji je olakšavaju

Šta je DevOps?

Postoji više interpretacija DevOps‑a. Suštinski, mnoge karakteristike ovog pristupa već postoje u većini cloud organizacija koje dobro funkcionišu. Gledano iz tog ugla, DevOps više izgleda kao evolucija, nego kao revolucija u načinu rada IT sektora kompanija.

DevOps se može posmatrati iz tri ugla – ljudi, procesa i tehnologija. Gledano kroz prizmu odnosa prema ljudima, DevOps je filozofija koja nastoji da razbije tradicionalne organizacione silose, a posebno striktno razdvajanje timova koji se bave razvojem aplikacija i upravljanjem infrastrukturom. Uobičajeno je posmatranje razvojnih timova kao vesnika promena, a administratorskih timova kao čuvara stabilnosti, odnosno kao dva tima sa suprotnim ciljevima, što dovodi do neefikasnosti. DevOps pristup to menja. Kad govorimo o procesima, DevOps u način rada integriše principe agile razvoja. Standardno se agile principi koriste radi kontinualnog kreiranja programskog koda spremnog za produkcijsko okruženje, ali uz DevOps se ovaj način razmišljanja prenosi na upravljanje celom infrastrukturom.

Na kraju, DevOps obuhvata primenu raznovrsnih tehnologija koje omogućavaju efikasniji rad i automatizaciju kad god je ona raspoloživa. Tako se za upravljanje izvornim kodom aplikacija koristi Git, za pregled koda Gerrit, a za upravljanje konfiguracijama alati kao što su Puppet, Shef, Ansible i SaltStack. U tehnološku osnovu za DevOps način rada spadaju i VMware alati vRealize Codestream za objavljivanje aplikacija, kao i vRealize Automation i vRealize Operations za dodeljivanje resursa i praćenje rada infrastrukture.

Više od programera

Timovi za razvoj aplikacija u DevOps filozofiji nisu ograničeni na svoj primarni posao. Programeri usvajaju sve šira znanja, a to obuhvata i pisanje programskog koda vezanog za kompletnu automatizaciju procesa razvoja, pokretanja i upravljanja aplikacijama. To znači da developeri usvajaju znanja koja tradicionalno „pripadaju“ timovima za upravljanje aplikacijama, te da ih primenjuju na cloud servise, odnosno na dodeljivanje resursa (VMware vRealize Automation), automatizaciju podešavanja mreže (VMware NSX) i automatizaciju praćenja rada (VMware vRealize Operations).

Prebacivanje tih aktivnosti sa timova za upravljanje na razvojne timove osnova je „infrastruktura‑kao‑kod“ pristupa, koji je uobičajena osnova za DevOps.

Van zone komfora

Jedna od ključnih odlika, odnosno veština koje su potrebne svim članovima tima jeste sposobnost da se prevaziđu granice između silosa.

Tradicionalne IT organizacije teže da razdvoje timove koji se bave projektovanjem i upravljanjem. To je pristup koji odlazi u zaborav, jer u cloud timovima se različite uloge povezuju i međusobno prožimaju, što ceo tim čini efikasnijim.

To znači da sada programeri kreiraju radne procese koji obuhvataju ne samo pokretanje infrastukture, već automatizuju monitoring i konfigurisanje tokom rada. Deo tima koji upravlja servisima učestvuje u njihovom definisanju, kao i dodeljivanju resursa, a ima i ulogu kontakt‑tačke za rešavanje korisničkih problema. Arhitekte sistema imaju uticaj na defisanje obima i cena servisa koji će biti ponuđeni, iako to nije njihov primarni zadatak.

Ovaj trend postoji već neko vreme, a DevOps pristup ga podiže na sledeći nivo, spajanjem „dev“ i „ops“ timova.

Za poslovne ciljeve

Trend da se funkcionisanje IT timova kompanija usklađuje sa poslovnim ciljevima i uklapa u postojeće procese prisutan je već duže vreme. Sa DevOps filozofijom ugao posmatranja se menja, odnosno pojavljuje se uloga arhitekte servisa koji tumači poslovne zahteve i na osnovu njih postavlja funkcionalne arhitekture, koje doprinose radu cele organizacije. Ide se i korak dalje, pa se aplikacije koje nastaju u IT odeljenju, umesto u svrhu proste podrške, smišljaju sa ciljem da i same donose prihod, pa razvoj aplikacija postaje integralni deo poslovnih procesa. Za kraj, ističemo da je cloud tim koji dobro funkcioniše i već odranije ima uspostavljene mnoge pozitivne odlike potrebne za DevOps spreman za naredni korak,

u kojem će biti angažovan na kontinualnom unapređivanju razvoja i automatizaciji aplikacija i infrastrukture. U tom poslu su im VMware Cloud Native Apps odlična podrška za kreiranje aplikacija optimizovanih za rad u cloud okruženju.

Kako da pripremite tim za DevOps

• Ohrabrite zamenu uloga među ključnim članovima tima, radi sticanja iskustva sa različitim veštinama i funkcijama.
• Kontinualno razvijajte poznavanje rada sa alatima za cloud automatizaciju. To može obuhvatati napredne treninge sa alatima kao što su vRealize Automation i vRealize Operations, kao i razvijanje opštih veština vezanih za analizu i projektovanje.
• Obezbedite postojanje ključnih uloga vezanih za operativne poslove i dodatno ih izložite procesima razvoja aplikacija i upravljanja poslovanjem.
• Razvijajte svest o agile pristupu kroz formalne treninge i/ili kroz isticanje najangažovanijih članova tima.
• Razvijajte veštine vezane za kontinualno pokretanje servisa, npr. kroz pilot‑projekat sa vRealize Codestream rešenjem.

Pierre Moncassin