Informacione tehnologije su godinama među najvažnijim nosiocima promena u kompanijama. Zbog toga i direktori moraju da prate tehnološke promene, da bi uspešno odgovorili na nove poslovne izazove.

Direktori bi na prvom mestu trebalo da se posvete poslovanju kompanija koje vode, a da sve što nije njihova delatnost (električnaenergija, voda, telefonija, transport…) ugovaraju sa dobavljačima. Potrebno je da shvate da informacione tehnologije imaju ključnu ulogu u poboljšanju performansi preduzeća – one direktno utiču na profitabilnost, efikasnost i produktivnost poslovanja.

S druge strane, iako IT ima izuzetno važnu ulogu za preduzeće, to ne znači da se i ova funkcija ne može ugovoriti kao bilo koja druga usluga koju isporučuje dobavljač. Da se odluče na ovaj način implementacije IT infrastrukture, koja se isporučuje u vidu računarskog oblaka, postoji više argumenata.

Razlozi za cloud

Da bi kompanija uspostavila sopstveni informacioni sistem koji u potpunosti prati potrebe poslovanja, neophodne su relativno velike investcije, a i vreme implementacije je prilično dugo. Pored toga, neophodno je zaposliti kvalitetno IT osoblje, koje može da razvija, održava i unapređuje realizovani informacioni sistem. A potrebno je obezbediti i finansijska sredstava za operativne troškove informacionih sistema, kao i za njihovo redovno unapređavanje.

Nasuprot tome, danas se – bez ikakvih investicionih troškova – IT funkcija može brzo i kvalitetno uspostaviti u računarskom oblaku, gde pružalac usluge u potpunosti garantuje raspoloživost sistema, preuzima na sebe održavanje sistema, pruža podršku (standardnu i kritičnu 24/7), garantuje bezbednost podataka i to sve za iznos koji je na godišnjem nivou najmanje 3-8 puta manji nego posedovanje sopstvenog informacionog sistema.

Antrfilei:

Primer IT investicije

Pogledajmo primer kompanije sa 200-300 zaposlenh. Investicioni troškovi za savremeni informacioni sistem sa serverskom sobom, sistemom za napajanje, hlađenjem, protiv požarnim sistemom i sistemom za nadzor, koji uz to treba da ima pouzdanu mrežnu infrastrukturu, serverske sisteme, sistem za skladištenje podataka… koštao bi najmanje 100.000-150.000 evra.

Na petogodišnjem nivou, troškovi održavanja i raspoloživosti ovakvog sistema iznose najmanje 75.000 evra, dok troškovi za električnu energiju, napajanje i hlađenje opreme za isti period iznose oko 18.000 evra. Sistem bi morao da ima najmanje jednog sistem-administratora, a troškovi vezani za njega iznose oko 100.000 evra. Sve to podiže cenu posedovanja sopstvenog informacionog sistema na oko 300.000 evra.

Nakon pet godina, IT oprema se mora u potpunosti zanoviti, što troškove povećava za još oko 100.000 evra.

Troškovi oblaka

Umesto navedenih investicionih i operativnih troškova, kompanija može iznajmiti IT resurse u računarskom oblaku bez ikakvih početnih investicija za samo 2.000-2.500 evramesečno, štozapetgodinaiznosioko 120.000 evra. To pokazuje da su troškove korišćenja cloud infrastrukture višestruko niži od posedovanja sopstvene IT infrastrukture.

Kada govorimo o kvalitetu pružanja usluga u cloud-u u odnosu na sopstveni sistem, oni su daleko bolji, pouzdaniji i pružaju sigurnost da kompanija neće imati zastoj u svom poslovanju zbog IT sistema. U prilog tome govori i činjenica da sve više kompanija u svetu i Srbiji odlučuje da iznajmljuje resurse u računarskom oblaku i što takav pristup ima direktan pozitivan efekat na poslovanje kompanija.

Zaštita podataka koji se tiču svakodnevnog poslovanja postaje sve važnija, a računarski oblak nameće se kao isplativa osnova takve zaštite.

Oporavak IT infrastrukture i servisa u slučaju katastrofe na lokaciji primarnog data-centra kompanije (Disaster Recovery ili, kako se često piše, DR) predstavlja jedan od najvećih izazova u savremenom IT okruženju. Tradicionalno, problem je rešavan implementacijom IT infrastrukture na rezervnoj lokaciji, koja je po strukturi i volumenu bila slična produkcionoj, što je podrazumevalo da preduzeće mora da investira u opremanje rezervne lokacije, povezivanje produkcione i rezervne lokacije i uspostavljanje kompleksnih postupaka oporavka. Ovako realizovan sistem za oporavak bio je vrlo skup za implementaciju i u okruženju sa fizičkim serverima predstavljao je najčešće manuelnu proceduru koja je podložna ljudskim greškama.

Tehnologija virtuelizacije omogućila je kompanijama da postignu potpunu nezavisnost aplikacija od hardvera, što je rezultovalo mobilnošću kritičnih servisa, kako unutar produkcionog data-centra, tako i između primarne i rezervne lokacije. Virtuelizacija je dodatno omogućila i potpunu automatizaciju procesa testiranja oporavka (bez uticaja na produkcione servise), ali i automatizaciju procesa oporavka od katastrofe (failover) i vraćanja servisa sa sekundarne na primarnu lokaciju nakon otklanjanja uzroka katastrofe (failback).

Razvoj virtuelizacije i cloud computing tehnologija omogućio je i razvoj usluga oporavka IT infrastrukture kao servisa (Disaster Recovery as a Service, skraćeno DRaaS), koje mogu biti realizovane na više načina:

• oporavak servisa korišćenjem portabilnog data-centra – oporavak na lokaciji korisnika iz bekapa koji obezbeđuje korisnik;

 

• udaljeni bekap (kopija bekapa) kao servis uoblaku i mogućnost oporavka kritičnih servisa iz udaljene kopije;

 

• rešenje za oporavak od katastrofe replikacijom podataka na nivou operativnih sistema i kritičnih servisa u oblak računara, nezavisno od platforme za pružanje cloud usluga;

 

• rešenje za oporavak korišćenjem replikacije na nivou virtuelne platforme sa produkcionog korisničkog sajta u oblak, nezavisno od storidž-infrastrukture korisnika, sa mogućnošću automatizacije oporavka servisa u cloud okruženju;

 

• rešenje za oporavak korišćenjem replikacije volumena storidž-sistema korisnika sa primarne lokacije u oblak, sa mogućnošću automatizacije oporavka servisa u cloud okruženju.

Svaki od vidova implementacije DRaaS usluga karakterišu različito zahtevano vreme oporavka (Recovery Time Objective, skraćeno RTO) i dopušteno vreme gubitka podataka (Recovery Point Objective, skraćeno RPO). Usluge su osmišljene tako da obezbede balans između zahtevanih RTO i RPO parametara i ekonomičnosti.

Najjednostavnije DRaaS usluge bazirane su na udaljenom bekapu i zadovoljavaju potrebe korisnika koji nemaju veliki broj servisa koje treba zaštititi i gde parametri oporavka nisu previše strogi, dok su, s druge strane, vrlo povoljne i dostupne širokom krugu MSP. Najstrože uslove za oporavak servisa mogu da zadovolje usluge automatskog oporavka za vreme od 2-6 časova, bez gubitka ili sa minimalnim gubitkom podataka.

Savremeno poslovno okruženje je sve zahtevnije i traži od preduzeća da obezbedi kontinuitet poslovanja, čak i u slučaju ozbiljnih incidenata koji dovode do onesposobljavanja produkcionog data-centra. Ozbiljnost problema primorala je zakonodavce i regulatorna tela da reaguju, pa preduzeća u nekim sektorima danas mne mogu da biraju da li će imoplementirati rešenej koje obezbeđuje kontinuitet poslovanja, već samo na koji način će to učiniti, pri čemu se korišćenje usluga oporavka u računarskom oblaku nameće kao ekonomičnije i fleksibilnije od sopstvene DR infrastrukture.

Primer realizacije servisa oporavka u oblaku korišćenjem VMware SRM rešenja i replikacije na nivou virtuelne platforme

Tehnologija računarskog oblaka promenila je način na koji razmišljamo o data-centrima, koko po pitanju realizacije, tako i zbog troškova koje nose sa sobom.

Savremeno poslovanje ne može se zamisliti bez upotrebe informacionih tehnologija, a zahtevi koje biznis stavlja pred IT iz dana u dan su sve veći i složeniji. Zato je data-centar mesto od vitalnog značaja za bilo koju ozbiljniju kompaniju. To je mesto gde se slivaju, obrađuju i čuvaju sve informacije koje direktno utiču na njeno poslovanje. Kompanije koje ostanu bez data-centra, tj. izgube podatke koji se u njemu čuvaju, mogu ubrzo očekivati zatvaranje – od gubitka podataka niko ne može da se oporavi.

Tradicionalni data-centar na kakav smo navikli nije jednostavno pomeriti, proširiti, nadograditi. Jednom rečju – on je inertan. Takav data-centar zahteva značajne kapitalne investicije i podrazumeva velike troškove održavanja.

S pojavom virtuelizacije, brzo se ušlo u eru cloud computing-a i pojavila se mogućnosti da se servisi konzumiraju po sličnom modelu kao struja, tj. pristupa im se na daljinu i plaća se po obimu njihove upotrebe.

Zašto u oblaku?

Postoji nekoliko različitih načina na koji se ovakva usluga ostvaruje, a kompanije se danas sve češće odlučuju da kompletan data-centar “drže” negde u oblaku. Razloge za ovakav trend u svetu treba tražiti u ekonomskom aspektu, koji je poslednjih godina, zbog krize, postao izuzetno važan faktor. Kada se troškovi ovakvog koncepta stave naspram troškova tradicionalnog, računica je više nego jasna, čak i ne uzimajući u obzir tehničke aspekte koji donose brojne prednosti.

Kod data-centra u oblaku daleko su manji troškovi izgradnje, napajanja strujom, hlađenja, nabavke IT i komunikacione opreme, sprovođenja obuke za inženjere… Kada se sve navedeno iznajmljuje kao usluga, navedeni troškovi su jednaki nuli, a o data-centru brine stručni tim kojem je to osnovni posao i u prostorijama koje ispunjavaju daleko više standarde nego većina data-centara pojedinačnih organizacija. Samim tim, i pouzdanost i dostupnost su veće.

Konsolidacija i mobilnost

Mnoge velike kompanije prate trend konsolidovanja data-centara u nekom od računarskih oblaka (privatnom, javnom ili hibridnom) i pokretanje i korišćenje servisa kroz cloud. Mobilnost i skalabilnost data-centra u oblaku su daleko veće, zahvaljujući tehnologiji koja se nalazi iznad fizičke infrastrukture. Upravo taj sastojak formule je ono što je danas potrebno savremenim firmama: mogućnost da dobiju servise koji su im potrebni, a bez inicijalnog ulaganja, kao i proširivost i mobilnost po potrebi. To im omogućava da se fokusiraju na sopstveni biznis, a da posao oko IT infrastrukture i data-centra prepuste specijalistima.

Aspekt mobilnosti i mogućnost selidbe data-centra obavezni su u slučaju finansijskih institucija, zbog čega ovakav koncept izaziva sve šire interesovanje. Građenje i održavanje rezervne lokacije, koja bi trebalo da se upotrebi u slučaju nekog vanrednog događaja, za koji se svi nadamo da se nikad neće desiti, danas je za firme još jedan veliki dodatni trošak. Stoga se korišćenje data-centara u oblaku nameće kao ekonomski najisplativije i najfleksibilnije rešenje za kompanije različitih veličina i potreba.

Jedno od prvih pitanja koja postavljaju korisnici cloud servisa glasi: “Koliko su moji podaci bezbedni ako nisu kod mene?” Odgovor je pomalo neočekivan: verovatno su bezbeniji nego kod vas!

Preseljenje IT infrastrukture kompanije u cloud i prepuštanje servisa i podataka isporučiocu cloud resursa donosi sa sobom veliko rasterećenje i finansijske uštede za kompaniju koja se opredeli za ovakav korak. Sa prelaskom u oblak prestaje i potreba za stalno zaposlenim timom profesionalaca koji su zaduženi za održavanje IT infrastrukture preduzeća – taj posao preuzima profesionalni provajder, dok se kompanija posvećuje poboljšanju poslovanja.

Sve ovo zvuči lepo, ali mnogi potencijalni korisnici cloud servisa, iako privučeni prednostima poslovanja u oblaku, ipak zaziru od činjenice da se njihovi podaci i resursi koji za njih obavljaju važne zadatke više ne nalaze u njihovoj kompaniji zbog čega su neretko suzdržani prema takvim uslugama.

Koliko su, dakle, bezbedni podaci u oblaku? Ovo zavisi od toga koji nivo bezbednosti je primeren preduzeću i kakva bezbednost je korišćena pre cloud-a. U većini slučajeva, bezbednost u oblaku zapravo veća od one na kakvu su kroisnici navikli. Ne verujete? Da li vam se nekada desilo da pošaljete sami sebi neki važan dokument na Gmail? Naravno da su Google-ovi e-mail serveri pouzdaniji od vašeg računara i da je dokument tamo sigurniji. Dobro došli u cloud!

U rukama profesionalaca

Ono osnovno što treba imati na umu jeste da su cloud provajderi profesionalci koji su specijalizovani upravo za usluge koje pružaju, pa je sva prilika da većina kompanija neće nikada moći da im parira po pitanju pouzdanosti podataka i servisa. Izuzetak su jedino korporativni giganti koji mogu da računicu da se time bave na najvišem nivou.

Pored raspoloživosti i pouzdanosti, pitanje bezbednosti je takođe važno – osetljivi poslovni podaci ne smeju da budu na raspolaganju neovlašćenim licima, ali opet treba imati na umu profesionalizam u pružanju ove vrste usluga. Uzmimo za primer banke: njima poveravamo novac bez mnogo razmišljanja o tome koliko je on tamo bezbedan. A bezbedan je jer su banke specijalizovane za tu vrstu posla. Isto važi i za cloud provajdere koji se brinu o našim podacima.

S druge strane, nivo bezbednosti podataka u većini kompanija je krajnje diskutabilan. Iako kompanije imaju direktan interes za uspostavljanje visokog nivoa bezbednosti, one najčešće ne ulažu dovoljno truda, a uglavnom nemaju ni dovoljno finansijskih sredstava da podignu bezbednost na dovoljno visok nivo, pa je bezbednost dosta loša. Ovo pitanje potpada i pod domen tzv. socijalnog inženjeringa, odnosno mogućnosti za različite oblike psihološke manipulacije zaposlenima kako bi se neovlašćeno došlo do osetljivih informacija. Većina kompanija je ranjiva na ovakve napade, jer jednostavno nisu specijalizovane za bavljenje bezbednošću.

Zaštita podataka u cloud-u je tehnološki veoma uznapredovala i mnoge uporedne analize nedvosmisleno ukazuju na to da su podaci kompanija u oblaku bezbedniji nego podaci koji se čuvaju interno. Razlog tome je u tome što cloud provajder pruža usluge velikom broju korisnika, zbog čega primenjuje više nivoa zaštite koji na sveobuhvatan i celovit način štite korisnike u oblaku. Pitanje bezbednosti svakako ostaje jedna od najosetljivijih tema koja će oblikovati i IT infrastrukturu i pružanje usluga iz ove oblasti.

Podaci bezbedni i od NSA?

Poznata cloud storidž kompanija Box smatra da će u narednom periodu prevagu na tržištu odneti ponuđači koji mogu garantovati da su podaci korisnika nedostupni čak i američkoj NSA. Trenutno, iako su podaci bezbedni, na legalan zahtev Box (i konkurenti) ih moraju obezediti vlastima. U ovoj kompaniji trenutno rade na rešenju koje će korisničke podatke enkriptovati na takav način, da ih niko, osim korisnika samih, neće moći da pročita. Da bi se to postiglo, neophodno je da enkripcijski ključevi budu dostupni samo korisnicima, koji bi u tom slučaju postali i odgovorni za njihovo čuvanje.

Cloud tehnologija je neočekivano dobar odgovor na pitanje kako srediti zdravstveni sistem i učiniti ga alatkom u službi građana.

Ovih dana desila su se dva događaja koja su inicirala raspravu o upotrebi informacionih tehnologija u zdravstvenom sistemu Srbije. Prva polemika vođena je povodom toga da li je sada pravi trenutak da se u Srbiji uvedu elektronske zdravsrvene knjižice, a drugi događaj bio je raspad informacionog sistema za overu zdravstvenih knjižica, koji je bio u zastoju skoro dve nedelje.

Elektronske zdravstvene knjižice imale bi smisla i ekonomskog opravdanja da je u Srbiji prvo usvojena jedinstvena strategija razvoja zdravstvenog sistema i upotrebe informacionih tehnologija u zdravstvu. Nažalost, to nije urađeno, pa bi elektronske zdavstvene kartice imale manje-više istu funkciju kao i papirne. Jedina razlika ogleda se u tome što bi to bio dobar posao za dobavljača ovih knjižica zdravstvenom sistemu Srbije: kada se broj osiguranika pomnoži sa cenom kartice, bio bi to posao od oko 30-40 miliona evra, bez ikakvog pozitivnog finansijskog efekta za Srbiju.

Drugi slučaj pokazuje nezrelost implementiranih rešenja za infrastrukturu i za aplikativnu podršku u jednom velikom i složenom sistemu, bez strategije i planskog razvoja korišćenja savremenih informacionih tehnologija.

Kompleksnost i troškovi

Zdravstveni sistem u Srbiji je veoma kompleksan, od sistema domova zdravlja do kliničkih centara, instituta i drugih zdravstveh institucija. Pored toga, veliki broj državnih institucija je važan u sistemu zdravstvene zaštite – od RZZO, preko centralnog registra, pa sve do osiguranika i njihovih preduzeća i institucija, isporučilaca lekova itd.

Kada se malo detaljnije sagleda stanje u zdravstvenim institucijama i stepen primene informacionih tehnologija, na prvi pogled se vidi da ima dosta računara, ali – kao po pravilu – većina ove opreme je kao izolovano ostrvo i nije u jedinstvenom sistemu, već se koristi lokalno, kod pojedinih lekara. Podacima na tim računarima pristupa samo jedna osoba i ti podaci nisu u jedinstvenom informacionom sistemu.

Na osnovu toga, reklo bi se da se malo ili uopšte ne ulaže u informacione tehnologije u zdravstvu. Međutim, u nedostatku strategije razvoja i sveobuhvatnog dugoročnog plana, većina ulaganja, iako ona nisu mala, ne može dati adekvatne rezultate, pa se zdravstvo i dalje oslanja na stari, tradicionalni način funkcionisanja.

Zvanične procedure se uglavnom vode kroz papirologiju proizvedenu pisaćom mašinom ili ređe na računaru, od zdravstvenih knjižica i kartona, preko uputa i izveštaja lekara, do laboratorijskih izveštaja i različitih tipova snimaka. Za ovakav sistem potreban je veliki broj osoba, koje – umesto da se posvete osiguranicima – vreme moraju da troše kroz neefikasan sistem.

Rešenje je tu

Današnja tehnologija računarskog oblaka omogućava da se napravi jedinstven i centralizovan sistem za celu Srbiju, koji bi bio i do osam puta jeftiniji nego ulaganje u informacione tehnologije, gde maltene svaka klinika, dom zdravlja ili institut imaju svoj IT sistem, koji nije povezan u jedinstveni sistem i ne može da pruži opisanu funkcionalnost, niti da izbliza pruži takve efekte.

Infrastrukturna IT oprema za medicinski računarski oblak Srbije, podaci i aplikativna rešenja za zdravstveni informacioni sistem bili bi smešteni u dva regionalno raspoređena data-centra, kojima bi preko mreže i Interneta pristupali svi korisnici ovog sistema, od osiguranika, preko medicinskog osoblja i snabdevača, do državnih institucija.

Izgradnja ovakvog sistema je proces i ne može se očekivati da će se završiti brzo, ali ukoliko se sa planiranjem i projektovanjem ne počne sada, taj period će se još više produžiti, što će imati dalekosežne negativne posledice na kvalitet zdravstvene zaštite i troškove, koji ni sada nisu mali, a nastaju bez strateškog plana.

Primer boljeg sistema

Može li drugačije? Naravno da može. Da bi se napravio suštinski zaokret i da bi se videle koristi od ulaganja, neophodno je da Srbija oformi stalni tim, sastavljen od zdravstvenih stručnjaka i stručnjaka za informacione tehnologije, a čiji bi zadatak bio da osmisle strategiju razvoja i definišu projektni zadatak sa dinamikom implementacije IT-ja.

Iako je automatizacija u oblasti zdravstvene zaštite krupan zalogaj i za bogatije države, to je ipak moguće uraditi. Mnoge države su se uhvatile u koštac sa ovim zadatkom i mnoge su izgradile savremene, efikasne i racionalne sisteme, koji su u stalnom procesu unapređivanja, u skladu sa razvojem informacionih tehnologija i napretkom medicine. Da bi stvari bile jasnije, napravićemo uprošćeni opis takvog jedinstvenog informacionog sistema. Svaki osiguranik treba da ima elektronsku zdravstvenu knjižicu (ili bi za tu namenu mogao da koristi i svoju ličnu kartu), poput plastične kreditne kartice. Putem nje bi mogao od kuće, uz korišćenje sigurnosnog koda, da zakazuje lekarske preglede, ovlašćuje lekare da pristupaju istoriji bolesti, upisuju nove izveštaje, izdaju elektronske recepte, daju upute za laboratoriju, snimanja…

Laboratorijski nalazi i snimci MR, RTG, CT, Echo (bilo da se radi o državnim ili privatnim laboratorijama) i dr. automatski bi se slali u bazu podataka osiguranika. Uz autorizaciju pacijenta, svi ovi podaci bili bi dostupni na teritoriji cele Srbije, a pacijent bi preko Interneta imao pristup tim podacima iz bilo koje tačke u Srbiji ili svetu. Delovi sistema bili bi i RZZO, apotekarske ustanove i isporučioci lekova. Podaci koji bi se na ovaj način dobili mogli bi, bez personalnih podataka, da služe i u naučno-istraživačke svrhe, pa bi se na tako velikom uzorku postigli neslućeni rezultati.

Ovo su samo neki površinski vidljivi efekti, a automatizacija bi svakako išla i dalje, do postavljanja svih protokola lečenja i racionalizacije ovog i mnogih drugih procesa. Efikasnost ovakvog sistema bila bi daleko veća od postojećeg, a i ekonomski efekti – o tome svedoče iskustva država koje su usvojile ovakav sistem.

Tren preseljavanja IT infrastrukture u cloud sa sobom donosi i novu ulogu IT osoblja, koje treba da se posveti poslovanju kompanije, aplikativnim rešenjima koja podižu efikasnost, smanjuju troškove i povećavaju produktivnost.

Poslednjih godina pojam cloud provejava kroz gotovo svaku temu koja se dotiče informacionih tehnologija, pa je tako “oblak” postao hit-pojam u ovoj oblasti, dok su razvoj i upotreba cloud servisa obeležili razvoj čitave IT industrije.

Ovaj trend je već neko vreme primetan u poslovnom svetu, a preseljavanje IT infrastrukture iz poslovnog okruženja preduzeća u računarski oblak provajdera poredi se sa istorijskim razvojem kroz koji su svojevremeno prošle usluge obezbeđivanja drugih važnih resursa, poput snabdevanja električnom energijom ili vodom. Nekada je svako imao svoj bunar, ali su vremenom ljudi shvatili prednosti vodovoda. Prve elektrane bile su u vlasništvu kompanija koje su proizvodile električnu energiju za sopstvene potrebe, ali se elektrodistributivna mreža pokazala kao praktičnije rešenje.

Slično važi i za IT infrastrukturu, jer je za poslovanje firme isplativije da je iznajmljuje nego da je poseduje i održava. Ovo sa sobom donosi i promene u organizaciji kompanije, što se pre svega ispoljava kroz izmenu zaduženja IT osoblja koje je ranije održavalo IT infrastrukturu.

Bez obzira na sektor u kojem posluje i potrebu za IT rešenjima, svakak kompanija će u oblaku naći nešto što će joj olakšati poslovanje i učiniti ga ekonomičnijim.

Generičke usluge u oblaku, koje su prilično uniformne za sve korisnike, predstavljaju tek osnovnu, čak prilično primitivnu ponudu usluga u oblaku. Napredan koncept pristupa korisniku i njegovim problemima je drugačiji – treba pažljivo proučiti zahteve korisnika (uglavnom i pomoći da se oni formulišu) i potpuno se prilagoditi njegovim potrebama u funkcionalnom i ekonomskom smislu. Koliko je taj pristup složen i zahteva potpunu posvećenost korisniku najbolje se vidi iz liste servisa koje je neophodno realizovati. S druge strane, ovaj pristup pokazuje i raznovrsne mogućnosti primene, u zavisnosti od potreba potencijalnih korisnika. Na prvom mestu, tu je iznajmljivanje celokupne IT infrastrukture u oblaku. Tada korisnik sve IT operacije, kao i rast i razvoj svoje infrastrukture, prepušta isporučiocu usluga. Negde uz ovaj pristup nalazi se iznajmljivanje jedne ili više pojedinačnih virtuelnih mašina, koje predstavljaju osnovni servis u oblaku, od kojeg je sve i počelo, a danas je tu da zadovolji potrebe manjih kompanija i projekata.

Skladištenje podataka u oblaku može biti i zaseban servis koji se koristi uz tradicionalnu infrastrukturu, a uvek je tu u slučaju iznajmljivanja IT infrastrukture i/ili virtuelnih mašina u oblaku. Pored upotrebe za skladištenje radnih verzija podataka, može se koristiti i kao bekap. Oblak je za ove potrebe idealno mesto, jer je jeftin i pouzdan, a pri tom udaljen od fizičke lokacije korisnika i tako otporniji na katastrofalne situacije. Pri tom se mogu implementirati dodatne mere zaštite (enkripcija podataka), koje kopije podataka u oblaku čine potpuno nečitljivim neovlašćenim licima.

Korak iznad “prostog” čuvanja podataka je njihovo arhiviranje, koje obuhvata i specijalizovani aplikativni softver neophodan za izgradnju, administraciju, pretraživanje i održavanje arhive. U zavisnosti od načina implementacije, ovaj aspekt postaje i kompletno rešenje za ponudu softvera kao usluge.

Specijalizovane potrebe

Oblak je idealno okruženje za razvoj i testiranje softvera. Isporučioci aplikativnog softvera korišćenjem usluga u oblaku mogu svoj sofver postaviti, unapred pripremljen i podešen, nadohvat ruke korisnika. Korisnik, s druge strane, ne remeteći sopstvenu IT infrastrukturu i ne gubeći vreme na instalaciju (koja može biti vrlo zahtevna), može odmah pristupiti testiranju funkcionalnosti aplikacije, vršiti stres-testove, obučavati krajnje korisnike…

Slično prethodnom slučaju, oblak je idealno okruženje za dokazivanje opravdanosti nekog rešenja ili tehnologije, zato što omogućava da se različita rešenja isprobaju na brži, efikasniji i ekonomičniji način, a u okruženju koje može biti identično onom u kojem bi na kraju to rešenje i radilo.

Računarski oblak je idealno okruženje i za paketnu obradu podataka. Ovaj tip obrade znači angažovanje resursa za računanje i skladištenje u kraćim predvidivim intervalima. U tradicionalnom okruženju ta obrada bi uvek išla svojim tempom, u zavisnosti od nabavljenih resursa. U računarskom oblaku situacija se bitno menja, jer je moguće po potrebi angažovati dodatne resurse, kako za veće količine podataka, tako i za njihovu bržu obradu. Pri tom je, kao i svi ostali resursi cloud sistema, taj dodatni angažman resursa privremenog karaktera i prekida se čim za njim prestane potreba.

Ka krajnjim korisnicima

Savremeno preduzeće sve više svojih aplikacija/servisa okreće ka spoljnim korisnicima. Ti servisi se zbog dodatne zaštite kritičnih produkcionih aplikacija korisnika izmeštaju u posebno zaštićenu zonu (DMZ) i odatle se otvaraju ka spoljnim korisnicima. Usluge računarskog oblaka omogućavaju još bolju izolaciju nego sopstvena DMZ korisnika, te su ove spoljašnje usluge idealni kandidati za migraciju u oblak. Pri tom se između privatnog oblaka korisnika i javnog oblaka uspostavlja siguran (kriptovan) kanal, koji omogućava da DMZ usluge pristupe unutrašnjim servisima korisnika iz kojih crpu podatke za rad.

Hostovanje prezentacija i portala u cloud okruženju je tradicionalno najzastupljeniji vid Internet usluga i pored uobičajenog načina isporuke, preko Internet provajdera, oblak pruža dodatne mogućnosti da se ove usluge pružaju bezbedno i jeftino.

Navedenim primerima mogli bismo dodati čitav niz inovativnih usluga, ali je i ovo dovoljno da se ilustruje potencijal infrastrukture oblaka i nove mogućnosti koje se otvaraju svim kategorijama korisnika. Pored navedenog, korisnik sopstvenu virtuelizovanu IT infrastrukturu može proširiti uslugama iz oblaka i tako stvoriti flaksibilnu i ekonomičnu platformu za podršku poslovanju.

Oporavak od katastrofe

Pored čuvanja udaljenih kopija podataka, računarski oblak korisniku omogućava da pokrene postupak oporavka u predviđenim intervalima (na primer, kvartalno), izvede planirani oporavak i o tome sačini izveštaj, koji bi osim interno bio validan i za spoljne činioce, kao što su revizorske kuće ili, na primer, Narodna banka Srbije. Na taj način korisnik bi bio spreman za mogući incident sa velikom verovatnoćom uspešnog očuvanja kontinuiteta poslovanja.

Pored tehnoloških prednosti i jednostavnijeg korišćenja, neretko se odluka o novom IT rešenju svodi na ekonomski aspekt. Posmatrano iz tog ugla, računarski oblak nema konkurenciju

Tehnologija koja ne donosi stvarne uštede korisnicima, bez obzira na nove funkcionalnosti i poboljšanja, najčešće doživi tržišni neuspeh – groblje propalih informacionih tehnologija prepuno je slikovitih primera takvog toka događaja. Na sreću, usluge računarskog oblaka ne pokazuju nijedan od znakova ovih zaboravljenih tehnologija. Naprotiv, korisniku su nadohvat ruke vrlo opipljive uštede, pored brojnih drugih, manje opipljivih koristi.

Osnovni argument je da kapitalni troškovi ne postoje, odnosno CAPEX = 0. Investicije tradicionalno obuhvataju hardver (servere, mrežne uređaje, sisteme za skladištenje podataka), sistemski softver (operativne sisteme, sisteme za upravljanje bazama podataka, softver za elektronsku poštu i druge infrastrukturne komponente), te aplikativni softver (ERP, POS, CRM i slična rešenja). Investicije u opremu u oblaku padaju na teret isporučioca usluga, a najam licenci sistemskog i aplikativnog softvera i mesečno plaćanje usluga su vrlo ekonomična alternativa klasičnoj kupovini trajnih licenci. Pri tom korisnik može u oblak da unese svoje postojeće licence.

Dodatne uštede, koje prema procenama analitičara iznose gotovo 30%, moguće je ostvariti angažovanjem resursa u oblaku za potrebe sezonskog ili vršnog opterećenja, umesto da se ulaže u sopstvenu opremu, koja je uglavnom besposlena i čeka anticipirano opterećenje. U oblaku se ovaj rizik može ekonomično preneti na davaoca usluga.

I operativni troškovi su niži (OPEX = -50%), a dosadašnje iskustvo pokazuje da se stalni troškovi upotrebe i održavanja IT infrastrukture mogu bar prepoloviti iznajmljivanjem usluga računarskog oblaka. Glavne kategorije ove vrste troškova su: električna energija (za napajanje i hlađenje data-centra), troškovi iznajmljivanja, opremanja i korišćenja prostora koji zauzima data-centar, kao troškovi rada (zarade i ostali troškovi IT administratora). U oblaku se ovi troškovi prenose na isporučioca usluge (i delom uključuju u cenu usluge), ali su znatno niži od sopstvenih, jer je infrastruktura oblaka deljiva, te se i troškovi dele na veliki broj korisnika. Tako je, na primer, administrator u stanju da u sopstvenoj infrastrukturi administrira 170 računara (servera), a u infrastrukturi u oblaku taj broj obično prelazi 1.000!

Spas od katastrofe

I u slučaju nastanka neželjene situacije, poput požara, poplave, zemljotresa… infrastruktura u oblaku je pouzdanija. Naime, IT menadžeri to znaju odavno, a u poslednje vreme i menadžment preduzeća shvata da bilo kakav katastrofalan događaj može privremeno ili čak trajno onesposobiti IT infrastrukturu preduzeća i dovesti do ozbiljnih problema u poslovanju. Zamislimo samo gubitak koji bi pretrpela banka koja više dana ne bi mogla da nastavi poslovanje. Poljuljani kredibilitet u ovom slučaju mogao bi da dovede do gubitka klijenata, pa i do bankrota. Gartner-ove analize pokazuju da preko 40% preduzeća koja su pretrpela ovu vrstu katastrofe ne uspeva da se oporavi! Zbog toga je uobičajeno, a za banke u Srbiji to je i obavezno prema odluci NBS, da preduzeća implementiraju svoj plan zaštite od katastrofe i oporavka ako do nje ipak dođe.

Problem postojećih rešenja je to što su izuzetno skupa. Zahtevaju dodatna ulaganja, koja su gotovo identična ulaganjima u produkcionu IT infrastrukturu. Usluge oporavka od katastrofe u oblaku po prvi put omogućavaju korisnicima ekonomski ostvarivo rešenje. Jednostavna računica pokazuje da je to rešenje i do osam puta (!) jeftinije od klasičnog, zasnovanog na oporavku servisa u fizičkom obliku. Zaključak se sam nameće: ako korisnik želi/mora da implementira rešenje za oporavak od katastrofe, a da pri tom na to ne potroši sav IT budžet – treba da iznajmi usluge oporavka u oblaku. Alternativa, tj. neimplementiranje nikakvog rešenja za oporavak, nije više prihvatljiva čak ni za najmanja preduzeća.

Posle ekonomičnosti – inovacije

Iako je pri cloud implementaciji još uvek akcenat na smanjenju investicija i operativnih troškova, naslućuje se i naredna faza, u kojoj će prihvaćenost računarskih oblaka biti na tom nivou da će se meriti njihov uticaj na rast poslovanja preduzeća, kao i uticaj na uvođenje inovacija u poslovne procese.

Računarski oblak adresira odgovornost za kvalitet servisa na isporučioca i uspostavlja nove odnose između njega i korisnika

Obećanja koja dobija od isporučioca usluga u računarskom oblaku u pretprodajnoj i prodajnoj fazi za korisnika imaju stvarnu vrednost samo ako su pretočena u precizan ugovor o najmu i isporuci usluga. Zato je neophodno da ugovor o najmu usluga u oblaku sadrži precizan opis garantovanog kvaliteta usluga. Običan kupoprodajni ugovor nije dovoljan!

Zato svaki ugovor o korišćenju usluga u računarskom oblaku mora imati dva dela: standardni deo koji se odnosi na korišćenje usluga i dodatak vezan za kvalitet usluga. Ako vam potencijalni isporučilac ne nudi ovaj dodatak, zaobiđite ga i potražite nekoga kome je to deo ustaljene prakse.

Prvi deo ugovora definiše standardne komercijalne elemente usluge, kao što su spisak servisa i njihove cene, rokovi plaćanja, kao i obaveze isporučioca i korisnika. Drugi deo, dodatak komercijalnom ugovoru, tehničke je prirode i sadrži elemente kojima se procenjuje kvalitet usluga na koji se isporučilac usluga obavezao. Ovaj ugovor se u žargonu naziva SLA, prema engleskoj skraćenici: Service Level Agreement.

Šta SLA mora da sadrži?

Kao osnovna stavka tu je raspoloživost usluga, koja se definiše kao procenat vremena u kome su korisnički servisi dostupni. Uobičajena vrednost je od 99,5% naviše, dok za kritične produkcione servise korisnik može zahtevati i raspoloživost od 99,9% ili više.

Obavezno se precizira i način prijavljivanja i otklanjanja grešaka i incidenata. Isporučilac usluga mora da “dopuni” svoju infrastrukturu vrsnim specijalistima za pojedine segmente infrastrukture i da garantuje vrlo kratko vreme oporavka u slučaju otkazivanja. S druge strane, ukoliko ne ispuni uslove SLA, mora da snosi posledice. Za manje incidente je uobičajeno smanjenje narednog mesečnog računa za usluge.

Kroz ovaj deo ugovora definiše se i način zaštite podataka od uništenja, što predstavlja najozbiljniji mogući incident – nažalost, viđen u praksi više puta – koji najčešće dovodi do trajnog gubitka kredibiliteta isporučioca usluga. Iz tehničkog ugla, osigurati podatke od uništenja nije težak problem, ali greške obično postoje u operativnim procedurama. Korisnik usluga kroz SLA mora da se obezbedi (osigura nadoknadu štete!) od ovakvih događaja i da u svakom trenutku može od isporučioca da traži dokaz da se postupak zaštite podataka valjano sprovodi, što može da obuhvata i njihovo kopiranje na treću lokaciju.

Zaštita isporučioca

Naravno, kroz SLA se i isporučilac štiti od situacija koje moraju da se dese ili na koje ne može da utiče. Tako se ovim delom ugovora preciziraju planirani zastoji u radu infrastrukture u oblaku, kao i šta se dešava u slučaju delovanja “više sile” (velike prirodne katastrofe).

Definišu se i bezbednost i privatnost servisa i podataka. Ovo je osetljiva oblast i uobičajeno je da korisnik i isporučilac potpišu izjavu o uzajamnoj zaštiti poverljivih informacija. S druge strane, korisnik ima pravo revizije implementiranih rešenja za bezbednost u oblaku, kako bi se uverio da su njegovi servisi i podaci zaštićeni na ugovoreni način.

SLA definiše i obaveze korisnika, kao što su prihvatanje politike korišćenja usluga u oblaka, način licenciranja softvera u oblaku i, naravno, pravovremeno plaćanje mesečnih obaveza.

Zbog čega je zapravo računarski oblak bolji od tradicionalnog pristupa IT infrastrukturi?

Jasno je da cloud computing sistemi traže drugačiji pristup realizaciji kompanijskih IT sistema. Koje su to karakteristike, zbog kojih je uvođenje računarskog oblaka bilo kog tipa i po bilo kom modelu isporuke korisno za organizacije različitih veličina.

Isporuka usluga na zahtev

Usluge računarskog oblaka često se isporučuju po modelu samoposluživanja, odnosno uz minimalnu interakciju sa isporučiocem usluge. U svakom slučaju, vreme za isporuku usluge meri se minutima, retko kada časovima. U fizičkoj infrastrukturi bi isti tip posla trajao nedeljama, pa i mesecima.

Korisnicima je sada mnogo lakše da fleksibilno definišu svoje IT resurse u skladu sa potrebama i da ih sami uključuju i isključuju, onda kada su im dodatni resursi potrebni, odnosno kada potreba za njima nestane. Kapitalne investicije u IT infrastrukturu polako postaju stvar prošlosti.

Preko Interneta ili VPN-a?

Uslugama u oblaku se po pravilu pristupa preko Interneta, ali se za usluge sa garantovanim karakteristikama i visokim nivoom zaštite mogu koristiti i druge pristupne mreže.

Važno je istaći da je na korisniku da proceni, na osnovu izloženih tehničkih parametara i cene, koji će pristupni mehanizam izabrati za sebe. Za tercijarne usluge u oblaku (pristup drugim oblacima iz oblaka isporučioca) Internet predstavlja jedino ekonomično rešenje.

Objedinjavanje resursa

Ova karakteristika je kritična za ekonomičnost sistema. Nastala je kao posledica razvoja i primene virtuelne infrastrukture kao platforme za računarski oblak, a njena mantra glasi: objedini resurse za računanje, skladištenje i prenos podataka u pul resursa, pa ih potom deli onoliko fino koliko to korisnički servisi zahtevaju.

U fizičkom okruženju agregiranje resursa je vrlo teško, a granularnost je ograničena okvirima pojedinačnih sistema. Ako bismo tražili samo jednu karakteristiku koja cloud computing infrastrukturu bitno razlikuje od fizičke infrastrukture, onda je to ova.

Potpuna elastičnost

Elastičnost infrastrukture oblaka mora biti gotovo trenutna, tj. korisnik mora imati osećaj da je kapacitet oblaka neograničen, te da uvek može pronaći nove resurse, kad god mu zatrebaju; isto tako, potrebno je da ih može vratiti kada mu nisu potrebni.

Merljivost upotrebe resursa

Radne karakteristike oblaka (korišćenje računarskih resursa, skladišta podataka i mrežnog protoka, kao i raspoloživost servisa) moraju biti merljive, a korisnik mora biti u stanju da računovodstvene podatke uporedi sa ugovorenim i utvrdi da li postoje odstupanja u kvalitetu isporučenih usluga. Ova merenja predstavljaju osnovu za obračun i fakturisanje usluga, ako su usluge ugovorene po modelu plaćanja angažovanih resursa.